Jehova — naš nežno samilostan Otac
„Jehova je veoma nežan u naklonosti i samilostan“ (JAKOV 5:11, NW, fusnota).
1. Zašto su ponizni privučeni Jehovi Bogu?
SVEMIR je tako ogroman da astronomi nisu u stanju da prebroje sve njegove galaksije. Naša galaksija, Mlečni put, tako je ogromna da čovek ne bi mogao da prebroji sve njene zvezde. Neke zvezde, kao Antares, hiljade puta su veće i sjajnije od našeg sunca. Kako moćan mora biti Veličanstveni Stvoritelj svih tih zvezda u svemiru! Zaista, on je onaj „ko izvodi vojsku svega toga na broj i zove svako po imenu“ (Isaija 40:26, DK). Ipak, taj isti Bog koji uliva strahopoštovanje takođe je „veoma nežan u naklonosti i samilostan“. Kako je okrepljujuće takvo spoznanje za ponizne sluge Jehove, posebno za one koji trpe progonstvo, bolest, depresiju, ili druge poteškoće!
2. Kako se na nežne emocije često gleda od strane ljudi ovog sveta?
2 Mnogi na nežnije emocije, kao što su „milosrđa [„nežne naklonosti“, NW] i samilosti“ Hrista, gledaju kao na slabost (Filipljanima 2:1). Pod uticajem evolucionističke filozofije, oni ohrabruju ljude da sebe stave na prvo mesto čak i ako to znači gaženje osećanja drugih. Mnogi vodeći uzori na području zabave i sporta jesu mačoi koji ne prolivaju suze niti pokazuju nežnu naklonost. Neki politički vladari deluju na sličan način. Stoički filozof Seneka, koji je obrazovao okrutnog imperatora Nerona, naglašavao je da je „samilost slabost“. M’Clintock and Strong’s Cyclopædia (Enciklopedija Maklintoka i Stronga) kaže: „Uticaj stoicizma... nastavlja da deluje na umove muškaraca čak i u sadašnje vreme.“
3. Kako je Jehova sebe opisao Mojsiju?
3 U suprotnosti s tim, ličnost Tvorca čovečanstva je srdačna. On sebe opisuje Mojsiju ovim rečima: „Gospod, Gospod, Bog milostiv i milosrdan, spor na gnev i obilan dobrotom i vernošću... koji prašta bezakonja i nepravde i greha, ali koji ne smatra krivoga za pravednoga [„nikako neće dati izuzeće od kazne“, NW]“ (Izlazak 34:6, 7). Istina, Jehova je ovaj opis sebe završio naglašavanjem svoje pravde. On neće izuzeti namerne grešnike od zaslužene kazne. Ipak, on pre svega opisuje sebe kao Boga koji je milosrdan, doslovno „pun milosrđa“.
4. Kakvo je dirljivo značenje hebrejske reči koja se često prevodi „milosrđe“?
4 Ponekad se na reč „milosrđe“ misli samo u hladnom, sudskom smislu uzdržavanja od kazne. Međutim, upoređivanje biblijskih prevoda iznosi bogato značenje hebrejskog prideva izvedenog iz glagola racham. Prema nekim izučavaocima, njegov koren znači „biti nežan“. “Racham„, objašnjava knjiga Synonyms of the Old Testament (Sinonimi Starog zaveta), „izražava duboko i nežno osećanje samilosti, takvo kakvo se izaziva prizorom slabosti ili patnje kod onih koji su nam dragi ili kojima treba naša pomoć.“ Druge dirljive definicije ove poželjne osobine mogu se naći u knjizi Insight on the Scriptures (Uvid u Pismo), tom 2, strane 375-379.
