Služiti kao glasnici božanskog mira
„Krasne li su na gorama noge onog... koji mir oglašuje“ (ISAIJA 52:7).
1, 2. (a) Kao što je prorečeno u Isaiji 52:7, koja dobra vest treba da se objavi? (b) Šta su Isaijine proročanske reči značile u slučaju drevnog Izraela?
POSTOJI dobra vest koja treba da se objavi! To je vest o miru — pravom miru. To je poruka o spasenju koja je povezana s Božjim Kraljevstvom. Pre mnogo vremena, prorok Isaija je pisao o tome, a njegove reči su sačuvane za nas u Isaiji 52:7, gde čitamo: „Krasne li su na gorama noge onog koji dobre glase nosi, koji mir oglašuje; onoga koji dobre vesti nosi, koji spasenje oglašuje, onoga koji kaže Sionu: Bog tvoj kraljuje!“
2 Jehova je nadahnuo svog proroka Isaiju da zapiše tu poruku za korist drevnog Izraela i za našu korist danas. Šta to znači? U vreme kada je Isaija napisao ove reči, severno kraljevstvo Izrael možda je već bilo odvedeno u izgnanstvo od strane Asiraca. Kasnije će stanovnici Jude, južnog kraljevstva, biti odvedeni kao izgnanici u Vavilon. Bilo je to vreme tuge i nemira u naciji zato što narod nije bio poslušan Jehovi i zato nije bio u miru s Bogom. Kao što im je Jehova rekao, njihovo grešno ponašanje je prouzrokovalo podelu između njih i njihovog Boga (Isaija 42:24; 59:2-4). Međutim, Jehova je preko Isaije prorekao da će se u pravo vreme kapije Vavilona njihati otvorene. Božji narod će biti slobodan da se vrati u svoju domovinu, da bi tamo ponovo izgradio Jehovin hram. Sion će biti obnovljen, a obožavanje pravog Boga ponovo će se vršiti u Jerusalimu (Isaija 44:28; 52:1, 2).
3. Kako je obećanje o obnovi za Izrael bilo i proročanstvo o miru?
3 Ovo obećanje o izbavljenju bilo je i proročanstvo o miru. Povratak u zemlju koju je Jehova dao Izraelcima bio bi dokaz Božjeg milosrđa i njihovog pokajanja. To bi ukazivalo da su u miru s Bogom (Isaija 14:1; 48:17, 18).
„Bog tvoj kraljuje!“
4. (a) U kom smislu se može reći da je 537. pre n. e. ’Jehova postao kralj‘? (b) Kako je Jehova kasnijih godina upravljao stvarima u korist svog naroda?
4 Kada je 537. pre n. e. Jehova izvršio to izbavljenje, Sionu se prikladno mogla dati sledeća objava: „Bog tvoj kraljuje!“ Istina, Jehova je ’Kralj večnosti‘ (Otkrivenje 15:3). Ali ovo izbavljenje njegovog naroda bilo je jedno taze ispoljavanje njegovog suvereniteta. To je na upečatljiv način pokazalo superiornost njegove sile nad najmoćnijim ljudskim carstvom do tog vremena (Jeremija 51:56, 57). Kao rezultat delovanja Jehovinog duha, druge zavere protiv njegovog naroda bile su osujećene (Jestira 9:24, 25). Jehova je uvek iznova intervenisao na različite načine da bi kraljeve Medo-Persije naveo da sarađuju na izvršavanju njegove suverene volje (Zaharija 4:6). Čudesni događaji koji su se odigrali u to vreme zapisani su za nas u biblijskim knjigama Jezdre, Nemije, Jestire, Ageja i Zaharije. I koliko samo jača veru osmatranje tih događaja!
