„Njegov čas još nije bio došao“
„Niko nije stavio ruke na njega, jer njegov čas još nije bio došao“ (JOVAN 7:30).
1. Koja su dva faktora uticala na Isusov put?
„SIN čovečji nije došao da mu služe, nego da služi i da svoju dušu da kao otkupninu u zamenu za mnoge“, rekao je Isus Hrist svojim apostolima (Matej 20:28). Rimskom namesniku Pontiju Pilatu je rekao: „Ja sam se zato rodio i zato sam došao na svet, da svedočim za istinu“ (Jovan 18:37). Isus je tačno znao zašto će umreti i koje delo treba da obavi pre svoje smrti. Takođe je znao koliko vremena ima da ispuni svoju misiju. Trebalo je da njegova služba na zemlji u svojstvu Mesije traje samo tri i po godine. Započela je njegovim krštenjem u Jordanu (29. n. e.) na početku prorečene 70. simbolične nedelje, a završila se njegovom smrću na mučeničkom stubu (33. n. e.) u sredini te nedelje (Danilo 9:24-27; Matej 3:16, 17; 20:17-19). Dakle, na celokupan Isusov zemaljski put u suštini su uticala dva faktora: svrha njegovog dolaska i istančan osećaj za vreme.
2. Kako je Isus Hrist opisan u Jevanđeljima, i kako je pokazao da je svestan svoje misije?
2 Izveštaji iz Jevanđelja opisuju Isusa Hrista kao čoveka od akcije, koji je putovao Palestinom uzduž i popreko objavljujući dobru vest o Božjem Kraljevstvu i čineći mnoga moćna dela. Tokom prvog dela Isusove dinamične službe za njega se kaže sledeće: „Njegov čas još nije bio došao.“ Lično je i Isus rekao: „Moje vreme još nije u potpunosti došlo.“ Pred kraj svoje službe koristio je izraz „došao je čas“ (Jovan 7:8, 30; 12:23). To što je Isus bio svestan časa, to jest vremena za dodeljeni zadatak, kao i svoje žrtvene smrti, sigurno je uticalo na ono što je govorio i radio. Ako to shvatimo onda možemo steći uvid u njegovu ličnost i njegov obrazac razmišljanja, a to će nam pomoći da još tačnije ’sledimo njegove stope‘ (1. Petrova 2:21).
Odlučan da vrši Božju volju
3, 4. (a) Šta se dešava na svadbi u Kani? (b) Zašto je Božji Sin prigovorio kada je Marija sugerisala da nešto treba da uradi pošto je ponestalo vina, i šta iz toga možemo da naučimo?
3 Godina je 29. n. e. Prošlo je samo nekoliko dana otkad je Isus lično izabrao svoje prve učenike. Svi oni su sada došli u Kanu, u jedno selo u oblasti Galileje, da bi bili na jednoj svadbi. Tamo je i Isusova majka Marija. Ponestaje vina. Marija sugeriše svom sinu da nešto treba da uradi i kaže: „Nemaju vina.“ Ali Isus odgovara: „Šta ja imam s tobom, ženo? Moj čas još nije došao“ (Jovan 1:35-51; 2:1-4).
4 Isusov odgovor „Šta ja imam s tobom, ženo?“ jeste jedan drevni oblik pitanja kojim se prigovara onome što je sugerisano ili predloženo. Zašto je Isus prigovorio onome što je Marija rekla? Pa, on sada ima 30 godina. Pre samo nekoliko nedelja se krstio, bio je pomazan svetim duhom i Jovan Krstitelj ga je predstavio kao „Jagnje Božje koje odnosi greh sveta“ (Jovan 1:29-34; Luka 3:21-23). Sada vođstvo bezuslovno mora dolaziti od Najvišeg Autoriteta koji ga je poslao (1. Korinćanima 11:3). Nikome, pa čak ni nekom bliskom članu porodice, ne može se dozvoliti da se meša u delo za koje je Isus došao na zemlju. Kakvu je samo odlučnost da vrši Očevu volju Isus izrazio u svom odgovoru Mariji! Budimo i mi isto tako odlučni da ispunimo našu ’celu obavezu‘ prema Bogu (Propovednik 12:13, NW).
