„Znam da će ustati“

 1. U šta je Marta bila sigurna? (Videti sliku na početku članka.)

MARTA, kojoj je Isus bio prijatelj i koga je ona verno sledila, bila je u velikoj žalosti. Umro je njen brat, Lazar. Iako ništa nije moglo u potpunosti da odagna njen bol, sigurno su joj značile sledeće Isusove reči: „Tvoj brat će ustati.“ To je nesumnjivo ublažilo njenu tugu i zato je s poverenjem rekla Isusu: „Znam da će ustati o uskrsenju u poslednji dan“ (Jov. 11:20-24). Ona je bila sigurna da će se u budućnosti njen brat vratiti u život. Međutim, Isus je tog istog dana učinio čudo i vratio njenog brata, Lazara, u život.

 2. Zašto treba da se ugledamo na Martu?

² Mi znamo da Jehova i Isus neće sada vratiti naše umrle u život. Ali da li smo poput Marte potpuno uvereni da će se to desiti u budućnosti? Možda smo izgubili bračnog druga, majku, oca, baku, dedu ili čak voljeno dete. Jedva čekamo da ih zagrlimo, da razgovaramo i smejemo se s njima. Na svu sreću, imamo čvrste razloge da i mi poput Marte kažemo: „Znam da će moji voljeni umrli ustati.“ Međutim, dobro je da svaki hrišćanin razmišlja o razlozima zbog kojih je siguran u to.

3, 4. (a) Koga je Isus uskrsnuo pre Lazara? (b) Kako su ta uskrsenja uticala na Martu?

³ Isus je pre Lazara uskrsnuo još neke osobe. Na primer, sina jedne udovice nadomak Naina u Galileji. Međutim, pošto je Marta živela blizu Jerusalima, malo je verovatno da je to mogla da vidi, ali je verovatno čula za to. Vrlo je moguće da je čula da je Isus uskrsnuo i Jairovu ćerku, verovatno u Kapernaumu. Za nju su svi u njenoj kući „znali da je umrla“. Ali Isus je uzeo njenu ruku i rekao joj: „Devojko, ustani!“ I ona je odmah ustala (Luka 7:11-17; 8:41, 42, 49-55). Marta i njena sestra, Marija, znale su da Isus može da leči. Zato su mislile da Lazar ne bi umro da je Isus bio s njima. Međutim, pojavilo se pitanje da li ima nade za njega? Zapazimo da je Marta rekla da će se on vratiti u život u budućnosti, „u poslednji dan“. Zašto je bila tako sigurna u to? I zašto i mi možemo biti sigurni da će biti uskrsenja i da će se naši voljeni umrli vratiti u život?

⁴ Zato što u Božjoj Reči postoje čvrsti dokazi, od kojih ćemo neke sada osmotriti. Možda ćemo naići na neke detalje o uskrsenju o kojima ranije nismo razmišljali i koji će nam ojačati veru u to da ćemo ponovo videti svoje voljene umrle.

 5. Zašto je Marta bila sigurna da će Lazar uskrsnuti?

⁵ Zapazimo da Marta nije rekla: „Nadam se da će ustati“, već: „Znam da će ustati.“ Zašto je bila toliko sigurna da će se to desiti? Zato što je znala za čudesna uskrsenja koja su se odigrala i pre Isusove službe. Još kao dete je slušala o tome u svojoj kući i u sinagogi. Pogledajmo tri takva uskrsenja, zabeležena u Svetom pismu.

 6. Za koje je čudo Marta sigurno čula?

⁶ Prvo uskrsenje se odigralo u vreme proroka Ilije, kom je Jehova dao moć da čini čuda. Na severu Izraela, u feničanskom gradu Sarepti, živela je jedna siromašna udovica. Iako je imala brašna i ulja samo za još jedan obrok, bila je spremna da to podeli sa Ilijom. Zato je Bog učinio čudo za nju, tako da su ona i njen sin još dugo posle toga imali šta da jedu (1. Kralj. 17:8-16). Kasnije se njen sin razboleo i umro. Ali Ilija joj je priskočio u pomoć. On se pomolio: „Bože moj, molim te neka se u ovo dete vrati život.“ Tako se i desilo. Bog je uslišio Ilijinu molitvu i dečak je oživeo. To je bilo prvo uskrsenje, koje je zabeleženo u Bibliji. (Pročitati 1. Kraljevima 17:17-24.) Marta je sigurno čula za to čudo.

7, 8. (a) Šta je Jelisej učinio za majku umrlog dečaka? (b) Šta Jelisejevo čudo govori o Jehovi?

