BILA je jesen 32. n. e. Ostalo je još samo šest meseci do Isusove smrti. Stoga je on, da bi ubrzao delo propovedanja i dodatno obučio neke svoje sledbenike, odredio 70 učenika i ’poslao ih po dva i dva pred sobom u svaki grad i mesto kud je sam imao da pođe‘ (Luka 10:1).a

Isus je svoje učenike poslao „pred sobom“, tako da bi se ljudi mogli brže odlučiti da li su za Mesiju ili protiv njega, kada kasnije Isus lično dođe. Ali zašto ih je poslao „po dva i dva“? Očigledno da bi mogli jedan drugog ohrabriti kada se suoče s protivljenjem.

Jehovini svedoci se najčešće viđaju kako rade u parovima. Zar se ne bi moglo postići više ako bi svako od njih radio sam? Možda. Pa ipak, današnji hrišćani uviđaju korist od zajedničkog rada sa suvernikom. To pruža meru zaštite kada se svedoči u opasnim područjima. Takođe, rad u paru novijima pruža mogućnost da izvuku korist iz umešnosti iskusnih objavitelja dobre vesti. Zaista, oba mogu doprineti razmeni ohrabrenja (Priče Solomunove 27:17, DK).