Budimo revni u služenju Jehovi
„Žetva je velika, a radnika je malo“ (MAT. 9:37)
1. Kako bi opisao hitnost?
DO KRAJA dana kolega s posla treba da obrati pažnju na jedan dokument. Šta ćemo učiniti? Naznačićemo „HITNO!“ Žurimo na jedan važan sastanak i kasnimo. Šta ćemo uraditi? Pozvaćemo taksi i reći vozaču: „Molim vas, požurite, HITNO JE!“ Zaista, kada imamo zadatak koji se mora obaviti a vreme nam polako ističe, napeti smo i uzbuđeni. Nivo adrenalina raste i mi dajemo sve od sebe da što brže i bolje to obavimo. To se zove hitnost!
2. Koji je danas najhitniji zadatak za prave hrišćane?
2 Danas za prave hrišćane ništa nije hitnije od propovedanja dobre vesti o Kraljevstvu i stvaranja učenika od ljudi iz svih naroda (Mat. 24:14; 28:19, 20). Citirajući Isusa, učenik Marko je napisao da se to delo mora obaviti „najpre“, to jest pre nego što dođe kraj (Mar. 13:10). To je sasvim logično. Isus je rekao: „Žetva je velika, a radnika je malo.“ Žetva ne može da čeka, letina se mora sakupiti pre kraja sezone (Mat. 9:37).
3. Šta mnogi čine zbog hitnosti dela propovedanja?
3 Budući da nam je propovedanje toliko važno, zaslužuje da mu posvetimo što više vremena, snage i pažnje. Mnogi to već čine, što je za svaku pohvalu. Neki su pojednostavili život kako bi punovremeno služili kao pioniri, misionari ili u Betelu. Oni imaju pune ruke posla. Možda su puno toga morali da žrtvuju i suočavaju se s raznim izazovima. Ali, Jehova ih bogato blagosilja. Drago nam je zbog njih. (Pročitati Luku 18:28-30.) Ostali koji se ne mogu pridružiti redovima punovremenih objavitelja trude se da što više vremena posvete ovom delu kojim se spasavaju životi, što obuhvata i usmeravanje dece na put spasenja (Pon. zak. 6:6, 7).
4. Zašto je nekima teško da sačuvaju osećaj hitnosti?
4 Kao što smo videli, osećaj hitnosti se obično dovodi u vezu sa ograničenim vremenom, rokom ili krajem. Mi živimo u vreme kraja, za šta postoji obilje biblijskih i istorijskih dokaza (Mat. 24:3, 33; 2. Tim. 3:1-5). Ipak, nijedan čovek ne zna kada će tačno doći kraj. Kada je govorio o pojedinostima „znaka“ koji će obeležiti ’svršetak ovog poretka‘, Isus je posebno istakao: „O tom danu i času niko ne zna, ni nebeski anđeli ni Sin, nego samo Otac“ (Mat. 24:36). S obzirom na to, nekima može biti teško da iz godine u godinu sačuvaju osećaj hitnosti, posebno ako to čine već dugo (Posl. 13:12). Da li se ponekad tako osećaš? Šta nam može pomoći da steknemo ili zadržimo osećaj hitnosti dok obavljamo zadatak koji su nam Jehova Bog i Isus Hrist poverili?
Ugledajmo se na Isusa, našeg Uzora
5. Kako je Isus pokazao da ima osećaj hitnosti u službi?
5 Od svih onih koji su sa osećajem hitnosti služili Bogu, Isus Hrist je svakako bio najbolji primer. Imao je dosta toga da uradi za samo tri i po godine. Pa ipak, u služenju Jehovi učinio je više od bilo koga. Obznanio je ime svog Oca i njegovu nameru, propovedao dobru vest o Kraljevstvu, razotkrio licemerstvo i lažna učenja verskih vođa i podržao Jehovinu vrhovnu vlast do same smrti. Nije se štedeo, već je nesebično poučavao, pomagao ljudima i lečio ih gde god je išao (Mat. 9:35). Niko nije učinio toliko toga za tako kratko vreme. Niko nije toliko marljivo radio kao Isus (Jov. 18:37).
6. Šta je Isusu bila glavna motivacija za službu?
6 Šta je Isusa podsticalo da se neumorno troši u službi? Na osnovu Danilovog proročanstva, Isus je mogao znati gde se nalazi u Jehovinom vremenskom rasporedu (Dan. 9:27). Tako je trebalo da se njegova služba na zemlji završi „u polovini te nedelje“, to jest nakon tri i po godine. Nedugo posle trijumfalnog ulaska u Jerusalim u proleće 33. n. e., Isus je rekao: „Došao je čas da Sin čovečji bude proslavljen“ (Jov. 12:23). Iako je znao da će uskoro umreti, nije bio preokupiran time, niti mu je to bio glavni motiv za marljivost. Umesto toga, glavna motivacija bila mu je da vrši volju svog Oca i pokaže ljubav prema ljudima. Ta ljubav ga je podsticala da sakupi i obuči učenike i šalje ih da propovedaju. Činio je to kako bi oni nastavili delo koje je započeo i postigli čak i veća dela od njegovih. (Pročitati Jovana 14:12.)
