„Budite hrabri! Ja pobedih svet“

DAN kada je Isus umro — 14. nisan po jevrejskom kalendaru — počeo je zalaskom sunca u četvrtak, 31. marta 33. n. e. Isus i njegovi apostoli su se te večeri okupili u gornjoj sobi jedne kuće u Jerusalimu da bi proslavili Pashu. Dok se pripremao „da ode s ovog sveta k Ocu“, Isus je pokazao da je do kraja voleo apostole (Jovan 13:1). Kako je to pokazao? Tako što ih je poučio uzvišenim stvarima i na taj način ih pripremio za ono što ih je očekivalo.

Nešto kasnije te noći, Isus je rekao svojim učenicima: „Budite hrabri! Ja pobedih svet“ (Jovan 16:33). Šta je hteo da kaže ovom hrabrom izjavom? Jednim delom ovo: ’Zlo u svetu nije me navelo da budem ogorčen ili osvetoljubiv. Nisam dozvolio svetu da me utisne u svoj kalup. I vi to možete.‘ Ono čemu je Isus poučio verne apostole u tim poslednjim satima svog života na zemlji, pomoći će im da i oni pobede svet.

Ko može reći da zlo danas ne preovladava u svetu? Kako reagujemo na nepravde i besmisleno nasilje? Da li tako nešto budi u nama ogorčenost ili nas dovodi u iskušenje da vratimo milo za drago? Kako na nas utiče to što je svuda oko nas moral pao na niske grane? Na sve ovo dodajmo svoju nesavršenost i grešne sklonosti, te prema tome moramo da se borimo na dva fronta: Protiv zlog sveta koji nas okružuje i protiv svojih grešnih sklonosti. Da li se stvarno možemo nadati pobedi bez Božje pomoći? Kako možemo dobiti tu pomoć? Koje osobine treba da razvijamo koje će nam pomoći da se borimo protiv telesnih naginjanja? Da bismo dobili odgovore, hajde da osmotrimo ono čemu je Isus poučio svoje voljene učenike poslednjeg dana svog života na zemlji.

Ponos pobediti poniznošću

Uzmi za primer problem ponosa, to jest oholosti. Biblija u pogledu toga kaže: „Drskost [„ponos“, NW] prethodi pogibli, a oholost prethodi propasti“ (Poslovice 16:18). Pismo nam takođe pruža sledeći savet: „Ako neko misli da je nešto a nije ništa, on obmanjuje svoj sopstveni um“ (Galatima 6:3). Da, ponos je poguban i varljiv. Mudro je da mrzimo „samouzvisivanje“ i „ponos“ (Poslovice 8:13, NW).

Da li su Isusovi apostoli imali problema sa samouzvisivanjem i ponosom? Najmanje jedanput su raspravljali o tome ko je veći (Marko 9:33-37). Drugom prilikom, Jakov i Jovan su tražili istaknuta mesta u Kraljevstvu (Marko 10:35-45). Isus je želeo da pomogne svojim učenicima da iskorene tu sklonost. Zato je tokom pashalnog obroka ustao, opasao se peškirom i oprao noge svojim učenicima. Bilo je sasvim jasno čemu je želeo da ih pouči. „Ako sam ja, premda sam Gospod i Učitelj, oprao vama noge“, rekao je Isus, „i vi treba da perete noge jedan drugome“ (Jovan 13:14). Ponos mora zameniti njegova suprotnost — poniznost.

Međutim, ponos nije lako pobediti. Kasnije te večeri, nakon što je Isus otpustio Judu Iskariotskog koji je trebalo da ga izda, među jedanaestoricom apostola izbila je žučna rasprava. Oko čega su se raspravljali? Oko toga ko je od njih najveći! Umesto da ih prekori, Isus je još jedanput strpljivo istakao koliko je važno služiti drugima. On je rekao: „Kraljevi nacija gospodare nad njima, i oni koji imaju vlast nad njima zovu se dobrotvori. Ali vi ne treba da budete takvi. Nego onaj koji je najveći među vama neka bude kao najmlađi, a onaj koji predvodi neka bude kao onaj koji služi.“ Podsećajući ih na svoj primer, dodao je: „Ja sam među vama kao onaj koji služi“ (Luka 22:24-27).

