Pouke iz Isusovih čuda
„TRI dana posle bi svadba u Kani Galilejskoj... i Isus i učenici njegovi behu pozvani na svadbu. Pošto beše nestalo vina, reče Isusu mati njegova: Nemaju više vina.“ Ovaj događaj postavio je scenu za prvo Isusovo čudo (Jovan 2:1-3).
Zar nije jedan takav problem bio suviše beznačajan, suviše trivijalan da bi privukao Isusovu pažnju? Jedan izučavalac Biblije objašnjava: „Gostoprimstvo je na Istoku bila sveta dužnost... Pravo gostoprimstvo, naročito na svadbenoj svečanosti, zahtevalo je preobilje hrane i pića. Ako bi se te zalihe na svadbenoj svečanosti [potrošile], porodica i mladi par ne bi mogli da žive od sramote.“
Radi toga Isus preuzima akciju. On je primetio „šest kamenih sudova za vodu, postavljenih radi čišćenja Judeja“. Ritualno pranje pre obroka bilo je uobičajeno među Jevrejima, i bila je potrebna velika količina vode da bi poslužila potrebama prisutnih. „Napunite te kamene sudove vode“, naredio je Isus onima koji su posluživali goste. Isus nije bio „trpezar“, ali je govorio direktno i autoritativno. Izveštaj kaže: „Kad trpezar okusi od vode [ona] beše postala vino“ (Jovan 2:6-9; Marko 7:3).
Može izgledati čudno da nešto tako uobičajeno kao što je svadba bude prilika za Isusovo prvo čudo, ali taj događaj otkriva mnogo o Isusu. On je bio samac, i u narednim prilikama on je sa svojim učenicima razmatrao prednosti samaštva (Matej 19:12). Međutim, njegovo prisustvo na svadbenoj svečanosti otkrilo je da je on bio daleko od toga da je protiv braka. On je bio uravnotežen, podržavao je bračno uređenje; on ga je smatrao nečim što je časno u Božjim očima. (Uporedi Jevrejima 13:4.)
Isus nije bio ukrućeni asketa kako su ga kasnije predstavili crkveni umetnici. On je nesumnjivo uživao da bude s ljudima i nije bio protiv druženja. (Uporedi Luku 5:29.) Tako su njegovi postupci postavili presedan za njegove sledbenike. Isus je lično pokazao da nije trebalo da oni budu nepotrebno ukočeni ili sumorni — kao da pravednost znači neveselost. Nasuprot tome, hrišćanima je kasnije bilo zapoveđeno: „Radujte se svagda u Gospodu“ (Filipljanima 4:4). Danas se hrišćani staraju da rekreaciju zadrže unutar razumnih granica. Oni pronalaze svoju radost u službi Bogu, ali sledeći Isusov primer, oni povremeno pronalaze vreme da uživaju u međusobnom druženju u drugarskom ambijentu.
Zapazi takođe nežnost Isusovih emocija. On nije bio obavezan da učini čudo. U tom pogledu nije postojalo ni jedno proročanstvo koje je moralo da se ispuni. Očigledno, Isus je jednostavno bio pokrenut brigom svoje majke i neprilikom para koji stupa u brak. On se brinuo o njihovim osećanjima i želeo je da ih poštedi neprijatnosti. Zar to ne izgrađuje tvoje pouzdanje da se Hrist stvarno interesuje za tebe — čak i za tvoje svakodnevne probleme? (Uporedi Jevrejima 4:14-16).
Pošto je svaki sud ’hvatao po dve do tri mere‘ vode, Isusovo čudo je uključivalo ogromnu količinu vina — možda 390 litara (105 galona)! (Jovan 2:6). Zašto tako ogromna količina? Isus nije unapređivao pijanstvo, nešto što Bog osuđuje (Efescima 5:18). Umesto toga, on je pokazao velikodušnost nalik Božjoj. Pošto je vino bilo uobičajeno piće, svaki višak mogao bi da se koristi u drugim prilikama. (Uporedi Mateja 14:14-20; 15:32-37.)
Rani hrišćani su oponašali Isusov primer velikodušnosti. (Uporedi Dela apostolska 4:34, 35.) A Jehovin narod je danas isto tako ohrabren da ’praktikuje davanje‘ (Luka 6:38, NW). Međutim, Isusovo prvo čudo je takođe imalo proročanski značaj. Ono je skrenulo pažnju na buduće vreme kada će Bog velikodušno pripremiti „gozbu od sočnih jela, gozbu od starih vina“ u potpunosti odstranjujući glad (Isaija 25:6).
