Šta Jehova traži od nas danas?
’Glas iz oblaka reče: „Ovo je moj Sin, voljeni, koga priznajem; njega slušajte“‘ (MATEJ 17:5).
1. Kada je Zakon ispunio svoju svrhu?
JEHOVA je naciji Izrael dao Zakon koji je imao mnoga obeležja. Apostol Pavle je o tim obeležjima napisao: „To su bili zakonski zahtevi koji su se odnosili na telo i bili su nametnuti do vremena određenog za ispravno postavljanje stvari“ (Jevrejima 9:10). Kada je Zakon doveo do toga da izraelski ostatak prihvati Isusa kao Mesiju, to jest Hrista, on je ispunio svoju svrhu. Zato je Pavle izjavio: „Hrist je svršetak Zakona“ (Rimljanima 10:4; Galatima 3:19-25; 4:4, 5).
2. Ko je bio pod Zakonom i kada su bili oslobođeni tog Zakona?
2 Da li to znači da nas Zakon danas ne obavezuje? Istini za volju, ogromna većina čovečanstva nikada nije bila pod Zakonom, kao što je i psalmista objasnio: „[Jehova] je javio reč svoju Jakovu, naredbe i zakone svoje Izraelu. To nije učinio ni jednom drugom narodu, i naredaba njegovih oni ne znaju“ (Psalam 147:19, 20). Kada je Bog sklopio novi savez na temelju Isusove žrtve, čak ni izraelska nacija više nije bila obavezna da se pridržava Zakona (Galatima 3:13; Efešanima 2:15; Kološanima 2:13, 14, 16). Ako Zakon više ne obavezuje, šta Jehova traži od onih koji danas žele da mu služe?
Šta Jehova traži
3, 4. (a) Šta Jehova u osnovi traži od nas danas? (b) Zašto treba tačno da sledimo Isusove stope?
3 U poslednjoj godini svoje službe, Isus je u društvu sa svojim apostolima Petrom, Jakovom i Jovanom otišao na jednu visoku goru, verovatno obronak Hermona. Tu su oni videli proročansku viziju Isusa u veličanstvenoj slavi i čuli Božji glas kako izjavljuje: „Ovo je moj Sin, voljeni, koga priznajem; njega slušajte“ (Matej 17:1-5). U suštini, to je ono što Jehova traži od nas — da slušamo njegovog Sina i da sledimo njegov primer i učenja (Matej 16:24). Zato je apostol Petar napisao: ’Hrist je stradao za vas, ostavivši vam uzor da tačno sledite njegove stope‘ (1. Petrova 2:21).
4 Zašto treba tačno da sledimo Isusove stope? Zato što kad oponašamo njega, mi oponašamo Jehovu Boga. Isus je Oca prisno poznavao, jer je proveo s njim nebrojene milijarde godina na nebu pre nego što je došao na zemlju (Poslovice 8:22-31; Jovan 8:23; 17:5; Kološanima 1:15-17). Dok je bio na zemlji, Isus je lojalno predstavljao svog Oca. On je objasnio: „Kao što me je Otac naučio, tako govorim.“ U stvari, Isus je tako tačno oponašao Jehovu da je mogao da kaže: „Ko je video mene, video je i Oca“ (Jovan 8:28; 14:9).
5. Pod kojim su zakonom hrišćani, i kada je taj zakon stupio na snagu?
5 Šta spada u to da slušamo Isusa i da ga oponašamo? Da li to znači biti pod nekim zakonom? Pavle je napisao: ’Ja sâm nisam pod zakonom.‘ Ovde je on ukazivao na ’stari savez‘, savez Zakona koji je sklopljen s Izraelom. Ali, Pavle je priznao da je „pod zakonom Hrista“ (1. Korinćanima 9:20, 21; 2. Korinćanima 3:14). Pošto je prestao savez Zakona, na snagu je stupio „novi savez“ sa ’Hristovim zakonom‘ kome se moraju povinovati sve Jehovine današnje sluge (Luka 22:20; Galatima 6:2; Jevrejima 8:7-13).
