40. biblijska knjiga — Matej

Pisac: Matej

Mesto pisanja: Palestina

Pisanje završeno: otprilike 41. n. e.

Obuhvaćeno razdoblje: od 2. pre n. e. do 33. n. e.

 1. (a) Koje obećanje je Jehova dao ljudskom rodu u Edenu koje je i danas na snazi? (b) Kako su Jevreji dobili čvrst temelj za nadu u dolazak Mesije?

POSLE pobune u Edenu, Jehova je dao ljudskom rodu utešno obećanje da će svima koji vole pravednost omogućiti izbavljenje preko Potomka Božje „žene“. On je nameravao da taj Potomak, to jest Mesija, dođe iz izraelskog naroda. Bog se kroz mnoge vekove brinuo da nadahnuti pisci hebrejskih knjiga Biblije zapišu brojna proročanstva koja su pokazivala da će Mesija biti Vladar u Božjem Kraljevstvu i da će posvetiti Jehovino ime, s kojeg će zauvek ukloniti sramotu koja mu je naneta. Ti proroci su zapisali mnoge pojedinosti o tom Vladaru koji će dokazati da Jehova ima pravo da bude vrhovni vladar i koji će izbaviti ljude od straha, tlačenja, greha i smrti. Kada je završeno pisanje hebrejskih knjiga Biblije, Jevreji su imali čvrst temelj za nadu u dolazak Mesije.

 2. Kako je došlo do toga da su, u vreme kada je trebalo da se pojavi Mesija, okolnosti bile idealne za objavljivanje dobre vesti?

² U međuvremenu, na svetskoj sceni je došlo do mnogih promena. Bog je upravljao narodima kako bi sve bilo spremno za dolazak Mesije, a okolnosti su bile idealne za to da se posvuda objavi vest o tom dolasku. Peta svetska sila, Grčka, zaslužna je za zajednički jezik koji je omogućio komunikaciju među raznim narodima. Rim, šesta svetska sila, sjedinio je narode koje je pokorio u jedno svetsko carstvo i izgradio puteve kako bi se moglo dođi do svih delova Carstva. Mnogi Jevreji su bili rasejani širom Carstva, pa su i drugi ljudi saznali da Jevreji očekuju dolazak Mesije. A onda se, više od 4 000 godina nakon obećanja datog u Edenu, pojavio Mesija! Dugo očekivani obećani Potomak je došao! Najvažniji događaji u dotadašnjoj istoriji čovečanstva odigrali su se dok je Mesija ovde na zemlji verno izvršavao volju svog Oca.

 3. (a) Kako se Jehova pobrinuo da se zapišu pojedinosti o Isusovom životu? (b) Po čemu se Jevanđelja razlikuju i zašto su potrebna sva četiri?

³ Opet je došlo vreme da Bog nadahne pisanje knjiga u kojima bi se zabeležili ti značajni događaji. Jehovin duh je nadahnuo četiri verna čoveka da napišu nezavisne izveštaje koji pružaju četvorostruko svedočanstvo o tome da je Isus Mesija, obećani Potomak i Kralj, i navedu pojedinosti o njegovom životu, službi, smrti i uskrsenju. Ti izveštaji se nazivaju Jevanđelja (reč „jevanđelje“ potiče od grčke reči evangelion, što znači „dobra vest“). Iako su to paralelni izveštaji, nijedan od ta četiri izveštaja nije kopija ostalih. Prva tri Jevanđelja često se nazivaju „sinoptička“, što na grčkom znači „sličnog pogleda“, jer na sličan način izveštavaju o Isusovom životu na zemlji. Ali svaki od četiri pisca — Matej, Marko, Luka i Jovan — priča svoju priču o Hristu. Svaki od njih je imao svoju temu i cilj, stil pisanja je odražavao njihovu ličnost i imali su u mislima određenu vrstu čitalaca. Što više proučavamo njihove zapise, to bolje razumemo jedinstvena obeležja svake od tih knjiga i uviđamo da te četiri duhom nadahnute biblijske knjige predstavljaju nezavisne i skladne izveštaje o životu Isusa Hrista koji se međusobno nadopunjuju.

 4. Šta je poznato o piscu prvog Jevanđelja?

⁴ Matej je prvi zapisao dobru vest o Hristu. Matejevo ime je verovatno skraćeni oblik hebrejskog imena „Matatija“, koje znači „dar od Jehove“. On je bio jedan od 12 apostola koje je Isus izabrao. Dok je Učitelj putovao Palestinom propovedajući i poučavajući o Božjem Kraljevstvu, Matej ga je dobro upoznao i zbližio se s njim. Pre nego što je postao Isusov učenik, Matej je bio poreznik. Judejci su prezirali to zanimanje jer ih je plaćanje poreza stalno podsećalo na to da nisu slobodni, nego da su pod vlašću Rima. Matej je bio poznat i kao Levije, a bio je Alfejev sin. Spremno se odazvao na Isusov poziv da postane njegov sledbenik (Mat. 9:9; Mar. 2:14; Luka 5:27-32).