Da li su apostoli shvatili šta je time hteo da im kaže? Očigledno da jesu. Apostol Petar je godinama kasnije napisao: „Budite svi složnih misli, pokazujte saosećanje, imajte bratsku naklonost, budite nežno samilosni, ponizni u mislima“ (1. Petrova 3:8). Koliko je važno da i mi ponos pobedimo poniznošću! Mudro je da ne počnemo da težimo za slavom, uticajem ili nekim istaknutim položajem. „Bog se suprotstavlja oholima“, kaže Biblija, „a nezasluženu dobrotu daje poniznima“ (Jakov 4:6). Slično tome, jedna drevna, mudra poslovica glasi: „Plod skromnosti [’poniznosti‘, NW] i straha od Jehove, bogatstvo su, slava su i život“ (Poslovice 22:4).

Kako pobediti mržnju?

Osmotri još jednu osobinu koja je tako uobičajena u svetu — mržnju. Bez obzira da li je prouzrokovana strahom, neznanjem, predrasudama, ugnjetavanjem, nepravdom, nacionalizmom, tribalizmom ili rasizmom, izgleda da je mržnja svugde oko nas (2. Timoteju 3:1-4). I u Isusovim danima je bilo mnogo mržnje. Poreznici su bili omrznuti i odbačeni od strane jevrejskog društva. Jevreji nisu imali ništa sa Samarićanima (Jovan 4:9). Prezirali su i nejevreje. Međutim, način obožavanja koji je Isus uveo, trebalo je da u određeno vreme prihvate ljudi iz svih nacija (Dela apostolska 10:34, 35; Galatima 3:28). Zato je on s puno ljubavi pružio svojim učenicima nešto novo.

Isus je rekao: „Dajem vam novu zapovest, da volite jedan drugoga; kao što sam ja voleo vas, da i vi volite jedan drugoga.“ Ono što je Isus dalje rekao pokazuje zašto su morali da nauče da ispoljavaju takvu ljubav: „Po tome će svi znati da ste moji učenici, ako imate ljubav među sobom“ (Jovan 13:34, 35). Ta zapovest je bila nova zato što je uključivala više od samog posedovanja ljubavi prema ’bližnjem kao prema samom sebi‘ (Levitska 19:18). U kom smislu? Isus je to razjasnio rekavši: „Ovo je moja zapovest, da volite jedan drugoga kao što sam ja voleo vas. Niko nema veću ljubav od ove, da ko položi svoju dušu za svoje prijatelje“ (Jovan 15:12, 13). Trebalo je da budu spremni da umru kako jedni za druge tako i za ostale ljude.

Kako nesavršeni ljudi mogu iskoreniti zlobnu mržnju iz svog života? Tako što će je zameniti samopožrtvovanom ljubavlju. Milioni iskrenih ljudi različitog etničkog, kulturnog, religioznog ili političkog porekla učinili su upravo to. Oni su sada deo jedne složne zajednice u kojoj ne vlada mržnja — naime, svetskog bratstva Jehovinih svedoka. Oni uzimaju k srcu sledeće nadahnute reči apostola Jovana: „Ko god mrzi svog brata ubica je, a vi znate da nijedan ubica nema večni život koji ostaje u njemu“ (1. Jovanova 3:15). Pravi hrišćani ne samo što odbijaju da se late oružja u bilo kom oružanom sukobu već se iskreno trude da pokazuju ljubav jedni prema drugima.

Međutim, kakav stav treba da imamo prema ljudima koji nisu naši suvernici i koji nas možda mrze? Dok je visio na stubu, Isus je, moleći se za svoje egzekutore, rekao: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine“ (Luka 23:34). Kada su mržnjom gonjeni ljudi do smrti kamenovali učenika Stefana, zadnje što je rekao bilo je: „Jehova, ne uračunaj im ovo u greh!“ (Dela apostolska 7:60). Isus i Stefan su želeli najbolje čak i onima koji su ih mrzeli. U njihovim srcima nije bilo ogorčenosti. Biblija nas savetuje: „Činimo dobro svima“ (Galatima 6:10).

’Pomoćnik zauvek‘

Kako je odmicao sastanak s njegovih jedanaest vernih apostola, Isus im je rekao da uskoro više neće biti s njima u fizičkom smislu (Jovan 14:28; 16:28). Ali uverio ih je: „Ja ću zamoliti Oca i on će vam dati drugog pomoćnika da bude s vama zauvek“ (Jovan 14:16). Obećani pomoćnik je Božji sveti duh. On će ih poučiti dubokim stvarima iz Pisma i podsetiti ih na ono čemu ih je Isus poučio tokom svoje službe na zemlji (Jovan 14:26).

Kako nam sveti duh danas može pomoći? Pa, Biblija je Božja nadahnuta Reč. Ljudi koji su objavili proročanstva i zapisali Bibliju „bili [su] poneseni svetim duhom“ (2. Petrova 1:20, 21; 2. Timoteju 3:16). Kada proučavamo Pismo i primenjujemo ono što smo naučili stičemo spoznanje, mudrost, razumevanje, uvid, sposobnost rasuđivanja i razmišljanja. Zar nam onda nije lakše da se suočimo s pritiscima ovog zlog sveta?