6. Kako bi se „Hristov zakon“ mogao opisati, i na koji način smo mu poslušni?
6 Jehova nije „Hristov zakon“ stavio u obliku nekog zapisa i razvrstao ga po kategorijama, kao što je to učinio sa starim savezom Zakona. Za Hristove sledbenike ovaj novi zakon ne sadrži dugačak spisak ’može i ne može‘. Međutim, Jehova je u svojoj Reči sačuvao četiri opsežna izveštaja o životu i učenjima svog Sina. Štaviše, Bog je neke od Isusovih ranih sledbenika nadahnuo da se pobrinu za pisana uputstva u pogledu ponašanja, skupštinskih stvari, ponašanja u porodici i ostalog (1. Korinćanima 6:18; 14:26-35; Efešanima 5:21-33; Jevrejima 10:24, 25). Kada svoj život uskladimo s primerom i učenjima Isusa Hrista i kada pazimo na savet nadahnutih pisaca Biblije iz prvoga veka, mi smo poslušni ’Hristovom zakonu‘. Jehova to traži od svojih današnjih slugu.
Važnost ljubavi
7. Kako je Isus za vreme svoje poslednje Pashe sa apostolima naglasio suštinu svog zakona?
7 Premda je ljubav u Zakonu bila važna, u Hristovom zakonu je ona sama srž, to jest suština. Isus je ovu činjenicu podvukao kada se sa svojim apostolima sastao da proslave Pashu 33. n.e. Prema kratkom izlaganju apostola Jovana onog što se te noći odigravalo, Isus se srdačnim rečima 28 puta osvrnuo na ljubav. To je njegovim apostolima naglasilo suštinu, to jest duh njegovog zakona. Značajno je to što je Jovan svoj izveštaj o događajima te važne večeri započeo sledećim rečima: „Kako je Isus pre praznika Pashe znao da je došao njegov čas da ode s ovog sveta k Ocu, volevši svoje koji su bili u svetu, voleo ih je do kraja“ (Jovan 13:1).
8. (a) Šta je ukazivalo na to da je među apostolima bila aktuelna jedna rasprava? (b) Kako je Isus svoje apostole poučio poniznosti?
8 Isus je voleo svoje apostole, čak i pored toga što je bez nekog vidljivog uspeha pokušavao da im pomogne da prevaziđu svoju preteranu želju za moći i položajem. Mesecima pre dolaska u Jerusalim, oni su se „među sobom raspravljali ko je veći“. Baš pred sam dolazak u grad radi Pashe, ponovo je izbila rasprava o tome ko je veći (Marko 9:33-37; 10:35-45). Da je to bio aktuelan problem ukazuje ono što se desilo kratko nakon što su apostoli ušli u gornju sobu da održe svoju poslednju zajedničku Pashu. Tada niko nije iskoristio priliku da na uobičajen način iz gostoprimstva opere noge ostalima. Da bi im pružio pouku o poniznosti, lično im je Isus oprao noge (Jovan 13:2-15; 1. Timoteju 5:9, 10).
9. Kako se Isus poneo u situaciji koja se odigrala nakon poslednje Pashe?
9 Uprkos ovoj pouci, zapazi šta se opet dogodilo kada je Pasha održana i kada je Isus uspostavio Memorijal svoje predstojeće smrti. Izveštaj Lukinog jevanđelja navodi: „Među njima nastade i žučna prepirka o tome koga od njih treba smatrati najvećim.“ Umesto da se naljuti na apostole i da ih izgrdi, Isus ih je ljubazno posavetovao da je potrebno da budu drugačiji od svetskih vladara željnih vlasti (Luka 22:24-27). Zatim je izneo ono što bi se moglo nazvati kamenom temeljcem Hristovog zakona: „Dajem vam novu zapovest, da volite jedan drugoga; kao što sam ja voleo vas, da i vi volite jedan drugoga“ (Jovan 13:34).