5. Kako je milosrđe bilo očito u Mojsijevom zakonu?
5 Božja nežna samilost je jasno vidljiva u Zakonu koji je on dao naciji Izrael. Sa onima koji su u nepovoljnom položaju, kao što su udovice, siročad i siromasi, trebalo se postupati samilosno (Izlazak 22:22-27; Levitska 19:9, 10; Ponovljeni zakoni 15:7-11). Trebalo je da svi, uključujući i robove i životinje, izvuku koristi iz nedeljnog Sabata odmora (Izlazak 20:10). Štaviše, Bog je zapažao pojedince koji su nežno postupali sa poniženima. Poslovice 19:17 kažu: „Ko se siroti smiluje Gospodu pozajma, koji će mu vratiti po delu njegovu.“
Granice božanske samilosti
6. Zašto je Jehova slao proroke i glasnike svom narodu?
6 Izraelci su nosili Božje ime i vršili obožavanje u hramu u Jerusalimu, koji je bio „dom imenu Gospoda“ (2. Letopisa 2:4; 6:33). Međutim, oni su s vremenom počeli da tolerišu nemoral, idolopoklonstvo i ubijanje, nanoseći veliku sramotu Jehovinom imenu. U skladu sa svojom samilosnom ličnošću, Bog je strpljivo pokušavao da ispravi tu lošu situaciju bez nanošenja nevolje čitavoj naciji. On „slaše k njima za rana jednako glasnike svoje, jer mu beše žao naroda svoga i stana svoga; ali se oni rugahu glasnicima Božjim i ne marahu za reči njegove i smejahu se prorocima njegovim, dokle se ne raspali gnev Gospodnji na narod njegov, te ne bi više leka“ (2. Letopisa 36:15, 16).
7. Kada je Jehovina samilost dostigla svoju granicu, šta se desilo kraljevstvu Jude?
7 Premda je Jehova samilostan i spor na gnev, on manifestuje pravedan gnev kada je to potrebno. Onda davno, božanska samilost je dostigla svoju gornju granicu. Čitamo o posledicama: „Tada [Jehova] učini da se na njih krene kralj Haldeja, i pobi mladiće njihove mačem u domu svetilišta njihova i ne poštedi ni mladiće ni devojke ni starije, ni starce pod sedom kosom; sve im u ruke preda“ (2. Letopisa 36:17). Tako su Jerusalim i njegov hram bili uništeni, a nacija je bila odvedena u ropstvo u Vavilon.
Samilost prema Svom imenu
8, 9. (a) Zašto je Jehova objavio da će imati samilost prema svom imenu? (b) Kako su Jehovini neprijatelji bili ućutkani?
8 Okolne nacije su se radovale toj nevolji. Na podrugivački način oni su govorili: „To je narod Gospodnji, iz njegove su zemlje oni izišli.“ Budući osetljiv na taj prekor, Jehova je objavio: „Ja sam hteo da spasem glas svetog imena svoga [„imaću samilosti prema svom svetom imenu“, NW]... Ja ću posvetiti ime svoje, veliko... i narodi će poznati da sam ja Gospod“ (Jezekilj 36:20-23).
9 Nakon što je njegova nacija bila u zarobljeništvu 70 godina, samilostan Bog, Jehova, oslobodio ih je i dozvolio im je da se vrate i ponovo izgrade hram u Jerusalimu. To je ućutkalo okolne nacije, koje su s čuđenjem to posmatrale (Jezekilj 36:35, 36). Nažalost, uza sve to, nacija Izrael je opet upala u loše postupke. Jedan verni Jevrej, Nemija, pomogao je da se situacija ispravi. U jednoj javnoj molitvi, on je napravio pregled Božjih samilosnih postupaka s tom nacijom, govoreći:
10. Kako je Nemija istakao Jehovinu samilost?
10 „U teskobi svojoj oni zavapiše k tebi, i ti si ih uslišio s nebesa, i po velikoj milosti svojoj dao si im izbavitelje, koji ih izbaviše iz ruku neprijatelja njihovih. Ali čim otpočinuše, opet činiše zlo pred tobom. Tad si ih ti ostavio u rukama neprijatelja njihovih, koji zavladaše nad njima. Ali oni opet zavapiše k tebi, i ti si ih uslišio s nebesa, i izbavljao si ih po milosti svojoj mnogo puta... Ti si ih mnogo godina trpeo“ (Nemija 9:26-30; vidi takođe Isaija 63:9, 10).
