Hrabro objavljuj Jehovino kraljevstvo!
„Ljubazno je primao sve koji su mu dolazili, propovedajući im kraljevstvo Božje“ (DELA APOSTOLSKA 28:30, 31, NS).
1, 2. Koji je dokaz božanske potpore uživao Pavle, i kakav nam je primer ostavio?
JEHOVA uvek podupire one koji objavljuju Kraljevstvo. Kako li se to jasno pokazalo kod apostola Pavla! On je uz pomoć Božje potpore stupao pred vladare, podnosio napade svetine i neustrašivo objavljivao Jehovino Kraljevstvo.
2 Čak kao zatvorenik u Rimu „ljubazno je [Pavle] primao sve koji su mu dolazili, propovedajući im kraljevstvo Božje“ (Dela apostolska 28:30, 31, NS). Kakvog li odličnog primera za Jehovine svedoke danas! Iz Pavlove službe, o kojoj izveštava Luka u zaključim poglavljima biblijske knjige Dela apostolska, mi možemo mnogo naučiti (20:1–28:31).
Izgrađivanje suvernika
3. Šta se dogodilo u Troadi, i koje poređenje s tim u vezi povlačimo za današnje vreme?
3 Nakon što se stišala buna u Efesu, Pavle je nastavio svoje treće misionarsko putovanje (20:1-12). Ali, kad se spremao da se ukrca za Siriju, doznao je da Jevreji planiraju napad na njega. Nameravali su se možda ukrcati na palubu iste lađe, kako bi ubili Pavla. Zato je on krenuo kroz Makedoniju. U Troadi je proveo nedelju dana, izgrađujući vernike, kako to danas čine putujući nadglednici Jehovinih svedoka. U noći uoči polaska na put Pavle je produžio svoj govor sve do ponoći. Na jednom je prozoru sedeo Evtih, očigledno umoran od napornog dana. Zaspao je, strmoglavio se dole s trećeg sprata i ostao na mestu mrtav. Tada ga je Pavle vratio u život. Kakvu li je to radost izazvalo! Predstavimo sebi, stoga, kakva će radost vladati kad u predstojećem novom svetu budu uskrsavali mnogi milioni! (Jovan 5:28, 29).
4. Šta je Pavle učio starešine Efesa u vezi službe propovedanja?
4 Na putu za Jerusalim Pavle se u Miletu sastao sa starešinama iz Efesa (20:13-21). Podsetio ih je kako ih je poučavao „od kuće do kuće“ i kako „je dao temeljno svedočanstvo Jevrejima i Grcima o pokajanju k Bogu i veri u našega Gospoda Isusa“ (NS). Oni koji su postali starešine već su se pokajali i verovali. Ali, Pavle je i njih školovao kako da u službi od kuće do kuće neustrašivo objavljuju nevernicima Kraljevstvo, što Jehovini svedoci i danas rade.
5. (a) Kako se Pavle pokazao primernim u pogledu vođenja svetim duhom? (b) Zašto je trebalo upozoriti starešine da ’paze na sve stado‘?
5 Pavle se na primeran način dao voditi svetim duhom (20:22-30). „Svezan u duhu“ ili svestan dužnosti da se dâ voditi od duha, apostol je pošao u Jerusalim, iako su ga tamo čekali okovi i patnje. On je cenio život, ali za njega je najvažnije bilo sačuvati besprekornost prema Bogu, što bi i kod nas trebao biti slučaj. Pavle je opomenuo starešine da ’paze na sve stado u kom ih je duh sveti postavio nadglednicima‘. Po njegovom ’odlasku‘ (očigledno njegovoj smrti) „okrutni vuci“ „neće obzirno postupati sa stadom“ (NS). Takvi će se muževi podići iz redova samih starešina i učenici sa slabom sposobnošću razlučivanja prihvatiće njihove iskrivljene nauke (2. Solunjanima 2:6).
6. (a) Zašto je Pavle mogao pouzdano poveriti starešine Bogu? (b) Kako se Pavle držao načela iz Dela apostolskih 20:35?