 5. Zašto se sa sigurnošću može reći da je Matej pisac prvog Jevanđelja?

⁵ Iako u Jevanđelju koje se pripisuje Mateju nigde ne piše da ga je on napisao, svedočanstva istoričara rane crkve nepobitno ukazuju na njega kao pisca. Verovatno ni za jednu drugu drevnu knjigu pisac nije toliko jasno i jednoglasno utvrđen kao za Matejevu knjigu. Počevši od Papije iz Hijerapolisa (početak drugog veka n. e.), mnogi rani pisci su posvedočili da je Matej napisao to Jevanđelje i da se ono s pravom smatra delom Božje Reči. U jednoj enciklopediji se navodi: „Stihove iz Mateja citiraju Justin Mučenik, nepoznati autor pisma Diognetu (videti Otovo delo Justin Mučenik, 2. tom), Hegesip, Irinej, Tacijan, Atenagora, Teofil, Kliment, Tertulijan i Origen. Pri tom čak nije toliko važno što oni citiraju Mateja, nego je važan način na koji ga citiraju — prirodno, kao verodostojan izvor, bez trunke sumnje. Zato smatramo dokazanim da knjiga koju danas imamo nije bila podvrgnuta nikakvim iznenadnim promenama.“a To što je Matej bio apostol i što je otuda Božji duh bio na njemu garantuje nam da je ono što je napisao verodostojan izveštaj.

6, 7. (a) Kada je napisano Matejevo jevanđelje i na kom jeziku je prvobitno napisano? (b) Šta ukazuje na to da je bilo napisano prvenstveno za Jevreje? (v) Na koliko se mesta u prevodu Novi svet nalazi ime Jehova u tom Jevanđelju i zašto?

⁶ Matej je svoj izveštaj napisao u Palestini. Tačna godina pisanja nije poznata, ali kratki komentari (subskripcije) na kraju nekih rukopisa (svi su napisani nakon desetog veka n. e.) navode 41. n. e. kao godinu pisanja. Postoje dokazi koji ukazuju na to da je Matej svoje Jevanđelje izvorno napisao na narodnom hebrejskom jeziku svog vremena, a kasnije ga preveo na grčki. Jeronim je u 3. poglavlju svog dela De viris inlustribus (O slavnim ljudima) napisao: „Matej, koji se zove i Levije, i koji je bio poreznik pre nego što je postao apostol, najpre je u Judeji na hebrejskom jeziku i hebrejskim slovima napisao Jevanđelje o Hristu za one iz obrezanja koji su postali vernici.“b Jeronim dodaje da je hebrejski tekst tog Jevanđelja bio sačuvan do njegovih dana (četvrti i peti vek n. e.) u biblioteci koju je Pamfilije napravio u Cezareji.

⁷ Eusebije navodi da je početkom trećeg veka Origen u svojoj raspravi o Jevanđeljima rekao da je „prvo bilo napisano Jevanđelje po Mateju... koje je on sastavio za vernike iz judaizma i napisao na hebrejskom jeziku“.c Rodoslovlje u Matejevoj knjizi, iz kojeg se vidi da je Isus zakoniti Avrahamov potomak, kao i korišćenje mnogih navoda iz hebrejskih knjiga Biblije iz kojih se vidi da su ukazivale na dolazak Mesije, pokazuje da je ta knjiga bila napisana prvenstveno za Jevreje. Razumno je verovati da je Matej koristio Božje ime Jehova u obliku tetragrama kada je citirao delove iz hebrejskih knjiga Biblije u kojima se nalazilo to ime. Zato se u Matejevoj knjizi u prevodu Novi svet ime Jehova nalazi na 18 mesta, kao i u hebrejskom prevodu Mateja u izvornom izdanju Franca Deliča iz 19. veka. Matej je sigurno imao isti stav prema Božjem imenu kao i Isus, pa ga praznoverje koje je tada preovladavalo među Judejcima sigurno nije sprečilo da koristi Božje ime (Mat. 6:9; Jov. 17:6, 26).