5. Koje čudo Isus Hrist čini u Kani, i kako to utiče na druge?
5 Shvatajući smisao reči svoga sina, Marija se odmah povlači i kaže prisutnima: „Šta god vam kaže, učinite.“ I Isus rešava taj problem. On zapoveda prisutnima da ćupove napune vodom, i zatim vodu pretvara u najbolje vino. Ovim Isus pokazuje da ima moć da čini čuda, što služi kao znak da je Božji duh na njemu. Novim učenicima ovo čudo jača veru (Jovan 2:5-11).
Revnost za Jehovin dom
6. Zašto je Isus ogorčen onim što vidi u hramu u Jerusalimu, i koju akciju preduzima?
6 Bliži se proleće 30. n. e. i Isus i njegovi saputnici idu za Jerusalim da proslave Pashu. Tamo učenici vide kako njihov Vođa postupa onako kako ga ranije možda nikada nisu videli. Pohlepni jevrejski trgovci baš u hramu prodaju životinje i ptice za žrtve. Prodaju ih vernim jevrejskim obožavaocima i to po veoma visokim cenama. Isus je ogorčen zbog toga i stupa u akciju. Pravi bič od užadi i isteruje prodavce. Menjačima novca prosipa novac i prevrće im stolove. „Nosite to odavde!“, zapoveda onima koji prodaju golubove. Kad učenici vide kako Isus žestoko reaguje, prisećaju se proročanstva o Božjem Sinu: „Revnost za tvoj dom izešće me“ (Jovan 2:13-17; Psalam 69:10). I mi moramo dobro paziti da svetski trendovi ne zagade naše obožavanje.
7. (a) Šta podstiče Nikodima da poseti Mesiju? (b) Šta učimo iz toga što je Isus svedočio Samarićanki?
7 Dok je u Jerusalimu, Isus čini izvanredne znake i mnogi ljudi polažu veru u njega. Čak je i Nikodim, član Sinedriona, to jest vrhovnog jevrejskog suda, oduševljen Isusom i dolazi kod njega pod okriljem noći da bi saznao nešto više. Zatim Isus i njegovi učenici ostaju u ’judejskoj zemlji‘ oko osam meseci, propovedajući i stvarajući učenike. Međutim, posle zatvaranja Jovana Krstitelja oni odlaze iz Judeje u Galileju. Dok putuju kroz oblast Samarije, Isus koristi priliku da jednoj Samarićanki da temeljno svedočanstvo. Time mnogim Samarićanima utire put da postanu vernici. Gledajmo i mi da brzo uočavamo prilike za razgovor o Kraljevstvu (Jovan 2:23; 3:1-22; 4:1-42; Marko 1:14).
Obimno poučavanje u Galileji
8. Koje delo Isus otpočinje u Galileji?
8 Pre nego što dođe „čas“ njegove smrti, Isus ima mnogo toga da uradi u službi svog nebeskog Oca. U Galileji on otpočinje još obimniju službu nego u Judeji i Jerusalimu. On ’obilazi celu Galileju, poučavajući u njihovim sinagogama i propovedajući dobru vest o kraljevstvu i lečeći svaku bolest i svaku nemoć u narodu‘ (Matej 4:23). Njegov poziv: „Pokajte se, jer se približi nebesko kraljevstvo“, odzvanja po celom tom kraju (Matej 4:17). Kada za nekoliko meseci dva učenika Jovana Krstitelja dolaze da iz prve ruke dobiju izveštaj o Isusu, on im kaže: „Idite, javite Jovanu šta ste videli i čuli: slepi dobijaju vid, hromi hodaju, gubavi se čiste i gluvi čuju, mrtvi ustaju, siromašnima se govori dobra vest. Srećan je onaj ko se ne spotakne o mene“ (Luka 7:22, 23).
