Primeri vere

„Ja verujem“

MARTI je ta slika stalno bila pred očima — grob njenog brata, pećina s velikim kamenom na ulazu. Bol koji je osećala pritiskao ju je poput tog hladnog i teškog kamena. Nije mogla da se pomiri s tim da je njen voljeni brat umro. Četiri dana od kada je Lazar izdahnuo bila su poput dugog košmara u kom su se preplitali žalost i metež ljudi koji su došli da s njom podele tugu.

Sada je pred njom stajao čovek koji je Lazaru najviše značio. Videvši Isusa ponovo je obuzima tuga, jer je on bio jedina osoba na svetu koja je mogla spasti njenog brata. Ipak, njihov susret na ulasku u Vitaniju, maleni grad na obronku brda, Marti donosi utehu. Za samo nekoliko trenutaka, dobrota u njegovom pogledu i iskreno saosećanje koje je uvek tako ohrabrujuće ponovo bude osećaj topline u njenom srcu. On joj postavlja pitanja koja joj pomažu da se usredsredi na veru u Boga i nadu u uskrsenje. Potom Marta izgovara jednu od najvažnijih izjava koju će ikada reći: „Ja verujem da si ti Hrist, Sin Božji, onaj koji treba da dođe na svet“ (Jovan 11:27).

Marta je bila žena izuzetne vere. Iako se u Bibliji ne govori mnogo o njoj, ono što saznajemo pruža nam snažne pouke koje nam mogu pomoći da ojačamo veru. Da bismo to videli, osmotrimo događaj kada se Marta prvi put pominje u Bibliji.

„Brineš se i uznemiravaš“

Bilo je to nekoliko meseci ranije. Lazar je bio živ i dobrog zdravlja. U njegov dom u Vitaniji trebalo je da dođe najvažniji gost, Isus Hrist. Lazar, Marta i Marija su bili neobična porodica — tri odrasle osobe, brat i dve sestre koji su očigledno živeli u istoj kući. Neki izučavaoci pretpostavljaju da je Marta bila najstarija, budući da je preuzela ulogu domaćice i u nekim situacijama se prva spominje (Jovan 11:5). Ne znamo da li je neko od njih troje ikada bio u braku. Bilo kako bilo, oni su postali bliski prijatelji sa Isusom. Tokom njegove službe u Judeji, gde je naišao na veliko progonstvo i neprijateljstvo, njihov dom je bio mesto gde je Isus uvek mogao da svrati. Nema sumnje da je veoma cenio tu luku mira i podrške.

Marta je mnogo doprinela tome da njihov dom bude prijatno mesto gde je gost uvek dobrodošao. Kao veoma vredna žena, izgleda da je uvek imala pune ruke posla. Ni Isusova poseta nije bila izuzetak. Već je imala na umu poseban obrok sa više jela za uvaženog gosta i možda neke njegove saputnike. U to vreme gostoprimstvo je bilo veoma važno. Kada bi gost stigao, domaćin bi ga pozdravio poljupcem, izuo mu sandale, oprao noge i izlio na glavu osvežavajuće mirisno ulje (Luka 7:44-47). A što se tiče smeštaja i hrane, pobrinuo bi se da mu obezbedi najbolje.

Marta i Marija su imale dosta toga da urade kako bi dočekale ovog važnog gosta. Marija, za koju se obično smatra da je bila osećajnija osoba sklonija razmišljanju, sigurno je isprva pomagala svojoj sestri. Ali, nakon što je Isus stigao, situacija se promenila. Isus je uvideo da je ta poseta bila zgodna prilika da ih pouči, što je i učinio! Za razliku od verskih vođa tog vremena, on je poštovao žene i rado ih poučavao o Božjem Kraljevstvu, glavnoj temi svog propovedanja. Uzbuđena zbog toga, Marija je sela pored njegovih nogu i upijala svaku reč.

Možemo samo zamisliti kako je u Marti rasla napetost. Znajući koliko jela treba da pripremi i koje sve poslove treba da obavi kako bi zbrinula goste, osećala je sve veću brigu i uznemirenost. Dok se žurno kretala tamo-amo po kući i videla sestru kako sedi i ne čini ništa da joj pomogne, da li je možda promenila boju lica, glasno uzdahnula ili se namrštila? To ne bi bilo ništa čudno. Sav taj posao nije mogla sama da obavi!

Konačno, Marta više nije mogla da izdrži. Prekinula je Isusa, prasnuvši: „Gospode, zar ne mariš što me je sestra ostavila samu da poslužujem? Reci joj da mi pomogne“ (Luka 10:40). To su bile snažne reči. Neki prevodi to prenose na sledeći način: „Gospode, zar te nije briga...?“ Zatim je tražila od Isusa da prekori Mariju i naredi joj da se vrati poslu.

Isusov odgovor je možda iznenadio Martu, kao i mnoge koji će kasnije čitati o tome u Bibliji. Ljubazno je rekao: „Marta, Marta, brineš se i uznemiravaš oko mnogo toga, a malo toga je potrebno ili samo jedno. Marija je izabrala bolji deo, koji joj se neće oduzeti“ (Luka 10:41, 42). Šta je Isus time mislio? Da li je hteo da kaže da je Marta usredsređena samo na materijalne stvari? Da li je potcenio njen trud u pripremanju ukusnog obroka?

