Da li efikasno raspravljaš na temelju Pisma?
1 Kako je dragocena Božja reč! Ona odgovara na bitna pitanja na koja ne može da odgovori nijedan drugi izvor. Ono što Biblija pruža nije samo još jedno mišljenje o životu; to je istina. U svojoj Reči, Jehova nam govori šta on zahteva od nas, a svi njegovi zahtevi za naše su dobro (Ps. 19:8-12 [19:7-11, DK]; Isa. 48:17).
2 Zato što su uvereni da je Biblija zaista od Boga i da ono što ona sadrži ima snagu da utiče na ljude na dobro, Jehovini svedoci gorljivo preporučuju njen sadržaj drugima (Jevr. 4:12). Kad učestvuju u javnoj službi, oni žele da ljudi uvide da poruka koju objavljuju ne dolazi od njih samih već je iz Božje vlastite Reči. Zato oni direktno koriste Bibliju, u stvarnosti čitajući iz nje drugima kad god je to moguće. Da li lično koristiš Bibliju na taj način? Da li s iskrenim ljudima možeš raspravljati na temelju Pisma na takav način da im pomogneš da razumeju i prihvate ono što ona naučava? (2. Tim. 2:15).
3 Važnost toga da se ljudima govori šta Bog kaže umesto da im se pruži nečije lično mišljenje bila je naglašena za vreme proroka Jeremije. Taj period istorije bio je proročanski upravo za naše vreme. Većina proroka iz Jerusalima u to vreme iznosila je objave za koje su mislili da ljudi žele da ih čuju, ali oni nisu lojalno objavljivali reč Jehovinu. S obzirom na njih, Jehova je rekao: „Uobrazilje [„Viziju“, NW] srca svog govore, a ne što iz usta Gospodnjih ide.“ A on je snažno dodao: „Ko je reči moje čuo, neka verno moju reč govori“ (Jer. 23:16-28).
4 Jeremija je ’govorio verno reč Jehovinu‘. I mi treba da osećamo obavezu da se tesno držimo Pisma kad poučavamo druge. Mi ne želimo da ljudi postanu naši učenici. Mi želimo da oni budu obožavaoci Jehove, da hode stopama Isusa Hrista, i da cene organizaciju kroz koju Jehova danas vodi svoje sluge. (Uporedi 1. Korinćanima 1:11-13; 3:5-7.)
5 Sam Isus je rekao: „Moja nauka nije moja, nego onoga koji me posla. Ko hoće njegovu volju vršiti, razumeće je li ova nauka od Boga ili ja sam od sebe govorim. Ko sam od sebe govori, traži svoju slavu“ (Jov. 7:16-18). Čak je i savršeni Sin Božji pazio da izbegava da govori sam od sebe. Koliko više mi treba da to radimo! Prema tome, kako je podesno što starešine moraju da se ’drže pouzdane reči‘ u svojoj umetnosti poučavanja! (Titu 1:9, Ča). Kako je takođe odgovarajući savet iz 2. Timoteju 4:2: „Propovedaj reč“! To je standard koga se držimo unutar skupštine i kad učestvujemo u službi na terenu izvan nje.
6 Ali, to ne znači da treba da jednostavno čitamo stihove iz Biblije i ne kažemo ništa više. Da bi ljudi shvatili potpuno značenje tog teksta, važno je da razaberu njegovu primenu. To je bio slučaj s etiopskim evnuhom na koga se ukazuje u Delima apostola 8:26-38. Taj čovek je čitao proročanstvo iz Isaije, ali nije razumeo šta to znači. Ipak, kad je bilo odgovoreno na njegova pitanja, kad je shvatio značenje onoga što je čitao i razumeo kako to utiče na njega lično, on je postao hrišćanin. Mi treba da pružimo sličnu pomoć onima koji danas traže istinu i treba da uvek budemo pažljivi da ispravno upravljamo rečju istine.
7 Kako je Isus koristio Pismo: Isus Hrist je pružio najbolji primer u efikasnom korišćenju Pisma (Mat. 7:28, 29; Jov. 7:45, 46). Analiziranje njegovog načina poučavanja može da nam pomogne da poboljšamo svoju sposobnost da raspravljamo na temelju Pisma. Osmotrimo sledeće primere:
8 U 10. poglavlju Luke, stihovima 25-28, čitamo o ’jednom učitelju zakona‘ (Ča) koji je nastojao da iskuša Isusa pitajući: „Učitelju, šta ću činiti da dobijem život večni?“ Kako bi ti odgovorio? Šta je Isus učinio? On je lako mogao da pruži direktan odgovor, ali je shvatio da je taj čovek već imao određeno gledište o toj stvari. Zato ga je Isus pitao kako bi on odgovorio na to pitanje, rekavši: „Šta je napisano u zakonu?, kako ti čitaš?“ Čovek je odgovorio: „Ljubi Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svim umom svojim, i bližnjega svoga kao samoga sebe.“ Isus je odgovorio: „Pravo si odgovorio“, a zatim je, parafrazirajući deo Levitika 18:5, rekao: „To čini i živećeš.“ U jednoj drugoj prilici, sam Isus je citirao te dve zapovesti u odgovoru na jedno pitanje (Mar. 12:28-31). Ali, ovaj put čovek s kojim je govorio znao je Mojsijev zakon i očigledno je želeo da vidi da li se Isus slaže s onim što je on naučio iz njega. Isus mu je pružio zadovoljstvo da sam dâ odgovor.
