Razumeti razlog dolaska Mesije

„Nađosmo Mesiju“ (JOVAN 1:41).

 1. O kojim se rečima koje pobuđuju pažnju izveštava u Bibliji i kada su bile izrečene?

OVE reči, koje pobuđuju pažnju, uputio je svom bratu pre više od 1950 godina jedan Jevrej po imenu Andrija. Osećaš li oduševljenje kojim zrače ove reči, koje je zabeležio hrišćanski apostol Jovan? Tu je nezaboravnu godinu hrišćanski istoričar Luka označio ’petnaestom godinom vladavine cara Tiberija‘. Petnaesta godina Tiberija, započela je u septembru 28. n. e., ako se računa od njegovog proglašenja za vladara Rimskog Carstva, a završila septembra 29. n. e. (Luka 3:1-3, 21, 22; Jovan 1:32-35, 41).

 2. Kako je Danijelovo proročanstvo skrenulo pažnju na 29. godinu naše ere?

² Godina kad se Mesija pojavio bila je tačno prorečena. Prošle su tačno 483 godine nakon što je persijski kralj Artakserks izdao naređenje da se ponovo sagradi Jerusalim, a bilo je to 20. godine njegove vladavine, to jest 455. pre n. e. (Nehemija 2:1-8).a Prorok Danijel je prorekao „da će od časa kad izađe reč da se obnovi i ponovo izgradi grad Jerusalim, pa do Mesije vođe, biti sedam sedmica, a onda šezdeset i dve sedmice“ (Danijel 9:25, NW). Dakle, između ta dva značajna događaja ležaće (7 + 62)= 69 proročanskih sedmica. Doslovnih 69 sedmica iznosi 483 dana. Prema proročanskom pravilu „dan za godinu“ Mesija će se pojaviti posle 483 godine, što znači godine 29. n. e. (Ezekjel 4:6).

 3. (a) Šta znači naziv „Mesija“? (b) Koja proročanstva je trebalo da se ispune na Mesiji?

³ S pravom je 29. n. e. ’narod bio u iščekivanju‘ Mesije (Luka 3:1, 15). Naziv „Mesija“ ima isto značenje kao iz grčkog izvedena reč „Hrist“; oba izraza znače „pomazanik“ (Jovan 1:41). Goruće pitanje za mnoge Jevreje je glasilo: Koga će Jehova Bog pomazati za kralja, ne samo za kralja nad Izraelom, nego nad celim čovečanstvom? Proročanstva su ograničila izbor na jednog potomka Jude, Avrahamovog praunuka. Mesija je takođe trebalo da bude prestolonaslednik jevrejskog kralja Davida, trebalo je da bude rođen u Betlehemu, Davidovom rodnom gradu (Postanje 17:5, 6; 49:10; Psalam 132:11; Danijel 7:13, 14; Mihej 5:2; Jovan 7:42).

Jasno obeležavanje

 4, 5. (a) Šta se dogodilo te vrlo značajne 29. n. e.? (b) Na koji je nesumnjivi način bio obeležen izabranik za Mesiju?

⁴ Te vrlo značajne godine 29. n. e. dogodilo se sledeće: „Reč Božja progovori Jovanu, sinu Zaharijinu, u pustinji. I on prođe svu okolinu jordansku, propovedajući krštenje pokajanja za oproštenje greha“ (Luka 3:2, 3). Jovan je svojom službom pripremao pokajničke Jevreje da prihvate neposredni dolazak Mesije. Osim toga, Jovan je primio i jedan znak od Jehove. Trebalo je da potraži nekoga ’na koga vidi da silazi Duh i stoji na njemu‘ (Jovan 1:33).

⁵ Nakon što je krstio Isusa iz Nazareta, Jovan postaje svedok nesumnjivog pomazanja. Isus nije bio kršten uljem, poput svog zemaljskog praoca Davida, nego Jehovinim svetim duhom (1. Samuelova 16:13; Dela 10:38). U isto vreme, Božji je glas objasnio: „Ovo je moj Sin, ljubljeni, koga sam priznao“ (Matej 3:16, 17, NW). Jovan je kasnije posvedočio: „Vidjeh Duha gdje silazi s neba kao golub i stade na njemu. I ja vidjeh i zasvjedočih da je ovaj Sin Božij“ (Jovan 1:32, 34, DK).