Ne. Isus je jasno video da su Martini motivi bili čisti i iskreni. On takođe nije smatrao da je gostoljubivost u toj meri obavezno pogrešna. Nešto ranije, rado je prisustvovao ’velikoj gozbi‘ koju je priredio Matej (Luka 5:29). Nije bio u pitanju obrok koji je Marta pripremila, već njeni prioriteti. Bila je toliko zaokupljena pripremom bogate trpeze da je izgubila iz vida ono što je bilo najvažnije. Šta to?

Isus, jedinorođeni Sin Jehove Boga, došao je u Martin dom da ih pouči istini. Ništa, pa ni njen divan obrok i sve drugo što je pripremila, nije bilo važnije. Isusu je bez sumnje bilo žao što je Marta propustila tu jedinstvenu priliku da ojača veru, ali je poštovao njen izbor. Međutim, sasvim je nešto drugo bilo tražiti od Isusa da naredi Mariji da učini isto.

Zato je Isus ljubazno ispravio Martu, blagim glasom ponavljajući njeno ime kako bi je umirio i uverio da nema potrebe da se ’brine i uznemirava oko mnogo toga‘. Jednostavan obrok od jednog ili dva jela bio bi dovoljan, posebno kada je bilo duhovne gozbe. Zato on nipošto ne bi od Marije oduzeo „bolji deo“ koji je izabrala — da uči od njega.

Ova mala porodična scena veoma je poučna za današnje Hristove sledbenike. Ne treba da dozvolimo da nas bilo šta spreči u zadovoljavanju naših „duhovnih potreba“ (Matej 5:3). Iako želimo da oponašamo Martinu velikodušnost i marljivost, nikada ne želimo da se ’brinemo i uznemiravamo‘ oko manje važnih detalja u pokazivanju gostoljubivosti i da pri tom propustimo ono što je najvažnije. Mi se ne družimo sa suvernicima prvenstveno da bismo uživali u bogatim obrocima, već da bismo se uzajamno hrabrili i razmenjivali duhovne darove (Rimljanima 1:11, 12). Za takvu priliku dovoljan je čak i najjednostavniji obrok.

Voljeni brat je izgubljen — i vraćen

Da li je Marta prihvatila Isusovu ljubaznu ispravku i izvukla pouku? Ne moramo da nagađamo. Apostol Jovan započinje uzbudljivu priču o Martinom bratu sledećim rečima: „Isus je voleo Martu, njenu sestru i Lazara“ (Jovan 11:5). Prošlo je više meseci od Isusove prethodne posete Vitaniji. Očigledno je da se Marta nije prepustila negativnim mislima niti je gajila zlovolju prema Isusu zbog njegovog ljubaznog saveta. Ona ga je prihvatila. I u tome je pružila odličan primer vere, jer kome od nas s vremena na vreme ne treba ispravka?

Kada se Lazar razboleo, Marta je bila zaokupljena brigom o njemu. Učinila je sve što je mogla da mu ublaži nevolju i pomogne da se oporavi. Međutim, bolest je uzimala sve više maha. Iz sata u sat, iz dana u dan, njegove sestre su bile uz njega. Koliko se samo puta Marta zagledala u ispijeno lice svog brata, prisećajući se mnogih godina koje su proveli zajedno i radosti i tuge koju su delili!

Kada je izgledalo da mu više nikako ne mogu pomoći, Marta i Marija su poslale poruku Isusu. On je propovedao u području koje je bilo udaljeno dva dana hoda. Poruka je bila jednostavna: „Gospode, tvoj voljeni prijatelj je bolestan“ (Jovan 11:1, 3). Znale su da je Isus voleo njihovog brata i verovale su da će učiniti sve što može kako bi pomogao prijatelju. Da li su se ponadale da će Isus stići pre nego što bude prekasno? Ako jesu, njihove nade su ubrzo potonule. Lazar je umro.

Marta i Marija su žalile za svojim bratom, pripremajući sve što je potrebno za sahranu i dočekujući mnoge goste iz Vitanije i okoline. Ali od Isusa još nije bilo vesti. Kako je vreme prolazilo, Marta je sigurno bila sve više zbunjena. Konačno, četiri dana nakon Lazareve smrti, čula je da je Isus bio blizu grada. Kao preduzimljiva žena, čak i u ovom teškom trenutku, ustala je i ne rekavši ništa Mariji požurila mu u susret (Jovan 11:20).

Kada je ugledala svog Učitelja, pretočila je u reči ono što je danima mučilo nju i Mariju: „Gospode, da si bio ovde, moj brat ne bi umro.“ Ipak, Marta nije izgubila nadu i veru. Rekla je: „Ali i sada znam da će ti Bog dati sve što od njega zatražiš.“ Isus je istog trena rekao nešto što joj je ojačalo nadu: „Tvoj brat će ustati“ (Jovan 11:21-23).

