Život i rad Isusa

Lekcija iz milosrđa

ISUS je možda još uvek u Nainu, gde je nedavno vaskrsnuo udovičinog sina, ili je možda u poseti obližnjem gradu. Jedan farisej po imenu Simon želi da pobliže osmotri onoga koji čini takva izvanredna dela. Zato poziva Isusa na obrok.

Sagledavši tu priliku kao mogućnost da propoveda prisutnima, Isus prihvata poziv, kao što je prihvatio i pozive da jede s carinicima i grešnicima. Međutim, kad ulazi u Simonovu kuću, Isusu se ne poklanja srdačna pažnja kakva se obično pridavala gostima.

Noge obuvene u sandale užarile su se i uprljale usled putovanja po prašnjavim galilejskim putevima, te je običaj gostoprimstva bio da se gostima hladnom vodom opere noge. No, Isusu nisu oprali noge. Niti je primio poljubac dobrodošlice, što je uobičajen znak pristojnosti. Isto tako, nisu mu namazali kosu običajnim uljem gostoprimstva.

Za vreme jela, dok su gosti bili za stolom, jedna nepozvana žena tiho ulazi u sobu. U gradu je poznato da ona živi nemoralnim životom. Verovatno je ona slušala Isusovo poučavanje, uključujući i poziv da ’dođu k njemu svi koji su umorni i opterećeni i on će ih okrepiti’. Budući da je bila duboko ganuta onim što je videla i čula, ona sada traži Isusa.

Ta žena prilazi k stolu iza Isusa i klekne do njegovih nogu. Dok joj suze kaplju na njegova stopala, briše ih svojom kosom. Takođe uzima bočicu s mirisnim uljem i dok nežno ljubi njegova stopala, maže ih uljem. Simon to posmatra s neodobravanjem. „Da je on prorok“, razmišlja on, „znao bi ko je i kakva je ova žena koja ga dodiruje, jer je grešnica“.

Znajući njegove misli, Isus kaže: „Simone, imam nešto da ti kažem“.

„Reci učitelju“, odvrati on.

„Dva su čoveka dugovala nekom zajmodavcu“, počinje Isus. „Jedan mu je dugovao pet stotina denara, a drugi pedeset. Kako mu nisu imali čime platiti, on im je obojici oprostio dug. Koji će ga, dakle, od njih dvojice više ljubiti?“

„Pretpostavljam“, kaže Simon, verovatno s prizvukom ravnodušnosti obzirom na naizglednu nevažnost pitanja, „onaj kome je oprostio više“.

„Ispravno si prosudio“, uzvraća Isus. A zatim, okrenuvši se ženi, govori Simonu: „Vidiš li ovu ženu? Ušao sam u tvoju kuću i nisi mi dao vode za noge. A ova je žena natopila moje noge suzama i otrla ih svojom kosom. Poljubac mi nisi dao, a ova žena otkako sam ušao nije prestala nežno ljubiti moje noge. Nisi mi namazao glavu uljem, a ova mi je žena noge namazala mirisnim uljem.“

Žena je tako pružila dokaz da se iskreno pokajala zbog svoje nemoralne prošlosti. Tako Isus zaključuje: „Zato, kažem ti, opraštaju joj se njeni mnogi gresi, jer je ljubila mnogo; a kome se malo oprašta ima malu ljubav“.

Isus ni u kom slučaju ne opravdava niti prelazi preko nemorala. Ovaj događaj upravo pokazuje njegovo saosećajno razumevanje za ljude koji su činili pogreške u životu, ali koji pokazuju da žale zbog toga i tako dolaze Hristu po olakšanje. Pružajući pravu okrepu toj ženi, Isus kaže: „Oprošteni su ti gresi... Tvoja te vera spasila; idi s mirom“. — Luka 7:36-50, NS, Matej 11:28-30.

◆ Kako je Isusa primio njegov domaćin Simon?

◆ Ko traži Isusa i zašto?

◆ Kakvo poređenje daje Isus i kako ga primenjuje?

