„Borite se“

„Borite se da uđete na uska vrata, jer će mnoga, kažem vam, tražiti da uđu, ali neće moći“ (LUKA 13:24, NS).

 1. Šta želi većina ljudi?

UPITAJ šestogodišnjeg Robija zašto želi da uđe u kraljevsku salu i on će ti odgovoriti: „Tamo učim o Jehovi i raju gde ću moći dugo, dugo da živim sa dobrim životinjama“. Njegov trogodišnji bratić Dastin poznaje tako dobro navike svojih roditelja da tačno zna kada treba da kaže: „Hoću u kraljevsku salu!“ Ono što je rekao Robi i što Dastin uči da izgovara, većini bi se dopalo: život, večni život. Ljudi bi želeli da budu „spašeni“. Ali kako? Zar jednostavno posećivanjem religioznih sastanaka?

 2. a) Zašto ne možemo da zaslužimo spasenje? b) Kako nam Isusove reči iz Luke 13:24 pokazuju šta je potrebno za spasenje?

² Spasenje ne možemo da zaslužimo posećivanjem sastanaka, niti bilo čim drugim. Ono je dar Božji. Ipak, Jehova traži od nas da se naprežemo, ako želimo da dobijemo njegov dar večnog života (Rimljanima 6:23). Šta ove tome pripada? Pre svega, delotvorno zalaganje u njegovoj službi, koje mora da odgovara pravom cenjenju. Jednom je neki čovek upitao Božjeg sina, Isusa Hrista: „Gospode, je li malo onih koji će se spasiti?“ Isusov odgovor se ne odnosi samo na onoga ko je pitao, nego i na ove druge koji su zainteresovani za spasenje — uključujući i nas. On je odgovorio: „Borite se da uđete na uska vrata, jer će mnogi, kažem vam, tražiti da uđu, ali neće moći“ (Luka 13:23, 24, NS).

 3. a) Zašto je bilo neobično pitanje tog čoveka? b) Kako je Isus uključio i nas u svoj odgovor?

³ Čovek, čije ime se ne spominje, postavio je neobično pitanje. On je pitao: „Je li malo onih koji će se spasiti?“, a ne „Da li ću se ja naći između onih malo koji će se spasiti?“, ili „Kako bih se ja mogao spasiti?“ Možda ga je na takvo teoretsko pitanje navelo jevrejsko shvatanje da samo ograničeni broj ljudi zaslužuje spasenje.a Ali, bez obzira šta je bio razlog njegove znatiželje, Isus je brzo uzdigao to pitanje iz područja apstraktne teorije, do praktične lične primene. Prisilio je onoga koji je postavio pitanje, da razmišlja o tome šta on mora da učini da bi se spasio. Osim toga, Isusov poziv „borite se“, izrečen u množini, treba i nas da potakne da ozbiljno razmišljamo o našem načinu obožavanja.

 4. Šta moramo da radimo da bismo dobili večni život?

⁴ Dakle, nije tako lako postići večni život kako to mnogi misle. Isus je dao na znanje da je potrebno teško raditi ili stalno se naprezati, da „bi se ušlo na uska vrata“. Pokretačka snaga tog naprezanja, koje nikada ne popušta, je nepokolebljiva vera, temeljena na poslušnosti prema Hristovoj nauci. Dakle, da bismo dobili spasenje, mi moramo više nego samo da ’slušamo njegove reči’; moramo da ustrajemo u ’vršenju istih’ (Luka 6:46—49; Jakov 1:22—25).

Sada se moraš „boriti“

 5. a) Šta uključuju Isusove reči „borite se“? b) Kako te reči obogaćuju tvoje gledište o svetoj službi?

⁵ Šta znači izraz „boriti se“? Grčki izraz agonizeste dolazi od reči (agon) koja znači „borilište“. U Kingdom Interlinear prevodu prevedana je sa „boriti se neprestano“. Dakle, predstavi sebi sportistu na nekom stadionu starog veka, koji se bori ili ulaže svu snagu da bi dobio nagradu. Iako je ovde upotrebljeni grčki glagol tehnički izraz za borbe starih Grka, on podvlači Isusovo upozorenje da treba celim srcem da krene na delo. Napori sa pola srca jednostavno ne zadovoljavaju (Luka 10:27; uporedi 1. Korinćanima 9:26, 27).