11. Kakav kontrast postoji između Jehove i bogova ljudi?
11 Konačno, nakon okrutnog odbacivanja Božjeg voljenog Sina, jevrejska nacija je zauvek izgubila svoj prednosni status. Božja lojalna privrženost k njima trajala je preko 1 500 godina. To stoji kao večno svedočanstvo za činjenicu da je Jehova zaista Bog milosrđa. Kakva oštra suprotnost okrutnim bogovima i bezosećajnim božanstvima što su ih izmislili grešni ljudi! (Vidi stranu 8.)
Najveći izraz samilosti
12. Koji je bio najveći izraz Božje samilosti?
12 Najveći izraz Božje samilosti bilo je njegovo slanje voljenog Sina na zemlju. Istina, Isusov život besprekornosti doneo je veliko zadovoljstvo Jehovi, pružajući mu savršen odgovor na Đavolove lažne optužbe (Poslovice 27:11). U isto vreme, međutim, moranje da posmatra svog voljenog Sina kako podnosi okrutnu i ponižavajuću smrt bez sumnje je prouzrokovalo Jehovi veći bol nego što je ikada ikoji ljudski roditelj morao da podnese. To je bila žrtva s puno ljubavi, koja otvara put za spasenje čovečanstva (Jovan 3:16). Kao što je Zaharija, otac Jovana Krstitelja, prorekao, to je uzveličalo ’veliko milosrđe [’nežnu samilost‘, NW] Boga našega‘ (Luka 1:77, 78).
13. Na koji važan način Isus odražava ličnost svog Oca?
13 Slanje Božjeg Sina na zemlju takođe je pružilo čovečanstvu jasniji pogled na Jehovinu ličnost. Kako to? Tako što je Isus savršeno odražavao ličnost svog Oca, posebno na nežno samilostan način na koji se ophodio s poniženima (Jovan 1:14; 14:9). U tom pogledu, tri pisca Jevanđelja, Matej, Marko i Luka koriste jedan grčki glagol, splagkhnizomai, koji dolazi od grčke reči za „utrobu“. „Iz svog samog izvođenja“, objašnjava biblijski izučavalac Vilijam Barkli, „može se videti da on opisuje ne obično sažaljenje ili samilost, već jednu emociju koja pokreće čoveka do samih dubina njegovog bića. To je najjača reč u grčkom za osećanje samilosti.“ Ona se prevodi na različite načine kao „osećati sažaljenje“ ili „pokrenut sažaljenjem“ (Marko 6:34; 8:2).
Kad je Isus osećao sažaljenje
14, 15. Kako je Isus u jednom gradu Galileje bio pokrenut sažaljenjem, i šta to ilustruje?
14 Scena je u jednom gradu Galileje. Jedan čovek „sav u gubi“ pristupa Isusu bez davanja uobičajenog upozorenja (Luka 5:12). Da li ga Isus grubo ukorava što ne viče „nečist, nečist“, kako je zahtevao Božji zakon? (Levitska 13:45). Ne. Umesto toga, Isus sluša očajničko preklinjanje tog čoveka: „Ako hoćeš možeš učiniti da budem čist.“ „Isus se smilova [„pokrenut samilošću“, NW]“, pruži ruku i dotače se gubavca, govoreći: „Hoću, budi čist!“ Tom čoveku je istog trenutka vraćeno zdravlje. Isus tako pokazuje ne samo svoje čudesne, od Boga date moći već takođe i nežna osećanja koja ga motivišu da koristi takve moći (Marko 1:40-42).