6 Starešine su morali ostati duhovno budni, kako bi mogli da pruže zaštitu pred otpadom (20:31-38). Apostol ih je poučavao na temelju Hebrejskih spisa i Isusovih nauka, čija im je sveta sila mogla pomoći postići ’nasledstvo među svima posvećenima‘ — nebesko Kraljevstvo. Time što je Pavle radio za zbrinjavanje životnih potreba sebe i svojih sudrugova, potaknuo je starešine da i oni marljivo rade (Dela apostolska 18:1-3; 1. Solunjanima 2:9). Postupamo li i mi tako, pomažući još i drugima postići večni život, razumećemo Isusove reči: „Više je sreće u davanju nego u primanju.“ Smisao te izjave nalazimo i u Evanđeljima, no samo Pavle ju je citirao, bilo da ju je čuo ili primio pod nadahnućem. I mi možemo biti jako srećni ako smo požrtvovani kao Pavle. On se toliko zalagao da su starešine Efesa bili jako žalosni kad je odlazio od njih!
Neka bude Jehovina volja
7. Kako je Pavle dao dobar primer u podvrgavanju Božjoj volji?
7 Na kraju svog trećeg misionarskog putovanja (oko 56. n. e.) Pavle je dao dobar primer u podvrgavanju Božjoj volji (21:1-14). U Ćesariji se zajedno sa svojim drugovima zadržao kod Filipa, čije su četiri kćerke device ’proricale‘, tako što su uz pomoć svetog duha predskazivale događaje. Tu je hrišćanski prorok Agav Pavlovim pojasom vezao sebi ruke i noge, a potom ga je duh potaknuo da objasni kako će vlasnika tog pojasa u Jerusalimu svezati Jevreji, a zatim ga predati u ruke paganima. „Spreman sam ne samo biti svezan nego i umreti u Jerusalimu za ime Gospoda Isusa“, rekao je Pavle. Tada su se učenici umirili, rekavši: „Neka bude Jehovina volja“ (NS).
8. Na šta možemo misliti ako nam ponekad teško pada slediti dobar savet?
8 Pavle je ispričao starešinama u Jerusalimu šta je Bog kroz njegovu službu učinio među ne-Jevrejima (21:15-26). Ako bi nam kada teško palo slediti dobar savet, setimo se kako je Pavle spremno prihvatao savete. Da bi se dokazalo kako on nije učio Jevreje u paganskim zemljama ’otpadu od Mojsija‘, sledio je savet starešina da se on i još četvorica muževa podvrgnu ceremonijalnom čišćenju, čije troškove bi on sam snosio. Iako je Isusovom smrću Mojsijev zakon bio uklonjen s puta, Pavle nije učinio ništa neispravno time što se držao njegovih propisa u vezi zavetâ (Rimljanima 7:12-14).
Neustrašivo uprkos napadima svetine
9. Koje poređenje u vezi s napadima svetine možemo povući između Pavlovog iskustva i onoga što danas doživljavaju Jehovini svedoci?
9 Jehovini svedoci su često bili suočeni sa snažnim napadima svetine i pod tim okolnostima su sačuvali besprekornost prema Bogu. (Vidi na primer Godišnjak Jehovinih svedoka 1975. stranice 180-190, engl.) Jevreji u Maloj Aziji nahuškali su tako svetinu i protiv Pavla (21:27-40). Pošto su s apostolom videli Efežanina Trofima, krivo su ga optužili da je oskvrnio hram, jer je doveo u njega Grka. Gotovo da su već ubili Pavla, kad se odjednom pojavio rimski tribun Klaudije Lisija i sa svojim ljudima je utišao bunu. I kao što je bilo prorečeno (ali prouzrokovano po Jevrejima) Lisija je naredio da svežu apostola u lance (Dela apostolska 21:11). I baš kad su Pavla uvodili u kasarnu koja se graničila s predvorjem hrama, Lisija je doznao da Pavle nije buntovnik, nego Jevrejin koji je imao pravo ulaska u područje hrama. Pavlu je bilo dozvoljeno da govori i tada se on hebrejskim jezikom obratio mnoštvu.