9 Međutim, taj čovek nije shvatao potpuni smisao stihova koje je citirao. Zato, „hoteći da se opravda —, reče Isusu: A ko je bližnji moj?“ Svojim odgovorom, Isus nije citirao još biblijskih stihova. On nije jednostavno pružio neku definiciju za koju je taj čovek mogao načiniti izuzetak. Umesto toga, on je upotrebio jednu ilustraciju — izvanrednu ilustraciju koja je zaista odgovarala potrebama tog čoveka, ilustraciju koja bi mu pomogla da razmišlja o značenju tog stiha. Isus je govorio o jednom ljubaznom Samarićaninu koji je priskočio u pomoć jednom putniku koji je bio opljačkan i pretučen, dok sveštenik i Levit to nisu učinili. To je bila ilustracija koja je izrazu „bližnji“ dala dodatno značenje koje taj čovek nikada ranije nije razabirao, i to je učinila na način oblikovan da dopre do srca. Zatim, kad je Isus završio, on je postavio pitanje da se uveri da je taj čovek shvatio smisao, i podstakao ga je da ono što su razmotrili primeni u vlastitom životu (Luka 10:29-37).
10 Šta možemo naučiti iz tog primera poučavanja? Da li si primetio sledeće? (1) Isus je usmerio pažnju na Pismo za odgovor na uvodno pitanje tog čoveka? (2) Isus je pozvao čoveka da se izrazi, i srdačno ga je pohvalio kad je bio dat razborit komentar. (3) Isus je osigurao da veza između pitanja i stihova ostane u središtu, kao što je pokazano u 28. stihu. (4) Upotrebljena je ilustracija koja dira srce da se osigura da čovek nije propustio stvarni značaj odgovora. Sleđenje tog obrasca može da nam pomogne da s drugima efikasno raspravljamo na temelju Pisma.
11 „Učitelju, dobro si kazao“: U 20. poglavlju Luke, stihovima 27-40, zabeležen je još jedan izvanredan primer efikasne upotrebe Božje reči. Neki od sadukeja prišli su Isusu s pitanjem. Oni su Isusa suočili sa situacijom za koju su mislili da će pokazati besmislenost verovanja da će mrtvi ponovo živeti. Oni su govorili o jednoj ženi koja je bila supruga sedam muževa, jednom za drugim. „O uskrsenju dakle, kome li će od njih ona biti žena?“ pitali su oni. Odgovor koji je Isus dao očigledno uopšte nije bio ono što su oni očekivali. Oni po svemu sudeći nikada nisu čak ni razmišljali o mogućnosti da oni koji vaskrsnu neće stupati u brak već će, u tom pogledu, biti kao anđeli. Ipak, bilo je potrebno još toga da se taj odgovor učini uverljivim.
12 Isus je shvatio da je stvarni problem sadukeja bio taj što oni ne veruju u vaskrsenje. Zato je on posebnu pažnju usmerio tome. Njegov argumenat bio je izveden iz Mojsijevih zapisa, iz Izlaska 3:6, u šta su sadukeji tvrdili da veruju. On je zaključio: „A da mrtvi uskrsavaju i Mojsije pokaza kod kupine kad nazva Gospoda: Boga Abrahamova i Boga Isakova i Boga Jakovljeva.“ Ali, da li su sadukeji u tim rečima mogli da vide aluziju na vaskrsenje? Nisu dok Isus nije dodao: „Bog nije Bog mrtvih nego živih, jer su njemu svi živi.“ To je bilo očigledno: Beživotni predmeti kao i ljudi mogu imati Stvoritelja, ali samo živi ljudi mogu imati Boga, Onoga ko je njihov predmet odanosti i obožavanja. Da su Avraham, Isak i Jakov jednostavno bili mrtvi i sahranjeni, bez daljnjih izgleda na život, Jehova je mogao da kaže Mojsiju: ’Ja sam bio njihov Bog.‘ Ali, on to nije rekao. Nakon što su čuli kako je Isus raspravljao na temelju Pisma o toj stvari, da li se uopšte treba čuditi što su neki književnici odgovorili: „Učitelju, dobro si kazao“?
13 Kako možeš steći ili nadalje razvijati takvu sposobnost da raspravljaš na temelju Pisma? Važan je jedan broj stvari: (1) Ti moraš imati dobro spoznanje o Pismu. Redovan lični studij i prisustvovanje sastancima važni su faktori u sticanju tog spoznanja. (2) Treba da uzmeš vremena za meditiranje, mentalno istražujući istine sa različitih stanovišta i izgrađujući svoje cenjenje prema njima. (3) Kad proučavaš, traži ne samo objašnjenja biblijskih stihova već i biblijske razloge za ta objašnjenja. Vodi zabeleške o njima pored teksta koji želiš razmatrati. (4) Promišljaj kako bi objasnio biblijske stihove različitim vrstama ljudi. (5) Razmišljaj o tome kako možeš ilustrovati određene tačke. Sve te stvari su vredne u razvijanju sposobnosti da raspravljaš na temelju Pisma.