15 Mora li se Isusu pristupiti pre nego što će on pokazati osećanja samilosti? Ne. Nešto kasnije, on nailazi na jednu pogrebnu povorku koja izlazi iz grada Naina. Bez sumnje, Isus je bio svedok mnogih sahrana pre toga, ali ova je naročito tragična. Pokojnik je jedini sin jedne udovice. Isus ’se sažali za njom‘, pristupi joj i reče: „Ne plači!“ Zatim izvršava izvanredno čudo podizanja njenog sina natrag u život (Luka 7:11-15).
16. Zašto Isus oseća sažaljenje prema velikom mnoštvu koje ga sledi?
16 Izvanredna lekcija koju smo naučili iz gornjih događaja jeste ta da kada je Isus ’pokrenut sažaljenjem‘, on čini nešto pozitivno da pomogne. U jednoj kasnijoj prilici, Isus posmatra velika mnoštva koja ga neprestano slede. Matej izveštava da se on „sažali [mnoštvu naroda], jer beše klonulo i smeteno, kao ovce koje nemaju pastira“ (Matej 9:36). Fariseji čine malo da zadovolje duhovnu glad običnog naroda. Umesto toga, oni opterećuju ponizne osobe mnogim nepotrebnim pravilima (Matej 12:1, 2; 15:1-9; 23:4, 23). Njihovo gledište prema običnom narodu bilo je otkriveno kada su o onima koji su slušali Isusa rekli: „Narod ovaj koji ne zna zakona, proklet je“ (Jovan 7:49).
17. Kako Isusovo sažaljenje prema mnoštvima motiviše Isusa, i koje dalekosežno vođstvo on tada pruža?
17 U suprotnosti s tim, Isus je duboko dirnut lošim duhovnim stanjem tih mnoštava. Ali ima jednostavno previše zainteresovanih ljudi da bi im pružio pojedinačnu brigu. Zato on kaže svojim učenicima da se mole za više radnika (Matej 9:35-38). U skladu s takvim molitvama, Isus šalje svoje apostole s porukom: „Blizu je kraljevstvo nebesko!“ Uputstva data tom prilikom služe kao vredno vođstvo za hrišćane sve do današnjeg dana. Bez sumnje, Isusova osećanja samilosti podstiču ga da zadovolji duhovnu glad čovečanstva (Matej 10:5-7).
18. Kako je Isus reagovao kada su mnoštva prekinula njegovu privatnost, i koju pouku mi izvlačimo iz toga?
18 Jednom drugom prilikom, Isus opet oseća brigu za duhovne potrebe mnoštava. Ovog puta on i njegovi apostoli su umorni nakon naporne propovedničke ture, i oni traže mesto za odmor. Ali narod ih uskoro nalazi. Umesto da Isus bude iritiran tim napadom na njihovu privatnost, Marko izveštava da se on „sažali“. A koji je bio razlog za Isusova duboka osećanja? Oni „bejahu kao ovce bez pastira“. Opet, Isus deluje u skladu sa svojim osećanjima i počinje da uči mnoštva „o kraljevstvu Božjemu“. Da, on je bio tako duboko dirnut njihovom duhovnom glađu da je žrtvovao potreban odmor da bi ih poučavao (Marko 6:34; Luka 9:11).
19. Kako je Isusova briga za mnoštva išla čak iznad njihovih duhovnih potreba?
19 Dok je prvenstveno bio zabrinut za duhovne potrebe ljudi, Isus nikada nije prevideo njihove osnovne fizičke potrebe. U toj istoj prilici, on takođe „isceli one koji trebahu da se iscele“ (Luka 9:11). U jednoj kasnijoj prilici, mnoštva su bila s njim već dugo vreme, i bili su daleko od svojih kuća. Osetivši njihovu telesnu potrebu, Isus je rekao svojim učenicima: „Žao mi je ovoga naroda, jer već tri dana stoje kod mene i nemaju šta jesti, a nisam ih rad otpustiti gladne, da ne smalakšu na putu“ (Matej 15:32). Isus sada čini nešto da spreči moguću patnju. On čudom pruža hiljadama muškaraca, žena i dece obrok proizveden od sedam vekni hleba i nekoliko ribica.