 6. Koji su nam odličan primer ostavili Andrija i Jovan?

⁶ Sličnim je rečima Jovan Krstitelj revno predstavio Isusa svojim učenicima, nazvavši ga „Jagnje Božje koje odnosi grehe sveta“ (Jovan 1:29, NW). Dva učenika su brzo reagovala. Nakon što su proveli jedan dan u društvu s Isusom bili su potpuno uvereni. Jedan od tih bio je Andrija, koji je brzo potražio svog brata Simona Petra. Pretpostavlja se da je drugi učenik bio Jovan, sin Zebedejev; on je postao Isusov voljeni apostol. Nakon što je blizu 70 godina svedočio o Isusu, taj Jovan je bio naveden da u pismenom obliku načini gornji izveštaj za našu korist. Hoće li i tvoje srce biti dirnuto njegovim i Andrijinim primerom? Objavljuješ li isto tako revno kao oni i ostali ’apostoli Jagnjeta‘ oduševljavajuće istine o Mesiji? (Otkrivenje 1:9; 21:14; Jovan 1:35-41; Dela 5:40-42).

Pomazan za Kralja i Velikog sveštenika

 7. Zašto Isus nije mogao da služi kao sveštenik u hramu u Jerusalimu?

⁷ Pošto je Isus bio rođen u jevrejskoj naciji ’stajao je pod Zakonom‘ (Galatima 4:4). Zato on kao pripadnik Judinog plemena nije mogao služiti kao sveštenik u tadašnjem Jehovinom hramu, čiji su sveštenici bili potomci Arona iz Levijevog plemena. Apostol Pavle je podsetio suhrišćane da „je poznato da Gospod naš iziđe iz kolena Judina, a kome Mojsije ništa ne govori za ono što se odnosi na sveštenstvo“ (Jevrejima 7:14).

 8. Šta je bilo predočeno Jehovinim zemaljskim hramom?

⁸ Apostol Jovan je pisao: „Svjetlo istinito, koje rasvjetljuje svakoga čovjeka, dođe na ovaj svijet“ (Ivan 1:6-9, St). Prilikom Isusovog krštenja došlo je do toga da je počeo da postoji veliki duhovni hram, jer se sada pojavio duhovni prvosveštenik, koji može spasti ljude iz ropstva Sataninog sveta, koji se nalazi u duhovnom mraku (Jevrejima 8:1-5; 9:24).

 9, 10. (a) Šta znače Isusove reči: „Žrtve i prinose nisi hteo, ali si mi pripravio telo“? (b) Kako je sam Isus mislio o tome?

⁹ Isus se prilikom svog krštenja molio. U Bibliji su zapisane neke od njegovih značajnih reči koje je apostol Pavle kasnije citirao: „Žrtve i prinose nisi hteo, ali si mi telo pripravio. Žrtve i prinosi za greh nisu ti ugodni bili. I tada rekoh: Evo me, ja idem, (piše za mene na čelu knjige) da izvršim, Bože, volju tvoju“ (Jevrejima 10:5-7; Luka 3:21).

¹⁰ Time je Isus primenio na sebe proročanstvo iz Psalma 40:6-8. Tamo je bila prorečena Jehovina namera da se prekine sa životinjskim žrtvama koje je aronsko sveštenstvo prinosilo u hramu u Jerusalimu. Te žrtve nisu ’bile ugodne‘ Jehovi, jer su bile samo uzor, i nisu mogle u potpunosti da okaju grehe ljudi. Zato je Jehova pripremio Isusu savršeno ljudsko telo, koje je mogao žrtvovati. Bog je preneo život svog nebeskog Sina u matericu jevrejske device. Tako Isus nije prilikom svog rođenja bio uprljan Adamovim grehom. On je bio savršeni čovečiji Sin Božji, kroz čiji su život mogli biti oprošteni ljudski gresi (Luka 1:30-35). I kako je bilo prorečeno u Psalmu 40:8, Isus je od srca želeo da vrši volju svog Oca. „I mi smo po toj volji prinosom tela Isusa Hrista, osvećeni jedanput za uvek“ (Jevrejima 10:10, 11).