5. Na koje značajne događaje se ukazuje u Isaiji 52:13–53:12?
5 Međutim, ono što se odigralo 537. pre n. e. i nakon toga bilo je samo početak. Odmah nakon proročanstva o obnovi u 52. poglavlju, Isaija je pisao o dolasku Mesije (Isaija 52:13–53:12). Posredstvom Mesije, koji se pokazao da je Isus Hrist, Jehova će pružiti jednu poruku izbavljenja i mira od još većeg značaja nego ono što se dogodilo 537. pre n. e.
Jehovin najveći glasnik mira
6. Ko je Jehovin najveći glasnik mira, i koje je opunomoćenje primenio na sebe?
6 Isus Hrist je Jehovin najveći glasnik mira. On je Reč Božja, lični Govornik samog Jehove (Jovan 1:14). U skladu s tim, neko vreme nakon što se krstio u reci Jordan, Isus je ustao u sinagogi u Nazaretu i glasno pročitao svoje opunomoćenje iz 61. poglavlja Isaije. To opunomoćenje je razjasnilo da ono za šta je poslan da propoveda obuhvata „izbavljenje“ i „oporavak“, kao i priliku da se pronađe naklonost kod Jehove. Ipak, Isus je učinio i više od objavljivanja poruke mira. Bog ga je takođe poslao da pruži temelj za trajni mir (Luka 4:16-21).
7. Šta proizlazi iz mira s Bogom koji je omogućen preko Isusa Hrista?
7 U vreme Isusovog rođenja, anđeli su se pojavili pastirima blizu Vitlejema, hvaleći Boga i govoreći: „Slava Bogu na visini, a na zemlji mir i dobra volja među ljudima [„mir među ljudima dobre volje“, NW]!“ (Luka 2:8, 13, 14, kurziv naš). Da, oni kojima je Bog pokazao dobru volju zbog toga što su iskazali veru u pripreme koje je on vršio preko svog Sina, imaće mir. Šta bi to značilo? To bi značilo da ljudi, iako rođeni u grehu, mogu steći čist položaj pred Bogom, odobren odnos s njim (Rimljanima 5:1). Oni bi mogli da se raduju unutrašnjem spokojstvu, miru, koji nije moguć ni na koji drugi način. U Božje određeno vreme, doći će do izbavljenja od svih posledica greha nasleđenog od Adama, uključujući i bolest i smrt. Ljudi više neće biti slepi, gluvi niti hromi. Frustrirajuća slabost i srceparajući duševni poremećaji biće trajno uklonjeni. Biće moguće radovati se životu u savršenstvu zauvek (Isaija 33:24; Matej 9:35; Jovan 3:16).
8. Kome je ponuđen božanski mir?
8 Kome je ponuđen božanski mir? On je ponuđen svima koji iskazuju veru u Isusa Hrista. Apostol Pavle je pisao da je bila ’Božja volja da preko Hrista pomiri sve sa sobom zaključivši mir preko Isusove krvi prolivene na krstu‘. Apostol je dodao da će to pomirenje obuhvatati „što je na nebu“ — to jest, one koji će biti sunaslednici s Hristom na nebu. To će takođe obuhvatati i „što je na zemlji“ — to jest, one koji će biti povlašćeni prilikom da zauvek žive na zemlji kad ona bude dovedena u potpuno rajsko stanje (Kološanima 1:19, 20). Zbog toga što izvlače korist iz vrednosti Isusove žrtve i zbog poslušnosti Bogu koja dolazi iz srca, svi oni mogli bi da se raduju srdačnom prijateljstvu s Bogom. (Uporedi s Jakovom 2:22, 23.)
9. (a) Na koje druge odnose utiče mir s Bogom? (b) Imajući na umu trajni mir posvuda, kakvu je vlast Jehova preneo na svog Sina?
9 Koliko je samo preko potreban takav mir s Bogom! Ako nema mira s Bogom, ne može biti trajnog niti smisaonog mira u bilo kom drugom odnosu. Mir s Jehovom je temelj za pravi mir na zemlji (Isaija 57:19-21). Shodno tome, Isus Hrist je Knez mira (Isaija 9:6). Njemu, preko koga ljudi mogu da se pomire s Bogom, Jehova je takođe poverio vladajući autoritet (Danilo 7:13, 14). A što se tiče ishoda Isusovog kneževanja nad čovečanstvom, Jehova obećava: „Daće mir beskrajan“ (Isaija 9:7; Psalam 72:7).