 6. Zašto se moramo sada boriti?

⁶ Kada i kako dugo se moramo ’boriti da uđemo na uska vrata’? (Luka 13:24). Osmotri dobro Isusove reči iz Luke 13:24 i molimo da zapaziš razliku između „boriti se“ (sadašnjost) i „će tražiti da uđu“ (budućnost). Dakle, sada je vreme da se borimo. Oni koji neće da budu pušteni unutra, pokušavaju očigledno da idu u vreme koje njima lično izgleda najpovoljnije. Ali, tada će biti prekasno; vrata te prilike će biti zatvorena. Prema Luki 13:25, Isus je rekao dalje, da će ljudi, čim gospodar zatvori vrata, početi kucati i moliti: „Gospode, otvori nam“. A on će im tada odgovoriti: ’Ne znam, odakle ste’. Kakav žalostan kraj očekuje one koji nisu obožavanje Jehove sada učinili glavnim zadatkom u svom životu! (Matej 6:33).

 7. Kako ukazuju misli iz Filibljanima 3:12—14 na stalnu borbu i zašto je to potrebno?

⁷ Naša borba neprekidno traje. Nijedan od nas nije još u potpunosti ušao na ’uska vrata’. Pavle je to shvatio. Njegova trka za život je bila svakodnevno naprezanje. Pisao je: „Ne kao da već dostigoh ili se već savrših, nego tjeram ne bih li dostigao kao što me dostiže Hristos Isus. Braćo! Ja još ne mislim da sam dostigao; jedno pak velim: što je ostrag zaboravljam, a za onim što je naprijed sežem se, i trčim k biljezi, k daru gornjega zvanja Božijega u Hristu Isusu“ (Filibljanima 3:12—14).

 8. a) Šta zadržava „mnoge“ od večnog života? b) Kako je to za nas opomena?

⁸ Ko su ti „mnogi“ i zašto nisu u stanju da uđu? Te „mnoge“ možemo da izjednačimo sa tobožnjim hrišćanstvom, pre svega sa njegovim sveštenstvom. Oni tvrde za sebe da poznaju Isusa, da su deo njegove porodice, govoreći kako su ’jeli i pili s njim’. Ali, obzirom da žele da budu spašeni prema vlastitim predstavama, a ne po Božjoj, Isus je odlučno zatajio da ih poznaje, smatrajući ih „nepravednicima“ (Luka 13:26, 27). Među onima kojima će biti zabranjen pristup večnom životu, mogle bi da se nađu čak i osobe koje su popustile u svojoj svetoj službi za Jehovu, pa sada pokazuju mlitavi stav prema pravom obožavanju. Takvi su postali mlaki u svojoj revnosti za interese Carstva (Otkrivenje 3:15, 16). Doduše, oni mogu još uvek da imaju „oblik pobožnosti“ — možda idu reda radi u službu propovedanja — ali ne pokazuju veru koja treba da bude prava pokretačka snaga pravog obožavanja (Uporedi 2. Timoteju 3:5). Oni propuštaju da shvate da nije dovoljno samo pokušati ući na „uska vrata“. Da bi se mogao ući, potrebno je boriti se.

Zašto na „uska vrata“?

 9. Zašto je potrebno boriti se da bi mogli ući na uska vrata?

⁹ Uska vrata spasenja stoje otvorena svima. Ali, „mnogi“ se ne žele boriti, da bi mogli da uđu. Šta je sve uključeno u borbu da bi se ušlo na uska vrata? Najpre je potrebno steći tačno spoznanje biblijskih istina, upoznati Jehovu Boga i Isusa Hrista (Jovan 17:3). To znači napustiti tradicije i običaje svetskih religija, kojima pripada i hrišćanstvo. Potrebno je vršiti Božju volju, što je činio i Isus za vreme svog života ovde na Zemlji (1. Petrova 2:21). Kao Bogu predani, kršteni hrišćani mi moramo takođe da izbegavamo materijalizam, nemoral i svaku vrstu svetske prljavštine (1. Jovanova 2:15—17; Efescima 5:3—5). Treba napustiti sve to i zameniti Hristu sličnim osobinama (Kološanima 3:9, 10, 12).

10. Koja veza postoji između samosavladavanja i postizanja večnog života?

¹⁰ „Malo“ je onih koji znaju koliko je dragocena revnost u službi, povezana sa donošenjem plodova duha, uključujući i samosavladavanje (Galatima 5:23). Oni se uz pomoć svetog Jehovinog duha bore da bi pobedili i nadvladali svoje telo, kako bi mogli da postignu cilj, večni život (1. Korinćanima 9:24—27).

Šta za tebe znače Isusove reči?

11. a) Na kojim područjima se neki moraju naprezati i zašto? b) U kojoj delatnosti se moramo svi naprezati?

