Smrt nije kraj!

Vitanija je bilo malo selo tri kilometra udaljeno od Jerusalima (Jovan 11:18). Tamo je, nekoliko sedmica pre Isusove smrti, jedna porodica bila u žalosti — Isusov prijatelj Lazar iznenada se razboleo i umro.

Kada je Isus to čuo, rekao je učenicima da Lazar spava i da ide da ga probudi (Jovan 11:11). Međutim, oni ga nisu razumeli, pa je morao otvoreno da im kaže: „Lazar je umro“ (Jovan 11:14).

Četiri dana nakon sahrane, Isus je stigao u Vitaniju. Kada je sreo Martu, sestru preminulog, ona mu je rekla: „Da si bio ovde, moj brat ne bi umro“ (Jovan 11:17, 21). Na to je Isus izgovorio utešne reči: „Ja sam uskrsenje i život. Ko iskazuje veru u mene, ako i umre, oživeće“ (Jovan 11:25).

Da bi pokazao da te reči nisu samo prazno obećanje, Isus je prišao grobnici i uzviknuo: „Lazare, izađi!“ (Jovan 11:43). Na iznenađenje svih prisutnih, to se i desilo.

Isus je pre toga uskrsnuo najmanje dve osobe. Jedna od njih bila je Jairova ćerka. Neposredno pre nego što je uskrsnuo tu devojčicu, Isus je rekao da ona spava (Luka 8:52).

Vredi zapaziti da je i za Lazara i za Jairovu ćerku Isus rekao da spavaju, iako su u stvari bili mrtvi. To poređenje je zaista na mestu. Zašto? Kao što je san stanje bez svesti, tako i osoba koja je umrla nema svest, te ne oseća bol i patnju (Propovednik 9:5; videti propratni okvir „Smrt je poput dubokog sna“). Isusovi prvi učenici jasno su razumeli u kakvom su stanju mrtvi. „Za Isusove sledbenike, smrt je bila poput sna, a grob mesto odmora [...] za one koji su umrli u veri“,a navodi Encyclopedia of Religion and Ethics.

Utešno je znati da mrtvi spavaju u grobu i da se ne muče. Zato smrt za nas nije misterija i ne moramo da strahujemo od nje.

Svi volimo da se odmorimo tokom noći, ali ko želi da spava beskonačno? Zato je logično da se pitamo da li ima nade da će se mrtvi ikada vratiti u život, poput Lazara i Jairove ćerke.

Patrijarh Jov je postavio slično pitanje kada je mislio da je na pragu smrti: „Kad čovek umre, može li se u život vratiti?“ (Jov 14:14).

On je na to pitanje odgovorio tako što je svemoćnom Bogu rekao: „Pozvaćeš me, i ja ću ti se odazvati. Uželećeš se dela ruku svojih“ (Jov 14:15). Pošto je bio veran Božji sluga, bio je siguran da Jehova jedva čeka dan kada će ga uskrsnuti. Da li su to bile samo njegove puste želje? Nipošto.

Time što je uskrsavao ljude, Isus je pružio jasan dokaz da mu je Bog dao moć da pobedi smrt. Štaviše, u Bibliji se za Isusa kaže da sada ima „ključeve od smrti“ (Otkrivenje 1:18). Zato će on, simbolično govoreći, otključati vrata groba, baš kao što je naredio da se odmakne kamen s Lazarevog groba.

U Bibliji se uvek iznova pominje obećanje o uskrsenju. Jedan anđeo je uverio proroka Danila: „Počivaćeš, ali ćeš ustati da dobiješ svoje nasledstvo na kraju danâ“ (Danilo 12:13). Takođe, Isus je rekao sadukejima, jevrejskim vođama koje su poricale uskrsenje: „Vi ste u zabludi, jer ne poznajete ni Pisma ni Božju moć“ (Matej 22:23, 29). Apostol Pavle je rekao: „Imam nadu [...] da će Bog uskrsnuti i pravednike i nepravednike“ (Dela apostolska 24:15).

Kada će uskrsnuti pravednici i nepravednici? Anđeo je rekao pravednom Danilu da će ustati „na kraju dana“. Marta je takođe verovala da će njen brat, Lazar, „ustati o uskrsenju u poslednji dan“ (Jovan 11:24).

Govoreći o tom „poslednjem danu“, Biblija ukazuje na Hristovu kraljevsku vlast. Pavle je napisao: „[Hrist] treba da kraljuje sve dok Bog ne položi sve neprijatelje pod njegove noge. Kao poslednji neprijatelj biće uništena smrt“ (1. Korinćanima 15:25, 26). To je snažan razlog da se molimo da dođe Božje Kraljevstvo i da na zemlji bude njegova volja.b

Kao što je Jov dobro znao, Bog želi da uskrsne mrtve. Kada taj dan dođe, smrt će zaista biti uništena. I niko se nikada više neće pitati: ’Da li je smrt kraj svega?‘