⁷ Drugo uskrsenje zabeleženo u Bibliji izvršio je Jelisej, koji je bio prorok nakon Ilije. Kako je do toga došlo? U gradu koji se zvao Sunam živela je jedna ugledna Izraelka koja nije imala dece. Pošto je bila izuzetno gostoljubiva prema proroku Jeliseju, Bog je nju i njenog ostarelog muža blagoslovio sinom. Međutim, nekoliko godina kasnije, njen sin je umro. Možemo samo zamisliti kako joj je tuga slomila srce. Zato je uz dozvolu svog muža prešla oko 30 kilometara da bi otišla kod proroka Jeliseja na goru Karmil. On je poslao svog slugu Gijezija da ide ispred njih i uskrsne dečaka, ali Gijezije to nije uspeo. Kasnije je Jelisej s majkom tog dečaka stigao u njenu kuću (2. Kralj. 4:8-31).

⁸ Kada je stigao, molio se Jehovi za umrlog dečaka. Jehova ga je uslišio i dečak se vratio u život, zbog čega je majka bila presrećna. (Pročitati 2. Kraljevima 4:32-37.) Možda su joj na um došle reči Samuilove majke, Ane. Ona nije mogla da ima dece dok joj Jehova nije podario sina. Kada ga je dovela da služi u Jehovinom domu, ona je rekla: „Jehova [...] u grob spušta i podiže odatle“ (1. Sam. 2:6). A što se tiče dečaka iz Sunama, njega je Jehova doslovno podigao iz mrtvih i tako pokazao da ima moć da ljude vrati u život.

 9. Opiši treće uskrsenje iz hebrejskog dela Svetog pisma.

⁹ Još jedno čudo vezano za Jeliseja desilo se nakon njegove smrti. On je preko 50 godina služio kao Jehovin prorok, a onda se „razboleo od bolesti od koje je kasnije i umro“. S vremenom je u grobu njegovo telo istrulilo i ostale su samo kosti. Jednog dana, neki Izraelci su sahranjivali jednog čoveka. Međutim, kad su ugledali razbojnike, bacili su mrtvaca u Jelisejev grob i pobegli. A onda se desilo nešto neverovatno. O tome čitamo: „Kad se mrtvac dotakao Jelisejevih kostiju, odmah je oživeo i stao na svoje noge“ (2. Kralj. 13:14, 20, 21). Sva ta uskrsenja su sigurno za Martu bila dokaz da Bog ima moć nad smrću. Ona i za nas treba da budu čvrst dokaz da Bog ima ogromnu, neograničenu moć.

10. Kako je apostol Petar uskrsnuo jednu hrišćanku?

¹⁰ U grčkom delu Svetog pisma takođe se pominje da su neke Božje sluge mogle da uskrsavaju druge. Na primer, već smo pomenuli da je Isus uskrsnuo sina jedne udovice i Jairovu ćerku. I apostol Petar je uskrsnuo jednu hrišćanku po imenu Dorka, koja se još zvala i Tavita. Kako je to učinio? Ušao je u sobu gde je bilo položeno njeno telo i pomolio se, a zatim rekao: „Tavita, ustani!“ Ona je odmah ustala i Petar ju je svima „pokazao [...] živu“. To je bio toliko upečatljiv događaj da su mnogi „počeli da veruju u Gospoda“. Tako su ti novi učenici mogli da govore drugima o Isusu, ali i o tome da Jehova ima moć da vrati mrtve u život (Dela 9:36-42).

11. (a) Šta je Luka ustanovio kad je Evtih pao? (b) Kako je uskrsenje uticalo na prisutne?

¹¹ Ovo nisu jedina uskrsenja koja su drugi videli. Na primer, jednom je apostol Pavle držao govor u jednoj gornjoj sobi u Troadi, mestu koje se nalazi na severozapadu današnje Turske. Pavle je svoj govor držao sve do ponoći. Tamo je na jednom prozoru sedeo jedan mladić po imenu Evtih i slušao. Ali onda je zadremao i pao, i to s drugog sprata. Možda je Luka, koji je bio lekar, prvi prišao Evtihu i ustanovio da je mladić mrtav, a ne da je samo povređen i bez svesti. Tada je Pavle sišao, nadvio se nad mladićevim mrtvim telom, a zatim na oduševljenje svih rekao da je mladić živ. Taj događaj se nesumnjivo urezao u misli svih prisutnih! Pošto su znali da je mladić bio mrtav i da je vraćen u život bili su „neizmerno utešeni“ (Dela 20:7-12).

12, 13. Koja se pitanja logično nameću?

¹² Pomenuta uskrsenja i za nas, kao i za Martu, treba da budu dokaz da naš Bog, onaj od koga potiče život, ima moć da vrati mrtve u život. Bila su to pojedinačna uskrsenja u vreme kada je Jehova Isusu i svojim slugama, kao što su na primer bili Ilija i Petar, davao moć da to čine. Ali šta je s ljudima koji su umrli u vreme kad niko od Jehovinih slugu nije imao moć da čini takva čuda? Da li su ti ljudi očekivali uskrsenje u budućnosti, kao što je to bio slučaj s Martom koja je za svog umrlog brata rekla: „Znam da će ustati o uskrsenju u poslednji dan“? Zašto je ona bila tako sigurna u to i zašto i mi to možemo biti?