10. Kako je Isus ostavio primer u objavljivanju Božje poruke o miru?
10 Celom čovečanstvu je potrebna Božja poruka o miru. Isus je lično pružio revan primer u propovedanju te poruke. On je to radio na području hrama u Jerusalimu, na obroncima planine, duž puta, Samarjanki na bunaru i u domovima ljudi. Gde god je bilo ljudi, Isus je stvarao prilike da propoveda o miru i o Božjem Kraljevstvu (Matej 4:18, 19; 5:1, 2; 9:9; 26:55; Marko 6:34; Luka 19:1-10; Jovan 4:5-26).
Obučeni da hode Hristovim stopama
11. Za koje je delo Isus obučavao svoje učenike?
11 Isus je poučio svoje učenike da propovedaju Božju poruku o miru. Baš kao što je Isus bio Jehovin ’verni i istiniti svedok‘, shvatili su da i oni imaju odgovornost da svedoče (Otkrivenje 3:14; Isaija 43:10-12). Oni su gledali na Hrista kao na svog Vođu.
12. Kako je Pavle pokazao važnost propovedničke aktivnosti?
12 Apostol Pavle je rezonovao o važnosti propovedničke aktivnosti, rekavši: „Koji u njega veruje neće se zbuniti [„neće biti razočaran“, NW]“. To jest, niko ko iskazuje veru u Isusa Hrista kao Jehovinog Glavnog zastupnika spasenja neće biti razočaran. I ničije etničko poreklo nije faktor koji ga isključuje, jer je Pavle dodao: „Nema tu nikakve razlike između Judejina i Grka, jer oni svi jednog Gospoda imaju, koji je bogat za sve koji ga prizivlju. Jer koji god prizove ime Gospodnje spašće se“ (Rimljanima 10:11-13). Ali kako je trebalo da ljudi saznaju za tu mogućnost?
13. Šta je bilo potrebno da bi ljudi čuli dobru vest, i kako su se hrišćani iz prvog veka odazvali na tu potrebu?
13 Pavle se pozabavio tom potrebom tako što je postavio pitanja o kojima treba da razmišlja svaki Jehovin sluga. Apostol je pitao: „Ali kako će prizivati onoga u koga ne verovaše? A kako će verovati u onoga za koga ne čuše? A kako će čuti za njega, ako ga niko ne propoveda? A kako će propovednika biti, ako nisu poslani?“ (Rimljanima 10:14, 15). Zapis o hrišćanstvu iz prvog veka nosi rečito svedočanstvo da su se muškarci i žene, mladi i stari, odazvali na primer koji su pružili Hrist i njegovi apostoli. Oni su postali revni objavitelji dobre vesti. Oponašajući Isusa, oni su propovedali ljudima gde god su mogli da ih pronađu. U želji da nikoga ne propuste, oni su službu obavljali kako na javnim mestima tako i od kuće do kuće (Dela apostolska 17:17; 20:20).
14. Kako se pokazalo istinitim da su „noge“ onih koji objavljuju dobru vest „krasne“?
14 Naravno, nisu svi ljubazno primili hrišćanske propovednike. Međutim, ono što je Pavle citirao iz Isaije 52:7 pokazalo se istinitim. Nakon što je postavio pitanje: „Kako će propovednika biti, ako nisu poslani?“, dodao je: „Kao što stoji napisano: ’Krasne li su noge onih koji mira glas donose, koji dobre vesti donose!‘“ Većina nas ne misli da su naše noge krasne, ili divne. Dakle, šta onda to znači? Osobu koja ide da propoveda drugima obično pokreću noge. Takve noge u stvari predstavljaju tu osobu. I možemo biti sigurni da su mnogima koji su čuli dobru vest od apostola i od drugih učenika Isusa Hrista iz prvog veka, ti rani hrišćani zaista bili predivan prizor (Dela apostolska 16:13-15). I više od toga, oni su bili dragoceni u Božjim očima.