9. Zašto se mnoštvo okupljalo oko Hrista Isusa, i koju pouku izvlačimo iz toga?
9 ’Dobar glas o Isusu širi se po celoj okolini‘ i k njemu dolazi veliko mnoštvo — iz Galileje, Dekapolja, Jerusalima, Judeje i s druge strane Jordana (Luka 4:14, 15; Matej 4:24, 25). Dolaze mu ne samo zbog čudesnih izlečenja već i zbog veličanstvenih pouka. Njegova poruka je dopadljiva i ohrabrujuća (Matej 5:1–7:27). Isusove reči su privlačne i prijatne (Luka 4:22). Mnoštvo je ’zadivljeno njegovim načinom poučavanja‘, jer on govori s autoritetom iz Pisma (Matej 7:28, 29; Luka 4:32). Koga ne bi privukao takav čovek? Razvijajmo i mi takvu umetnost poučavanja tako da ljudi iskrena srca budu privučeni istini.
10. Zašto stanovnici Nazareta pokušavaju da ubiju Isusa i zašto u tome ne uspevaju?
10 Međutim, nisu svi koji slušaju Isusa prijemljivi. Pokušavaju da ga ubiju još na početku njegove službe, dok poučava u sinagogi svog rodnog grada Nazareta. Iako se narod u tom gradu divi njegovim „privlačnim rečima“, ipak želi da vidi čuda. Međutim, Isus tamo ne čini mnoga moćna dela, već naprotiv razotkriva njihovu sebičnost i neposedovanje vere. Puni gneva, oni u sinagogi ustaju, hvataju ga i odvode na goru da ga strmoglave niz liticu. Ali on im izmiče iz ruku i bezbedno odlazi. „Čas“ njegove smrti još nije došao (Luka 4:16-30).
11. (a) Zašto neke religiozne vođe dolaze da slušaju Isusa? (b) Zašto Isusa optužuju za kršenje Sabata?
11 Religiozne vođe — pismoznalci, fariseji, sadukeji i drugi — takođe su često tamo gde Isus propoveda. Mnogi od njih su tamo ne da bi slušali i učili, već da bi našli greške i namamili ga u zamku (Matej 12:38; 16:1; Luka 5:17; 6:1, 2). Primera radi, dok se 31. n. e. nalazi u Jerusalimu radi Pashe, Isus leči jednog čoveka koji je bolestan 38 godina. Jevrejske verske vođe optužuju Isusa da krši Sabat. On odgovara: „Moj Otac radi sve do sada, pa radim i ja.“ Sada ga Jevreji optužuju za bogohuljenje, jer tvrdi da je Božji Sin time što Boga naziva Ocem. Traže da ga ubiju, ali on i njegovi učenici odlaze iz Jerusalima za Galileju. Slično tome, mi ćemo se pokazati mudrima ako izbegavamo neprikladne sukobe s protivnicima, dok svoju snagu trošimo u propovedanju o Kraljevstvu i stvaranju učenika (Jovan 5:1-18; 6:1).
12. U kojoj meri Isus pokriva područje Galileje?
12 Narednih otprilike godinu i po dana, Isus većinu svoje službe ograničava na Galileju, odlazeći u Jerusalim samo da bi bio na tri godišnja praznika Jevreja. Sve u svemu, on preduzima tri propovednička putovanja po Galileji: prvo sa 4 nova učenika, drugo sa 12 apostola, i jedno obimnije putovanje s poučenim apostolima koje je takođe slao u propovedanje. U Galileji se stvarno daje obimno svedočanstvo o istini! (Matej 4:18-25; Luka 8:1-3; 9:1-6).