 8. Kako činjenica da je Matej bio poreznik dolazi do izražaja u Jevanđelju koje je on napisao?

⁸ Budući da je Matej bio poreznik, sasvim je razumljivo što je precizno navodio novčane iznose i vrste novca (Mat. 17:27; 26:15; 27:3). Duboko je cenio milost koju mu je Bog ukazao time što je njemu, prezrenom porezniku, dopustio da postane objavitelj dobre vesti i blizak saradnik Isusa Hrista. Otuda je Matej jedini pisac Jevanđelja koji spominje kako je Isus više puta naglašavao da je potrebno pokazivati milosrđe, a ne samo davati žrtve (9:9-13; 12:7; 18:21-35). Matej je bio oduševljen Božjom nezasluženom dobrotom i zato je zapisao neke od najutešnijih reči koje je Isus izgovorio: „Dođite k meni svi koji ste izmoreni i opterećeni, i ja ću vas okrepiti. Uzmite moj jaram na sebe i učite od mene, jer sam ja blag i ponizan u srcu, i naći ćete okrepu dušama svojim. Jer jaram je moj ugodan i teret je moj lak“ (11:28-30). Kako li su te blage reči divno zvučale tom nekadašnjem porezniku, kojem su njegovi sunarodnici sigurno retko upućivali išta drugo osim uvreda!

 9. Koja su tema i stil pisanja karakteristični za Mateja?

⁹ Matej je naročito istakao da je tema Isusovog poučavanja bila „nebesko kraljevstvo“ (4:17). On nije prikazao Isusa samo kao propovednika, nego i kao Kralja. Toliko je često koristio izraz „kraljevstvo“ (više od 50 puta) da bi se njegovo Jevanđelje moglo nazvati Jevanđelje o Kraljevstvu. Matej se više usredsredio na logičan prikaz Isusovih govora i propovedi nego na precizan hronološki tok događaja. U prvih 18 poglavlja Matej je istakao Kraljevstvo kao temu, pa je zbog toga odstupio od hronološkog sleda događaja. Ipak, poslednjih deset poglavlja (od 19. do 28) uglavnom prate hronološki sled događaja, ali i dalje ističu Kraljevstvo.

10. Koliki deo Matejevog jevanđelja je jedinstven u odnosu na druga Jevanđelja i koje razdoblje obuhvata to Jevanđelje?

¹⁰ Četrdeset i dva posto sadržaja Matejevog jevanđelja ne može se naći ni u jednom od ostala tri Jevanđelja.d To uključuje najmanje deset poređenja (parabola): kukolj na njivi (13:24-30), skriveno blago (13:44), skupoceni biser (13:45, 46), mreža bačena u more (13:47-50), nemilosrdni rob (18:23-35), radnici i denar (20:1-16), otac i dva sina (21:28-32), svadba kraljevog sina (22:1-14), deset devica (25:1-13) i talanti (25:14-30). Sama knjiga izveštava o događajima od Isusovog rođenja 2. pre n. e. do njegovog susreta sa učenicima neposredno pre uznesenja na nebo 33. n. e.

SADRŽAJ JEVANĐELJA PO MATEJU

11. (a) Na koji logičan način započinje ovo Jevanđelje i koje događaje najpre opisuje? (b) Navedi neka ispunjena proročanstva na koja nam Matej skreće pažnju.

¹¹ Predstavljanje Isusa i vesti o ’nebeskom kraljevstvu‘ (1:1–4:25). Logično je da je Matej započeo svoj izveštaj sa Isusovim rodoslovljem, čime je pokazao da je Isus zakoniti Avrahamov i Davidov naslednik. Tako je privukao pažnju jevrejskih čitalaca. Zatim čitamo izveštaj o tome kako je Isus bio začet na čudesan način, kako se rodio u Vitlejemu, kako su ga posetili astrolozi, kako je Irod u besu zapovedio da se u Vitlejemu pogube svi dečaci mlađi od dve godine, kako su Josif i Marija pobegli u Egipat sa sinom i kako su se kasnije vratili i nastanili u Nazaretu. Matej se trudio da skrene pažnju na ispunjena proročanstva kako bi potkrepio tvrdnju da je Isus bio prorečeni Mesija (Mat. 1:23 — Isa. 7:14; Mat. 2:1-6 — Mih. 5:2; Mat. 2:13-18 — Os. 11:1 i Jer. 31:15; Mat. 2:23, fusnota — Isa. 11:1).

12. Šta se dogodilo prilikom Isusovog krštenja i odmah nakon njega?

¹² Zatim Matejev izveštaj preskače razdoblje od gotovo 30 godina. Nastavlja sa opisom Jovana Krstitelja kako propoveda u Judejskoj pustinji: „Pokajte se, jer se približilo nebesko kraljevstvo“ (Mat. 3:2). On je u Jordanu krštavao Judejce koji su se pokajali i upozoravao je fariseje i sadukeje na dolazak gneva. Isus je došao iz Galileje i krstio se. Božji duh je odmah sišao na njega i začuo se glas s neba: „Ovo je moj Sin, voljeni, koji je po mojoj volji“ (3:17). Isus je nakon toga bio odveden u pustinju, gde je 40 dana postio, a potom ga je iskušavao Satana Đavo. Isus je tri puta odbio Satanine predloge citirajući misli iz Božje Reči i na kraju je rekao: „Odlazi, Satano! Jer je pisano: ’Jehovu, svog Boga, obožavaj i jedino njemu služi‘“ (4:10).