Međutim, šta je s mnogim čudima koja je Isus činio a koja su uključivala fizičko isceljenje? Šta možemo naučiti iz njih?
Činiti dobro na Sabat
„Ustani, uzmi odar svoj i hodi.“ Isus je izgovorio ove reči jednom čoveku koji je već 38 godina bio bolestan. Izveštaj jevanđelja nastavlja: „I odmah ozdravi čovek, i uzevši odar svoj hodaše.“ Iznenađujuće, nisu svi bili zadovoljni ovim obrtom događaja. Izveštaj kaže: „Zato Judeji gonjahu Isusa, jer beše učinio to u subotu [„tokom Sabata“, NW]“ (Jovan 5:1-9, 16).
Sabat je bio namenjen da bude dan odmora i radovanja za sve (Izlazak 20:8-11). Ipak, do Isusovih dana on je postao jedna zbrka ugnjetavačkih ljudskih pravila. Naučnik Alfred Ederšajm (Alfred Edersheim) pisao je da su u opširnim delovima o Sabatnom zakonu u Talmudu, „stvari ozbiljno razmatrane kao da su od vitalnog religioznog značaja, stvari za koje bi čovek jedva mogao zamisliti da bi ih zdrav razum ozbiljno uzeo u obzir“ (The Life and Times of Jesus the Messiah). Rabini su pridavali presudan značaj ništavnim, proizvoljnim pravilima koja su regulisala praktično svaki aspekt života jednog Jevrejina — često s hladnokrvnim zanemarivanjem ljudskih osećanja. Jedno Sabatno pravilo je određivalo: „Ako se građevina sruši na nekog čoveka i postoji sumnja da li je on tamo ili nije, ili da li je živ ili mrtav, ili da li je paganin ili Izraelac, oni mogu ukloniti ruševinu nad njim. Ako ustanove da je živ oni i dalje mogu uklanjati ruševinu nad njim; ali ako [je] mrtav, oni ga ostavljaju“ (Traktat Yoma 8:7, The Mishnah, preveo Herbert Danbi /Herbert Danby/).
Kako je Isus gledao na takvo zakonsko cepidlačenje? Kada su ga kritikovali zbog lečenja na Sabat, on je rekao: „Otac moj stalno radi, pa radim i ja“ (Jovan 5:17, Ča). Isus nije radio svetovni posao da bi se obogatio. Umesto toga, on je vršio volju Božju. Baš kao što je Levitima bilo dopušteno da nastave svoju svetu službu na Sabat, Isus je zakonski mogao da izvršava svoje od Boga dodeljene dužnosti kao Mesija a da ne povredi Božji Zakon (Matej 12:5).
Isusova izlečenja na Sabat takođe su otkrila da su jevrejski književnici i fariseji bili ’preko mere pravedni‘ — kruti i neuravnoteženi u svom razmišljanju (Propovednik 7:16). Sigurno, nije bila Božja volja da dobra dela budu ograničena na izvesne dane u nedelji; niti je Bog nameravao da Sabat bude beskorisno vežbanje u sleđenju pravila. Isus je rekao u Marku 2:27: „Subota je načinjena čoveka radi, a ne čovek subote radi.“ Isus je voleo ljude, ne proizvoljna pravila.
Tako je za hrišćane danas dobro da ne budu previše kruti ili usmereni na pravila u svom razmišljanju. Oni koji imaju autoritet u skupštini uzdržavaju se od toga da druge opterećuju preteranim ljudskim pravilima i politikama. Isusov primer takođe nas ohrabruje da tražimo prilike da činimo dobro. Na primer, jedan hrišćanin nikada neće smatrati da će deliti biblijsku istinu samo kada formalno učestvuje u službi od kuće do kuće ili kada je za govornicom. Hrišćani, kaže apostol Petar, treba da budu „svagda spremni na odgovor svakome ko traži razlog nade koja je u vama“ (1. Petrova 3:15). Ne postoji vremensko ograničenje za činjenje dobra.
Pouka o samilosti
Još jedno izvanredno čudo zapisano je u Luki 7:11-17. Prema izveštaju, „otide Isus u grad koji se zove Nain, i s njim iđahu učenici njegovi i mnoštvo naroda.“ Do današnjeg dana, mesta za sahranjivanje mogu se videti na jugoistoku savremenog arapskog sela Neina. „Kad bijahu blizu gradskih vrata“, naišli su na bučan prizor. „Gle, iznošahu mrtvaca, jedinoga sina matere njegove, koja beše udovica. S njom iđaše mnogo sveta iz grada.“ H. B. Tristram (H. B. Tristram) je zabeležio da se „običaj sprovođenja sahrane nije promenio“ od drevnih vremena, dodajući: „Viđao sam žene koje idu ispred mrtvačkih nosila, predvođene profesionalnim narikačama. One raširuju ruke, čupaju kose, uz najdivlje gestikulacije žalosti i vriskanje imena pokojnika“ (Eastern Customs in Bible Lands).