Hrabro svedočenje u Judeji i Pereji
13, 14. (a) U kojoj prilici Jevreji gledaju da uhvate Isusa? (b) Zašto službenici ne uspevaju da uhapse Isusa?
13 Jesen je 32. n. e., i Isusov „čas“ je još uvek u budućnosti. Bliži se Praznik senica. Isusova polubraća ga sada podstiču: „Idi odavde i pođi u Judeju.“ Oni žele da Isus pokaže svoju čudesnu moć svima koji su došli na ovaj praznik u Jerusalimu. Međutim, Isus je svestan opasnosti. Zato kaže svojoj braći: „Ja još ne idem gore na ovaj praznik, jer moje vreme još nije u potpunosti došlo“ (Jovan 7:1-8).
14 Zadržavajući se u Galileji još neko vreme, Isus odlazi gore u Jerusalim „ne javno, nego više tajno“. Jevreji ga stvarno traže za vreme praznika govoreći: „Gde je taj?“ Kada je već pola praznika prošlo, Isus odlazi u hram i hrabro počinje da poučava. Oni traže priliku da ga uhvate, da bi ga možda odveli u zatvor ili da bi ga ubili. Ipak, u tome ne uspevaju jer ’njegov čas još nije došao‘. Mnogi sada počinju da veruju u Isusa. Čak se i službenici koje su fariseji poslali da ga uhvate vraćaju praznih ruku govoreći: „Nijedan čovek nikada nije tako govorio“ (Jovan 7:9-14, 30-46).
15. Zašto Jevreji hoće da kamenuju Isusa, i koju akciju propovedanja on zatim pokreće?
15 Sukob između Isusa i Jevreja koji su mu se protivili nastavlja se dok on u hramu za vreme praznika poučava o svom Ocu. Poslednjeg dana praznika, razjareni zbog Isusove izjave o njegovom predljudskom postojanju, Jevreji uzimaju kamenje da ga bace na njega. Ali on se sakriva i neozleđen izmiče (Jovan 8:12-59). Dok je izvan Jerusalima Isus pokreće intenzivnu akciju svedočenja po Judeji. Izabira 70 učenika i posle poučavanja šalje ih dvoje po dvoje da obrađuju to područje. Prvo oni odlaze u svako mesto i grad kuda Isus u pratnji apostola planira da dođe (Luka 10:1-24).
16. Kojoj opasnosti Isus izmiče za vreme Praznika posvećenja, i čime je ponovo zaokupljen?
16 Isusov „čas“ se približava u zimu 32. n. e. On dolazi u Jerusalim na Praznik posvećenja. Jevreji još uvek traže da ga ubiju. Oni okružuju Isusa dok ulazi u trem hrama. Optužujući ga opet za bogohuljenje, uzimaju kamenje da ga ubiju. Ali kao i u prethodnim situacijama, Isus beži. Uskoro je na putu i poučava, ovoga puta od grada do grada i od sela do sela u oblasti Pereje, preko Jordana naspram Judeje. Mnogi polažu veru u njega. Ali ga vest o njegovom voljenom prijatelju Lazaru ponovo vraća u Judeju (Luka 13:33; Jovan 10:20-42).
17. (a) Koju hitnu poruku Isus dobija dok propoveda u Pereji? (b) Šta pokazuje da je Isus svestan svrhe onoga što mora da preduzme, kao i vremenskog rasporeda događaja?
17 Marta i Marija, Lazareve sestre koje žive u Vitaniji u Judeji šalju hitnu poruku. „Gospode, gle, onaj prema kome imaš naklonost bolestan je“, kaže glasnik. „Ova bolest nije za smrt“, odgovara Isus, „nego je za Božju slavu, da bi se njom proslavio Sin Božji.“ Zbog toga Isus još dva dana namerno ostaje tu gde se zatekao. Zatim kaže svojim učenicima: „Hajdemo opet u Judeju.“ S nevericom odgovaraju: „Rabi, Judejci su nedavno tražili da te kamenuju, a ti opet ideš tamo?“ Međutim, Isus je svestan da su na izmaku preostali časovi „dnevnog svetla“, to jest vreme koje je Bog odredio za njegovu zemaljsku službu. Tačno zna šta mora da uradi i zašto to mora da uradi (Jovan 11:1-10).
