Današnji lažni proroci

JEREMIJA je kao Božji prorok služio u Jerusalimu u vreme kada je grad bio prepun idolopoklonstva, nemorala, korupcije i prolivanja nedužne krvi (Jeremija 7:8-11). On u to vreme nije bio jedini aktivni prorok, ali je većina drugih služila samima sebi i bila je iskvarena. Na koji način? Jehova objavljuje: „Jer od malog pa do velikoga se na lakomstvo daše, i prorok i sveštenik svi su varalice. Rane kćeri naroda moga, oni slabo vidaju; oni govore: Mir! mir!, ali mira nema“ (Jeremija 6:13, 14).

Lažni proroci su pokušavali da prikažu kako su, uprkos svoj pokvarenosti u zemlji, stvari dobre i kako je narod u miru s Bogom; ali to nije bilo tako. Čekala ih je Božja osuda, kao što je Jeremija neustrašivo i prorokovao. Pravi prorok Jeremija, a ne lažni proroci, pokazao se istinitim kada su vavilonski vojnici 607. pre n. e. razorili Jerusalim, uništili hram, a narod ili pobili ili odveli u zarobljeništvo u daleki Vavilon. Žaljenja vredna šačica onih koji su bili ostavljeni u zemlji pobegla je u Egipat (Jeremija 39:6-9; 43:4-7).

Šta su uradili lažni proroci? „Zato evo me na te proroke, govori Gospod koji reči moje jedan od drugoga kradu“ (Jeremija 23:30). Lažni proroci su, ohrabrivanjem naroda na slušanje laži umesto istinitog Božjeg upozorenja, ukrali snagu i učinak Božjih reči. Oni nisu govorili ’velika Božja dela‘, nego svoje vlastite ideje, ono što je narod želeo da sluša. Jeremijina poruka je bila zaista od Boga, i Izraelci bi preživeli da su postupali u skladu s njegovim rečima. Lažni proroci su ’ukrali Božje reči‘ i narod odveli u uništenje. Bilo je baš tako kako je Isus rekao za neverne religiozne vođe svog vremena: „Oni su slepci koji slepce vode, a kad slepac slepca vodi, oba će u jamu pasti“ (Dela 2:11; Matej 15:14).

I danas, kao i u vreme Jeremije, postoje lažni proroci koji tvrde da zastupaju Boga Biblije; ali i oni kradu Božje reči time što propovedaju stvari koje odvraćaju ljude od onoga što Bog stvarno govori. Na koji način? Odgovorimo na to pitanje koristeći kao kamen kušač osnovnu biblijsku nauku o Kraljevstvu.

Istina o Kraljevstvu

Božje Kraljevstvo je bila glavna tema Isusovog poučavanja, a u Evanđeljima se spominje više od stotinu puta. U početku svoje službe, Isus je rekao: „I drugim gradovima treba da propovedam evanđelje o kraljevstvu Božjemu, jer sam na to poslan“. Svoje sledbenike je učio da mole: „Neka dođe kraljevstvo tvoje“ (Luka 4:43; 11:2).

Šta je onda Kraljevstvo? Prema The New Thayer’s Greek English Lexicon, grčka reč koja se u Bibliji prevodi „kraljevstvo“ znači prvo, „kraljevska moć, kraljevanje, vlast, vladavina“, i drugo, „područje vladavine kralja“. Iz toga logično možemo zaključiti da je Božje Kraljevstvo doslovna vladavina kojom upravlja Kralj. Da li je to tako?

Da, jeste, a taj Kralj nije niko drugi nego Isus Hrist. Pre Isusovog rođenja, anđeo Gabrijel je rekao Mariji: „On će biti veliki, i nazvaće se Sin Najvišega, i daće mu Gospod, Bog, presto Davida, oca njegova“ (Luka 1:32). Isusovo primanje prestolja dokazuje da je on Kralj, Vladar u toj vladavini. Proročanstvo Isaije takođe dokazuje da je Kraljevstvo doslovna vladavina: „Jer se rodi dete, sin se nama dade, i vlast će da bude na ramenu njegovom... Povećaće kraljevstvo, daće mir beskrajan prestolu Davida i kraljevstvu njegovom“ (Isaija 9:6, 7).

Gde vlada Isus? U Jerusalimu? Ne. Prorok Danijel je imao viziju u kojoj Isus prima Kraljevstvo, a u toj viziji Isus se nalazi na nebu (Danijel 7:13, 14). To se slaže s načinom na koji je Isus govorio o Kraljevstvu. On ga je često nazivao ’kraljevstvom nebeskim‘ (Matej 10:7; 11:11, 12). To se takođe slaže s rečima koje je Isus uputio Pilatu kada je pred njim bio suđen: „Kraljevstvo moje nije od ovoga sveta. Kad bi kraljevstvo moje bilo od ovoga sveta, sluge bi se moje borile za me, da ne bih bio predan Judejima. Ali moje kraljevstvo nije sada odavde“ (Jovan 18:36). Da li te je tvoj sveštenik ili propovednik učio da je Isusovo Kraljevstvo stvarna vladavina, koja upravlja s neba? Ili te je učio da je Kraljevstvo samo nešto što postoji u srcu? Ako je tako, onda je on od tebe krao Božje reči.