15, 16. (a) Kako su prvi hrišćani pokazali da su stvarno bili glasnici mira? (b) Šta nam može pomoći da obavljamo službu na isti način na koji su je obavljali hrišćani iz prvog veka?
15 Isusovi sledbenici su imali poruku o miru, i oni su je prenosili na jedan miroljubiv način. Isus je dao svojim učenicima sledeća uputstva: „U koju god kuću uđete, najpre recite: Mir kući ovoj! I ako bude onde sin mira, ostaće na njemu mir vaš, ako li ne bude vratiće se k vama“ (Luka 10:5, 6). Šalom, ili „mir“, jeste tradicionalni jevrejski pozdrav. Međutim, Isusova uputstva su obuhvatala mnogo više od toga. Kao ’poslanici u ime Hrista‘, njegovi pomazani učenici su podsticali ljude: „Pomirite se s Bogom“ (2. Korinćanima 5:20). U skladu sa Isusovim uputstvima, oni su pričali ljudima o Božjem Kraljevstvu i šta bi ono moglo da znači za njih kao pojedince. Oni koji su slušali dobili su blagoslov; oni koji su odbacili tu poruku bili su na gubitku.
16 Danas Jehovini svedoci obavljaju službu na isti način. Dobra vest koju nose ljudima nije njihova; ona pripada Onome ko ih je poslao. Oni su opunomoćeni da je prenose. Ako je ljudi prihvate, dovode sebe u položaj da dobiju divne blagoslove. Ako je odbace, odbacuju mir s Jehovom Bogom i njegovim Sinom, Isusom Hristom (Luka 10:16).
Miroljubivi u nemirnom svetu
17. Čak i kada se suočavamo sa zajedljivim ljudima, kako treba da se ponašamo, i zašto?
17 Kakva god da je reakcija ljudi, za Jehovine sluge je važno da zadrže na umu da su oni glasnici božanskog mira. Svetski ljudi mogu da se upuste u žučne rasprave i da iskaljuju bes tako što iznose zajedljive primedbe ili tako što pogrdno viču na one koji im idu na živce. Možda su neki od nas to radili ranije. Međutim, ako smo obukli novu ličnost i ako sada nismo deo sveta, mi nećemo oponašati njihove puteve (Efescima 4:23, 24, 31; Jakov 1:19, 20). Bez obzira na to kako drugi postupaju, mi ćemo primenjivati savet: „Ako je moguće, koliko do vas stoji, imajte mir sa svim ljudima“ (Rimljanima 12:18).
18. Kako treba da reagujemo ako je neki javni službenik grub prema nama, i zašto?
18 Ponekad nas naša služba može dovesti pred javne službenike. Pozivajući se na svoj autoritet, oni od nas mogu ’tražiti‘ objašnjenje u vezi s tim zašto radimo neke stvari ili zašto se uzdržavamo od učestvovanja u nekim naročitim aktivnostima. Oni možda žele da znaju zašto propovedamo ovu poruku — poruku koja razotkriva krivu religiju i koja govori o kraju sadašnjeg sistema stvari. Naše poštovanje prema primeru koji je ostavio Hrist podstaći će nas da iskazujemo blagu narav i duboko poštovanje (1. Petrova 2:23; 3:15, Ča). Takvi službenici su često pod pritiskom sveštenstva ili možda svojih pretpostavljenih. Blag odgovor im može pomoći da uvide da naša aktivnost nije opasnost za njih niti za mir zajednice. Takav odgovor stvara duh poštovanja, saradnje i mira kod onih koji ga prihvataju (Titu 3:1, 2).