Čudo koje niko ne može ignorisati
18. Kakva je situacija u Vitaniji kad Isus stiže tamo, i šta se zatim dešava?
18 U Vitaniji Marta prva sreće Isusa i kaže: „Gospode, da si bio ovde, moj brat ne bi umro.“ Zatim izlaze Marija i oni koji su došli u njihovu kuću. Svi plaču. „Gde ste ga položili?“, pita Isus. Oni odgovaraju: „Gospode, dođi i vidi.“ Kad stižu do spomen-groba — jedne pećine na čiji ulaz je navaljen kamen — Isus kaže: „Odmaknite kamen.“ Ne shvatajući šta Isus namerava da uradi, Marta prigovara: „Gospode, sada već sigurno zaudara, jer je četvrti dan.“ Ali Isus pita: „Zar ti nisam rekao da ćeš, ako budeš verovala, videti Božju slavu?“ (Jovan 11:17-40).
19. Zašto se Isus javno moli pre nego što uskrsava Lazara?
19 Dok uklanjaju kamen sa ulaza u Lazarev grob, Isus se naglas moli da bi ljudi znali da će ono što namerava da uradi postići silom od Boga. Zatim jakim glasom viče: „Lazare, izađi!“ Lazar izlazi, dok su mu ruke i noge još uvek obavijene pogrebnim zavojima, a lice prekriveno platnom. „Odmotajte ga i pustite nek ide“, kaže Isus (Jovan 11:41-44).
20. Kako reaguju očevici Lazarevog uskrsenja?
20 Mnogi Jevreji koji su došli da uteše Martu i Mariju počinju da veruju u Isusa kad vide to čudo. Drugi odlaze kod fariseja da im kažu šta se desilo. Kakva je reakcija? Istog trena, fariseji i sveštenički glavari sazivaju hitan sastanak Sinedriona. Uspaničeni oni jadikuju: „Šta da radimo, jer ovaj čovek čini mnoge znakove? Ako ga pustimo tako, svi će poverovati u njega, i Rimljani će doći i uzeće nam i naše mesto i našu naciju.“ Ali prvosveštenik Kajafa im kaže: „Ne shvatate da je za vaše dobro da jedan čovek umre u korist naroda, a ne da cela nacija bude uništena.“ Zato od tog dana počinju da se dogovaraju da ga ubiju (Jovan 11:45-53).
21. Šta nagoveštava Lazarevo uskrsenje?
21 Pošto je odlagao svoj dolazak u Vitaniju, Isusu se otvara mogućnost da izvrši jedno čudo koje niko ne može da ignoriše. Dobivši moć od Boga, on uskrsava čoveka koji je već četiri dana mrtav. Čak je i ugledan Sinedrion prisiljen da obrati pažnju na to i da izrekne smrtnu kaznu tom Čudotvorcu! Zato ovo čudo nagoveštava važan preokret u Isusovoj službi — prelazak s vremena kada „njegov čas još nije bio došao“ na vreme kada ’njegov čas dolazi‘.
Kako bi odgovorio?
• Kako je Isus pokazao da je svestan dela koje mu je Bog dodelio?
• Zašto je Isus prigovorio svojoj majci na njen predlog u vezi s vinom?
• Šta možemo da naučimo iz načina na koji se Isus često ophodio s protivnicima?
• Zašto je Isus odlagao da nešto učini u pogledu Lazareve bolesti?
[Slike na 12. strani]
Isus je svoju snagu posvetio izvršavanju obaveza koje mu je Bog dodelio