Kakva je veza između vladavine Kraljevstva i svih različitih oblika ljudskih vladavina? Prema delu The Encyclopedia of Religion, urednika Mirče Eliada (Mircea Eliade), reformator Martin Luter je, raspravljajući o Kraljevstvu, predložio: „Svetovna vladavina... bi se takođe mogla nazvati Božjim kraljevstvom.“ Neki uče da ljudi, svojim vlastitim naporima, mogu ljudske vladavine učiniti sličnijima Božjem Kraljevstvu. Svetski savet crkava je 1983. utvrdio: „Dok posebnim akcijama svedočimo za našu istinsku želju za mirom, Duh Božji može iskoristiti naše slabašne napore da bi kraljevstva ovoga sveta učinio sličnijima kraljevstvu Božjem.“

Međutim, zapazimo da je u Gospodovoj molitvi („Očenašu“) Isus svoje učenike učio da mole za dolazak Božjeg Kraljevstva, a tek im je potom rekao da mole: „Neka bude volja tvoja [Božja] i na zemlji kao i na nebu“ (Matej 6:10). Drugim rečima, ljudi ne mogu da ostvare dolazak Kraljevstva time što će vršiti Božju volju. Dolazak Kraljevstva je ono što će prouzrokovati da se na Zemlji vrši Božja volja. Kako?

Poslušajmo šta kaže proročanstvo knjige Danijela u 2. poglavlju, 44. stihu: „U vreme tih kraljeva [ljudskih vladara u vremenu kraja] Bog će nebeski podignuti kraljevstvo koje se neće nikad uništiti... ono će razbiti i uništiti sva ta kraljevstva.“ Nije čudo da je Isus rekao da njegovo Kraljevstvo nije deo ovog sveta! Umesto toga, Kraljevstvo će uništiti kraljevstva, vladavine na Zemlji, i zauzeti njihovo mesto u vladanju čovečanstvom. Kao Bogom dana vladavina nad ljudima, ono će tada osigurati da se na Zemlji vrši Božja volja.

Razlog za tako drastičnu akciju Kraljevstva postaje jasniji kada shvatimo ko upravlja ovim svetom. Apostol Jovan je napisao da je „sav svijet u vlasti Zloga“ (1. Ivanova 5:19, St). „Zli“ je Satana Đavo, koga je Pavle nazvao ’bogom ovog sistema stvari‘ (2. Korinćanima 4:4, NW). Ne postoji nikakav način na koji bi se institucije u svetu čiji je bog Satana Đavo mogle poistovetiti s Božjim Kraljevstvom.

To je jedan od razloga zašto se Isus nije mešao u politiku. Kada su jevrejski nacionalisti pokušali da ga učine kraljem, on im je izmakao (Jovan 6:15). Kao što smo videli, on je Pilatu otvoreno rekao: „Kraljevstvo moje nije od ovoga sveta.“ I u skladu s tim, o svojim je sledbenicima rekao: „Nisu oni od sveta, kao ni ja što nisam od sveta“ (Jovan 17:16). Dakle, religiozne vođe koje uče da će reformacije unutar ovog sistema stvari ubrzati dolazak Božjeg Kraljevstva i koje ohrabruju svoja stada da se u tom smeru trude, lažni su proroci. Oni kradu silu i učinak onoga što Biblija zaista kaže.

Zašto je to važno?

Da li je sve ovo samo jedna intelektualna rasprava? Nikako ne. Pogrešna učenja o Božjem Kraljevstvu zavela su mnoge, a čak su uticala i na tok istorije. Na primer, u delu Théo, jednoj rimokatoličkoj enciklopediji, stoji: „Božji narod ide prema Kraljevstvu Božjem koje je na Zemlji začeo Hrist... Crkva je seme tog Kraljevstva“. Poistovećivanje Katoličke crkve s Božjim Kraljevstvom dalo je crkvi tokom praznovernog srednjeg veka neizmernu svetovnu vlast. Crkvene vlasti čak i danas pokušavaju da utiču na tok svetskih događaja, delujući u korist nekih političkih sistema, a protiv drugih.