10. Koju je zapovest Isus dao svojim učenicima, i šta je ona podrazumevala?
10 Kasnije u toku te večeri, Isus je istakao dokle ljubav nalik Hristovoj treba da ide. Rekao je: „Ovo je moja zapovest, da volite jedan drugoga kao što sam ja voleo vas. Niko nema veću ljubav od ove, da ko položi svoju dušu za svoje prijatelje“ (Jovan 15:12, 13). Da li je Isus govorio o tome da njegovi sledbenici treba da budu spremni da umru u korist suvernika, ukoliko bi iskrsla takva situacija? Jovan, očevidac jedne takve situacije, razumeo je da treba, budući da je kasnije napisao: „Po tome smo spoznali ljubav, što je on [Isus Hrist] položio svoju dušu za nas; i mi smo dužni da položimo svoju dušu za svoju braću“ (1. Jovanova 3:16).
11. (a) Na koji način ispunjavamo Hristov zakon? (b) Koji nam je primer pružio Isus?
11 Iz toga sledi da mi ne ispunjavamo Hristov zakon samo ako druge poučavamo o Hristu. Moramo živeti i vladati se poput Isusa. Tačno je da je Isus koristio lepe, dobro odabrane reči u svojim govorima. Ali, on je poučavao i primerom. Iako je Isus bio moćno duhovno stvorenje na nebu, iskoristio je priliku da ovde na zemlji služi interesima svog Oca i da pokaže kako treba da živimo. Bio je ponizan, ljubazan i uviđavan, pomagao je onima koji su bili preopterećeni i potlačeni (Matej 11:28-30; 20:28; Filipljanima 2:5-8; 1. Jovanova 3:8). Isus je takođe podsticao svoje učenike da vole jedni druge, baš kao što ih je i on voleo.
12. Zašto se može reći da Hristov zakon ne umanjuje potrebu da volimo Jehovu?
12 Koje mesto ljubav prema Jehovi — najveća zapovest u Zakonu — zauzima u Hristovom zakonu? (Matej 22:37, 38; Galatima 6:2). Drugo mesto? Ni govora! Ljubav prema Jehovi i ljubav prema našim suhrišćanima neraskidivo su povezane. Čovek ne može istinski voleti Jehovu ukoliko ne voli i svog brata, jer je apostol Jovan zapazio: ’Ako neko kaže: „Ja volim Boga“, a mrzi svog brata, lažov je. Jer ko ne voli svog brata, koga vidi, ne može da voli Boga, koga ne vidi‘ (1. Jovanova 4:20; uporedi s 1. Jovanovom 3:17, 18).
13. Šta je bio rezultat toga što su učenici slušali Isusovu novu zapovest?
13 Kada je Isus svojim učenicima dao novu zapovest da vole jedan drugoga kao što ih je on voleo, opisao je i šta će biti rezultat toga. „Po tome će svi znati da ste moji učenici“, rekao im je, „ako imate ljubav među sobom“ (Jovan 13:35). Prema Tertulijanu, koji je živeo više od sto godina nakon Isusove smrti, bratska ljubav ranih hrišćana imala je baš takav rezultat. Tertulijan je citirao neke nehrišćane kako za Hristove sledbenike kažu: ’Vidi kako se vole i kako su spremni čak i da umru jedni za druge.‘ Mogli bismo da se pitamo: ’Da li prema suhrišćanima pokazujem takvu ljubav koja dokazuje da sam jedan od Isusovih učenika?‘
Kako dokazujemo svoju ljubav
14, 15. Šta može otežavati poslušnost Hristovom zakonu, ali šta nam može pomoći da ipak budemo poslušni?
