Bolji svet — uskoro!
„NOSTALGIJA za rajem je među snažnim nostalgijama koje izgleda progone ljudska bića. Ona može biti najsnažnija i najupornija od svih. Izvesna čežnja za rajem dokazana je na svakom nivou religioznog života“, kaže The Encyclopedia of Religion.
Izgleda da sve kulture imaju zajedničku želju da žive u jednom boljem svetu, kao da žale za prvobitnim idealom koji više ne postoji. To ukazuje na mogućnost prvobitnog raja, ali gde? Neki psihoanalitičar može reći da ta težnja otkriva želju da se ponovo pronađe izgubljena sigurnost majčine utrobe. Ipak, to objašnjenje ne uverava izučavaoce koji proučavaju istoriju religije.
„Nostalgija za rajem“ — zašto?
Da li postojanje takve nostalgije, kao što neki sugerišu, služi samo za to da se teškoće i prolazna priroda ljudskog postojanja učine podnošljivijim? Ili postoji drugo objašnjenje?
Zašto čovečanstvo čezne za boljim svetom? Biblija pruža objašnjenje koje je jasno koliko i jednostavno: Čovečanstvo dolazi iz jednog boljeg sveta! Prvobitni raj je zaista postojao. Božja reč opisuje ga kao „vrt“ smešten u određenom regionu na Srednjem istoku, blagoslovljen ’svakojakim drvećem lepim za gledanje i dobrim za jelo‘. Bog ga je poverio na brigu prvom ljudskom paru (Postanje 2:7-15). To je bio idealan ambijent u kome su ljudi mogli da budu zaista srećni.
Zašto ti rajski uslovi nisu potrajali? Zbog pobune najpre jednog duhovnog stvorenja a zatim tog ljudskog para (Postanje 2:16, 17; 3:1-6, 17-19). Tako je čovek izgubio ne samo Raj već i savršenstvo, zdravlje i beskrajan život. Stanje koje je počelo da preovladava sigurno nije poboljšalo ljudski život. Nasuprot tome, ono je progresivno degenerisalo do sadašnje situacije, koja je gora nego ikada pre (Propovednik 3:18-20; Rimljanima 5:12; 2. Timoteju 3:1-5, 13).
Potraga za rajem — istorija jedne ideje
Kao što može da se zamisli, „nostalgija za rajem“ ima veoma dugu istoriju. Sumerani su se sećali vremena u kome je harmonija vladala u celom svemiru: „Nije bilo straha, terora, čovek nije imao suparnika... Celi svemir, narod jednoglasno, Enlilu u jednom jeziku davali su hvalu“, prisećala se jedna drevna mesopotamska pesma. Neki, poput drevnih Egipćana, nadali su se da će dostići bolji svet nakon svoje smrti. Oni su verovali da besmrtna duša dostiže ono što je bilo nazvano polja Aru. Ali, bar u početku, ta nada je bila otvorena samo za aristokratiju; siromašni nisu mogli da sanjaju o dostizanju blaženog sveta.
U jednom drugačijem religioznom području, Hindus već vekovima čeka dolazak boljeg doba sveta (juge). Prema naukama hinduizma, četiri juge se ponavljaju u neprestanom ciklusu, a mi trenutno živimo tokom najgore. Nažalost, ta kali juga (mračno doba), sa svim svojim patnjama i zlom, trajaće, prema nekima, cele 432 000 godina. Uprkos tome, verni hindus čeka zlatno doba, krita jugu.
S druge strane, Grci i Rimljani su sanjali o dostizanju mitskih Ostrva sreće, u Atlantskom okeanu. I mnogi pisci, kao što su Hesiod, Vergilije i Ovidije, govorili su o čudesnom prvobitnom zlatnom dobu, nadajući se da će ono jednog dana biti obnovljeno. Pri kraju prvog veka pre n. e., latinski pesnik Vergilije predvideo je neposredni dolazak novog i trajnog aetas aurea (zlatnog doba). U narednim vekovima, „ne manje od šesnaest rimskih careva tvrdilo je da je njihova vladavina ponovo uspostavila Zlatno doba“, kaže The Encyclopedia of Religion. Ali, kao što danas dobro znamo, to je bila samo politička propaganda.
Mnogi Kelti težili su za onim o čemu su razmišljali kao o svetloj zemlji na jednom ostrvu (ili u jednom arhipelagu) iza mora, gde su verovali da ljudi žive u savršenoj sreći. Prema jednoj legendi, kralj Artur, iako smrtno ranjen, nastavio je da živi nakon što je pronašao čudesno ostrvo nazvano Avalon.
