„Moje kraljevstvo nije deo ovog sveta“

1, 2. (a) Zbog čega je današnji svet toliko razjedinjen? (b) Na koja pitanja ćemo odgovoriti u ovom članku?

„JOŠ od najranijeg detinjstva bila sam svedok mnogih nepravdi“, rekla je o svojoj prošlosti jedna sestra iz južne Evrope. „Zato se nisam slagala s političkim režimom svoje zemlje i podupirala sam ono što bi mnogi nazvali radikalnim idejama. Čak sam i godinama bila u vezi s jednim teroristom.“ Jedan brat iz južne Afrike je objasnio zašto je ranije pribegavao nasilju: „Smatrao sam da je moje pleme bolje od svih ostalih i zato sam postao član jedne partije. Učili su nas da kopljem ubijamo svoje protivnike, čak i one koji su bili iz našeg plemena, ali su podržavali druge političke partije.“ Jedna sestra koja živi u srednjoj Evropi rekla je: „Imala sam mnogo predrasuda i mrzela sam sve koji su bili druge nacionalnosti ili druge vere.“

² Danas sve više ljudi ima stavove kakve su imali oni koje smo upravo spomenuli. Mnoge političke grupe pribegavaju nasilju kako bi ostvarile nezavisnost. Ljudi se sve više spore oko političkih pitanja. A u mnogim zemljama stranci su žrtve sve veće netrpeljivosti. Kao što je u Bibliji prorečeno, u ovim poslednjim danima mnogi nisu spremni „za bilo kakav dogovor“ (2. Tim. 3:1, 3). Kako pravi hrišćani mogu sačuvati svoje jedinstvo u današnjem svetu koji se sve više razjedinjuje? Mnogo toga možemo naučiti ako razmotrimo kako se Isus postavio u situaciji kada je zemlja u kojoj je živeo bila rastrzana političkim nemirima. U ovom članku ćemo dobiti odgovor na tri pitanja: Zašto se Isus nije priključio nijednoj političkoj grupi? Kako je pokazao da Božje sluge ne smeju da se mešaju u politiku? Kako nas je poučio da pribegavanje nasilju nikada nije opravdano?

3, 4. (a) Kakva su očekivanja imali Judejci u Isusovo vreme? (b) Kako je to uticalo na Isusove učenike?

³ Mnogi Judejci kojima je Isus propovedao želeli su da se oslobode rimske vlasti. Jedna grupa fanatičnih boraca, koji su postali poznati kao zeloti, još više je potpirivala takva osećanja. Mnogi od njih su sledili Judu Galilejca, koji je živeo otprilike kad i Isus. On je bio lažni mesija koji je zaveo mnoge. Jevrejski istoričar Josif Flavije rekao je da je taj Juda „podsticao svoje zemljake na ustanak, i nazivao kukavicama one koji su Rimljanima plaćali porez“. Rimljani su na kraju pogubili Judu (Dela 5:37). Neki zeloti su čak pribegavali nasilju kako bi ostvarili svoje ciljeve.

⁴ Za razliku od tih ekstremista, običan narod je željno iščekivao dolazak Mesije. Nadali su se da će ih on osloboditi rimske vlasti i od njih ponovo stvoriti velik narod (Luka 2:38; 3:15). Mnogi su verovali da će Mesija uspostaviti kraljevstvo na zemlji i to u Izraelu. Tada bi se milioni Izraelaca rasutih po svetu vratili u svoju domovinu. Setimo se da je Jovan Krstitelj jednom prilikom pitao Isusa: „Jesi li ti onaj koji treba da dođe ili da čekamo drugoga?“ (Mat. 11:2, 3). Možda je Jovan želeo da sazna da li će doći neko drugi i osloboditi Judejce. Kasnije su i dvojica učenika s kojima je uskrsnuli Isus razgovarao na putu za Emaus rekla da su imala neka neispunjena očekivanja što se tiče Mesije. (Pročitati Luku 24:21.) Ubrzo nakon toga, apostoli su upitali Isusa: „Gospode, hoćeš li u ovo vreme Izraelu obnoviti kraljevstvo?“ (Dela 1:6).