19. U kojim aktivnostima Jehovini svedoci nikada ne učestvuju?
19 Jehovini svedoci su širom sveta poznati kao ljudi koji nemaju udela u svetskom razdoru. Oni se ne upuštaju u svetske sukobe oko rase, religije ili politike (Jovan 17:14). Zato što nas Božja Reč upućuje da se ’pokoravamo višim vlastima‘, mi ne bismo čak ni pomislili da učestvujemo u građanskim neredima da bismo protestovali protiv vladine politike (Rimljanima 13:1). Jehovini svedoci se nikada nisu pridružili nekom pokretu koji ima za cilj svrgavanje vlade. S obzirom na merila koja je Jehova postavio za svoje hrišćanske sluge, nezamislivo je da učestvuju u bilo kom obliku krvoprolića ili nasilja! Pravi hrišćani ne samo što govore o miru; oni žive u skladu s onim što propovedaju.
20. Što se tiče mira, kakav je dosije stekao Vavilon veliki?
20 Za razliku od pravih hrišćana, oni koji predstavljaju religiozne organizacije hrišćanskog sveta nisu se pokazali kao glasnici mira. Religije Vavilona velikog — i crkve hrišćanskog sveta i nehrišćanske religije — opravdavale su, podržavale i zapravo preuzimale vođstvo u ratovima nacija. One su takođe huškale na progonstvo, pa čak i na ubijanje vernih Jehovinih slugu. Zato, s obzirom na Vavilon veliki, Otkrivenje 18:24 objavljuje: „Kod nje se nađe krv proroka i svetih i sviju koji su pobijeni na zemlji.“
21. Kako mnogi iskreni ljudi reaguju kada vide razliku između ponašanja Jehovinog naroda i onih koji upražnjavaju krivu religiju?
21 Za razliku od religija hrišćanskog sveta i ostatka Vavilona velikog, prava religija je pozitivna, ujedinjujuća sila. Svojim pravim sledbenicima, Isus Hrist je rekao: „Po tome će svi poznati da ste moji učenici ako se među sobom ljubite“ (Jovan 13:35). To je ljubav koja nadilazi nacionalne, socijalne, ekonomske i rasne granice koje sada dele ostatak čovečanstva. Opažajući to, milioni ljudi širom sveta govore Jehovinim pomazanim slugama: „Idemo s vama, jer saznasmo da je s vama Bog“ (Zaharija 8:23).
22. Kako mi gledamo na delo svedočenja koje još treba da se obavi?
22 Kao Jehovin narod, mi se umnogome radujemo zbog onoga što je postignuto, ali posao još nije gotov. Nakon što poseje seme i obradi svoje polje, ratar ne staje. On i dalje radi, naročito u jeku žetve. Žetva zahteva neprestan, intenzivan trud. A upravo sada se sakuplja žetva obožavalaca pravog Boga veća nego ikada ranije. Ovo je vreme radovanja (Isaija 9:3). Istina, mi nailazimo na protivljenje i ravnodušnost. Kao pojedinci, možda nastojimo da se borimo sa ozbiljnom bolešću, teškom porodičnom situacijom, ili ekonomskom teškoćom. Ali ljubav prema Jehovi navodi nas da ustrajemo. Poruka koju nam je Bog poverio jeste nešto što ljudi treba da čuju. To je poruka o miru. Zaista, to je poruka koju je propovedao sam Isus — dobra vest o Božjem Kraljevstvu.
Kakav je tvoj odgovor?
◻ Kakvo je ispunjenje imao Isaija 52:7 na drevnom Izraelu?
◻ Kako je Isus dokazao da je najveći glasnik mira?
◻ Kako je apostol Pavle povezao Isaiju 52:7 s delom u kome učestvuju hrišćani?
◻ Šta je uključeno u to biti glasnici mira u naše vreme?
[Slika na 13. strani]
Poput Isusa, Jehovini svedoci su glasnici božanskog mira
[Slika na 15. strani]
Jehovini svedoci ostaju mirni bez obzira na to kako ljudi reaguju na poruku o Kraljevstvu