10. Kako su Jevreji u Jerusalimu prihvatili Pavlove reči i zašto nije bio bičevan?
10 Pavle je hrabro svedočio (22:1-30). Dao je na znanje da je Jevrejin, koji je bio poučavan kod naročito poštovanog Gamaliila. Apostol je ispričao kako je na putu za Damask, kad je krenuo da proganja pripadnike Puta, ugledao proslavljenog Isusa Hrista, a zatim oslepio. Ali, Ananija mu je vratio vid. Kasnije mu je Gospod rekao: „Idi, jer ću te poslati daleko, k paganima!“ (St). Ove su reči delovale poput varnice kad padne na šumu. Mnoštvo je vikalo da Pavle ne sme da živi, tresli su svojim haljinama i vitlali u vazduh prašinu. Tada je Lisija naredio da odvedu Pavla u kasarnu gde bi, primenivši bičevanje, saznali zašto su Jevreji bili protiv njega. Ali, do tog bičevanja (napravom koja je imala kožne kaiševe sa čvorovima ili pričvršćenim komadićima metala ili kosti) nije došlo, jer je Pavle upitao: „Zar smijete bičevati rimskog građanina, i još k tome bez osude?„ (St). Kad je Lisija ustanovio da je Pavle rimski građanin, prestrašio se i odveo ga pred Sinedrijum, kako bi se utvrdilo zašto su ga Jevreji optužili.
11. U kom smislu je Pavle bio farisej?
11 Na početku svoje obrane pred Sinedrijum Pavle je izjavio kako se vladao „sa sasvim čistom savesti pred Bogom“. Tada je veliki sveštenik Ananija naredio da ga udare (23:1-10). Pavle mu je na to rekao: „Tebe će udariti Bog, okrečeni zide!“ Neki su pitali: „Šta, ti grdiš velikoga Božjeg sveštenika?“ (St). Radi lošeg vida Pavle možda nije prepoznao Ananiju. Ali, obzirom da je primetio da se veće sastoji od fariseja i sadukeja, Pavle je rekao: ’Ja sam farisej i zbog nade u uskrsenje mrtvih meni se sudi.‘ To je prouzrokovalo da se Sinedrijum razdelio, jer su fariseji verovali u uskrsenje, a sadukeji ne. Razdor je bio tako velik da je Lisija morao spasiti apostola.
12. Kako je Pavle izbegao napad u Jerusalimu?
12 Kao sledeće, Pavle je izbegao planirani napad na njegov život (23:11-35). Četrdeset Jevreja se zaklelo da neće ni jesti ni piti dok ga ne ubiju. Pavla i Lisiju je o tome obavestio Pavlov sestrić. Tada je pod zaštitom vojske apostol bio odveden upravitelju Antoniju Filiksu u Ćesariju, glavni grad rimske uprave nad Judejom. Filiks je obećao da će ga saslušati i zapovedio je da ga čuvaju u pretorijskoj palati Iroda Velikog, u upraviteljevom sedištu.
Neustrašivost pred vladarima
13. O čemu je Pavle svedočio pred Filiksom, i kako je to delovalo?
13 Uskoro se apostol branio protiv lažnih optužbi, svedočeći neustrašivo pred Filiksom (24:1-27). Pred jevrejskim je tužiocima Pavle objasnio da on nije pobunio svetinu. Rekao je kako on veruje u sve što stoji pisano u Zakonu i Prorocima, radujući se ’uskrsenju pravednih i nepravednih‘. Pavle je došao u Jerusalim s ’darovima milosrđa‘ (prilozima za Isusove sledbenike koji su možda osiromašili radi progonstva) i podvrgao se ceremonijalnom čišćenju. Filiks je odložio parnicu. Kasnije je Pavle propovedao njemu i njegovoj ženi Drusili (kćerki Iroda Agripe I.) o Hristu, pravednosti, samosavladavanju i o dolazećem sudu. Filiks se prestrašio i otpustio Pavla. Potom je međutim, češće pozivao apostola k sebi, uzalud očekujući da će dobiti mito od njega. Filiks je znao da je Pavle bio nedužan, ali ga je držao u okovima, jer se nadao da će tako steći naklonost kod Jevreja. Nakon dve godine na Filiksovo mesto dolazi Pontije Fist.
14. Kojom se zakonskom pripremom koristio Pavle kad se pojavio pred Fistom, i kako se to može uporediti s današnjim vremenom?