13. Koje uzbudljivo delo je počelo da se odvija u Galileji?

¹³ „Pokajte se, jer se približilo nebesko kraljevstvo.“ Te uzbudljive reči pomazani Isus je počeo da propoveda u Galileji. Pozvao je četvoricu ribara da ostave mreže i pođu za njim i postanu ’ribari ljudi‘. S njima je putovao „po celoj Galileji, poučavajući u njihovim sinagogama i propovedajući dobru vest o kraljevstvu i lečeći svaku bolest i svaku nemoć u narodu“ (4:17, 19, 23).

14. Koje razloge za sreću je Isus naveo u svojoj Propovedi na gori i šta je rekao o pravednosti?

¹⁴ Propoved na gori (5:1–7:29). Mnoštvo je pošlo za Isusom, a on se popeo na goru, seo i počeo da poučava svoje učenike. Svoje upečatljivo izlaganje je započeo navodeći devet razloga za sreću: Srećni su oni koji su svesni svojih duhovnih potreba, oni koji tuguju, koji su krotki, koji su gladni i žedni pravednosti, koji su milosrdni, čistog srca, mirotvorci, koji su progonjeni zbog pravednosti i oni koje drugi vređaju i govore laži o njima. Zatim je rekao: „Radujte se i kličite, jer je velika nagrada vaša na nebesima.“ Za svoje učenike je rekao da su „so zemlje“ i „svetlost sveta“ i objasnio je šta je istinska pravednost koja je potrebna za ulazak u nebesko Kraljevstvo, pokazavši koliko je ona drugačija od spoljašnje pravednosti pismoznalaca i fariseja. Dodao je: „Budite dakle savršeni, kao što je savršen vaš nebeski Otac“ (5:12-14, 48).

15. Šta je Isus rekao o molitvi i Kraljevstvu?

¹⁵ Isus je upozorio slušaoce na opasnost od licemernog davanja milostinje i upućivanja licemernih molitava. Svoje učenike je poučio da se mole za to da se posveti Očevo ime, da dođe Božje Kraljevstvo i da svaki dan imaju šta da jedu. Isus je kroz celu propoved isticao Kraljevstvo. Podsticao je svoje sledbenike da ne budu zabrinuti zbog materijalnih stvari i da ne teže za materijalnim bogatstvom, jer Otac zna šta im je stvarno potrebno. Zaključio je: „Zato tražite najpre kraljevstvo i Božju pravednost, a sve će vam se ovo dodati“ (6:33).

16. (a) Kakav je savet Isus dao o međuljudskim odnosima i šta je rekao o onima koji vrše Božju volju, a šta o onima koji je ne vrše? (b) Kako je njegova propoved uticala na ljude?

¹⁶ Učitelj je zatim dao savet o međuljudskim odnosima: „Sve, dakle, što želite da ljudi čine vama, činite i vi njima.“ Rekao je da će malo ljudi naći put koji vodi u život, a to će biti oni koji vrše volju njegovog Oca. Oni koji čine bezakonje prepoznaće se po svojim plodovima i biće odbačeni. One koji slušaju njegove reči Isus je uporedio s ’razboritim čovekom koji je kuću sagradio na steni‘. Kako je ta propoved uticala na mnoštvo koje ga je slušalo? Bili su ’zadivljeni njegovim učenjem‘, jer ih je poučavao „kao onaj koji ima autoritet od Boga, a ne kao njihovi pismoznalci“ (7:12, 24-29).

17. Kako je Isus pokazao da kao Mesija ima vlast i da brine za druge?

¹⁷ Propovedanje o Kraljevstvu postaje sve intenzivnije (8:1–11:30). Isus je učinio mnoga čuda — izlečio je gubavce, paralizovane i opsednute demonima. Smirivši oluju, pokazao je da ima vlast čak i nad vetrom i talasima. Jednu devojčicu je uskrsnuo iz mrtvih. Isus je stvarno saosećao s mnoštvom ljudi jer je video kako su izmučeni i rasejani, „kao ovce bez pastira“! Svojim učenicima je rekao: „Žetva je velika, a radnika je malo. Zato molite Gospodara žetve da pošalje radnike na svoju žetvu“ (9:36-38).

18. (a) Koja uputstva je Isus dao svojim apostolima i na šta ih je podstakao? (b) Zašto je nevolja čekala ’taj naraštaj‘?

