Život i rad Isusa
Isus šalje 70 propovednika
VEĆ JE jesen 32. n. e. i od Isusovog krštenja su prošle pune tri godine. Nedavno je sa svojim učenicima prisustvovao prazniku „Senica“ u Jerusalimu i očigledno se još uvek zadržavaju u blizini grada. Isus provodi najveći deo; od ostalih šest meseci svoje službe, u Judeji ili u Pereji; koja se nalazi na drugoj strani reke Jordan. I ovo područje mora da se obradi.
Posle Pashe 30, godine n. e., Isus je već propovedao oko osam meseci u Judeji. Nakon pokušaja Jevreja da ga ubiju povodom Pashe 31. godine n. e., on je u sledećih godinu i po dana učio skoro isključivo u Galileji. U to vreme je izgradio jednu veliku, dobro školovanu organizaciju propovednika, koju pre toga nije imao. Sada počinje sa poslednjom proširenom akcijom propovedanja u Judeji.
Isus počinje ovaj pohod biranjem 70 učenika i šalje ih dva po dva. Dakle, ukupno 35 parova propovednika Carstva obrađuje to područje. Oni kreću u gradove i sela u koje Isus, očigledno praćen od svojih apostola, namerava da dođe.
On im ne kaže da treba da se upute u sinagoge, nego umesto toga da idu u privatne kuće, pri čemu daje sledeće uputstvo: „A kad uđete u koju kuću prvo recite: mir ovoj kući. I ako tamo bude sin mira, vaš mir će ostati na njoj.“ Kako glasi njihova vest? Isus objašnjava: „I govorite im: došlo je do vas carstvo Božije. O delovanju sedamdesetorice je rečeno u delu Henrijev komentar o jevanđelju po Mateju: „Kao njihov gospodar, gde god su došli svuda su propovedali od kuće do kuće.“
Isus daje slične upute sedamdesetorici, kao što je otprilike godinu dana ranije dao dvanastorici, kada je ove poslao da propovedaju u Galileji. On upozorava sedamdesetoricu na protivljenje sa kojim moraju računati i školuje ih kako da šire vest o Carstvu, a takođe im daje moć da leče bolesne. Kada Isus neposredno posle njih pristigne, mnogi hoće da vide onoga čiji učenici mogu da čine tako divne stvari.
Propovedanje sedamdesetorice i Isusovo nastavljanje posla je trajalo relativno kratko vreme. Uskoro se 35 parova objavitelja Carstva vratilo Isusu. „Gospode“, rekli su puni radosti, „i demoni nam se pokoravaju u tvoje ime.“ Izvanredan izveštaj o njihovoj službi je sasvim sigurno oduševio Isusa, jer je na to rekao: „Gledao sam satanu kako je pao s neba kao munja. Eto dao sam vam vlast da stajete na zmije i skorpije.“
Isus zna da će sotona i njegovi demoni u vreme svršetka, posle rođenja Božjega Carstva, biti zbačeni sa neba. Da ljudi već sada mogu da isteraju nevidljive demone jeste jedna dodatna potvrda tog budućeg događaja. Zato Isus govori sa takvom sigurnošću o tom događaju koji leži u budućnosti. To treba simbolično da se razume da je sedamdesetorici dana vlast da stanu na zmije i skorpije. Isus ih poziva: „Ali nemojte da se radujete tome što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su vaša imena zapisana na nebesima.“
Isus je presrećan i javno proslavlja svoga oca što upotrebljava svoje jednostavne sluge na tako moćan način. On se obraća svojim učenicima i govori im: „Blažene su oči koje gledaju što vi gledate. Jer vam kažem da su mnogi proroci i kraljevi želeli da vide ono što vi gledate, i nisu videli, te da čuju ono što vi slušate, pa nisu čuli.“ Luka 10:1-24; Matej 10:1-42; Otkrivenje 12:7-12, dr Čarnić.
◆ Gde je Isus propovedao prve tri godine svoje službe, i koje je područje obrađivao u poslednjih šest meseci?
◆ Gde su sedamdesetorica, koje je Isus poslao, trebala da traže ljude?
◆ Zašto je Isus rekao da je već video da je sotona pao sa neba?
◆ U kom smislu su sedamdesetorica gazila zmije i skorpije?