14 Pavle se neustrašivo branio i pred Fistom (25:1-12). Da je apostol zaslužio smrt, on ne bi molio da bude oslobođen. Ali, niko ga nije mogao predati Jevrejima na dar. „Prizivam se na cara!“, rekao je Pavle, iskoristivši time pravo da se kao rimski građanin pojavi u Rimu i pred sudom (i to pred Neronom). Priziv je usvojen i Pavle je, kako je bilo prorečeno, mogao „svedočiti i u Rimu“ (Dela apostolska 23:11, St). I Jehovini svedoci se služe određenim pripremama u „odbrani i zakonskom utvrđivanju dobre vesti“ (Filipljanima 1:7, NS).
15. (a) Koje se proročanstvo ispunilo kad se Pavle pojavio pred kraljem Agripom i pred Fistom? (b) Kako se Pavle ’praćao protiv ostana‘?
15 Kralj Irod Agripa II. iz severne Judeje i njegova sestra Vernikija (s kojom je živio u rodoskrvničkoj vezi) slušali su Pavla u vreme jedne posete Fistu u Ćesariji (25:13–26:23). Time što je Pavle svedočio pred Agripom i kraljem, ispunilo se proročanstvo da će on doneti Gospodovo ime i pred kraljeve (Dela apostolska 9:15). Kad je pričao Agripi šta se dogodilo na putu za Damask, spomenuo je Isusove reči: „Teško ti se protiv ostana praćati“ (St). I kao što se tvrdoglavi bik sam povredi kad se opire protiv uboda ostana, tako je i Savle povredio sam sebe boreći se protiv Isusovih sledbenika, koji su uživali potporu s Božje strane.
16. Kako su Fist i Agripa reagovali na Pavlovo svedočenje?
16 Kako su reagovali Fist i Agripa? (26:24-32). Nesposoban da razume uskrsenje, a zadivljen Pavlovom uverljivošću, Fist je rekao: „Tvoje te veliko znanje čini luđakom!“ (St). Isto tako i danas neki optužuju Jehovine svedoke da su ludi, iako oni ustvari poput Pavla govore „reči istine i razbora“. „Hoćeš me uveriti da si me za kratko vreme učinio hrišćaninom“, rekao je Agripa i obustavio saslušanje. Na kraju je priznao da je Pavle mogao biti pušten na slobodu da se nije prizvao na Ćesara.
U opasnosti na moru
17. Kako bi opisao opasnosti na moru koje su nastupile u toku Pavlovog putovanja za Rim?
17 Tokom putovanja za Rim Pavle je bio izložen „opasnostima na moru“ (2. Korinćanima 11:24-27, NS). Vojni zapovednik po imenu Julije bio je zadužen da dovede zatvorenike iz Ćesarije za Rim (27:1-26). Kad je lađa pristala u Sidonu, Pavlu je bilo dozvoljeno da poseti braću vernike, koji su ga duhovno okrepili. (Uporedi 3. Jovanova 14.) U Miri (Mala Azija) Julije je dopustio zatvorenicima da se ukrcaju u lađu sa žitom, koja je plovila za Italiju. Uprkos jakom suprotnom vetru stigli su na mesto zvano Dobra pristaništa u blizini kritskog grada Laseje. Kad su odatle otplovili, na putu za Finiks lađu je zahvatio severoistočni vetar. Pošto su se mornari bojali da će se nasukati na Sirtu (živi pesak) Severne Afrike „spustiše plivajuće sidro“ (St) — možda jedro i jarbole. A lađu su već privezali konopcima da ne pukne. Kako je oluja nastavila da besni i sledećeg dana, olakšali su lađu izbacivši teret preko palube. Trećeg dana izbacili su preko palube i brodsku opremu (užad ili nepotrebnu opremu). I kad je nestalo svake nade, Pavlu se pojavio jedan anđeo, rekavši mu da se ne boji, jer će stići do Ćesara. Kakvog li olakšanja kad im je Pavle objasnio da će se lađa nasukati na neko ostrvo, te da će svi putnici stići na kopno.
18. Šta se na kraju dogodilo s Pavlom i njegovim saputnicima?