¹¹ Bez obzira da li smo kršteni nedavno, ili već desetinu godina delujemo u Jehovinoj organizaciji, mi ne smemo da popustimo u nastojanju da mu se dopadnemo. Iz Isusovih reči jasno proizlazi da moramo da budemo celim srcem predani Jehovi, spremni po svaku cenu da uđemo na uska vrata. Iako Isus nije pretresao posebna poboljšanja i proširenja naše službe za Boga, ima među nama nekih koji se moraju boriti da poprave svoj način života ili da se oslobode loših navika, kako ’ne bismo dali nikakvog povoda za spoticanje’ (2. Korinćanima 6:1—4, IS). Neki od nas moraju stalno da paze na to da održavaju redovno lični studij, kako bi naša ’ljubav sve više rasla u pravom spoznanju i svakom rasuđivanju’ (Filibljanima 1:9—11, ST). Drugi pak, moraju da preduzmu veće napore da bi redovno posećivali skupštinske sastanke uključujući i skupštinski studij knjige — i da bi aktivno sudelovali na njima (Jevrejima 10:23—25). Ali, svi možemo da razmišljamo o svojoj službi propovedanja i da pokušamo da utvrdimo da li se zaista naprežemo u ’delu objavljivanja jevanđelja’ (2. Timoteju 4:5).

12. Koja pitanja možemo sebi postaviti, da bismo testirali obim našeg duhovnog naprezanja?

¹² Time što su napredovali u svojoj borbi da bi se dopali Jehovi, sve više osoba je sada u stanju da deluje kao pomoćni ili opšti pioniri, i da služe u Betelu. Ali, kako je s tobom? Da li bi, ako si već objavitelj Carstva, mogao više puta u godini da sudeluješ u pomoćnoj pionirskoj službi ili čak da postaneš opšti pionir? Da li težiš za opštom pionirskom službom, ako si već pomoćni pionir? Ako ne, zašto da to ne uzmeš na um? To bi moglo da predstavlja blagoslov za tebe, jer ćeš tako da razviješ još bliži odnos sa Jehovom Bogom i Isusom Hristom (Psalam 25:14).

Možeš li da se boriš da bi postao pionir?

13. a) Koje dve stvari bezuslovno su potrebne da bi se moglo postati pionir? 6) Na kojim područjima je možda potrebno učiniti promene, ako se želi postati pionir?

¹³ Da li možeš, ako bi ti bilo moguće da postaneš opšti pionir, da se „boriš“ da preduzmeš promene u svom životu, kako bi to postao? Za to su potrebne dve stvari. Najpre to moraš da želiš. Kao drugo, potrebne su prave okolnosti. Ako nemaš želju, onda se moli za to, razgovaraj o tome sa pionirima. Proširi svoje delovanje kao skupštinski objavitelj, sudelujući u pomoćnoj pionirskoj službi kad god ti je to moguće. Ako ti to okolnosti ne dozvoljavaju, tada razmisli da li se one mogu promeniti. Možda nekoj zaposlenoj ženi nije potrebno da radi. Onaj ko je u penziji, ne mora možda i dalje da radi. Visoki životni standard, skupa putovanja za vreme godišnjeg odmora, najnoviji auto i slično tome, nisu životovažne stvari (Luka 12:15; Jovan 2:15—17).

14. a) Zašto jedan bračni par nije bio zadovoljan time da ostanu skupštinski objavitelji? b) Koje ciljeve stavljaju oni pred svoju decu?

¹⁴ Jedan otac trojice sinova — dvojica nisu još tinejdžeri — stupio je u pionirsku službu pre šest godina. Zašto? „Želeo sam da učinim više“, objasnio je. „Da nisam postao opšti pionir, iako sam to mogao, značilo bi da ne živim odgovarajuće svom predanju.“ I njegova žena se uključila u opštu pionirsku službu. Zašto? „Četiri godine sam redovno delovala u pomoćnoj pionirskoj službi i primetila da mi to konačno ide lako“, rekla je. „Želela sam da imam veći udeo u delu koje se nikada više neće ponoviti. Takođe sam htela da dam dobar primer našim sinovima.“ Taj čovek i njegova žena su upoznali istinu nakon što su stekli fakultetsko obrazovanje. „Naši roditelji su tražili od nas da studiramo četiri godine“, rekao je otac. A koje ciljeve su oni sada stavili pred svoje sinove? „Dajem svojim sinovima do znanja, da bismo rado videli kako postaju pioniri, i da najmanje četiri godine služe u Betelu.“

15. a) Iz kojih razloga su se neki naprezali da bi mogli da služe kao opšti pioniri? b) Iz kog razloga bi ti rado delovao u punoj službi?

¹⁵ Kao sledeće navodimo razloge iz kojih su se neki drugi odlučili za opštu pionirsku službu:

Nisam napredovao u duhovnom pogledu, a to me je zabrinjavalo“ (Robert X.).

„Nikada nisam bila zadovoljna kao obični objavitelj“ (Rea X.).