U drevna vremena i u Srednjem veku, mnogi su mislili da vrt s doslovnim uživanjima, Edenski vrt, još uvek negde postoji, „na vrhu nepristupačne planine ili preko neprelaznog okeana“, objašnjava istoričar Žan Delimo (Jean Delumeau). Iako je italijanski pesnik Dante verovao u nebeski raj, on je zamišljao da zemaljski raj još uvek postoji na vrhu planine njegovog Čistilišta, na antipodama grada Jerusalima. Neki su verovali da on može da se pronađe u Aziji, u Mesopotamiji, ili na Himalajima. I srednjovekovne legende o edenskom raju bile su brojne. Mnogi su verovali da blizu tog raja postoji divno kraljevstvo kojim vlada pobožni Prester Džon. Zahvaljujući blizini zemaljskog raja, život u kraljevstvu Prestera Džona bio je navodno dug i blažen, trajni izvor obilja i bogatstva. Drugi, imajući na umu drevne grčke legende, ipak su mislili da se ostrva raja mogu pronaći u Atlantiku. Srednjovekovne mape pokazivale su sigurnost takvog verovanja u postojanje Edenskog vrta, ukazujući čak i na njegovu navodnu lokaciju.
U 15. i 16. veku, moreplovci koji su prelazili Atlantik u stvari su tražili svet koji je, u isto vreme, bio i nov i drevan. Oni su mislili da će na drugoj strani okeana pronaći ne samo Indiju već i Edenski vrt. Kristofer Kolumbo ga je, na primer, tražio među planinama umerenog pojasa i tropskih zemalja Južne i Centralne Amerike. Evropski istraživači koji su stigli u Brazil bili su sigurni da izgubljeni raj mora biti tu zbog blage klime i obilja hrane i vegetacije. Ipak, uskoro su bili prisiljeni da prepoznaju grubu stvarnost.
Utopije — idealna mesta?
Umesto da nastoje da odrede idealan svet u nekom udaljenom delu zemlje, drugi su pokušali da ga isplaniraju. Tako je, 1516, engleski humanista Tomas Mor opisao ostrvo Utopiju, čudesno, divno i tolerantno mesto, daleko drugačije od pokvarenog sveta koji je znao. Drugi su takođe pokušali da isplaniraju bolje svetove, poštenije svetove: u šestom veku pre n. e., Platon sa svojom Republikom; godine 1602, italijanski fratar Tomazo Kampanela i njegova visoko organizovana Sunčeva država; samo nekoliko godina kasnije, engleski filozof Fransis Bekon u pripovedanju „srećnog i naprednog stanja“ svoje Nove Atlantide. U toku vekova, mislioci svih vrsta (bilo vernici ili ne) opisivali su tuceta i tuceta Utopija. Međutim, malo ih je, ako uopšte iko, bilo shvatano ozbiljno.
Bilo je čak i onih koji su pokušali da izgrade svoje Utopije. Na primer, godine 1824. jedan bogati Englez, Robert Oven, odlučio je da imigrira u Indijanu, SAD, da bi ostvario svoje utopijske ideje u selu koje je nazvao Nova harmonija. Uveren da bi se ljudi pod ispravnim uslovima popravili, on je upotrebio skoro sva svoja novčana sredstva nastojeći da uspostavi ono što je zamislio kao novi moralni svet. Ali, rezultati su pokazali da novi životni uslovi nisu dovoljni da se stvore novi ljudi.
Skoro sve političke ideologije tvrde da čovek mora da planira svet prema vlastitom spoznanju i vlastitom osećanju o tome šta je ispravno da bi ostvario željeni raj na zemlji. Ipak, paradoksalno je da pokušaji da se ostvare takve težnje rezultuju ratovima i revolucijama, kao što je Francuska revolucija 1789. i Boljševička revolucija 1917. Umesto da ostvare rajske uslove, takvi napori često dovode od povećanja bola i patnje.
Težnje, planovi, Utopije i pokušaji da se ostvare — to je priča o jednom razočaranju za drugim. U današnjem vremenu, neki govore o „raspršenim snovima“ i „kraju ere utopija“, pozivajući nas da naučimo „da živimo bez utopija“. Da li postoji ikakva nada da ćemo videti bolji svet, ili je on predodređen da ostane samo san?
