’Čuvajte se kvasca farisejskoga i sadukejskoga‘

KADA je Isus Hrist izgovorio ove reči pre više od 19 vekova, on je skretao pažnju svojim učenicima na štetna religiozna učenja i običaje (Matej 16:6, 12). Izveštaj u Marku 8:15 navodi: „Čuvajte se kvasca farisejskoga i kvasca Irodova!“ Zašto je spomenut Irod? Zato što su neki sadukeji bili Irodovci, jedna politička grupa.

Zašto je bilo neophodno jedno takvo posebno upozorenje? Zar nisu i fariseji i sadukeji bili Isusovi otvoreni protivnici? (Matej 16:21; Jovan 11:45-50). Da, bili su. Ipak, neki od njih će kasnije prihvatiti hrišćanstvo i zatim pokušavati da nametnu svoje ideje hrišćanskoj skupštini (Dela apostolska 15:5).

Takođe je postojala opasnost da bi sami učenici mogli oponašati te religiozne vođe pod čijim su uticajem vaspitani. Katkad se samo to što su poticali iz jedne takve sredine pokazalo kao prepreka njihovom shvatanju smisla Isusovih pouka.

Šta je farisejstvo i sadukejstvo učinilo tako opasnim? Letimičan pogled na religiozne prilike u Isusovim danima pružiće nam jednu predstavu o tome.

Religiozna razjedinjenost

Što se tiče jevrejske zajednice tokom prvog veka n. e., istoričar Maks Radin (Max Radin) je napisao: „Nezavisnost jevrejskih skupština jedne od drugih bila je sasvim realna, i čak se insistiralo na tome... Često, kada je poštovanje prema hramu i svetom gradu bilo najjače naglašavano, mogao se ispoljavati dubok prezir prema onima koji su u tom trenutku bili predstavnici više vlasti u domovini.“

Zaista žalosno duhovno stanje stvari! Koji su bili neki faktori koji su doprineli tome? Nisu svi Jevreji živeli u Palestini. Uticaj grčke kulture, u kojoj sveštenici nisu bili vođe zajednice, odigrao je svoju ulogu u potkopavanju poštovanja prema Jehovinim pripremama za sveštenstvo (Izlazak 28:29; 40:12-15). A ne treba prevideti ni obrazovane laike i književnike.

Fariseji

Naziv fariseji, ili Perushim, verovatno je značio „odvojeni“. Fariseji su sebe smatrali sledbenicima Mojsija. Formirali su svoju sopstvenu ligu, ili bratstvo (hebrejski chavurah). Da bi bila priznata kao član, osoba je morala da se pred tri člana zavetuje o strogom držanju levitske čistoće, izbegavanju bliskog druženja sa amhaarets (neuko mnoštvo) i skrupuloznom plaćanju desetaka. Marko 2:16 (DS) govori o ’književnicima koji pripadaju farisejima‘. Neki iz ove stranke bili su profesionalni književnici i učitelji, dok su drugi bili laici (Matej 23:1-7).

Fariseji su verovali u jednog sveprisutnog Boga. Rezonovali su da pošto je „Bog bio svuda, On se može obožavati i u Hramu i izvan njega, i nije trebalo da bude prizivan samo žrtvama. Tako su oni unapređivali sinagogu kao mesto obožavanja, proučavanja i molitve, i uzdigli je na centralno i važno mesto u životu ljudi koje je konkurisalo Hramu“ (Encyclopaedia Judaica).

Farisejima je nedostajalo cenjenje za Jehovin hram. To se može videti iz Isusovih reči: „Teško vama, vođi slepi, koji govorite: Ako se ko kune hramom ništa je, a ko se kune zlatom hramskim obavezan je. Budale i slepci! Šta je veće, zlato ili hram koji zlato osveti? I ako se ko kune oltarom, kažete još, ništa je, a koji se kune prinosom koji je na njemu, obavezan je. Slepci! Šta je veće, prinos ili oltar koji prinos osveti? Ko se dakle kune oltarom, kune se njim i svim što je na njemu“ (Matej 23:16-20).

Kako su fariseji mogli postati tako izopačeni u svom rezonovanju? Šta su prevideli? Zapazi šta je Isus rekao kao sledeće: „Ko se kune hramom, kune se njim i onim što živi u njemu“ (Matej 23:21). U pogledu ovog stiha, naučnik E. P. Sanders (E. P. Sanders) je primetio: „Hram nije bio svet samo zato što se sveti Bog tamo obožavao, već i zbog toga što je on tamo bio“ (Judaizam: običaji i verovanja, 63. pre n. e. — 66. n. e./Judaism: Practice and Belief, 63 BCE—66 CE/). Međutim, Jehovina naročita prisutnost značila je malo za one koji su mislili da je on bio svuda prisutan.

Fariseji su takođe verovali u kombinaciju predodređenja i slobodne volje. Drugim rečima, „sve je predviđeno, ipak data je sloboda izbora.“ Uprkos tome verovali su da su Adam i Eva bili predodređeni da sagreše i da je čak neznatna posekotina na prstu predodređena.