7, 8. Kako su učenici reagovali kada je Isus rasterao trgovce iz hrama i zašto je tako postupio?
7 Jedan događaj iz Isusovog života upečatljivo oslikava njegovu revnost. Odigrao se početkom njegove službe, u vreme Pashe 30. n. e. Isus i njegovi učenici su došli u Jerusalim i videli u hramu „one što prodaju goveda, ovce i golubove i menjače novca kako tamo sede“. Kako je Isus reagovao i kako je to uticalo na njegove učenike? (Pročitati Jovana 2:13-17.)
8 Ono što je Isus učinio i rekao tom prilikom, podsetilo je njegove učenike na proročanske reči jednog Davidovog psalma: „Revnost za dom tvoj [me] izjeda“ (Ps. 69:9). Zašto su na to pomislili? Zato što je samo revnost mogla navesti Isusa da učini nešto tako rizično i opasno. Na kraju krajeva, hramske vlasti — sveštenici, pismoznalci i drugi — podržavali su ovu unosnu trgovinu koja je sramotila Boga. Da bi razotkrio i prekinuo njihovu saradnju, Isus je morao da se suprotstavi religioznom sistemu tog vremena. Kao što su učenici ispravno razumeli, njegova ’revnost za Božji dom‘, to jest revnost za pravo obožavanje Boga, bila je očigledna. Prema tome, šta je revnost? Da li je to isto što i hitnost?
Razlika između hitnosti i revnosti
9. Kako se može opisati revnost?
9 Prema jednom rečniku, „revnost“ se definiše kao „usrdnost i velika predanost nečemu“ i kao sinonimi navode se marljivost, preduzimljivost, žar i oduševljenje. Isusova služba se sigurno može opisati svim ovim izrazima. Stoga, jedan prevod prenosi pomenuti stih na sledeći način: „Odanost za tvoj dom, o Bože, plamti u meni poput vatre“ (Today’s English Version). Zanimljivo je da se u nekim istočnjačkim jezicima izraz za „revnost“ sastoji od dve reči koje doslovno znače „žar u srcu“. Nije čudo što su se učenici setili Davidovih reči kada su videli šta je Isus učinio u hramu. Šta je onda rasplamsalo žar u Isusovom srcu i navelo ga da postupi na takav način?
10. Šta znači izraz „revnost“ u biblijskom smislu?
10 Izraz „revnost“ u Davidovom psalmu izveden je iz hebrejske reči koja se u drugim delovima Biblije često prevodi kao „ljubomora“. Na nekim mestima u prevodu Novi svet taj izraz je preveden kao odanost koja se iskazuje isključivo jednoj osobi. (Pročitati Izlazak 20:5; 34:14 i Isusa Navina 24:19.) Jedan biblijski rečnik za ovaj izraz kaže: „Često se koristi u vezi sa odnosom između muža i žene... Baš kao što supružnici ljubomorno čuvaju svoj odnos tako što polažu isključivo pravo jedno na drugo, tako i Bog polaže i brani pravo na odanost onih koji pripadaju samo njemu.“ Prema tome, revnost u biblijskom smislu je više od žara i oduševljenja koje, na primer, osećaju navijači prema svom omiljenom sportu. Davidova revnost se može uporediti s pozitivnom vrstom ljubomore koja podrazumeva netolerisanje bilo kakvog suparništva i nanošenja sramote Jehovi, snažnim porivom da se zaštiti Jehovino dobro ime i ispravi nepravda koja mu se nanosi.
11. Šta je pokretalo Isusa na akciju?
11 Isusovi učenici nisu pogrešili kada su Davidove reči povezali sa onim što su videli u hramu. Isus se nije toliko trudio i zalagao zato što je imao ograničeno vreme, već zato što ga je revnost pokretala da brani Očevo ime i čisto obožavanje. Kada je video kako se sramoti Božje ime i huli na njega, bio je opravdano ljubomoran, ili revan, i preduzeo je akciju da to ispravi. Videvši kako verske vođe tlače i iskorišćavaju te jadne ljude, revnost ga je podstakla da im olakša teret, kao i da izgovori snažne reči osude protiv okrutnih verskih vođa (Mat. 9:36; 23:2, 4, 27, 28, 33).
Budimo revni u služenju Jehovi
12, 13. Šta su današnje verske vođe učinile sa (a) Božjim imenom? (b) Božjim Kraljevstvom?
12 Religiozna scena u naše vreme je slična, ako ne i gora. Na primer, prisetimo se da je prvo za šta je Isus poučio svoje sledbenike da se mole bilo: „Neka se sveti ime tvoje“ (Mat. 6:9). Da li današnje verske vođe, posebno sveštenstvo hrišćanskog sveta, uče ljude da Bog ima ime koje treba svetiti? Naprotiv. Lažnim učenjima o Trojstvu, besmrtnosti ljudske duše i paklenoj vatri oni pogrešno predstavljaju Boga kao misterioznog, nedokučivog i okrutnog, koji čak uživa u ljudskoj patnji. Takođe su svojim skandaloznim postupcima i licemerstvom naneli sramotu Bogu. (Pročitati Rimljanima 2:21-24.) Nadalje, učinili su sve kako bi prikrili Božje lično ime, i čak su ga uklonili iz nekih prevoda Biblije. Tako su sprečili ljude da se približe Bogu i razviju blizak odnos s njim (Jak. 4:7, 8).
