S obzirom na ovakvu situaciju, veoma su poučne Isusove reči upućene čoveku koji je bio dobro upoznat s jevrejskim zakonom. Taj čovek se približio Isusu i upitao ga: „Učitelju, šta ću učiniti da dobijem život večni?“ U svome odgovoru Isus mu je skrenuo pažnju na Mojsijev zakon, koji zapoveda: „Ljubi Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom snagom svojom“ i „ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.“ Zatim je zakonoznalac upitao Isusa: „A ko je bližnji moj?“ (Luka 10:25-29; Levitska 19:18; Ponovljeni zakoni 6:5). Prema farisejima, izraz „bližnji“ odnosio se isključivo na one koji su negovali jevrejske tradicije — a sigurno ne i na neznabošce ili Samarjane. Ako je ovaj ljubopitljivi zakonoznalac pomislio da će Isus podržati to gledište, iznenađenje je bilo neizbežno.

Pouka za nas

Ovaj čovek koji je pitao Isusa činio je to samo da bi se ’opravdao‘ (Luka 10:29). Možda je mislio da će Isus pohvaliti njegovu profinjenu privrženost Mojsijevom zakonu. Ali, bilo je potrebno da se ova uobražena osoba nauči istinitosti biblijske poslovice: „Svaki put se prav čoveku čini; ali Gospod srca ispituje“ (Poslovice 21:2).