20. Šta učimo iz poslednjeg zabeleženog slučaja kada je Isus bio podstaknut sažaljenjem?
20 Poslednji zabeležen slučaj kada je Isus bio podstaknut sažaljenjem jeste na njegovom konačnom putu u Jerusalim. Velika mnoštva putuju s njim da proslave Pashu. Na tom putu blizu Jerihona, dva slepa prosjaka uporno viču: „Smiluj se na nas Gospode“. Mnoštva pokušavaju da ih ućutkaju, ali Isus ih poziva i pita ih šta žele od njega da učini. „Gospode, da se otvore oči naše“, mole oni. „Isus se smilova“, dotače njihove oči i oni progledaše (Matej 20:29-34). Kakvu važnu lekciju učimo iz toga! Isus je na ulasku u poslednju nedelju svoje zemaljske službe. On ima mnogo posla da obavi pre nego što pretrpi okrutnu smrt od strane Sotoninih zastupnika. Ipak, on ne dozvoljava pritisku tog značajnog vremena da ga spreči od ispoljavanja svojih nežnih osećanja samilosti prema manje važnim ljudskim potrebama.
Ilustracije koje ističu samilost
21. Šta je ilustrovano gospodarevim poništavanjem velikog duga njegovog roba?
21 Grčki glagol splagkhnizomai, upotrebljen u ovim izveštajima iz Isusovog života, takođe je upotrebljen u tri Isusove ilustracije. U jednoj priči jedan rob moli za vreme da isplati veliki dug. Njegov gospodar, „se sažali“, i oprosti mu dug. To ilustruje da Jehova Bog pokazuje veliku samilost u poništavanju velikog duga greha prema svakom pojedinom hrišćaninu koji iskazuje veru u otkupnu žrtvu Isusa (Matej 18:27; 20:28).
22. Šta ilustruje parabola o izgubljenom sinu?
22 Zatim je tu priča o izgubljenom sinu. Priseti se šta se događa kada se svojevoljan sin vraća kući. „Kad je on još podaleko bio, ugleda ga otac njegov, i sažali mu se. I potrčavši, zagrli ga i poljubi ga“ (Luka 15:20). To pokazuje da kada hrišćanin koji je postao svojevoljan pokaže iskreno kajanje, Jehova će osetiti sažaljenje i nežno će prihvatiti takvog nazad. Tako, pomoću ove dve ilustracije, Isus pokazuje da je naš otac, Jehova, „veoma nežan u naklonosti i samilostan“ (Jakov 5:11, NW, fusnota).
23. Kakvu pouku izvlačimo iz Isusove ilustracije o prijateljskom Samarićaninu?
23 Treća ilustrativna upotreba splagkhnizomai tiče se samilosnog Samarićanina koji se „smilova“ nevolji jednog Jevreja koji je bio opljačkan i ostavljen polumrtav (Luka 10:33). Postupajući u skladu sa svojim osećanjima, taj Samarićanin je učinio sve što je u njegovoj moći da pomogne tom strancu. To pokazuje da Jehova i Isus očekuju od pravih hrišćana da slede njihov primer u ispoljavanju nežnosti i samilosti. Neki od načina na koje to možemo činiti biće osmotreni u sledećem članku.
Pitanja za reviziju
◻ Šta znači biti milosrdan?
◻ Kako je Jehova pokazao samilost prema svom imenu?
◻ Koji je najveći izraz samilosti?
◻ Na koji istaknuti način Isus odražava ličnost svog Oca?
◻ Šta učimo iz Isusovih samilosnih postupaka i iz njegovih ilustracija?
