Sihem — grad u dolini
DUBOKO u srcu zemlje koju je Bog izabrao za svoj narod, smešten između gore Eval i gore Garizim, leži grad Sihem. Ovde je — pre skoro četiri hiljade godina — Jehova obećao Avramu: „Tvome porodu daću ovu zemlju“ (Postanje 12:6, 7).
U skladu sa ovim obećanjem, Avramov unuk Jakov podigao je logor u Sihemu i izgradio jedan oltar koji je nazvao „Bog je Bog Izraelov“. Verovatno je Jakov na tom području iskopao jedan bunar da bi obezbedio vodu za svoju porodicu i svoja stada, bunar koji je vekovima kasnije bio poznat kao „studenac Jakovljev“ (Postanje 33:18-20, fusnota u NW; Jovan 4:5, 6, 12).
Ipak, nisu svi članovi Jakovljeve porodice pokazali revnost za pravo obožavanje. Dina, njegova kćerka, tražila je prijateljice među hananskim devojkama iz Sihema. Dina, koja je tada još bila mlada, napustila je sigurnost porodičnih šatora i počela da posećuje obližnji grad, sklapajući tamo prijateljstva.
Kako su mladići tog grada gledali na ovu devicu koja je redovno posećivala njihov grad — očigledno bez pratnje? Knežev sin „ote [je], leže s njom i osramoti je“. Zašto se Dina izložila opasnosti družeći se s nemoralnim Hanancima? Da li je to bilo zato što je osećala da joj je potrebno društvo devojaka njenog uzrasta? Da li je bila tvrdoglava i nezavisna kao neka njena braća? Pročitaj izveštaj iz Postanja, i pokušaj da shvatiš tugu i sram koju mora da su osećali Jakov i Lija zbog tragičnih posledica poseta njihove kćerke Sihemu (Postanje 34:1-31; 49:5-7; vidi takođe Kulu stražaru, 15. jun 1985, 31. strana /engl./).
Skoro 300 godina kasnije, još jednom su istaknute posledice neobaziranja na teokratske smernice. Isus Navin je u Sihemu organizovao jedan od najznamenitijih skupova u istoriji Izraela. Zamisli sledeći prizor u dolini. Više od milion ljudi — muškarci, žene i deca — pripadnici šest plemena Izraela, stoje pred gorom Garizim. Na drugoj strani doline otprilike isti broj ljudi iz ostalih šest plemena stoje pred gorom Eval.a A niže, pored kovčega saveza i između dve mase Izraelaca, stoje sveštenici i Isus Navin. Kakav prizor! (Isus Navin 8:30-33).
Izdižući se nad tim ogromnim mnoštvom, dve gore pružaju oštar kontrast lepote i neplodnosti. Garizimske gornje padine izgledaju zeleno i plodno, dok su padine Evala uglavnom sive i neplodne. Možeš li osetiti žagor uzbuđenja dok Izraelci iščekuju trenutak da Isus Navin progovori? Svaki glas odzvanja u ovom prirodnom teatru.
Dok Isus Navin četiri do šest sati čita ’knjigu Mojsijevog zakona‘, narod takođe učestvuje (Isus Navin 8:34, 35). Očigledno, Izraelci ispred Garizima govore Amin! nakon svakog blagoslova, dok Amin! od onih ispred Evala naglašava svako prokletstvo. Možda neplodan izgled gore Eval služi da podseti narod na katastrofalan ishod neposlušnosti.
„Proklet da je onaj koji prezre oca svoga ili mater svoju“, upozorava Isus Navin. Jednoglasno, više od milion glasova odgovara: „Amin!“ Isus Navin čeka da se ovaj gromoglasan odgovor stiša pre nego što nastavlja: „Proklet da je onaj koji pomakne među bližnjega svoga.“ Još jednom šest plemena, u pratnji mnogih stranaca, uzvikuje: „Amin!“ (Ponovljeni zakoni 27:16, 17). Da si bio tamo, da li bi ikada zaboravio taj skup održan između gora? Zar se ne bi potreba za poslušnošću neizbrisivo urezala u tvoje misli?
Kratko pre nego što je umro, nekih 20 godina kasnije, Isus Navin je još jednom sazvao naciju u Sihem da bi učvrstili svoju odlučnost. On je pred njih stavio izbor koji svako mora doneti. „Izberite sebi danas kome ćete služiti“, rekao je. „A ja i dom moj služićemo Gospodu“ (Isus Navin 24:1, 15). Očigledno, ovi skupovi u Sihemu koji podstiču veru, ostavili su svoj trag. Godinama nakon smrti Isusa Navina, Izraelci su oponašali njegov verni primer (Isus Navin 24:31).
Otprilike 15 vekova kasnije dok se Isus odmarao u senci gore Garizim, odvijao se jedan dirljiv razgovor. Umoran od dugog putovanja, Isus je sedeo kraj Jakovljevog studenca kad se približavala jedna Samarjanka s krčagom za vodu. Ta žena je bila veoma iznenađena kada je Isus tražio od nje da pije, pošto Jevreji nisu razgovarali sa Samarićanima, a kamoli pili iz njihovih posuda (Jovan 4:5-9). Isusove sledeće reči još više su je iznenadile.
„Svaki koji pije od ove vode, opet će ožedneti, a ko pije od vode koju ću mu ja dati, neće nikad ožedneti, nego voda koju ću mu ja dati, biće u njemu izvor vode koja teče u život večni“ (Jovan 4:13, 14). Zamisli ženino zanimanje za to obećanje, jer je zahvatanje vode iz tog dubokog bunara bio naporan posao. Isus je nadalje objasnio da uprkos njihovoj istorijskoj važnosti, ni Jerusalim ni gora Garizim nisu bitna religiozna mesta za obraćanje Bogu. Stav srca i ponašanje, a ne mesto, bili su ono što je značajno. ’Pravi pobožnici moliće se Ocu u duhu i istini‘, rekao je. „Jer to su bogomoljci koje Otac hoće“ (Jovan 4:23). Koliko mora da su te reči bile utešne! Ta dolina još jednom je postala mesto na kome su ljudi bili podstaknuti da služe Jehovi.
Danas grad Nablus leži pored ruševina drevnog Sihema. Gora Garizim i gora Eval još uvek dominiraju dolinom, stojeći kao nemi svedoci događaja iz prošlosti. Jakovljev bunar, u podnožju ovih gora, još uvek se može posetiti. Dok meditiramo o događajima koji su se tamo desili, to nas podseća na važnost podupiranja pravog obožavanja, baš kao što su nas Isus Navin i Isus poučili da činimo. (Uporedi sa Isaijom 2:2, 3.)
[Fusnote]
a Šest plemena pred gorom Garizim bili su Simeon, Levije, Juda, Isahar, Josif i Venijamin. Šest plemena pred gorom Eval bili su Ruvim, Gad, Asir, Zavulon, Dan i Neftalim (Ponovljeni zakoni 27:12, 13).
[Izvor slike na 31. strani]
Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.