Možda je Isus imao u mislima takve lažne predstave kada je govorio o rušenju jedne kule pri čemu je poginulo 18 osoba. On je pitao: „Mislite li da su oni [žrtve] najkrivlji bili od sviju Jerusalimljana?“ (Luka 13:4). Kao što je slučaj s većinom nesreća, one su bile rezultat ’vremena i nepredviđenih događaja‘, a ne sudbine kako su naučavali fariseji (Propovednik 9:11, NW). Kako će takvi navodno obrazovani pojedinci postupati s biblijskim zapovestima?

Oni su bili religiozni inovatori

Fariseji su tvrdili da biblijske zapovesti moraju tumačiti rabini svake generacije u skladu s naprednim idejama. Otuda, Encyclopaedia Judaica kaže da „im nije bilo teško da učenja Tore usklade sa svojim naprednim idejama, ili da svoje ideje pronađu da su izražene ili nagoveštene u rečima Tore.“

S obzirom na godišnji Dan pomirenja, oni su preneli moć iskupljenja greha s prvosveštenika na sam dan (Levitska 16:30, 33). Na proslavi Pashe, stavili su veći naglasak na recitovanje odlomaka iz izveštaja o Izlasku poslužujući se vinom i macesom nego na pashalno jagnje.

S vremenom, fariseji su postali uticajni u hramu. Zatim su uveli procesiju koja je obuhvatala donošenje vode iz Siloamskog jezera i, prolivanje te vode tokom praznika berbe, kao i šibanje vrbovim prućem po oltaru na završetku praznika i redovne svakodnevne molitve koje nisu imale osnova u Zakonu.

„Naročito značajne“ bile su „farisejske inovacije u povezanosti sa Sabatom“, kaže Jevrejska enciklopedija. Od žene se očekivalo da srdačno dočeka Sabat paleći svetiljke. Ako je izgledalo da neke aktivnosti mogu voditi do nezakonitog rada, fariseji su ih zabranili. Išli su čak toliko daleko da su regulisali medicinsko lečenje i ispoljili razdraženost nad Isusovim čudesnim lečenjem na Sabat (Matej 12:9-14; Jovan 5:1-16). Međutim, ovi religiozni inovatori nisu prestali s uvođenjem novih institucija u nastojanju da stvore jednu ogradu, ili zaklon, za zaštitu biblijskih zakona.

Ukidanje

Fariseji su polagali pravo na autoritet da obustave ili ukinu biblijske zakone. Njihovo rezonovanje izraženo je u opštem talmudskom načelu: „Bolje je da pojedinačni zakon bude iskorenjen nego da cela Tora bude zaboravljena.“ Jedan primer je bila obustava Jubileja jer kako se taj period približavao iz straha od gubitka svog potraživanja niko ne bi pozajmio siromašnima (Levitska, 25. poglavlje).

Drugi primeri su ukidanje suđenja ženi osumnjičenoj za preljubu i u slučaju nerešenog ubistva, suspenzija procedure okajanja (Brojevi 5:11-31; Ponovljeni zakoni 21:1-9). Bilo je samo pitanje vremena kada će fariseji ukinuti biblijski zahtev o brizi za roditelje u potrebi (Izlazak 20:12; Matej 15:3-6).

Isus je upozorio: „Čuvajte se kvasca farisejskoga, koji je licemerje“ (Luka 12:1). Farisejstvo, sa svojim neteokratskim stavovima, nije moglo biti ništa drugo do licemerno — nešto što definitivno nije trebalo uneti u hrišćansku skupštinu. Ipak, jevrejska referentna dela predstavljaju fariseje u povoljnijem svetlu nego što to čine sa sadukejima. Razmotrimo sada ovu konzervativniju grupu.

Sadukeji

Naziv sadukeji verovatno potiče od Sadoka, prvosveštenika u danima Solomona (1. Kraljevima 2:35). Sadukeji su formirali jednu konzervativnu partiju koja je predstavljala interese hrama i sveštenstva. Za razliku od fariseja, koji su tražili vlast na osnovu poučavanja i pobožnosti, sadukeji su zasnivali svoje povlastice na rodoslovlju i položaju. Protivili su se farisejskim inovacijama sve do uništenja hrama 70. n. e.

Pored odbacivanja predodređenja, sadukeji su odbijali da prihvate bilo koje učenje koje se izričito ne spominje u Pentateuhu, čak i ako je navedeno negde drugde u Božjoj Reči. U stvari, oni su „smatrali vrlinom osporiti“ te stvari (Jevrejska enciklopedija). To podseća na slučaj kada su izazvali Isusa u pogledu uskrsenja.

Koristeći ilustraciju o udovici od sedam muževa, sadukeji su pitali: „O uskrsenju dakle, kome li će od te sedmorice ona biti žena?“ Naravno, ta njihova hipotetična udovica je isto tako mogla imati 14 ili 21 supruga. Isus je objasnio: „O uskrsenju niti će se ljudi ženiti niti žene udavati“ (Matej 22:23-30).

