Oni su vršili Jehovinu volju

Samarjanin se pokazuje kao dobar bližnji

U ISUSOVIM danima, postojala je očigledna mržnja između Jevreja i neznabožaca. S vremenom, jevrejska Mišna je uključivala čak i jedan zakon koji je zabranjivao izraelskim ženama da pomažu nejevrejkama prilikom porođaja, pošto bi to samo doprinelo rođenju još jednog neznabošca (Aboda Zara 2:1).

Samarjani su Jevrejima bili bliži nego neznabošci, kako religiozno tako i rasno. Međutim, i njih su smatrali odbačenima. „Judeji [se] ne mešaju sa Samarjanima“, napisao je apostol Jovan (Jovan 4:9). Zaista, Talmud je učio da je „parče hleba od Samarjanina nečistije od svinjetine“. Neki Jevreji su čak koristili reč „Samarjanin“ kao izraz prezira i sramote (Jovan 8:48).

S obzirom na ovakvu situaciju, veoma su poučne Isusove reči upućene čoveku koji je bio dobro upoznat s jevrejskim zakonom. Taj čovek se približio Isusu i upitao ga: „Učitelju, šta ću učiniti da dobijem život večni?“ U svome odgovoru Isus mu je skrenuo pažnju na Mojsijev zakon, koji zapoveda: „Ljubi Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom snagom svojom“ i „ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.“ Zatim je zakonoznalac upitao Isusa: „A ko je bližnji moj?“ (Luka 10:25-29; Levitska 19:18; Ponovljeni zakoni 6:5). Prema farisejima, izraz „bližnji“ odnosio se isključivo na one koji su negovali jevrejske tradicije — a sigurno ne i na neznabošce ili Samarjane. Ako je ovaj ljubopitljivi zakonoznalac pomislio da će Isus podržati to gledište, iznenađenje je bilo neizbežno.

Saosećajni Samarjanin

Isus je na pitanje ovog čoveka odgovorio pričajući mu parabolu.a „Jedan čovek“, priča Isus, „silažaše iz Jerusalima u Jerihon.“ Razdaljina između Jerusalima i Jerihona bila je oko 23 kilometra. Put koji je povezivao ova dva grada imao je oštre okuke i pored njega bilo je velikog kamenja, što je lopovima olakšavalo da se sakriju, napadnu i pobegnu. Kako se ispostavilo, putnik je u Isusovoj paraboli „pao u ruke razbojnicima, koji ga svukoše, izbiše, ostaviše ga napolju polumrtva i odoše“ (Luka 10:30, Ča).

„A slučajno je“, nastavlja Isus, „tim putem silazio jedan sveštenik, vide ga i prođe. Isto tako i jedan levit dođe na to mesto, pa kad vide prođe“ (Luka 10:31, 32, Ča). Sveštenici i leviti bili su učitelji Zakona — uključujući i zakon da se ljubi bližnji (Levitska 10:8-11; Ponovljeni zakoni 33:1, 10). Naravno, trebalo je da oni više od sveg naroda budu potaknuti da pomognu ozleđenom putniku.

Isus dalje priča: „A neki Samarjanin putujući dođe do njega.“ Spominjanje Samarjanina, bez sumnje pojačava znatiželju tog zakonoznalca. Da li će Isus podržati negativno gledište o tom narodu? Sasvim suprotno, videvši nesrećnog putnika, „sažali se“ Samarjanin. Isus nastavlja: „[On] priđe, preli njegove rane uljem i vinom te ih previ, pa ga posadi na svoje živinče, odvede ga u gostionicu i postara se za njega.b Sutradan izvadi dva dinara, dade ih gostioničaru i reče: pobrini se za njega, i ako potrošiš što više, platiću ti prilikom svoga povratka“ (Luka 10:33-35, Ča).

Isus sada pita ovog ljubopitljivca: „Šta misliš koji je od ove trojice bio bližnji onome što je pao razbojnicima u ruke?“ Zakonoznalac je znao odgovor, ali izgleda da je bio nerad da kaže: „Samarjanin.“ Umesto toga, on je samo odgovorio: „Onaj koji mu je učinio milosrđe.“ Isus mu je tada rekao: „Idi pa čini i ti tako“ (Luka 10:36, 37, Ča).

Pouka za nas

Ovaj čovek koji je pitao Isusa činio je to samo da bi se ’opravdao‘ (Luka 10:29). Možda je mislio da će Isus pohvaliti njegovu profinjenu privrženost Mojsijevom zakonu. Ali, bilo je potrebno da se ova uobražena osoba nauči istinitosti biblijske poslovice: „Svaki put se prav čoveku čini; ali Gospod srca ispituje“ (Poslovice 21:2).

Isusova parabola pokazuje da je zaista čestita osoba ona koja ne samo da poštuje Božji zakon već takođe oponaša i njegove osobine (Efescima 5:1). Na primer, Biblija nam govori da „Bog ne gleda ko je ko“ (Dela apostolska 10:34, DK). Oponašamo li Boga u ovom pogledu? Isusova podstičuća parabola pokazuje da naša ljubav prema bližnjem treba da prevaziđe nacionalne, kulturne i religiozne barijere. Zaista, hrišćani su poučeni da ’čine dobro svima‘ — a ne samo ljudima istog društvenog staleža, rase ili nacije, i ne samo suvernicima (Galatima 6:10).

Jehovini svedoci teže za tim da slede ovaj podstrek Pisma. Na primer, kada prirodne katastrofe nanesu štetu, oni šalju humanitarnu pomoć suvernicima, kao i onima koji nisu Svedoci.c Osim toga, oni zajedno provedu preko milion sati godišnje pomažući ljudima da steknu bolje spoznanje Biblije. Oni nastoje da dođu do svakoga s porukom o Kraljevstvu, jer je Božja volja da „se svi ljudi spasu, i da dođu do poznanja istine“ (1. Timoteju 2:4; Dela apostolska 10:35).

[Fusnote]