¹⁸ Isus je odabrao dvanaestoricu svojih učenika i postavio ih za apostole. Dao im je konkretna uputstva o tome kako treba da propovedaju i naglasio je šta će biti glavno učenje: „Putem propovedajte: ’Približilo se nebesko kraljevstvo.‘“ Mudro i brižno ih je podstakao: „Besplatno ste dobili, besplatno i dajte.“ „Budite oprezni kao zmije, a bezazleni kao golubovi.“ Ljudi, čak i najbliži rođaci, mrzeće ih i progoniti, ali Isus im je naglasio: „Ko čuva svoj život, izgubiće ga, a ko izgubi svoj život radi mene, naći će ga“ (10:7, 8, 16, 39). Tako su oni otišli da poučavaju i propovedaju u gradovima u koje su bili poslati. Isus je ukazao na to da je Jovan Krstitelj obećani „Ilija“, glasnik koji je poslat da najavi njegov dolazak, ali ’taj naraštaj‘ nije prihvatio ni Jovana ni Isusa, Sina čovečjeg (11:14, 16). Zato je tom naraštaju i gradovima koji se nisu pokajali kada su videli silna dela koja je Isus učinio predstojala nevolja. Ali, oni koji su postali njegovi učenici našli su okrepu za svoje duše.

19. Kako je Isus osudio fariseje kada su doveli u pitanje njegovo ponašanje na sabat?

¹⁹ Optužbe fariseja pobijene, a oni osuđeni (12:1-50). Fariseji su pokušali da dokažu da je Isus prekršio sabat, ali on je opovrgao njihove optužbe i oštro osudio njihovo licemerje. Rekao im je: „Leglo zmijsko! Kako možete dobro da govorite, kad ste zli? Jer usta govore ono čega je srce puno“ (12:34). Nije im bio dat nikakav znak osim znaka proroka Jone: Sin čovečji biće u srcu zemlje tri dana i noći.

20. (a) Zašto je Isus govorio u poređenjima? (b) Koja poređenja o Kraljevstvu je ispričao?

²⁰ Sedam poređenja o Kraljevstvu (13:1-58). Zašto je Isus govorio u poređenjima? Objasnio je učenicima: „Vama je dato da razumete svete tajne nebeskog kraljevstva, ali njima nije dato.“ Svoje učenike je nazvao srećnima zato što vide i čuju. Pouka koju im je zatim pružio zaista ih je okrepila! Nakon što je objasnio smisao poređenja o sejaču, Isus je izneo poređenja o kukolju na njivi, zrnu gorušice, kvascu, sakrivenom blagu, skupocenom biseru i mreži bačenoj u more — a svako od njih je ukazivalo na nešto što je povezano s „nebeskim kraljevstvom“. Međutim, Isus je ljudima bio kamen spoticanja. Zato je rekao: „Prorok nije bez časti nigde osim u svom zavičaju i u svom domu“ (13:11, 57).

21. (a) Koja je čuda Isus učinio i šta se na temelju njih moglo zaključiti o tome ko je on? (b) Kakva je vizija bila data o dolasku Sina čovečjeg kao Kralja?

²¹ Daljnja služba i čuda obećanog ’Hrista‘ (14:1–17:27). Isusa je duboko pogodila vest o pogubljenju Jovana Krstitelja po naredbi beskarakternog kralja Iroda Antipe. Isus je čudom nahranio mnoštvo u kojem je bilo preko 5 000 ljudi; hodao je po moru; pobio je daljnje kritike koje su mu uputili fariseji i rekao im je da ’prestupaju Božju zapovest zbog svog predanja‘; izlečio je devojčicu opsednutu demonima, „hrome, sakate, slepe, neme i mnoge druge“; još jednom je nahranio mnoštvo u kojem je ovog puta bilo više od 4 000 ljudi, a to je učinio sa sedam hlebova i nekoliko ribica (15:3, 30). Kada je Isus upitao učenike šta misle ko je on, Petar je odgovorio: „Ti si Hrist, Sin Boga živoga.“ Isus je pohvalio Petra i zatim rekao: „Na ovoj steni sagradiću svoju skupštinu“ (16:16, 18). Isus je zatim počeo da priča o tome da će uskoro biti ubijen i da će treći dan nakon toga uskrsnuti. Ali obećao je i da neki njegovi učenici „neće okusiti smrt dok ne vide Sina čovečjeg kako dolazi kao kralj“ (16:28). Šest dana kasnije, Isus je poveo Petra, Jakova i Jovana na visoku goru da vide njegovo preobraženje u slavi. U viziji su videli kako Mojsije i Ilija razgovaraju s njim i čuli su glas s neba koji je rekao: „Ovo je moj Sin, voljeni, koji je po mojoj volji! Njega slušajte!“ Kada su sišli s gore, Isus im je rekao da je obećani „Ilija“ već došao, a oni su shvatili da je mislio na Jovana Krstitelja (17:5, 12).