14 Od životne je važnosti da Jehovine sluge ispoljavaju ljubav nalik Hristovoj. Ali, da li ti teško pada da voliš suhrišćane koji pokazuju sebične karakterne crte? Kao što smo maločas videli, čak su se i apostoli prepirali i nastojali da unapređuju svoje interese (Matej 20:20-24). Galati su se takođe prepirali među sobom. Nakon što je istakao da je ljubav prema bližnjem ispunila Zakon, Pavle ih je upozorio: „Ali, ako jedan drugoga grizete i žderete, pazite da jedan drugoga ne uništite.“ Nakon što je dela tela stavio u suprotnost s plodovima Božjeg duha, Pavle je dodao sledeće upozorenje: „Ne budimo sebični, podstičući jedan drugoga na takmičenje i zavideći jedan drugome.“ Zatim je apostol snažno podstakao: „Nosite bremena jedan drugoga, i tako ispunite Hristov zakon“ (Galatima 5:14–6:2).
15 Da li Jehova od nas traži previše zato što zahteva da budemo poslušni Hristovom zakonu? Premda može biti teško da budemo dobri prema onima koji se brecaju na nas ili nas emocionalno razdiru, mi smo dužni da se ’ugledamo na Boga, kao voljena deca, i da hodimo u ljubavi‘ (Efešanima 5:1, 2). Treba da nastavimo da gledamo na primer Boga, koji nam „preporučuje svoju ljubav time što je, dok smo još bili grešnici, Hrist umro za nas“ (Rimljanima 5:8). Time što preuzimamo inicijativu da pomažemo drugima, uključujući i one koji nas maltretiraju, možemo pronaći zadovoljstvo u saznanju da oponašamo Boga i da smo poslušni Hristovom zakonu.
16. Kako dokazujemo svoju ljubav prema Bogu i Hristu?
16 Treba da upamtimo da svoju ljubav dokazujemo onim što radimo, a ne samo onim što govorimo. Čak je i Isusu bilo teško da prihvati jedan aspekt Božje volje zbog svega onog što je ona podrazumevala. „Oče, ako hoćeš, ukloni ovu čašu od mene“, molio se Isus. Međutim, brzo je dodao: „Ali, neka ne bude moja volja nego tvoja“ (Luka 22:42). Uprkos svemu onome što je propatio, on je vršio Božju volju (Jevrejima 5:7, 8). Poslušnost je dokaz naše ljubavi i pokazuje da uviđamo da je Božji put najbolji put. „Ljubav prema Bogu znači ovo“, navodi Biblija, „da držimo njegove zapovesti“ (1. Jovanova 5:3). Isus je svojim apostolima rekao: „Ako me volite, držaćete moje zapovesti“ (Jovan 14:15).
17. Koju je posebnu zapovest Isus dao svojim sledbenicima, i kako znamo da se ona odnosi i na nas danas?
17 Pored toga što je svojim sledbenicima zapovedio da se međusobno vole, koju im je posebnu zapovest Hrist dao? Zapovedio im je da vrše delo propovedanja za koje ih je obučio. Petar je rekao: „Naredi nam da propovedamo narodu i da damo temeljno svedočanstvo“ (Dela apostolska 10:42). Isus im je naročito zapovedio: „Idite dakle i stvarajte učenike od ljudi iz svih nacija, krsteći ih u ime Oca i Sina i svetog duha, učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio“ (Matej 28:19, 20; Dela apostolska 1:8). Isus je objavio da će se ta uputstva primenjivati i na njegove sledbenike sada, u ’danima kraja‘, budući da je rekao: „Ova dobra vest o kraljevstvu propovedaće se po celoj nastanjenoj zemlji za svedočanstvo svim nacijama; i onda će doći kraj“ (Danilo 12:4; Matej 24:14). Naravno, Božja volja je to što propovedamo. Pa ipak, neki mogu da misle kako je obavljanje tog dela prevelik zahtev koji Bog stavlja pred nas. Ali, da li je stvarno prevelik?
