Ona nije bila prestara da služi Jehovi
MNOGI stariji ljudi smatraju da njihove preostale godine obećavaju malo nade za sreću. Jedna dobro poznata starija glumica je čak rekla: „Protraćila sam svoj život, a sada je prekasno da to promenim... Kad izađem da sama prošetam, razmišljam o svom životu, i nisam zadovoljna onim što sam od njega učinila... Nigde nemam mira i nisam sposobna da se skrasim.“
Jedna starija žena koja je živela pre skoro 2 000 godina nije imala problema takve vrste. Ona je bila 84-godišnja udovica, ali je bila aktivna, srećna i divno povlašćena od Boga. Njeno ime je bilo Ana, i imala je poseban razlog za radost. Šta je to bilo?
„Ona ne napuštaše hrama“
Luka, pisac Jevanđelja, upoznaje nas sa Anom. „Tu“, kaže on, „beše i Ana, proročica, kći Fanuelova, od kolena Aserova“ u Izraelu. Kao proročica, ona je imala dar Božjeg svetog duha, ili aktivne sile, u posebnom smislu. I Ana je imala veliku priliku da proriče u jednoj značajnoj prilici.
Luka priča: „Ona je bila mnogo stara, i ona beše živela sedam godina s mužem svojim od devičanstva svoga. Ostavši udova, [bila je] u svojoj osamdeset i četvrtoj godini“ (Luka 2:36, 37). Ana je verovatno ostala udovica kad je bila sasvim mlada. Hrišćanske udovice bilo koje starosti znaju kako para srce kad izgubiš voljenog supruga. Međutim, poput mnogih pobožnih žena našeg vremena, Ana nije dozvolila da ovo tužno iskustvo zaustavi njeno služenje Bogu.
Luka nam kaže da Ana „ne napuštaše hrama“ u Jerusalimu (Luka 2:37). Ona je duboko cenila sreću koja je proizilazila iz služenja u Božjoj kući. Njeni postupci su pokazivali da je ona, kao izraelski psalmista-kralj David, imala samo jednu stvar da traži od Jehove. A šta je to bilo? David je pevao: „Za jedno samo Gospoda ja molim, i to samo ištem: da živim u domu Gospodnjemu kroz sve dane svog života, da krasotu Gospodnju ja gledam i divim se hramu njegovome“ (Psalam 27:4). I u tom pogledu Ana je poput današnjih hrišćanskih žena koje nalaze radost u redovnom prisustvovanju na Jehovinom mestu obožavanja.
Ana je prinosila svetu službu Jehovi noć i dan. Ona je to činila s „postom i molitvom“, što ukazuje na žaljenje i gorljivu čežnju (Luka 2:37). Vekovima duga jevrejska podložnost paganskim vlastima, zajedno sa sve gorim religioznim stanjem koje je doprlo čak do hrama i njegovog sveštenstva, moglo je u dobroj meri biti odgovorno za Anino pošćenje i molitve Jehovi Bogu. Ali ona je takođe imala razloga da bude srećna, posebno zbog nečeg specijalnog što se dogodilo jednog zaista značajnog dana 2. godine pre n. e.
Neočekivan blagoslov
Tog izuzetno značajnog dana, dete Isusa su njegova majka, Marija, i njegov poočim Josif, doneli u jerusalimski hram. Tom prilikom je ostareli Simeon video bebu i izgovorio proročanske reči (Luka 2:25-35). Ana je kao i obično bila u hramu. „U isti čas“, izveštava Luka, „ona dođe“ (Luka 2:38, Ča). Kako uzbuđena mora da je bila Ana dok su njene ostarele oči posmatrale budućeg Mesiju!
Četrdeset dana ranije, Božji anđeo je iznenadio pastire blizu Betlehema rečima: „Javljam [vam] dobru vest, koja će biti velika radost celome narodu; jer vam se danas u gradu Davidovu rodi Spasitelj, koji je Hristos, Gospod.“ Mnoštvo nebeske vojske hvalilo je Jehovu i dodalo: „Slava Bogu na visini i na zemlji mir među ljudima koji su po Božjoj volji“ (Ča) (Luka 2:8-14). Slično tome, i Ana je bila podstaknuta da svedoči o Onome ko će biti Mesija!
Nakon posmatranja bebe Isusa, Ana „hvaljaše Boga, i govoraše o Isusu svima koji čekahu izbavljenje Jerusalima“ (Luka 2:38). Poput ostarelog Simeona, koji je takođe imao prednost da vidi dete Isusa u hramu, nesumnjivo je i ona čeznula, molila se i čekala obećanog Izbavitelja. Dobra vest da je Isus bio Taj bila je i suviše dobra da bi je sačuvala za sebe.
Iako Ana možda nije očekivala da bude živa kad Isus odraste, šta je učinila? Ona je radosno svedočila drugima o oslobođenju koje je trebalo da se izvrši kroz ovog dolazećeg Mesiju.
Anin divan primer
Koliko bi religioznih ljudi sveta davalo takvo svedočanstvo ili bi još uvek vršilo obožavanje noć i dan u starosti od 84 godine? Verovatno bi oni godinama ranije tražili penziju. Ana i Simeon su bili drugačiji. Oni pružaju divan primer za sve starije sluge Jehove. Zaista, oni su voleli Jehovinu kuću obožavanja i hvalili ga svim svojim srcem.
U Ani mi imamo sjajan primer pobožne udovice. U stvari, Lukin opis te ponizne starije žene dobro se poredi s osobinama vrsne udovice izloženim u 1. Timoteju 5:3-16. Tamo apostol Pavle kaže da takva udovica „živi u moljenju i u molitvama dan i noć“, da je „samo jednome mužu žena“, i ’ide za svakim dobrim delom‘. Ana je bila takva žena.
Danas nalazimo verne starije udovice koje prinose svetu službu Bogu noć i dan u hiljadama skupština Jehovinih svedoka širom zemljine kugle. Kako cenimo to što imamo te savremene „Ane“ u našoj sredini!
Čak i u poodmakloj starosti, ljudi i žene mogu izvršiti predanje Bogu i simbolizovati to krštenjem u vodi. Stariji nisu nikad prestari da služe Jehovi i da svedoče o Mesijanskom Kraljevstvu koje je sada uspostavljeno na nebesima i koje će uskoro poslušnom čovečanstvu doneti bogate blagoslove. Starije osobe koje sada prinose svetu službu Bogu mogu posvedočiti za Jehovin blagoslov na njima, baš kao što je Ana bila posebno blagoslovljena pre mnogo vekova. Ona nije bila prestara da služi Jehovi i hvali njegovo sveto ime — a nisu ni one.