22. Kakav je savet Isus dao o opraštanju?

²² Isus savetuje svoje učenike (18:1-35). Dok je bio u Kapernaumu, Isus je govorio učenicima o poniznosti, o velikoj radosti koju oseća onaj ko nađe zalutalu ovcu i o tome kako rešavati razmirice među braćom. Petar je upitao: ’Koliko puta da oprostim svom bratu?‘ Isus mu je odgovorio: „Ne kažem ti do sedam puta, nego do sedamdeset i sedam puta.“ Da bi to naglasio, Isus je ispričao poređenje o robu kojem je gospodar oprostio dug od 60 miliona denara. Taj rob je kasnije bacio u zatvor drugog roba jer mu nije vratio dug od svega 100 denara. Na kraju je taj nemilosrdni rob zbog tog postupka takođe završio u zatvoru.e Isus je objasnio: „Tako će i moj nebeski Otac postupiti s vama ako od srca ne oprostite svako svom bratu“ (18:21, 22, 35).

23. Šta je Isus rekao o razvodu i dobijanju večnog života?

²³ Poslednji dani Isusove službe (19:1–22: 46). Pismoznalci i fariseji su bili sve gnevniji zbog Isusove službe, i tako je napetost rasla, a događaji su se smenjivali sve većom brzinom. Pokušali su da ga navedu da kaže nešto pogrešno u vezi s razvodom, ali nisu uspeli. Isus je rekao da je prema Božjoj reči blud jedini opravdani razlog za razvod. Jedan bogati mladić prišao je Isusu i upitao ga kako može da dobije večni život, ali kada je saznao da mora da proda sve što ima i da postane Isusov sledbenik, mladić je otišao tužan. Nakon što je ispričao poređenje o radnicima i denaru, Isus je opet govorio o svojoj smrti i uskrsenju i dodao: „Sin čovečji nije došao da mu služe, nego da služi i da svoj život da kao otkupninu za mnoge“ (20:28).

24. U čemu se Isus sukobio sa svojim verskim protivnicima u zadnjoj nedelji svog života na zemlji i kako je odgovorio na njihova pitanja?

²⁴ Sada se opisuju događaji koji su se odigrali tokom poslednje nedelje Isusovog života na zemlji. Isus je ušao u Jerusalim kao ’Kralj, na magaretu‘ (21:4, 5). Očistio je hram od pohlepnih menjača novca i trgovaca, a protivnici su ga još više zamrzeli kada im je rekao: „Poreznici i bludnice idu ispred vas u Božje kraljevstvo“ (21:31). Shvatili su da njegova poređenja o vinogradu i svadbi zapravo govore o njima. Isus je mudro odgovorio na pitanje fariseja o plaćanju poreza rekavši im da daju „caru carevo, a Bogu Božje“ (22:21). Slično tome, izbegao je zamku koju su mu sadukeji postavili svojim pitanjem i pokazao je da je realno nadati se uskrsenju. Zatim su mu fariseji pristupili s jednim pitanjem u vezi sa Zakonom, a Isus im je odgovorio da je najveća zapovest da potpuno volimo Jehovu, a druga je da volimo svog bližnjeg kao samog sebe. Zatim ih je Isus upitao: ’Kako Hrist može Davidu biti i sin i Gospod?‘ Niko nije mogao da mu odgovori i niko se više nije usudio da ga bilo šta pita (22:45, 46).

25. Kojim rečima je Isus oštro osudio pismoznalce i fariseje?

²⁵ ’Teško vama, licemeri‘ (23:1–24:2). Obrativši se mnoštvu ljudi u hramu, Isus je još jednom oštro osudio pismoznalce i fariseje. Osim što su sami sebi onemogućili ulazak u Kraljevstvo, svojim lukavstvom su nastojali da i druge spreče u tome. Poput okrečenih grobova, spolja su lepo izgledali, ali su iznutra bili puni truleži. Isus je zaključio osudom Jerusalima, rekavši: „Vaša kuća vam se ostavlja napuštena“ (23:38). Odlazeći iz hrama, Isus je prorekao njegovo uništenje.