Zašto može izgledati teško
18. Šta treba da upamtimo kada patimo zato što činimo ono što Jehova traži?
18 Kao što smo videli, Jehova je kroz istoriju tražio da se ljudi povinuju različitim zahtevima. I baš kao što se menjalo ono što je tražio od njih, tako se menjala i priroda iskušenja koja su doživljavali. Božji dragi Sin je prošao kroz najteža iskušenja i na kraju je bio ubijen na najokrutniji način jer je činio ono što je Bog tražio. Tako i mi kada patimo zbog onoga što Jehova traži od nas, treba da upamtimo da on nije kriv za naše kušnje (Jovan 15:18-20; Jakov 1:13-15). Satanina pobuna je uvela greh, patnju i smrt, i on je taj koji je stvorio okolnosti koje često mnogo otežavaju Jehovinim slugama da čine ono što on traži od njih (Jov 1:6-19; 2:1-8).
19. Zašto je prednost da radimo ono što Bog preko svog Sina traži od nas?
19 U ovo vreme kraja, Jehova preko svog Sina usmerava svoje sluge da širom sveta propovedaju kako je jedini lek za sve ljudske patnje vladavina Kraljevstva. Ta Božja vladavina će sa zemlje odstraniti sve probleme — rat, kriminal, siromaštvo, starost, bolest i smrt. Kraljevstvo će uvesti slavan zemaljski raj, u kome će čak i mrtvi uskrsnuti (Matej 6:9, 10; Luka 23:43; Dela apostolska 24:15; Otkrivenje 21:3, 4). Kolika je samo prednost objavljivati dobru vest o tim stvarima! Onda je sasvim jasno da nije nikakav problem to što Jehova traži od nas. Mi se suočavamo s protivljenjem, ali su Satana Đavo i njegov svet odgovorni za to.
20. Kako se možemo izboriti s bilo kojim izazovom koji Đavo postavi pred nas?
20 Kako se možemo uspešno izboriti s bilo kojim izazovom koji Satana postavi pred nas? Tako što ćemo zadržati na umu sledeće reči: „Budi, sine, mudar, srce mi obraduj, pa ću lako odgovoriti onom koji me ruži“ (Poslovice 27:11). Isus je, time što je ostavio sigurnost života na nebu da bi na zemlji vršio Očevu volju, pribavio Jehovi odgovor na Satanino ruganje (Isaija 53:12; Jevrejima 10:7). Isus je kao čovek izdržao sve kušnje koje su mu bile nametnute, čak i smrt na mučeničkom stubu. Ako ga sledimo kao svoj Uzor, i mi možemo izdržati patnje i činiti ono što Jehova traži od nas (Jevrejima 12:1-3).
21. Šta osećaš zbog ljubavi koju su pokazali Jehova i njegov Sin?
21 Koliku su ljubav Bog i Sin pokazali prema nama! Zbog Isusove žrtve, poslušni ljudi imaju izgled da večno žive u Raju. Ne dozvolimo onda ničemu da nam zamrači tu našu nadu. Umesto toga, neka svako ponaosob primi k srcu ono što nam je Isus omogućio, kao što je to i Pavle primio k srcu kada je rekao: ’Sin Božji me je voleo i predao sebe za mene‘ (Galatima 2:20). I pokažimo srdačnu zahvalnost Jehovi, našem Bogu punom ljubavi, koji od nas nikada ne traži previše.
Kako bi odgovorio?
◻ Šta Jehova traži od nas danas?
◻ Kako je Hrist naglasio važnost ljubavi tokom svoje poslednje večeri s apostolima?
◻ Kako možemo da dokažemo da volimo Boga?
◻ Zašto je prednost da činimo ono što Jehova traži od nas?
[Slika na 23. strani]
Koju je pouku Isus pružio time što je oprao noge svojim apostolima?
[Slika na 25. strani]
Uprkos protivljenju, divna je prednost prenositi dobru vest drugima