 5. (a) Zašto je narod u Galileji želeo Isusa za kralja? (b) Kako je pomogao Galilejcima da razumeju svrhu njegovog dolaska na zemlju?

⁵ Takva očekivanja su nesumnjivo navela narod u Galileji da poželi Isusa za kralja. Sigurno su mislili da bi Isus bio idealan vođa jer je bio izvanredan govornik, mogao je da leči bolesne, pa čak i da obezbedi hranu za one koji su bili gladni. Jednom prilikom, kada je nahranio mnoštvo, među kojima je bilo oko 5 000 muškaraca, video je koliko su svi bili oduševljeni i shvatio je šta planiraju s njim. U Bibliji piše: „Isus je znao da žele da dođu i da ga uhvate i postave za kralja, pa se ponovo povukao u goru, sasvim sam“ (Jov. 6:10-15). Narednog dana, oduševljenje je verovatno malo splasnulo. Tada je Isus objasnio narodu da on nije došao da bi podmirio njihove materijalne potrebe, već da bi ih poučavao o Božjem Kraljevstvu. Zato im je rekao: „Nemojte raditi za hranu koja propada, nego za hranu koja ostaje za večni život“ (Jov. 6:25-27).

 6. Kako je Isus objasnio da nije želeo vlast na zemlji? (Videti prvu sliku na početku članka.)

⁶ Isus je nešto pre svoje smrti uvideo da neki njegovi učenici očekuju da on počne da vlada kao kralj u Jerusalimu. Da bi im pomogao da razumeju da se to neće dogoditi, ispričao im je poređenje o minama. Prema tom poređenju, trebalo je da „čovek plemenitog roda“, to jest Isus, ode u daleku zemlju i to na duže vreme (Luka 19:11-13, 15). Osim toga, objasnio je svoj neutralan stav prema rimskim vlastima. Pontije Pilat ga je pitao: „Jesi li ti judejski kralj?“ (Jov. 18:33). Pilat se verovatno najviše plašio toga da bi Isus mogao izazvati političke nemire. Ali Isus mu je odgovorio: „Moje kraljevstvo nije deo ovog sveta“ (Jov. 18:36). Nije se mešao u politiku jer će njegovo Kraljevstvo biti na nebu. Rekao je Pilatu da je došao na zemlju da svedoči za istinu. (Pročitati Jovana 18:37.)

 7. (a) Zašto čak ni u sebi ne treba da podržavamo pokrete za nezavisnost? (b) Zašto to nije uvek lako?

⁷ Isus je dobro znao zašto je došao na zemlju. Ako i mi shvatimo koji je naš glavni zadatak, čak ni u sebi nećemo podržavati nijedan pokret za nezavisnost. To nije uvek lako. Jedan pokrajinski nadglednik je rekao: „Ljudi na našem području su sve ekstremniji kada su u pitanju politička uverenja. Nacionalizam uzima maha i mnogi smatraju da će im život biti bolji ako postignu nezavisnost. Na svu sreću, braća su sačuvala hrišćansko jedinstvo jer su usredsređena na propovedanje dobre vesti o Božjem Kraljevstvu. Svoje nade polažu u to da će Bog iskoreniti nepravdu i rešiti sve probleme koji nas muče.“

 8. Kakvu su nepravdu trpeli mnogi u Isusovo vreme?

⁸ Nepravda često raspiruje političke strasti. Na primer, u Isusovo vreme je plaćanje poreza bilo goruće političko pitanje. Juda Galilejac je podigao pobunu upravo zbog toga što su Rimljani naredili popis stanovništva kako niko ne bi mogao izbeći plaćanje poreza, koji se plaćao na mnogo toga, između ostalog na kuću i imanje. Osim toga, poreznici su bili korumpirani što je samo pogoršavalo situaciju. Neki od njih su čak kupili svoj položaj i iskoristili ga da se obogate. Zakhej, glavni poreznik u Jerihonu, obogatio se tako što je iznuđivao novac od naroda (Luka 19:2, 8). Međutim, on sigurno nije bio jedini koji je to radio.