26. Koji proročanski znak je Isus dao u vezi sa svojom prisutnošću u kraljevskoj slavi?

²⁶ Isus daje ’znak svoje prisutnosti‘ (24: 3–25:46). Na Maslinskoj gori učenici su upitali Isusa ’šta će biti znak njegove prisutnosti i svršetka tog poretka‘. Odgovarajući na to pitanje, Isus je prorekao vreme u kojem će biti ratova, jer će ’narod ustati na narod i kraljevstvo na kraljevstvo‘, u kojem će biti gladi i zemljotresa, porašće bezakonje, po celom svetu će se propovedati „dobra vest o kraljevstvu“ i biće postavljen ’verni i razboriti rob‘. Te i još mnoge druge pojedinosti zajedno služe kao znak (24:3, 7, 14, 45-47). Isus je to važno proročanstvo zaključio poređenjima o deset devica i o talantima, koja pokazuju da one koji će bdeti i ostati verni očekuju divne nagrade, i poređenjem o ovcama i jarcima, koje pokazuje da će ljudi koji su u simboličnom smislu poput jaraca otići „u večnu smrt, a pravednici u večni život“ (25:46).

27. Koji događaji su se odigrali poslednjeg dana Isusovog života na zemlji?

²⁷ Događaji koji su se odigrali poslednjeg dana Isusovog života (26:1–27:66). Nakon što je proslavio Pashu, Isus je sa svojim vernim apostolima uspostavio novu proslavu, rekavši im da jedu beskvasni hleb i piju vino, što je predstavljalo njegovo telo i krv. Zatim su otišli u Getsimaniju, gde se Isus molio. Tamo je došao Juda s naoružanim ljudima i izdao Isusa licemernim poljupcem. Isusa su odveli kod prvosveštenika, a sveštenički glavari i celi Sinedrion tražili su lažno svedočanstvo protiv Isusa. Kao što je Isus prorekao, Petar ga se triput odrekao kada se našao u kušnji. Juda je osetio grižu savesti, pa je novac od izdaje bacio u hram i otišao da se obesi. Ujutru su Isusa odveli pred rimskog namesnika Pilata, koji ga je, pod pritiskom svetine koju su nahuškali sveštenici i koja je vikala: „Njegova krv neka padne na nas i na našu decu“, predao da se pribije na stub. Namesnikovi vojnici su se izrugivali Isusu kao kralju, a zatim su ga odveli na Golgotu, gde su ga pribili na stub između dva razbojnika, a iznad glave su mu stavili natpis: „Ovo je Isus, judejski kralj“ (27:25, 37). Nakon višečasovnog mučenja, Isus je oko tri sata posle podne umro, a zatim su ga položili u novi grob koji je pripadao Josifu iz Arimateje. To je bio najznačajniji dan u čitavoj istoriji!

28. Koja izvanredna vest predstavlja vrhunac Matejevog izveštaja i kojim je opunomoćenjem Matej završio svoj izveštaj?

²⁸ Isusovo uskrsenje i poslednja uputstva (28:1-20). Matejev izveštaj sada dostiže vrhunac. Sledi izvanredna vest: Isus je uskrsnuo — ponovo je živ! Rano ujutru prvog dana u nedelji Marija Magdalena i „druga Marija“ došle su do groba i tamo im je anđeo saopštio tu radosnu vest (28:1). Da bi to potvrdio, Isus im se lično pokazao. Međutim, neprijatelji su pokušali da izvrnu istinu o njegovom uskrsenju tako što su podmitili vojnike koji su čuvali grob da kažu: „Njegovi učenici su došli noću i ukrali ga dok smo spavali.“ Nakon toga, Isus se opet sastao sa svojim učenicima u Galileji. Koja im je uputstva dao pre nego što je otišao? Rekao je: „Idite i stvarajte učenike od ljudi iz svih naroda, krsteći ih u ime Oca i Sina i svetog duha.“ Da li će ih neko voditi dok budu propovedali? Poslednje Isusove reči koje je Matej zapisao garantuju to: „I ja sam s vama u sve dane do svršetka ovog poretka“ (28:13, 19, 20).

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

29. (a) Kako Matejeva knjiga služi kao prelaz s hebrejskih na grčke knjige Biblije? (b) Koju čast hrišćani i danas imaju, čime oponašaju Isusa?

²⁹ Matejeva knjiga, prvo od četiri Jevanđelja, zaista služi kao odličan prelaz s hebrejskih biblijskih knjiga na knjige pisane grčkim jezikom. Ona jasno pokazuje ko je Mesija i Kralj Božjeg obećanog Kraljevstva, iznosi zahteve koje ljudi treba da ispune da bi postali njegovi sledbenici i pokazuje šta oni treba da rade na zemlji. Najpre Jovan Krstitelj, potom Isus, a zatim i njegovi učenici propovedali su: ’Približilo se nebesko kraljevstvo.‘ Osim toga, Isusova zapovest se odnosi i na vreme svršetka ovoga poretka: „I ova dobra vest o kraljevstvu propovedaće se po celom svetu za svedočanstvo svim narodima, i tada će doći kraj.“ Zaista, i danas, kao i tada, hrišćani imaju veliku čast da propovedaju o Božjem Kraljevstvu i ’stvaraju učenike od ljudi iz svih naroda‘, oponašajući tako svog Učitelja (3:2; 4:17; 10:7; 24:14; 28:19).