11. Koje se proročanstvo ispunilo smrću Mesije i zašto se može reći da su time ’prestale žrtve‘?

¹¹ Žrtva Isusovog čovečijeg života jedanput je zauvek ukinula potrebu prinošenja daljnjih žrtava u predodžbenom hramu u Jerusalimu. Osim toga, Isus je umro na Dan Pashe 33. n. e., što znači tri i po godine posle svog krštenja. Tri i po godine odgovara polovini proročanske nedelje (Brojevi 14:34). I konačno se dogodilo tačno ono što je Danijel prorekao u vezi odrezanja Mesije: „I u polovini nedelje učiniće da prestane žrtva i prinos“ (Danijel 9:26, 27, NW). Predodžbeno sveštenstvo u Jerusalimu nastavljalo je, doduše, sa svojim delovanjem sve do razorenja hrama godine 70. n. e., ali žrtve koje su tih godina prinosili sveštenici bile su bez ikakve vrednosti, jer su bile zamenjene Isusovom boljom žrtvom (Matej 23:37, 38).

12. U kom je smislu Isusova sveštenička služba bolja od Aronove?

¹² Aron je bio prvi u dugačkom nizu izraelskih velikih sveštenika. Nakon pomazanja svetim uljem on je morao čekati sedam dana u Šatoru sastanka, da bi mogao biti opunomoćen za službu velikog sveštenika (Levitik 8:12, 33). Na isti način Isus je morao čekati neko vreme pre nego što je bio opunomoćen da nastupa u korist ljudi. To vreme je trajalo od njegovog pomazanja za Velikog sveštenika do njegovog uskrsenja. Za razliku od Arona, besmrtnom Sinu Božjem nisu potrebni naslednici. Zato on služi kao sveštenik i kao kralj „po redu Melhisedekovu“ (Psalam 110:1-4; Postanje 14:18-20; Jevrejima 6:20; 7:1-3, 11-17, 23-25).

13. (a) Koja je teška odgovornost pripala velikom svešteniku izraelskog naroda? b) Kako je Isus Hrist preuzeo još veću odgovornost?

¹³ Velikom svešteniku u starom Izraelu pripala je glavna odgovornost pravilne religiozne pouke (Levitik 10:8-11; Malahija 2:7). Odgovarajuće tome, Isus je objavio Jehovine pravedne zahteve za sve koji žele da naslede Kraljevstvo i da dobiju večni život (Matej 6:9, 10, 33; 7:28, 29; 11:12; 25:34, 46). U jednoj sinagogi u Nazaretu, Isus je pročitao sledeće proročanstvo, primenivši ga na sebe: „Jehovin duh je na meni, jer me pomazao da objavim dobru vest.“ Nakon što je proveo neko vreme u Kafarnaumu, rekao je: „I u drugim gradovima moram objaviti dobru vest o Božjem kraljevstvu jer sam za to poslat“ (Luka 4:18, 19, 43, NW; Isaija 61:1, 2). Isus je takođe osposobio 70 svojih sledbenika da šire to delo propovedanja Kraljevstva, prorekavši da će oni činiti još veća dela od njega (Luka 10:1-9; Jovan 14:12). Time je bio postavljen temelj jednog svetskog biblijskog obrazovnog programa, koji će Isus voditi posredstvom ’vernog roba‘ sastavljenog od njegovih pomazanih sledbenika (Matej 24:45-47; 28:19, 20).

Glavni Opravdatelj Jehovinog suvereniteta

14. (a) Zašto je veliki sveštenik u Izraelu ulazio svake godine u Svetinju nad svetinjama na Dan pomirenja? b) Šta je bilo predočeno miomirisnim tamjanom?

¹⁴ Najvažniji razlog zašto je Božji Sin došao na Zemlju nije se sastojao u tome da spase ljude, nego da razjasni klevetničko sporno pitanje koje je Satana postavio s obzirom na Jehovin suverenitet. To ćemo bolje razumeti ako razmotrimo zbivanja koja su se odvijala svake godine na Dan pomirenja izraelskog naroda, kad je predodžbeni Veliki sveštenik nekoliko puta ulazio u Svetinju nad svetinjama. Prvi put je ulazio s miomirisnim tamjanom, koji je sipao u kadionicu punu užarenog ugljevlja (Levitik 16:12-16). To je predočavalo ono što će Veliki sveštenik u ispunjenju raditi na Zemlji, pre nego što uzađe na nebo, da bi se pojavio pred Jehovom s vrednošću svoje čovečije žrtve (Jevrejima 9:24).b I kao što je bilo nagovešteno upotrebom tamjana, Isusova verna trka se odlikovala iskrenim molitvama, gorućom revnošću za čisto obožavanje i dubokom ljubavlju za Jehovu (Psalam 141:2; Marko 1:35; Jovan 2:13-17; 12:27, 28; 14:30, 31; Jevrejima 5:7). Uprkos svim podmuklim iskušenjima, svem ruganju i javnom progonstvu od strane Satane i njegovih pomoćnika, Isusu je uspelo da sačuva besprekornost (Poslovice 27:11; Matej 22:15-18; Marko 14:60-65; 15:16-32; Luka 4:13, 29; Jovan 8:44, 59).