Hrišćani i bolji svet
Novi svet nikako nije san — to je sigurna nada! Isus Hrist, Osnivač hrišćanstva, znao je da ovaj sadašnji svet nije najbolji od svih mogućih svetova. On je naučavao da će zemlju naslediti osobe blage naravi i da će se na njoj vršiti Božja volja (Matej 5:5; 6:9, 10). I on i njegovi učenici znali su da ovaj sadašnji svet kontroliše Božji neprijatelj, Satana Đavo, i da je to osnovni razlog za mnoge nevolje čovečanstva (Jovan 12:31; 2. Korinćanima 4:4; 1. Jovanova 5:19; Otkrivenje 12:12). Verni Jevreji čekali su dan u kome će Bog jednom zauvek osloboditi zemlju ratova, bola i bolesti da bi je naselio ljubiteljima mira i pravde. Na isti način, hrišćani iz prvog veka s pouzdanjem su čekali da ovaj sadašnji svet bude zamenjen novim sistemom stvari, ’novim nebom i novom zemljom‘ (2. Petrova 3:13; Psalam 37:11; 46:9, 10 [46:8, 9, Daničić-Karadžić]; Isaija 25:8; 33:24; 45:18; Otkrivenje 21:1).
Kad je Isus Hrist visio na mučeničkom stubu, on je ponovio obećanje o boljem svetu jednom zločincu koji je pokazao izvesnu meru vere u Njega: „[Isus] mu je rekao: ’Zaista ti kažem danas, Bićeš sa mnom u Raju‘“ (Luka 23:40-43, New World Translation). Šta je taj zločinac razumeo pod tim rečima? Da li je Isus ukazivao da će zločinac ’biti s njim‘ na nebu tog istog dana, kao što bi izgledalo da impliciraju izvesni katolički i protestantski prevodi Biblije? Ne, Isus nije mislio na to, pošto je nakon svog vaskrsenja rekao Mariji Magdaleni da On ’još nije otišao gore Ocu‘ (Jovan 20:11-18, Čarnić). Iako su bili poučavani od Isusa tri i po godine, pre Pentekosta 33. n. e. čak ni njegovi apostoli nisu razmišljali o nebeskom raju (Dela apostola 1:6-11). Taj zločinac je razumeo ono što bi razumela ogromna većina Jevreja koji su živeli u to vreme: Isus je obećavao jedan bolji svet koji će doći na rajskoj zemlji. Jedan nemački izučavalac je priznao: „Nauka o kazni u zagrobnom životu jednostavno se ne pojavljuje u Starom Zavetu.“
Da će biti raj na našoj zemlji potvrdio je apostol Pavle u svom pismu Jevrejima. Ohrabrujući svoje suvernike da ne ’zanemare veliko spasenje koje je počelo da se govori kroz Isusa Hrista‘, Pavle potvrđuje da je Jehova Bog dao Isusu vlast nad ’nastanjenom zemljom [grčki oikumene] koja će doći‘ (Jevrejima 2:3, 5, NW). U Hrišćanskim grčkim pismima, izraz oikumene uvek ukazuje na zemlju nastanjenu ljudskim bićima, a ne na nebeski svet. (Uporedi Matej 24:14; Luka 2:1; 21:26; Dela apostola 17:31 [sve NW].) Zato će Božje Kraljevstvo kojim vlada Hrist Isus iskazivati vlast nad nastanjenom zemljom. To će zaista biti idealno mesto za život!
Iako je sâmo Kraljevstvo nebesko, ono će ipak intervenisati u zemaljskim stvarima. S kakvim rezultatima? Bolesti, užasi, siromaštvo i smrt postaće daleka uspomena. Nestaće čak i frustracija i nezadovoljstva (Otkrivenje 21:3-5). Biblija kaže da će ’Bog otvarati ruku svoju i obilno sititi sve što život ima‘ (Psalam 145:16). Problemi kao što su nezaposlenost i zagađenje imaće praktično i trajno rešenje (Isaija 65:21-23; Otkrivenje 11:18). Ali, iznad svega, zahvaljujući Božjem blagoslovu, doći će do trijumfa istine, pravde i mira — osobina koje su izgleda skoro nestale! (Psalam 85:8-14 [85:7-13, DK]; Galatima 5:22, 23).
Da li je sve to san, Utopija? Ne, ova najkritičnija od svih vremena u kojima živimo pokazuju da se nalazimo u ’poslednjim danima‘ ovog sveta i da je zato novi svet blizu (2. Timoteju 3:1-5). Da li bi voleo da živiš tamo? Nauči kako je to moguće proučavajući Bibliju s Jehovinim svedocima. Bolji svet je blizu, mnogo bliže nego što smo ikada sanjali. To nije Utopija — to je stvarnost!
[Slika na 7. strani]
Bolji svet — uskoro stvarnost