18 Putnici su preživeli (27:27-44). Četrnaestog dana mornari su oko ponoći nazreli da im se primiče neka zemlja, što se pokazalo i merenjem dubine vode. Bojeći se da ne udare u grebene, spustili su sidra. Na Pavlov savet svih 276 muževa je jelo. Potom su olakšali lađu, bacivši pšenicu u more. U osvit dana mornari su odvezali sidra, popustili konopce na kormilima i digli prednje jedro prema vetru. Lađa je udarila u peščani greben i krma se počela lomiti. Ali, svi su ipak izašli na kopno.
19. Šta se s Pavlom dogodilo na Malti, i šta je tamo učinio za druge?
19 Potpuno mokri i iscrpljeni, brodolomci su se našli na Malti, gde su ostrvljani pokazali ’vanrednu ljudsku dobroćudnost‘ (28:1-16). Kad je Pavle bacio naramak suvih grana na vatru, izašla je zmija naterana od vrućine, te mu se uhvatila za ruku. (Danas nema na Malti zmija otrovnica; a onda se ustvari radilo o ’otrovnom stvoru‘, NS.) Maltežani su mislili da je Pavle ubica, kome „osvetnička pravda“ ne dopušta da dalje živi, ali kad nije otekao niti je pao mrtav, rekli su da je bog. Kasnije je Pavle izlečio mnoge ljude, među njima i oca poglavara ostrva Malte, imenom Poplije. Nakon tri meseca otplovili su Pavle, Luka i Aristarh dalje jednom lađom, koja je imala znak „Sinovi Zevsa“ (Kastor i Poluks, blizanci, koje se smatralo bogovima zaštitnicima mornara). Po dolasku u Potiole, Julije je nastavio dalje sa svojom grupom zatvorenika. Pavle je zahvalio Bogu i ohrabrio se kad se na Forun Apiji i kod Tri krčme na Via Apiji susreo s hrišćanima iz glavnog grada Rimskog Carstva. I na kraju, Pavlu je bilo dozvoljeno da u Rimu stanuje odvojeno u svom stanu, ali s vojnikom koji ga je čuvao.
Nastavi objavljivati Jehovino Kraljevstvo!
20. Čime je Pavle bio stalno zaposlen u svom konačištu u Rimu?
20 U svom konačištu u Rimu Pavle je neustrašivo objavljivao Jehovino Kraljevstvo (28:17-31). Jevrejskim prvacima je rekao: „Radi nade Izraelove nosim ove lance“ (St). Ta nada je uključivala prihvatanje Mesije — za šta moramo i mi biti spremni trpeti (Filipljanima 1:29). Iako većina tih Jevreja nije verovala, mnogi ne-Jevreji i ostatak Jevreja pokazali su ispravno stanovište srca (Isaija 6:9, 10). Dve godine je (oko 59-60. n. e.) Pavle primao sve koji su mu dolazili i „sasvim slobodno i bez prepreka propovedao o kraljevstvu Božjem i izlagao nauku o Gospodu Isusu Hristu“.
21. Kakav je primer ostavio Pavle sve do kraja svog zemaljskog života?
21 Izgleda da je Neron proglasio Pavla nedužnim i da ga je oslobodio. Potom je apostol zajedno s Timotejem i Titom nastavio sa službom. Međutim, u Rimu je bio ponovo bačen u tamnicu (oko 65, n. e.) i verovatno je umro kao mučenik za vreme Neronove vladavine (2. Timoteju 4:6-8). Ali, Pavle je sve do kraja bio izvrstan primer kao hrabar objavitelj Kraljevstva. Neka bi i u ovim poslednjim danima svi koji su se predali Bogu istim duhom neustrašivo objavljivali Jehovino Kraljevstvo!
Kako bi odgovorio?
◻ Koje je školovanje u službi propovedanja Pavle posredovao starešinama Efesa?
◻ Kako je Pavle bio dobar primer u pogledu podvrgavanja Božjoj volji?
◻ Koja sličnost postoji između Pavlovih iskustava i onoga što danas doživljavaju Jehovini svedoci, a u vezi napada svetine?
◻ Kojom se zakonskom pripremom poslužio Pavle dok je stajao pred namesnikom Fistom, i koja se poređenja može povući s današnjim vremenom?
◻ Čime je Pavle bio stalno zaposlen u svom konačištu u Rimu, i kakav je primer time ostavio?