Isti skroman Apolosov stav očigledan je i u njegovoj spremnosti da prihvati pismo preporuke od efeške braće skupštini u Korintu. Izveštaj nastavlja: „I kako htedne da pređe u Ahaju, braća ga hrabriše na to i pisaše učenicima da ga prime lepo“ (Dela apostolska 18:27; 19:1). Apolos nije zahtevao da bude prihvaćen zbog svojih vlastitih zasluga već je skromno sledio pripremu hrišćanske skupštine.

Početni rezultati Apolosove službe u Korintu bili su izvrsni. Knjiga Dela apostolskih izveštava: „I on, došavši onamo, posta, Božjom milošću, vrlo koristan onima koji behu primili veru; jer silno nadvlađivaše Judeje, jednako pred narodom dokazujući iz Pisma da Isus jeste Hristos“ (Dela apostolska 18:27, 28).

Apolos se stavio na raspolaganje skupštini, ohrabrujući braću svojom spremnošću i revnošću. Šta je bio ključ njegovog uspeha? Apolos je sigurno imao prirodne sposobnosti i bio je hrabar jer nije posustajao u javnoj debati s Jevrejima. Ali što je još važnije, on je rezonovao koristeći Pismo.