13 Isus je takođe poučio svoje sledbenike da se mole za Božje Kraljevstvo: „Neka dođe kraljevstvo tvoje. Neka bude volja tvoja, kako na nebu tako i na zemlji“ (Mat. 6:10). Iako verske vođe često izgovaraju tu molitvu, oni podstiču ljude da se uzdaju u političke i druge ljudske organizacije. Štaviše, oni omalovažavaju one koji propovedaju i svedoče za to Kraljevstvo. Iz tog razloga, mnogi koji se izjašnjavaju kao hrišćani više ne žele ni da razgovaraju o Božjem Kraljevstvu a kamoli da veruju u njega.
14. Kako je sveštenstvo hrišćanskog sveta obezvredilo ono što stoji u Božjoj Reči?
14 Isus je u molitvi Bogu jasno rekao: „Tvoja reč je istina“ (Jov. 17:17). Pre nego što se vratio na nebo, Isus je rekao da će postaviti ’vernog i razboritog roba‘ koji će pružati duhovnu hranu (Mat. 24:45). Premda sveštenstvo hrišćanskog sveta ponosno tvrdi da zastupa Božju Reč, da li je opravdalo Gospodarevo poverenje i verno izvršilo taj zadatak? Ne. Oni često govore da je ono što stoji u Bibliji izmišljena priča ili legenda. Umesto da stadu pruža duhovnu hranu, donoseći mu utehu i prosvetljenje, sveštenstvo širi ljudsku filozofiju koja godi ušima vernika. Pored toga, oni snižavaju Božja moralna merila kako bi se prilagodili takozvanom novom moralu (2. Tim. 4:3, 4).
15. Kako na tebe utiče sve ono što sveštenstvo čini u ime Boga?
15 Zbog svega što se čini navodno u ime Boga Biblije, mnogi iskreni ljudi su se razočarali ili potpuno izgubili veru u Boga i Bibliju. Oni su postali žrtve Satane i njegovog zlog sveta. Kako se osećaš dok posmatraš i slušaš da se takve stvari dešavaju iz dana u dan? Kada vidiš da se sramoti Jehovino ime i huli na njega, zar nisi kao njegov sluga podstaknut da učiniš sve što možeš da ispraviš tu nepravdu? Kada vidiš kako su iskreni ljudi prevareni i iskorišćeni, zar te to ne pokreće da im pružiš utehu? Zapazivši kako su ljudi „izmučeni i rasejani kao ovce bez pastira“, Isus se nije samo sažalio na njih već je ’počeo da ih poučava mnogo čemu‘ (Mat. 9:36; Mar. 6:34). Zaista imamo puno razloga da poput Isusa budemo revni za obožavanje pravog Boga.
16, 17. (a) Šta treba da nas podstakne da damo sve od sebe u službi? (b) Šta ćemo osmotriti u sledećem članku?
16 Kada tako gledamo na našu službu, reči apostola Pavla iz 1. Timoteju 2:3, 4 dobijaju posebno značenje. (Pročitati.) U službi se zalažemo ne samo zato što znamo da živimo u poslednjim danima već i zato što razumemo da je to Božja volja. On želi da ljudi saznaju istinu kako bi mu i oni služili i primili blagoslove. Podstaknuti smo da damo sve od sebe u službi ne samo zato što imamo još malo vremena već zato što želimo da slavimo Božje ime i pomognemo drugima da saznaju šta je njegova volja. Mi smo revni u služenju Jehovi (1. Tim. 4:16).
17 Kao Jehovin narod, blagoslovljeni smo poznavanjem istine o Božjoj nameri sa ljudima i zemljom. Možemo pomoći ljudima da pronađu sreću i sigurnu nadu za budućnost. Možemo im pokazati kako mogu biti zaštićeni kada uništenje dođe na Satanin poredak (2. Sol. 1:7-9). Umesto da budemo uznemireni ili obeshrabreni jer nam se čini da Jehovin dan kasni, treba da nam bude drago što još uvek imamo vremena da s revnošću služimo Jehovi (Mih. 7:7; Avak. 2:3). Kako možemo steći takvu revnost? To ćemo osmotriti u sledećem članku.
Možeš li objasniti?
• Šta je podsticalo Isusa da se neumorno troši u službi?
• Šta je revnost u biblijskom smislu?
• Zašto danas imamo mnogo razloga da budemo revni u služenju Jehovi?
[Slika na 8. strani]
Isusu je bilo najvažnije da vrši volju svog Oca i pokaže ljubav prema ljudima
[Slika na 10. strani]
Imamo mnogo razloga da budemo revni u služenju Jehovi