Marta je mislila da Isus govori o uskrsenju u budućnosti, te je odgovorila: „Znam da će ustati o uskrsenju u poslednji dan“ (Jovan 11:24). Imala je izuzetno jaku veru u to. Neke jevrejske verske vođe, zvane sadukeji, poricale su da će biti uskrsenje, iako je to bilo jasno učenje u nadahnutim spisima (Danilo 12:13; Marko 12:18). Međutim, Marta je znala da je Isus poučavao o nadi u uskrsenje i čak vratio u život neke osobe — iako niko od njih nije bio mrtav tako dugo kao Lazar. Ona nije znala šta će se uskoro desiti.

Isus je tada dao čuvenu izjavu: „Ja sam uskrsenje i život.“ Zaista, Jehova Bog je svom Sinu dao vlast da u budućnosti uskrsava ljude na celoj zemlji. Isus je pitao Martu: „Veruješ li u to?“ Tada je dala odgovor koji smo osmotrili na početku članka. Verovala je da je on Hrist, to jest Mesija, da je Sin Jehove Boga i da su proroci najavili njegov dolazak na svet (Jovan 5:28, 29; 11:25-27).

Da li Jehova Bog i njegov Sin Isus Hrist cene takvu veru? Događaji koji će se odigrati pred Martinim očima pružiće nedvosmislen odgovor. Požurila je da pronađe sestru. Zatim je videla da je Isus bio duboko dirnut dok je razgovarao s Marijom i još mnogima koji su oplakivali Lazara. Videla je kako niz njegovo lice teku suze koje su bile iskren izraz tuge zbog bola koji donosi smrt. Čula je kako zapoveda da sklone kamen sa ulaska u grobnicu (Jovan 11:28-39).

Praktična kao i uvek, Marta je upozorila da telo sada već sigurno zaudara jer je prošlo četiri dana. Isus ju je podsetio: „Zar ti nisam rekao da ćeš videti Božju slavu ako budeš verovala?“ Zaista je verovala i videla slavu Jehove Boga. Upravo na tom mestu i u tom trenutku, on je svom Sinu dao moć da Lazara vrati među žive! Zamislite scene koje su joj se duboko urezale u um i ostale u sećanju do kraja života — Isusov poziv: „Lazare, izađi!“; nejasan zvuk iz grobnice dok je Lazar, još uvek umotan u pogrebne zavoje, ustajao i polako se kretao prema izlazu; Isusova zapovest da ’skinu to s njega i puste ga da ide‘ i sigurno neopisivo ushićenje kada su ona i Marija pale u zagrljaj svom bratu (Jovan 11:40-44). Konačno joj je pao kamen sa srca!

Ovaj događaj pokazuje da uskrsenje nije samo pusta želja, već utešno biblijsko učenje i dokazana istorijska činjenica. Jehova i njegov Sin rado nagrađuju veru, kao što je bilo u slučaju Marte, Marije i Lazara. Ako steknete snažnu veru poput Marte, možete očekivati slične nagrade.a

„Marta je posluživala“

U Bibliji se Marta pominje još jedanput. Bio je to početak poslednje sedmice Isusovog života na zemlji. Znajući dobro koje ga teškoće uskoro čekaju, ponovo je izabrao da boravi u njihovom toplom domu u Vitaniji. Odatle će pešačiti tri kilometra do Jerusalima. Isus i Lazar su večerali u domu gubavca Simona, i tu poslednji put saznajemo nešto o glavnom liku naše priče: „Marta je posluživala“ (Jovan 12:2).

Ništa neobično za jednu tako vrednu ženu! Kada je prvi put srećemo u Bibliji, ona je u poslu. Sada, kada poslednji put čitamo o njoj, ona i dalje radi, dajući sve od sebe kako bi zbrinula potrebe drugih. Današnje skupštine Hristovih sledbenika blagoslovljene su ženama poput Marte — odvažnim i velikodušnim, koje svoju veru uvek dokazuju delima žrtvujući se za druge. Marta je verovatno nastavila da čini tako. To je bilo mudro s njene strane, jer je teško vreme tek predstojalo.

Za nekoliko dana, Marta će biti svedok strašne smrti svog voljenog Učitelja, Isusa. Osim toga, ti isti licemeri koji su ga ubili bili su odlučni da ubiju i Lazara, pošto je njegovo uskrsenje ojačalo veru mnogih (Jovan 12:9-11). I naravno, smrt je na kraju ipak raskinula bliske veze između Marte i njenog brata i sestre. Ne znamo kako i kada se to desilo, ali možemo biti sigurni u sledeće: Martina dragocena vera pomogla joj je da izdrži sve do kraja. Iz tog razloga je dobro da današnji hrišćani oponašaju Martin primer vere.

[Fusnota]

[Slika na 11. strani]

Čak i kada je bila u žalosti, Marta je poslušala Isusa i usredsredila se na ono što jača veru

[Slika na 12. strani]

Iako je bila ’zabrinuta i uznemirena‘, Marta je ponizno prihvatila ispravku

[Slika na 15. strani]

Martina vera u Isusa bila je nagrađena kada je videla uskrsnulog brata