Ko je Sin čovečji?

Isus je sa svojim učenicima stigao u Vitsaidu. Tamo su ljudi doveli jednog slepog čoveka i molili ga da ga dotakne i izleči.

Isus je uzeo čoveka za ruku i odveo ga izvan sela. Pljunuo mu je na oči i pitao ga: „Vidiš li nešto?“ Čovek je odgovorio: „Vidim ljude, u stvari vidim nešto kao stabla koja hodaju“ (Marko 8:23, 24). Isus je potom položio ruke na čovekove oči i povratio mu vid tako da je čovek mogao jasno da vidi. Zatim ga je poslao kući, ali mu je rekao da ne ulazi u selo.

Nakon toga je Isus s učenicima krenuo na sever, u Cezareju Filipovu. To mesto se nalazilo na 350 metara nadmorske visine, a s njegove severoistočne strane uzdizali su se snegom pokriveni vrhovi gore Ermon. Bio je to put od oko 40 kilometara uzbrdo, koji je verovatno trajao nekoliko dana.

Tokom puta se Isus u jednom trenutku izdvojio da bi se pomolio. Ostalo je još samo devet ili deset meseci do njegove smrti i bio je zabrinut za svoje učenike. Mnogi su nedavno prestali da ga slede, a drugi su očigledno bili zbunjeni ili razočarani. Možda su se pitali zašto je odbio da postane kralj ili zašto nije pružio neki znak kako bi nedvosmisleno pokazao ko je on.

Kada su učenici došli do mesta gde se molio, upitao ih je: „Šta govore ljudi, ko je Sin čovečji?“ Odgovorili su: „Neki kažu da si Jovan Krstitelj, drugi da si Ilija, a treći da si Jeremija ili jedan od proroka.“ Dakle, ljudi su mislili da je Isus zapravo jedan od proroka koji je uskrsnuo. Međutim, on je želeo da učenici kažu svoje mišljenje, pa ih je upitao: „A vi, šta vi kažete, ko sam ja?“ Petar je odmah odgovorio: „Ti si Hrist, Sin Boga živoga“ (Matej 16:13-16).

Isus je rekao da Petar treba da bude srećan što mu je Bog to otkrio. Zatim je dodao: „Ja tebi kažem: Ti si Petar. Na ovoj steni sagradiću svoju skupštinu, i vrata groba neće je nadjačati.“ Isus je govorio da će sagraditi skupštinu, čiji pripadnici, ako ostanu verni do kraja svog života, neće doveka ostati u grobu. On je obećao Petru: „Daću ti ključeve nebeskog kraljevstva“ (Matej 16:18, 19).

Ovim rečima, Isus nije izdigao Petra iznad drugih apostola, niti ga je postavio da bude temelj skupštine. Isus je ta stena na kojoj će skupština biti izgrađena (1. Korinćanima 3:11; Efešanima 2:20). Međutim, Petar će dobiti tri ključa. On će imati čast da takoreći otvori mogućnost različitim grupama ljudi da uđu u nebesko Kraljevstvo.

Petar će prvi ključ upotrebiti na Pedesetnicu 33. n. e., kada Judejcima i prozelitima koji se budu pokajali bude rekao šta treba da čine da bi bili spaseni. Drugi ključ će upotrebiti kada Samarićanima koji pokažu veru bude objavio da imaju priliku da uđu u Božje Kraljevstvo. Zatim će 36. n. e. to isto učiniti i za neobrezane pagane, počev od Kornelija, i tako upotrebiti i treći ključ (Dela apostolska 2:37, 38; 8:14-17; 10:44-48).

Dok je razgovarao s apostolima, Isus je prorekao da će on uskoro u Jerusalimu doživeti velike patnje i smrt. Apostole je to uznemirilo. Pošto Petar nije shvatio da će Isus biti uskrsnut u nebeski život, odveo ga je na stranu i prekorio: „Budi dobar prema sebi, Gospode. Ne, tebi se to neće dogoditi.“ Ali Isus se okrenuo od njega i rekao: „Odlazi od mene, Satano! Ti si mi kamen spoticanja, jer tvoje misli nisu Božje, nego ljudske“ (Matej 16:22, 23).

Isus je tada pozvao apostole i narod i objasnio da neće biti lako slediti ga. Rekao je: „Ako neko hoće da ide za mnom, neka se odrekne sebe i uzme svoj mučenički stub i neka ide za mnom. Jer ko hoće da spase svoj život, izgubiće ga, a ko izgubi svoj život radi mene i radi dobre vesti, spašće ga“ (Marko 8:34, 35).

Dakle, da bi pokazali da su dostojni Isusove naklonosti, njegovi sledbenici moraju da budu hrabri i samopožrtvovani. Isus je o tome rekao: „Ko se postidi mene i mojih reči u ovom preljubničkom i grešnom naraštaju, i Sin čovečji će se postideti njega kad dođe u slavi svog Oca sa svetim anđelima“ (Marko 8:38). Kad Isus bude došao, ’vratiće svakome po delima njegovim‘ (Matej 16:27).