„Pionirska služba je dala mom životu pravac i cilj“ (Hans K.).

„Želela sam da služim Jehovi svom snagom, a rešenje za to našla sam u pionirskoj službi“ (Čaranjit K.).

„Požalio bih da nisam uložio svoju energiju, snagu i mladost u to veličanstveno delo“ (Gregori T.).

„Jehova blagosilja samo napor. Želela sam da mu dam nešto što bi mogao da blagoslovi“ (Grejen T.).

„Pionirska služba mi je pomogla da izrazim ove što osećam za Jehovu“ (Marko P.).

„Puno radno vreme provedeno na svetskom poslu nije mi donosilo sreću koju sam primećivala kod pionira“ (Neisi P.).

Koje razloge ti možeš da dodaš ovoj listi?

Da li ti činiš sve što možeš?

16. Da li su pioniri jedini koji se naprežu? Objasni to..

¹⁶ Mnogi Jehovini svedoci su iskreno i u molitvi ispitali svoju ličnu situaciju i utvrdili da rade sve što u sadašnjim okolnostima mogu. Možda si i ti jedan od njih. Ako jesi, skupi hrabrost. Jehova i njegov sin brinu za tebe, ceneći zaista službu koju ti izvršavaš celim srcem (Uporedi Luka 21:1—4). Na primer, u nekim zemljama moraju naša braća da rade pod nepovoljnim političkim ili ekonomskim prilikama pet ili šest dana u sedmici po devet sati, samo da bi zadovoljili osnovnim životnim potrebama. U jednoj zemlji gde je delo Jehovinih svedoka strogo zabranjeno, pioniri su — i u tim zemljama je broj pionira u porastu — obično penzioneri ili mladi ljudi koji rade noću, kao i majke (sa decom) koje su po zakonu oslobođene posla.

17. Kako nam slučaj Epafrodita pokazuje da Jehova ne prosuđuje naša naprezanja samo prema obimu poslova koje obavljamo u njegovoj službi?

¹⁷ Ali, ti bi mogao da kažeš: „Tako bih želeo da imam više snage. Kada bih samo opet mogao da budem mlad!“ Ne budi obeshrabren. Naša naprezanja se ne prosuđuju samo po obimu posla koji obavljamo u Božjoj svetoj službi. Da li znaš kako je bilo sa Epafroditom? Kao bolestan sigurno nije više mogao da učini toliko za „delo Gospodnje“ kao dok je bio zdrav. Pavle ga je ipak pohvalio za njegov trud. I tako prema Pavlovim rečima mi moramo ’takve muževe i žene i dalje da poštujemo’ (Filibljanima 2:25—30, NS).

18. a) Kako mogu neki, iako ograničenih mogućnosti, unapređivati punovremenu službu u skupštini? b) Šta možeš ti da učiniš da bi oživeo pionirski duh u tvojoj skupštini?

¹⁸ Uprkos svemu, moguće ti je da učiniš nešto u unapređivanju punovremene službe u skupštini. Šta to? Bori se da pokazuješ pionirski duh. Ako ti iz porodičnih razloga ne možeš trenutno da služiš kao pionir, da li bi na primer mogao da pomogneš nekom od članova tvoje porodice — ženi, detetu, bratu ili sestri — da postanu pioniri? Onaj ko je slabog zdravlja ili je sprečen zbog bilo čega drugog, može da pokaže pravi interes za one koji su u mogućnosti da budu pioniri, time da ide s njima u službu propovedanja, koliko mu to god dopuštaju njegove okolnosti (Uporedi 1. Korinćanima 12:19—26). Na taj način se mogu svi u skupštini boriti za isticanjem punovremene službe. Rezultata toga mogu za sve da budu vrlo ohrabrujući.

19. Na šta moramo da budemo odlučni?

¹⁹ Šta za tebe znači poziv „Borite se“? Napredak, koji će dovesti do krštenja? Savladati neku lošu naviku? Ojačati svoj odnos sa Jehovom u nekom određenom smislu? Prihvatiti pomoćnu pionirsku službu? Ili, opštu pionirsku službu? Službu u Betelu? Šta bi god morao da učiniš u pravcu duhovnog napredovanja, isplati se sada se boriti za to. Zato, nastavimo svi da se borimo da uđemo na uska vrata koja vode u večni život!

[Fusnota]

Tačke koje treba zapamtiti

◻ Šta je mislio Isus, kada je savetovao: „Borite se“?

◻ Kada i kako važe i za tebe Isusove reči?

◻ Zašto „mnogi“ nisu u stanju da uđu na uska vrata?

◻ Kako se mogu boriti neki sa ograničenim mogućnostima?

◻ Kako se dugo moramo boriti da bismo ušli na uska vrata?