Pomagati detetu da uzraste u Božanskoj mudrosti

MISAONI ljudi iz mnogih naroda i različitog društvenog porekla priznaju da je Isus bio divan učitelj i moralista. No, jesu li tome doprinele određene stvari u njegovom poučavanju u mladosti? Kakve pouke mogu izvući današnji roditelji iz njegovog porodičnog života i odgajanja?

Biblija nam vrlo malo govori o Isusovom detinjstvu. Prvih dvanaest godina njegovog života obuhvaćeno je sa dva stiha: „I tako, kad su (Josif i Marija) obavili sve po zakonu Jehovinom, vratili su se u Galileju u svoj grad Nazaret. A dete je raslo i jačalo, bilo je ispunjeno mudrošću i uživalo Božju naklonost“ (Luka 2:39, 40, NS). Ali, ovde su i neke pouke za roditelje.

Dete je „raslo i jačalo“, dakle, roditelji su brinuli za njegov telesni razvoj. Isto tako, bilo je stalno „ispunjeno mudrošću“.a Na kome je ležala odgovornost da ga poučava znanju i razumevanju koje će biti temelj takve mudrosti?

Budući da su bili pod Mojsijevim zakonom, njegovi roditelji su imali tu dužnost. Taj Zakon je izraelskim roditeljima nalagao: „Neka ove reči koje ti ja danas zapovedam budu u tvom srcu; i usadi ih u svoga sina i govori o njima kad sediš u kući, kad ideš putem, kad ležeš i kad ustaješ“ (5. Mojsijeva 6:6, 7, NS). Činjenica da je Isus stalno bio ’ispunjen mudrošću’ i da je ’uživao Božju naklonost’, ukazuje na to da su Josif i Marija poslušali tu zapovest.

Neki možda smatraju, pa Isus je bio savršen, te njegovo odgajanje zato ne predstavlja realan uzor za odgajanje druge dece. Međutim, Josif i Marija nisu bili savršeni. No, oni su očito brinuli za njegove telesne i duhovne potrebe i to su činili uprkos tome što je porodica sve više rasla (Matej 13:55, 56). Isto tako, iako je bio savršen, Isus je morao proći sve faze rasta, od male bebe, preko detinjstva, mladenaštva do odraslog čoveka. Njegovi roditelji su u svemu tome imali mnogo posla, i očito su ga dobro obavili.

Isus kao dvanaestogodišnjak

„A njegovi roditelji su svake godine išli u Jerusalim na praznik pashe“ (Luka 2:41, NS). Prema Božjem zakonu, svaki muškarac morao je doći u Jerusalim na praznike (5. Mojsijeva 16:16). No, izveštaj kaže da su ’njegovi roditelji svake godine išli u Jerusalim’. Josif je tom prilikom poveo sa sobom Mariju, a verovatno i ostatak porodice na put dugačak više od 100 km (5. Mojsijeva 16:6, 11). To im je bio običaj — redovni deo njihovog života. Isto tako, oni se nisu samo pojavili pa otišli, nego su ostali svo vreme trajanja praznika (Luka 2:42, 43).

To je korisna pouka za današnje roditelje. Te godišnje svečanosti u Jerusalimu bile su vreme svečanog druženja kao i vreme radovanja (3. Mojsijeva 23:4, 36). Oni su za Josifa, Mariju i mladog Isusa predstavljali duhovno izgrađujuće iskustvo. I danas roditelji čine dobro ako traže slične prilike u kojima bi njihova deca doživela uzbudljive promene, a takođe i uživala u duhovnoj izgradnji. Roditelji koji su Jehovini svedoci čine to tako što svoju decu vode na velike sastanke i kongrese koji se u redovnim razmacima održavaju tokom godine. Tako deca mogu doživeti uzbuđenje putovanja i druženja sa stotinama hiljada suvernika tokom nekoliko dana. Jedan otac koji je uspešno odgojio desetoro dece veliki deo svog uspeha pripisuje činjenici da od svog krštenja pre 45 godina nije propustio ni jedan sastanak i ni jedan kongres, a poticao je i svoju porodicu da isto tako čini.

Previd

Kad je Isus bio mlađi, on je bez sumnje bio blizu svojih roditelja tokom tih godišnjih putovanja u veliki grad Jerusalim. Međutim, kako je rastao, verovatno mu je dato više slobode. Kao dvanaestogodišnjak bio je u dobu koje su Judejci smatrali važnom stanicom na putu prema muževnosti. Verovatno se zbog te normalne i prirodne promene desio previd kada je došlo vreme da Josifova porodica napusti Jerusalim i vrati se kući. Izveštaj kaže: „Ali u povratku, dečak Isus je ostao u Jerusalimu, a njegovi roditelji nisu to primetili. Misleći da je u društvu koje je skupa putovalo, prevalili su dan puta i tada ga stali tražiti među rodbinom i prijateljima“ (Luka 2:43, 44, NS).