¹³ U Božjoj Reči na dosta mesta možemo videti da su Božje verne sluge znale da će biti uskrsenja u budućnosti. Pogledajmo neke primere.

14. Šta možemo zaključiti na osnovu izveštaja o Avrahamu?

¹⁴ „Molim te, uzmi svog sina jedinca Isaka, koga toliko voliš [...] prinesi [ga] kao žrtvu paljenicu“ (Post. 22:2). Ovo je Jehova rekao Avrahamu, koji je toliko dugo čekao da dobije sina. Zamislimo samo kako se Avraham osećao. Jehova mu je ranije obećao da će preko njegovog potomstva biti blagoslovljeni svi narodi (Post. 13:14-16; 18:18; Rimlj. 4:17, 18). Još mu je rekao da će to biti „preko Isaka“ (Post. 21:12). Ali kako bi to bilo moguće ako bi ga prineo kao žrtvu? Apostol Pavle je pod Božjim nadahnućem to objasnio. Rekao je da je Avraham verovao da Bog može Isaka vratiti u život. (Pročitati Jevrejima 11:17-19.) Međutim, nigde u Bibliji ne možemo naći da je Avraham mislio da će mu se Isak vratiti za nekoliko sati, za jedan dan ili sedmicu. On nije mogao da zna kada će mu se sin vratiti u život. Ali je imao poverenja u Jehovu da će ga on uskrsnuti.

15. Koju je nadu Jov imao?

¹⁵ Verni Božji sluga Jov je takođe znao da će u budućnosti biti uskrsenja. Zapazio je da kada se drvo poseče, ono može pustiti mladice i postati novo drvo. Ali to nije slučaj s čovekom (Jov 14:7-12; 19:25-27). Kada umre, on ne može sam ustati iz groba (2. Sam. 12:23; Ps. 89:48). Naravno, to ne znači da ga Jehova ne može uskrsnuti. I sam Jov je verovao da Jehova ima određeno vreme kada će ga se setiti i vratiti u život. (Pročitati Jova 14:13-15.) Međutim, Jov nije mogao da zna kada će to biti, ali je imao poverenja u Jehovu, koji je stvorio život, i znao je da on to može i hoće.

16. Kako je jedan anđeo ohrabrio proroka Danila?

¹⁶ Danilo je još jedan verni Božji sluga o kom se govori u hebrejskom delu Svetog pisma. Mnoge decenije je služio Jehovi i on ga je podržavao. Jednom prilikom, anđeo ga je oslovio „miljeniče Božji“ i rekao mu: „Mir tebi! Budi jak“ (Dan. 9:22, 23; 10:11, 18, 19).

17, 18. Koje je obećanje o budućnosti dobio Danilo?

¹⁷ Danilo je tada imao skoro 100 godina i bio je svestan da će uskoro umreti. Da li je očekivao da će se jednog dana vratiti u život? Naravno da jeste. Na kraju njegove knjige čitamo šta mu je Bog obećao: „Ti idi prema kraju svome. Počivaćeš“ (Dan. 12:13). Ostareli Danilo je znao da mrtvi počivaju i da u grobu nema „ni razmišljanja, ni znanja, ni mudrosti“ (Prop. 9:10). On je znao da i njega to uskoro čeka. Ali to nije njegov potpuni kraj. Bog mu je preko anđela obećao divnu budućnost.

¹⁸ Naime, rekao mu je: „Ali ćeš ustati da dobiješ svoje nasledstvo na kraju danâ.“ Danilo nije znao kada će to biti. Međutim, razumeo je da će umreti i počivati. Obećanje da će „ustati“ značilo je da će biti uskrsnut u budućnosti, i to dalekoj, budući da je rečeno da će „svoje nasledstvo“ dobiti „na kraju danâ.“

19, 20. (a) Kako su uskrsenja koja smo do sada razmatrali povezana s onim što je Marta rekla Isusu? (b) Šta ćemo osmotriti u narednom članku?

¹⁹ Jasno je zašto je Marta imala razloga da kaže Isusu da će njen brat, Lazar, „ustati o uskrsenju u poslednji dan“. Obećanje koje je Jehova dao Danilu, kao i snažna vera koju je Marta imala, treba i nama da pomognu da čvrsto verujemo u uskrsenje.

²⁰ Uskrsenja iz prošlosti su bila stvarna i ona nam pokazuju da je uskrsenje moguće — mrtvi će se vratiti u život. Takođe smo videli da su verne Božje sluge očekivale uskrsenje u budućnosti. Ali da li imamo neki dokaz da se neko uskrsenje odigralo dugo nakon što je obećano? To će nam pružiti dodatni razlog da poput Marte jedva čekamo vreme kada će se mrtvi vratiti u život. Ali kada će to biti? Pogledajmo to u sledećem članku.