[Okvir na stranama 12, 13]
GRAFIČKI TERMIN ZA „NEŽNU BRIGU S LJUBAVLJU“
„J AOH utrobe moje! utrobe moje!“ vikao je prorok Jeremija. Da li se on žalio na neko oboljenje creva zbog nečeg lošeg što je pojeo? Ne. Jeremija je koristio jednu hebrejsku metaforu da opiše svoju duboku zabrinutost zbog nevolje koja je dolazila na kraljevstvo Jude (Jeremija 4:19).
Pošto Jehova Bog ima duboka osećanja, hebrejska reč za „utrobu“, ili „creva“ (meim), takođe se koristi da opiše njegove nežne emocije. Na primer, decenijama pre Jeremijinih dana, desetoplemensko kraljevstvo Izraela bilo je zarobljeno od strane kralja Asirije. Jehova je to dopustio kao kaznu za njihovu nevernost. Ali da li ih je Bog zaboravio u izgnanstvu? Ne. On je još uvek bio duboko privržen njima kao delu svog saveznog naroda. Ukazujući na njih pomoću imena istaknutog plemena Jefrem, Jehova je pitao: „Je li mi Jefrem mio sin, dete meni drago? Jer što više o njemu govorim još se više ja njega spominjem, jer je srce moje [„utroba moja“ NW] ustreptalo za njim: smilovaću mu se“ (Jeremija 31:20).
Govoreći da mu je ’utroba ustreptala‘, Jehova je upotrebio jednu govornu figuru da opiše svoja duboka osećanja naklonosti prema svom narodu u izgnanstvu. U svom komentaru ovog stiha, biblijski izučavalac iz 19. veka E. Henderson (E. Henderson) pisao je: „Ništa ne može prevazići dirljivo ispoljavanje nežnog očinskog osećanja prema izgubljenom sinu koji se vraća, koje ovde iznosi Jehova... Iako je on tako govorio protiv [idolopokloničkih Jefremovaca] i kaznio ih... on ih nikad nije zaboravio, već, naprotiv, radovao se u iščekivanju njihovog konačnog oporavka.“
Grčka reč za „creva“, ili „utrobu“, koristi se na sličan način u Hrišćanskim grčkim spisima. Kada se ne koristi doslovno, kao u Delima apostolskim 1:18, ona se odnosi na nežne emocije naklonosti ili samilosti (Filimonu 12). Ta reč ponekad ide uz grčku reč koja znači „dobar“ ili „dobro“. Apostoli Pavle i Petar koriste taj kombinovani izraz kada ohrabruju hrišćane da budu „nežno samilosni“, doslovno „dobro naklonjeni sažaljenju“ (Efescima 4:32, NW; 1. Petrova 3:8). Grčka reč za „creva“ može se takođe dodati grčkoj reči poly. Ta kombinacija doslovno znači „imanje mnogo creva“. Taj vrlo redak grčki izraz koristi se u Bibliji samo jednom, i odnosi se na Jehovu Boga. New World Translation daje sledeći prevod: „Jehova je veoma nežan u naklonosti“ (Jakov 5:11).
Kako zahvalni treba da budemo što se najmoćnija osoba u svemiru, Jehova Bog, tako razlikuje od okrutnih bogova koje su izmislili nemilosrdni ljudi! U oponašanju svog ’nežno samilosnog‘ Boga, pravi hrišćani su podstaknuti da deluju na sličan način u svom međusobnom ophođenju (Efescima 5:1).
[Slika na 10. strani]
Kada je božanska samilost dostigla svoju granicu, Jehova je dozvolio Vaviloncima da osvoje njegov svojevoljan narod
[Slika na 11. strani]
Posmatranje voljenog Sina kako umire mora da je prouzrokovalo Jehovi Bogu najveći bol koji je iko ikada morao podneti
[Slika na 15. strani]
Isus je savršeno odražavao samilosnu ličnost svog Oca