Isus — predmet raspravljanja

UBRZO nakon primanja u Simonovom domu, Isus počinje svoje drugo propovedničko putovanje po Galileji. Na njegovom prethodnom putovanju po tom području pratili su ga njegovi prvi učenici, Petar, Andrija, Jakov i Jovan. Ali, sada ga prati 12 apostola, kao i neke žene. Među njima su Marija Magdalina, Susana i Jovana, čiji je muž bio službenik kralja Iroda.

Kako Isus pojačava svoju propovedničku delatnost, tako se povećavaju i rasprave u vezi njegove aktivnosti. Isusu dovode jednog čoveka opsednutog demonima, koji je i slep i ne može govoriti. Isus ga leči, tako da je oslobođen od vlasti demona, progledao je i počeo govoriti, a mnoštva je zaneseno. Počeli su govoriti: „Nije li ovo Sin Davidov?“

Mnoštvo se u tolikom broju sakupilo oko kuće u kojoj Isus stanuje da on i njegovi učenici jednostavno ne mogu da uzmu obrok. Pored onih koji su smatrali da je to obećani „Sin Davidov“, tu su književnici i fariseji koji su došli čak iz Jerusalima da ga ocrne. Kad su Isusovi rođaci čuli za metež koji se stvara oko Isusa, došli su po njega. Zašto?

Pa, Isusova braća još uvek ne veruju da je on Božji Sin. Isto tako, javni metež i svađe koje je izazvao nisu nimalo ličile na Isusa kojeg su oni poznavali dok je odrastao u Nazaretu. Prema tome, mislili su da je kod Isusa došlo do ozbiljnih duševnih poteškoća. „Sišao je s uma“, zaključili su, te su želeli da dođu do njega i da ga odvedu.

Međutim, postoje jasni dokazi da je Isus izlečio demonziranog čoveka. Književnici i fariseji znaju da to ne mogu poreći, kao ni druga Isusova čuda. Zato, da bi ocrnili Isusa, oni govore narodu: „Ovaj ne izgoni demone drugačije nego pomoću Velzevula, vladara demona“.

Znajući njihove misli, Isus poziva književnike i fariseje k sebi i govori: „Svako carstvo koje se u sebi razdelilo propašće. I svaki grad ili dom koji se u sebi razdelio neće se održati. Isto tako, ako sotona izgoni sotonu, razdelio se u sebi; pa kako će se dakle održati njegovo Carstvo?“

Kakva razorna logika! Budući da fariseji tvrde da osobe iz njihovih vlasti tih redova teraju demone, Isus ih pita: „Ako ja pomoću Velzevula izgonim demone, čijom pomoći ih izgone vaši sinovi?“ Drugim rečima, njihova optužba protiv Isusa može se isto tako primeniti na njih same. Isus zatim upozorava: „No, ako ja Božjim duhom izgonim demone, zaista vas je dostiglo Božje Carstvo“.

Da bi pokazao kako je njegovo isterivanje demona dokaz njegove premoći nad sotonom, Isus kaže: „Kako može bilo ko ući u kuću jakoga i oteti mu pokućstvo ako prvo ne sveže jakoga? Tek tada će mu opleniti kuću. Ko nije na mojoj strani protiv mene je, i ko sa mnom ne sakuplja, rasipa.“ Sasvim je jasno da su fariseji protiv Isusa, čime se pokazuju sotoninim zastupnicima. Oni rasipaju, ili rasteraju Izraelce od njega.

Zato Isus upozorava ove sotonske protivnike da se „hula protiv duha neće oprostiti“. On objašnjava: „Ko god kaže reč protiv Sina čovečjeg, oprostiće mu se; ali, ko god govori protiv svetog duha, neće mu se oprostiti, ne, niti u ovom sistemu stvari, niti u onom koji dolazi“. Ti književnici i fariseji počinili su taj neoprostivi greh time što su pripisali sotoni ono što je očigledno bilo čudesno delovanje Božjeg svetog duha. — Matej 12:22-32, NS; Marko 3:19-30; Jovan 7:5.

◆ Na koji način se Isusovo drugo putovanje po Galileji razlikuje od prvog?

◆ Zašto Isusovi rođaci pokušavaju da dođu do njega?

◆ Kako fariseji pokušavaju da ocrne Isusova čudesna dela i kako im Isus uzvraća?

◆ Za kakav greh snose krivicu fariseji i zašto?