Sveti duh se pokazuje kao pomoćnik na još jedan način. Božji sveti duh je moćna sila koja ima koristan i moćan uticaj, što onima koji se izlažu njenom uticaju daje priliku da ispoljavaju Božje osobine. Biblija kaže: „Plod duha je ljubav, radost, mir, dugotrpljivost, ljubaznost, dobrota, vera, blagost, samokontrola.“ Zar to nisu upravo one osobine koje su nam potrebne da bismo nadvladali telesne sklonosti ka nemoralu, svađi, ljubomori, izlivima gneva i tome slično? (Galatima 5:19-23).

Kada se oslanjamo na Božji duh možemo dobiti i ’snagu koja nadilazi uobičajenu‘ pomoću koje se možemo boriti protiv bilo koje nevolje (2. Korinćanima 4:7). Iako sveti duh možda neće ukloniti ispite i kušnje, on nam sigurno može pomoći da ih izdržimo (1. Korinćanima 10:13). „Za sve imam snage uz pomoć onoga koji mi daje moć“, napisao je apostol Pavle (Filipljanima 4:13). Bog uliva takvu snagu pomoću svog svetog duha. Koliko možemo biti zahvalni za sveti duh! On je obećan onima koji ’vole Isusa i drže njegove zapovesti‘ (Jovan 14:15).

„Ostanite u mojoj ljubavi“

Tokom svoje poslednje noći na zemlji, Isus je rekao svojim apostolima i ovo: „Ko ima moje zapovesti i drži ih, to je onaj koji me voli. A ko voli mene, njega će voleti moj Otac“ (Jovan 14:21). On ih je podstakao: „Ostanite u mojoj ljubavi“ (Jovan 15:9). Kako nam to što ostajemo u ljubavi Oca i Sina pomaže u našoj borbi protiv grešnih sklonosti u nama i sveta koji nas okružuje?

Pa, da li stvarno možemo kontrolisati grešne sklonosti ako nemamo snažnu motivaciju za to? Da li postoji veći podstrek od želje za dobrim odnosom s Jehovom Bogom i njegovim Sinom? Ernestoa, mladić koji se žestoko borio protiv nemoralnog načina života koji je vodio još od ranih tinejdžerskih godina, objašnjava: „Želeo sam da ugodim Bogu i iz Biblije sam naučio da on ne odobrava način života koji sam vodio. Zato sam odlučio da se promenim, da se držim Božjih smernica. Svaki dan sam morao da se borim protiv loših, prljavih misli koje su i dalje vladale mojim umom. Ali bio sam odlučan da pobedim u toj borbi i neprestano sam molio Boga da mi pomogne. Posle dve godine, najgore je prošlo, iako još uvek moram biti strog prema sebi.“

Što se tiče borbe sa svetom koji nas okružuje, zapazi šta je Isus rekao u zaključnoj molitvi koju je izgovorio pre nego što je otišao iz gornje sobe. On se molio svom Ocu u korist svojih učenika i onda je zamolio: „Ne molim te da ih uzmeš sa sveta, nego da ih čuvaš zbog zloga. Oni nisu deo sveta, kao što ni ja nisam deo sveta“ (Jovan 17:15, 16). Ovo je stvarno bilo ohrabrujuće! Jehova bdi nad onima koje voli i uliva im snagu dok nastoje da budu odvojeni od sveta.

„Iskazujte veru“

Povinovanje Isusovim zapovestima stvarno nam može pomoći da pobedimo u borbi protiv zlog sveta i naših grešnih sklonosti. Međutim, koliko su god te pobede važne, one ne mogu eliminisati niti svet niti nasleđeni greh. Ali ne treba da očajavamo.

„Svet prolazi, a i njegova želja“, kaže Biblija, „ali onaj ko vrši Božju volju ostaje zauvek“ (1. Jovanova 2:17). Isus je dao svoj život da bi spasao od greha i smrti svakoga „ko iskazuje veru u njega“ (Jovan 3:16). Onda, dok stičemo više spoznanja o Božjoj volji i njegovim namerama, uzmimo k srcu Isusov savet: „Iskazujte veru u Boga, i u mene iskazujte veru“ (Jovan 14:1).

[Fusnota]

[Slika na stranama 6, 7]

Isus je podstakao apostole da ’ostanu u njegovoj ljubavi‘

[Slika na 7. strani]

Ljudi će uskoro biti oslobođeni od greha i njegovih posledica