Usred takvog bučnog haosa hodala je ožalošćena udovica čiji puki izgled sam po sebi mora da je odavao patnju. Pošto je već izgubila muža, ona je gledala, po rečima pisca Herberta Lokjera (Herbert Lockyer), na svog sina kao na „oslonac u njenim poznim godinama, i utehu u njenoj usamljenosti — potporu i stub kuće. Gubitkom njenog jedinog sina, otrgnuta je i poslednja potpora koja je preostala“ (All the Miracles of the Bible). Kakva je bila Isusova reakcija? Prema Lukinim izražajnim rečima: „Videvši je Gospod, sažali mu se za njom, i reče joj: Ne plači!“ Izraz „sažali se“ potiče od grčke reči koja doslovno znači „utroba“. To znači „biti pokrenut iznutra“ (Vine’s Expository Dictionary of Old and New Testament Words). Da, Isus je bio pokrenut iz dubine svog samog bića.
Isusova vlastita majka verovatno je u to vreme bila udovica, tako da je po svoj prilici on poznavao bol zbog gubitka svog poočima, Josifa. (Uporedi Jovan 19:25-27.) Udovica nije morala da preklinje Isusa. Spontano, on „priđe, i dohvati se sanduka“, uprkos činjenici da je prema Mojsijevom zakonu dodirivanje nekog leša činilo osobu nečistom (Brojevi 19:11). Posredstvom svojih čudotvornih moći, Isus je mogao otkloniti sam izvor nečistoće! „[On] reče: Momče, tebi govorim, ustani! I mrtvac sede i stade govoriti. Isus ga vrati materi njegovoj.“
Kakva uzbudljiva pouka o samilosti! Hrišćani ne oponašaju ravnodušne stavove lišene ljubavi, koji su očigledni tokom ovih ’poslednjih dana‘ (2. Timoteju 3:1-5). Nasuprot tome, 1. Petrova 3:8 podstiče: „Najzad budite svi složni u mislima i u osećanjima, puni bratske ljubavi, milosrđa.“ Kad neki poznanik umre ili ozbiljno oboli, mi ga ne možemo uskrsnuti niti isceliti. Ali možemo ponuditi praktičnu pomoć i utehu, možda time da jednostavno budemo tamo i plačemo s njima (Rimljanima 12:15).
Ovo dramatično uskrsenje koje je Isus izvršio takođe ukazuje na budućnost — na jedno vreme kada će „svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božjega i izlaziće iz njih“! (Jovan 5:28, 29). Širom zemlje, ucveljene osobe lično će osetiti Isusovu samilost kada se preminule majke, očevi, deca i prijatelji vrate iz groba!
Pouke iz čuda
Dakle, jasno je da su Isusova čuda bila više od uzbudljivog ispoljavanja moći. Ona su proslavila Boga, postavljajući jedan obrazac za hrišćane koji su podstaknuti da ’slave Boga‘ (Rimljanima 15:6). Ohrabrila su na činjenje dobra, pokazivanje velikodušnosti, ispoljavanje samilosti. Što je još važnije, ona su služila kao predslika moćnih dela koja će biti učinjena tokom Hristove hiljadugodišnje vladavine.
Dok je bio na zemlji, Isus je činio svoja moćna dela unutar relativno malih geografskih područja (Matej 15:24). Područje njegovog vladanja, kao proslavljenog Kralja, protezaće se širom zemlje! (Psalam 72:8). U davnoj prošlosti, oni koji su primili njegova čudesna izlečenja i uskrsenja konačno su umrli. Pod njegovim nebeskim kraljevstvom, greh i smrt biće potpuno uklonjeni, otvarajući put za večni život (Rimljanima 6:23; Otkrivenje 21:3, 4). Da, Isusova čuda ukazuju na slavnu budućnost. Jehovini svedoci pomažu milionima da razviju stvarnu nadu da će biti deo nje. Dok to vreme ne dođe, kakav je veličanstven predukus onoga što će se uskoro dogoditi pružen čudima Isusa Hrista!
[Slika na 7. strani]
Isus pretvara vodu u vino