Svestan sadukejskog odbacivanja drugih nadahnutih pisaca osim Mojsija, Isus je dokazao Svoje gledište citirajući iz Pentateuha. Rekao je: „A da mrtvi uskrsavaju, niste li čitali u Mojsijevim knjigama što mu reče Bog kod kupine: ’Ja sam Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev? Nije Bog, Bog mrtvih, nego živih‘“ (Marko 12:26, 27).

Progonioci Isusa i njegovih sledbenika

Sadukeji su verovali u korišćenje umetnosti vođenja državnih poslova s drugim nacijama umesto da su očekivali Mesiju — ako su uopšte verovali u njegov dolazak. Uz saglasnost Rima, oni su upravljali hramom i nisu želeli da se na sceni pojavi bilo kakav Mesija, koji bi poremetio stvari. Gledajući na Isusa kao na pretnju njihovom položaju, oni su udružili snage s farisejima u planiranju njegove smrti (Matej 26:59-66; Jovan 11:45-50).

Pošto su bili politički orijentisani, sadukeji su logično postavili sporno pitanje lojalnosti Rimu i uzviknuli: „Mi nemamo kralja osim cara“ (Jovan 19:6, 12-15). Nakon Isusove smrti i uskrsenja, sadukeji su bili ti koji su preuzeli vođstvo u nastojanju da zaustave širenje hrišćanstva (Dela apostolska 4:1-23; 5:17-42; 9:14). Nakon uništenja hrama 70. n. e, ova grupa je prestala da postoji.

Potreba da se ostane budan

Kako se Isusovo upozorenje pokazalo prikladnim! Da, mi treba da se ’čuvamo kvasca farisejskoga i sadukejskoga‘. Dovoljno je da čovek danas samo pogleda njegove loše plodove i u jevrejstvu i u hrišćanskom svetu.

Međutim, potpuno suprotno njima, osposobljene hrišćanske starešine u više od 75 500 skupština Jehovinih svedoka širom sveta ’paze na sebe i na nauku svoju‘ (1. Timoteju 4:16). Oni prihvataju celokupnu Bibliju kao nadahnutu od Boga (2. Timoteju 3:16). Umesto da budu inovatori i da unapređuju svoje vlastite religiozne postupke, oni ujedinjeno rade pod upravom na Bibliji utemeljene organizacije koja koristi ovaj časopis kao svoje osnovno sredstvo pouke (Matej 24:45-47).

Kakav je rezultat? Milioni ljudi širom sveta bivaju duhovno uzdignuti dok dolaze do razumevanja Biblije, primenjuju je u svom životu i poučavaju druge o njoj. Da bi video kako se to postiže, zašto ne posetiš najbližu skupštinu Jehovinih svedoka ili ne pišeš izdavačima ovog časopisa?

[Okvir na 26. strani]

ISUS JE UVAŽAVAO SVOJU PUBLIKU

ISUS HRIST je poučavao s jasnoćom, uzimajući u obzir predstave svojih slušalaca. Na primer, on je to učinio kada je razgovarao s farisejom Nikodimom o stvarima ponovnog ’rođenja‘. Nikodim je pitao: „Kako se može čovek roditi kad je star? Može li po drugi put ući u utrobu matere svoje i roditi se?“ (Jovan 3:1-5). Zašto je Nikodim bio tako zbunjen, kad su fariseji verovali da je ponovno rođenje bilo neophodno za preobraćenje u judaizam, a rabinska izreka je upoređivala prozelita sa „novorođenim detetom“?

A Commentary on the New Testament From the Talmud and Hebraica, od Džona Lajtfuta (John Lightfoot), nudi sledeći uvid: „Uobičajeno mišljenje Jevreja o kvalifikacijama jednog Izraelca ... još uvek je učvršćeno u mislima tog fariseja“ koji se ne može „lako odreći svoje prve predrasude...: ’Pošto Izraelci ... imaju pravo da budu primljeni u kraljevstvo Mesije, da li stoga ovim svojim izrazom želiš reći da je neophodno da svako po drugi put uđe u matericu svoje majke da bi ponovo mogao biti Izraelac‘“ (Uporedi Matej 3:9).

Dok priznaje novo rođenje za prozelite, Nikodim bi smatrao takav proces nemogućim za prirodne Jevreje — takoreći povratak u matericu.

U drugoj prilici, mnogi su se uvredili kada je Isus govorio o ’jedenju njegove puti i pijenju njegove krvi‘ (Jovan 6:48-55). Međutim, Lajtfut ukazuje da „ne postoji ništa uobičajenije u jevrejskim školama od fraza ’jedenja i pijenja‘ u metaforičnom smislu“. On je takođe primetio da Talmud spominje „jedenje Mesije“.

Tako su gledišta fariseja i sadukeja imala priličan uticaj na razmišljanje Jevreja prvog veka. Međutim, Isus je sasvim odgovarajuće uvek uzimao u obzir spoznanje i iskustvo svoje publike. To je bio jedan od mnogih faktora koji su ga učinili Velikim Učiteljem.