30. Koji deo Matejevog jevanđelja mnogi smatraju vrlo korisnim za život?

³⁰ Matejevo jevanđelje je zaista „dobra vest“. Od Boga nadahnuta poruka te knjige bila je „dobra vest“ ljudima koji su je uzeli k srcu u prvom veku naše ere, a Jehova Bog se pobrinuo da kao „dobra vest“ bude sačuvana sve do našeg vremena. Čak i ljudi koji nisu hrišćani uvideli su da reči tog Jevanđelja imaju veliku snagu. Na primer, hinduistički vođa Mohandas (Mahatma) Gandi je rekao: „Koliko god možete, pijte sa izvora koji su vam dati u Propovedi na gori... Jer učenja izneta u toj Propovedi namenjena su svakom od nas.“f

31. Ko zaista ceni savete iz Matejevog jevanđelja i zašto je korisno uvek iznova proučavati to Jevanđelje?

³¹ Ipak, ceo svet, uključujući i zemlje koje se izjašnjavaju kao hrišćanske, i dalje pritiskaju razni problemi. Samo mala grupa pravih hrišćana ceni, proučava i primenjuje reči iz Propovedi na gori i sve druge mudre savete iznesene u Jevanđelju po Mateju, što je za njih od neprocenjive koristi. Korisno je uvek iznova proučavati Isusove odlične pouke o tome kako pronaći pravu sreću, o moralu i braku, o snazi ljubavi, o tome kakve su molitve ugodne Bogu, o razlici između duhovnih i materijalnih vrednosti, o potrebi da se najpre traži Kraljevstvo, o poštovanju onoga što je sveto i o potrebi za budnošću i poslušnošću. U 10. poglavlju Matejevog jevanđelja zapisane su Isusove smernice o službi koje je dao onima koji su išli da propovedaju dobru vest o ’nebeskom kraljevstvu‘. Mnoga Isusova poređenja sadrže vrlo važne pouke za sve koji ’imaju uši da slušaju‘. Povrh toga, Isusova proročanstva, poput onog u kojem je prorekao mnoge pojedinosti o tome kakav će biti ’znak njegove prisutnosti‘, pomažu hrišćanima da imaju čvrstu nadu i osećaj sigurnosti s obzirom na ono što donosi budućnost (5:1–7:29; 10:5-42; 13:1-58; 18:1–20:16; 21:28–22:40; 24:3–25:46).

32. (a) Objasni kako ispunjena proročanstva dokazuju da je Isus Mesija. (b) Kakvo nam zasiguranje danas pružaju ispunjena proročanstva?

³² Matejevo jevanđelje često ukazuje na ispunjenja raznih proročanstava. Matej je često citirao delove nadahnutih hebrejskih knjiga Biblije kako bi ukazao na ta ispunjenja. Ona pružaju neosporan dokaz da je Isus Mesija, jer zaista nije bilo moguće unapred uticati na to da se sve pojedinosti dogode tačno onako kako su se i dogodile. Uporedi, na primer, Mateja 13:14, 15 sa Isaijom 6:9, 10; Mateja 21:42 sa Psalmom 118:22, 23 i Mateja 26:31, 56 sa Zaharijom 13:7. Osim toga, ispunjena proročanstva snažno garantuju da će se sve ono što je Isus prorekao o sebi, a Matej zapisao, zaista i obistiniti kada dođe vreme da Jehova ispuni svoju veličanstvenu nameru u vezi s ’nebeskim kraljevstvom‘.

33. Zbog čega su radosni oni koji vole pravdu?

³³ Bog je zaista detaljno prorekao kako će izgledati život Kralja njegovog Kraljevstva, čak i neke sitne pojedinosti! Matej je pod Božjim nadahnućem zaista detaljno i tačno zapisao kako su se ta proročanstva ispunila! Kada ljudi koji vole pravdu razmišljaju o svim ispunjenim proročanstvima i o obećanjima zapisanim u Matejevoj knjizi, radosni su zbog svega što znaju o ’nebeskom kraljevstvu‘ i što se mogu nadati dolasku tog Kraljevstva, preko kog će Jehova posvetiti svoje ime. Vladar tog Kraljevstva je Isus Hrist, a ono će „prilikom ponovnog stvaranja, kad Sin čovečji sedne na svoj slavni presto“, doneti velike blagoslove — život i sreću — onima koji su krotki i duhovno gladni (Mat. 19:28). Sve to nalazi se u podsticajnom Jevanđelju po Mateju.

[Fusnote]