9, 10. (a) Kako su neki pokušali da iskušaju Isusa? (b) Šta možemo naučiti iz Isusovog odgovora? (Videti drugu sliku na početku članka.)

⁹ Neki koji su mrzeli Isusa pokušali su da ga iskušaju i da ga navedu da stane na nečiju stranu kada je u pitanju plaćanje poreza. Radilo se o porezu koji se plaćao po glavi stanovnika, u iznosu od jednog denara. (Pročitati Mateja 22:16-18.) Judejcima je taj porez posebno teško padao jer ih je podsećao na to da su pod rimskom vlašću. Irodove pristalice su se nadale da bi mogle optužiti Isusa za podsticanje na pobunu ako bi on rekao da ne treba plaćati taj porez. S druge strane, ako bi Isus rekao da treba plaćati porez, narod bi možda prestao da ga sledi.

¹⁰ Isus je pazio da po tom pitanju ostane neutralan. Rekao je: „Dajte, dakle, caru carevo, a Bogu Božje“ (Mat. 22:21). Naravno, znao je da su mnogi poreznici korumpirani. Ali nije se usredsredio na to, već na nešto mnogo važnije, naime na Božje Kraljevstvo koje će rešiti sve probleme čovečanstva. Time je svim svojim učenicima ostavio dobar primer. Kao pravi hrišćani ne treba da se mešamo u rešavanje političkih pitanja, koliko god bi nešto moglo izgledati pravedno i pošteno. Mi najpre tražimo Božje Kraljevstvo i Božju pravednost. Zbog toga se ni na koji način ne borimo protiv nepravde (Mat. 6:33).

11. Kako se na najbolji način možemo boriti protiv nepravde?

¹¹ Mnogi Jehovini svedoci su uspeli da se otrgnu političkim idejama koje su nekada imali. Na primer, jedna naša sestra iz Velike Britanije je rekla: „Na fakultetu sam imala predavanja iz sociologije i polako sam počela da se zalažem za neke radikalne ideje. Želela sam da se borim za prava crnaca, jer smo trpeli veliku nepravdu. Iako sam pobeđivala u raspravama, na kraju sam uvek bila razočarana. Nisam shvatala da ljudi prvo iz svog srca moraju iskoreniti rasne predrasude. Kada sam počela da proučavam Bibliju, uvidela sam da najpre moram početi od sebe. A u tome mi je strpljivo pomagala jedna sestra belkinja. Sada služim kao opšti pionir u jednoj skupštini na znakovnom jeziku i trudim se da doprem do svih ljudi.“

12. Na šta se odnosi „kvasac“ kog su Isusovi učenici morali da se klone?

¹² Verske vođe u Isusovo vreme često su se mešale u politiku. U jednoj knjizi se kaže da su „verske sekte na koje su Judejci bili podeljeni, u manjoj ili većoj meri, ličile na ono što bismo danas nazvali političkim partijama“ (Daily Life in Palestine at the Time of Christ). Zato je Isus upozorio svoje učenike: „Budite oprezni, čuvajte se kvasca farisejskog i kvasca Irodovog“ (Mar. 8:15). Kada je spomenuo Iroda, verovatno je govorio o Irodovim pristalicama. Osim njih, tu su bili i fariseji, koji su želeli da Judejci budu nezavisni od Rimskog carstva. Prema Matejevom jevanđelju, Isus je svoje učenike upozorio i na sadukeje, koji su želeli da ostanu pod rimskom vlašću, jer su mnogi od njih bili na visokim položajima. Isus je izričito naglasio svojim učenicima da se klone „kvasca“, to jest učenja ove tri grupe (Mat. 16:6, 12). Vredno je spomenuti da se ovaj razgovor odvijao ubrzo nakon što je narod hteo da Isusa postavi za kralja.