Ovaj događaj ima neke karakteristike koje će prepoznati i roditelji i deca. Međutim, postoji jedna razlika: Isus je bio savršen. Pošto je bio poslušan Josifu i Mariji, ne možemo zamisliti da je propustio da posluša neki dogovor sa njima (Luka 2:52). Mnogo je verovatnije da je došlo do nesporazuma. Roditelji su pretpostavljali da je on u društvu rodbine i prijatelja (Luka 2:44). ’ Lako je zamisliti da su u vrevi prilikom napuštanja Jerusalima u prvom redu pažnju poklonili svojoj manjoj deci i pretpostavili su da njihov stariji sin, Isus, takođe putuje.

Međutim, Isus je očito mislio da njegovi roditelji znaju gde je on. Na to ukazuje njegov kasniji odgovor: „Zašto ste me tražili? Zar niste znali da ja moram biti u kući svoga Oca?“ On nije pokazao pomanjkanje poštovanja. Njegove reči samo otkrivaju njegovo iznenađenje s obzirom na činjenicu da njegovi roditelji nisu znali gde da ga traže. To je bio tipičan slučaj nesporazuma koji mogu razumeti mnogi roditelji dece koja rastu (Luka 2:49, NS).

Pomisli kako su Josif i Marija bili zabrinuti na kraju tog prvog dana kada su utvrdili da nema Isusa. I pomisli kako je njihova zabrinutost rasla tokom naredna dva dana kada su ga tražili po Jerusalimu. Međutim, u svemu tome pokazalo se da se njihovo poučavanje Isusa isplatilo. Naime, Isus nije upao u loše društvo. Nije naneo sramotu svojim roditeljima. Pronašli su ga „u templu kako sedi među učiteljima, te ih sluša i ispituje. A svi oni koji su ga slušali bili su zapanjeni njegovim razumevanjem i odgovorima“ (Luka 2:46, 47, NS).

Činjenica da je trošio svoje vreme na takav način i njegovo očigledno dobro razumevanje biblijskih načela takođe govore u prilog dobrog poučavanja Josifa i Marije. Bilo kako bilo, Marijina reakcija bila je tipična za zabrinutu majku: kao prvo, to je bilo olakšanje što je njen sin na sigurnom; zatim dolazi do izražaja osećaj zabrinutosti i razočarenja: „Dete, zašto si nam to uradio? Otac tvoj i ja s bolom smo te tražili“ (Luka 2:48, NS). Nije neočekivano što je Marija pred Josifom izrazila zabrinutost u ime oba roditelja. Mnogi tinejdžeri čitajući ovaj izveštaj verovatno će reći: „Ista moja majka!“

Naučena lekcija

Šta možemo naučiti iz ovog doživljaja? Tinejdžeri su skloni tome da pretpostavljaju kako njihovi roditelji znaju šta oni misle. Često ih možemo čuti kako govore: „Ali, ja sam mislio da ti to znaš“. Roditelji, ako je vaše dete ikad to reklo, kada je došlo do nesporazuma, vi niste prvi koji imate taj problem.

Što se deca više približavaju zreloj dobi, to su manje zavisna od roditelja. Ta promena je prirodna i roditelji se tome moraju prilagoditi. Uprkos najboljem odgoju, pojavljivaće se nesporazumi i kod roditelja će se javljati zabrinutost. Međutim, ako slede primer Josifa i Marije, kad dođe do kriznih situacija dati odgoj će dobro poslužiti njihovoj deci.

Očito je da su Isusovi roditelji i dalje radili s njim u njegovim mladenačkim godinama. Nakon ovog događaja, on je poslušno „otišao s njima“ u Nazaret, „te im dalje bio poslušan“. S kakvim rezultatom? „Isus je i dalje napredovao u mudrosti i telesnom rastu i naklonosti koju je imao kod Boga i ljudi“. Dakle, ovaj događaj je imao srećan ishod (Luka 2:51, 52, NS). Roditelji koji slede primer Josifa i Marije, koji pomažu svojoj deci da uzrastu u božanskoj mudrosti, koji im pružaju dobru kućnu atmosferu i izlažu ih dobrim uticajima u druženju sa bogobojaznim osobama, povećavaju verovatnoću da će do sličnih rezultata doći i kod njihove dece. Verovatno će takva deca imati srećan život kad uzrastu u odgovorne odrasle hrišćane.

[Fusnota]