Neki komentator je predstavio jedno drugo, danas rašireno stanovište, kada je rekao: „Put revolucije je Kraljevstvo, jer revolucija je zajednički dolazak ljudi u jedno novo društvo, začeto nekim božanskim simbolom, datim kroz čoveka istine — Isusa... Gandija... braću Berigan.“ Učenje da se Božje Kraljevstvo može ostvariti političkom aktivnošću i neobaziranje na stvarne činjenice o Kraljevstvu, doveli su religiozne vođe do toga da se nadmeću za političku službu. Druge je to odvelo u učestvovanje u građanskim nemirima, pa čak i u gerilskim ratovima. Ništa od ovog nije u skladu s istinom koja kaže da Kraljevstvo nije deo ovoga sveta. Religiozne vođe, koje su tako duboko umešane u politiku, daleko su od toga da nisu deo sveta, kakvi po Isusovim rečima treba da budu njegovi učenici. Oni koji uče da se Kraljevstvo ostvaruje političkom akcijom, lažni su proroci. Oni od ljudi kradu Božje reči.

Kada bi religiozne vođe takozvanog hrišćanstva zaista naučavale ono što se nalazi u Bibliji, njihova bi stada znala da će Božje Kraljevstvo zaista rešiti probleme kao što su siromaštvo, bolesti, rasne nepravde i ugnjetavanja. Ali, to će se zbiti u Božje određeno vreme i na Božji način. To se neće dogoditi reformom političkih sistema, koji će doći svome kraju kada nastupi Kraljevstvo. Da su ti sveštenici pravi proroci, tada bi svoje stado učili da, dok čekaju da Božje Kraljevstvo počne delovati, mogu naći stvarnu, od Boga danu, praktičnu pomoć u rešavanju problema koje prouzrokuju nepravde ovog sveta.

Konačno, trebalo bi da oni svoja stada pouče da je pogoršanje uslova na Zemlji, koje prouzrokuje tako mnogo patnji, prorečeno u Bibliji i da je to znak blizine dolaska Kraljevstva. Da, Božje Kraljevstvo će uskoro intervenisati i smeniti sadašnje političke strukture. Kakav će to samo biti blagoslov! (Matej 24:21, 22, 36-39; 2. Petrova 3:7; Otkrivenje 19:11-21).

Čovečanstvo pod Božjim Kraljevstvom

Šta će dolazak Božjeg Kraljevstva značiti za čovečanstvo? Pa, da li možeš da zamisliš kako se svakog jutra budiš pun životne snage? Niko koga poznaješ nije bolestan, i ne umire. Čak će ti se kroz uskrsenje vratiti i tvoji voljeni umrli (Isaija 35:5, 6; Jovan 5:28, 29). Više nema ekonomskih briga prouzrokovanih sebičnim komercijalizmom ili nejednakim ekonomskim sistemima. Imaš svoj ugodni dom i dovoljno zemlje na kojoj možeš uzgajati sve što ti treba za ishranu porodice (Isaija 65:12-23). Možeš šetati bilo kuda u bilo koje doba dana ili noći, bez straha da će te neko napasti. Više nema ratova — ničeg što bi moglo predstavljati pretnju tvojoj sigurnosti. Svako ti želi samo sve najbolje. Zlih više nema. Vladaju ljubav i pravda. Da li možeš da zamisliš takvo vreme? To je svet kakav će ostvariti Kraljevstvo (Psalam 37:10, 11; 85:10-13; Mihej 4:3, 4).

Da li su to samo pusti snovi? Ne. Pročitaj biblijske citate navedene u prošlom odlomku, i videćeš da sve što tamo piše odražava sigurna Božja obećanja. Ukoliko ti do sada nije pružena tako istinita slika onoga što Božje Kraljevstvo može, i što će učiniti za čovečanstvo, onda je neko od tebe ukrao Božje reči.

Srećom, stvari ne moraju takve i ostati. Isus je rekao za naše vreme „ovo evanđelje o kraljevstvu propovedaće se... po svemu svetu, za svedočanstvo svim narodima. I onda će doći kraj“ (Matej 24:14). Časopis koji čitaš je deo tog dela propovedanja. Mi te ohrabrujemo da izbegneš prevaru lažnih proroka. Pogledaj dublje u Božju reč da bi našao istinu o Božjem Kraljevstvu. Zatim se podloži tom Kraljevstvu, koje je priprema Velikog Pastira, Jehove Boga. Zaista, to je jedina nada za čoveka, i neće izneveriti.

[Slika na 5. strani]

Luter je naučavao da bi se na ljudske vladavine moglo gledati kao na Božje Kraljevstvo

[Izvor]

Ljubaznošću Trustees of the British Museum

[Slika na 7. strani]

Kao Pastir pun ljubavi, Jehova će kroz svoje Kraljevstvo ostvariti uslove koje nije mogao ostvariti nijedan čovek