13, 14. (a) Kako je mešanje religije u politiku u Isusovo vreme vodilo do nasilja i nepravde? (b) Zašto nikada ne treba da pribegavamo nasilju, čak ni kad smo žrtva nepravde? (Videti treću sliku na početku članka.)

¹³ Mešanje religije u politiku često vodi do nasilja. Isus je poučio svoje učenike da moraju ostati potpuno neutralni. To je jedan od razloga zbog kog su sveštenički glavari i fariseji planirali da ubiju Isusa. Smatrali su da ugrožava njihov i politički i verski položaj. Rekli su: „Ako ga pustimo tako, svi će poverovati u njega i Rimljani će doći i uzeće nam i naš hram i naš narod“ (Jov. 11:48). Zato je prvosveštenik Kajafa skovao plan da ubije Isusa (Jov. 11:49-53; 18:14).

¹⁴ Kajafa je poslao vojnike da pod okriljem noći uhapse Isusa. Ali Isus je znao da planiraju da ga ubiju, tako da je tokom poslednje večere rekao apostolima da ponesu mačeve. Dva mača su bila dovoljna da im pruži jednu važnu pouku (Luka 22:36-38). Nešto kasnije te noći, kada je grupa ljudi došla da uhapsi Isusa, Petar je bio toliko ljut zbog takve nepravde da je izvukao mač na jednog čoveka (Jov. 18:10). Ali Isus mu je rekao: „Vrati svoj mač na njegovo mesto, jer svi koji se mača hvataju od mača će i poginuti“ (Mat. 26:52, 53). Koju je važnu pouku Isus preneo svojim učenicima? Oni ne smeju biti deo sveta. Isus se nešto ranije te noći upravo za to molio. (Pročitati Jovana 17:16.) Borbu protiv nepravde trebalo je prepustiti Bogu.

15, 16. (a) Kako Božja Reč pomaže hrišćanima da izbegnu sukobe? (b) Kakvu razliku Jehova vidi između svog naroda i ovog sveta?

¹⁵ Naša sestra iz južne Evrope koju smo spomenuli na početku naučila je tu istu lekciju. Ona kaže: „Videla sam da nasilje ne donosi pravdu i da oni koji mu pribegavaju često ginu. Mnogi postaju ogorčeni. Zaista sam srećna što sam iz Biblije saznala da će nam samo Bog doneti istinsku pravdu. Već 25 godina propovedam tu dobru vest.“ Naš brat iz južne Afrike je umesto koplja uzeo „mač duha“, to jest Božju Reč (Ef. 6:17). Sada prenosi poruku mira svim ljudima, bez obzira na to iz kog su plemena. Naša sestra iz srednje Evrope se, nakon što je postala Jehovin svedok, udala za brata koji pripada etničkoj grupi koju je nekada mrzela. Svi oni koje smo ovde spomenuli promenili su svoja gledišta i stavove zato što su želeli da budu poput Hrista.

¹⁶ To su zaista velike promene! U Bibliji se čovečanstvo upoređuje sa uzburkanim morem, koje se ne može umiriti (Is. 17:12; 57:20, 21; Otkr. 13:1). Dok politička pitanja unose pometnju među ljude, razjedinjuju ih i podstiču na bezumno nasilje, mi čuvamo naš mir i jedinstvo. Jehova posmatra ovaj razjedinjeni svet i sigurno je srećan što među njegovim narodom vlada jedinstvo. (Pročitati Sofoniju 3:17.)

17. (a) Na koja tri načina možemo doprineti našem jedinstvu? (b) O čemu će biti reči u sledećem članku?

¹⁷ U ovom članku smo videli na koja tri načina možemo doprineti našem jedinstvu: (1) čvrsto verujemo da će Božje nebesko Kraljevstvo ispraviti svu nepravdu, (2) nikada ne stajemo ni na čiju stranu u političkim pitanjima i (3) ne pribegavamo nasilju. Međutim, predrasude ponekad prete da ugroze naše jedinstvo. U sledećem članku ćemo videti kako ih po ugledu na hrišćane iz prvog veka možemo savladati.