15. Kako možemo pokazati svoju zahvalnost Jehovi što se pobrinuo za takvog izvrsnog velikog sveštenika? (Jevrejima 10:21-26).

¹⁵ Pošto je opravdao Jehovin suverenitet, Isus je bio nagrađen uskrsenjem u neprolazan život na nebu. Kako bi trebalo samo da budemo zahvalni Jehovi što se pobrinuo za tako izuzetnog velikog sveštenika! „Imajući dakle, velikog prvosveštenika, koji je prošao kroz nebesa, Isusa, Sina Božjega, držimo se čvrsto u veri koju ispovedamo!“ (Jevrejima 4:14). Da li je tvoja najveća želja da oponašaš Isusov primer besprekornosti, bez obzira šta bi Đavo mogao preduzeti? Ako da, onda možeš računati na pomoć i uspeh, jer ti stoji na raspolaganju najbolja moguća pomoć. „Jer za prvosveštenika nemamo onoga koji ne može saosećati s našim slabostima, nego onoga, koji je iskušan u svakom pogledu, ali bez greha. Pristupimo zato sa slobodom govora prestolju nezaslužene dobrohotnosti, da dobijemo milosrđe i nađemo nezasluženu dobrotu kao pomoć u pravo vreme“ (Hebrejima 4:15, 16, NW; 5:7-10; Filipljanima 4:13; 1. Jovanova 2:1, 2).

Potreba da se učine ispravke

16. Kakva su očekivanja gajili prvi učenici Mesije u vezi njegove kraljevske vladavine?

¹⁶ Andrija i Jovan su, doduše, brzo shvatili ko je bio pravi Mesija, ali je trebalo da zajedno s drugim ondašnjim učenicima još mnogo nauče (Jovan 16:12, 13). Poput mnogih religioznih Jevreja onog vremena, i oni su se nadali da će mesijansko Kraljevstvo u to doba početi da vlada, i da će naciju Izrael i njihov glavni grad Jerusalim osloboditi od vladavine ne-Jevreja (Luka 2:38; 3:15; 19:11; 23:51; 24:21). Ali, od kakve bi to trajne koristi bilo za grešno čovečanstvo?

17, 18. Zašto je Isus ispričao poređenje o ’nekom čoveku visokog roda‘?

¹⁷ Da bi buduće podanike svog Kraljevstva oslobodio od greha i smrti, Mesija je morao najpre da bude prinesen kao žrtveno jagnje (Jovan 1:29; Isaija 53:7, 12). Kad je Isus prorekao da će se to dogoditi i da će biti uskrsnut, Petar je odgovorio: „Gospode, budi dobar prema sebi. Gospode takav te [udes] uopšte neće snaći“ (Matej 16:21, 22, NW). Međutim, Isus je znao da njegovi učenici „ne razumevahu te reči“ (Marko 9:31, 32; uporedi Matej 17:22, 23).

¹⁸ Na svom poslednjem putovanju u Jerusalim Isus se još jasnije izrazio (Matej 20:18, 19). Takođe je ukazao od koje bi velike koristi bila njegova smrt, rekavši da je „Sin čovečiji došao... da svoju dušu dâ kao otkup u zamenu za mnoge“ (Matej 20:28, NW). Pogrešna očekivanja sprečila su njegove učenike da to shvate. Luka izveštava kako „behu blizu Jerusalima, i oni mišljahu da će se za čas pojaviti kraljevstvo Božje“. Da bi ispravio njihovo razmišljanje Isus je ispričao jedno poređenje u kom je sebe uporedio s ’jednim čovekom visokoga roda‘ koji je morao otputovati „u daleku zemlju da primi kraljevsku vlast“ (Luka 19:11, 12). Tom ’zemljom‘ je bilo mišljeno nebo kuda je Isus uzašao posle svoje smrti i uskrsenja.

19. (a) Koje su pogrešno očekivanje izrazili Isusovi učenici posle njegovog uskrsenja? b) Koja je promena u Božjem odnosu prema ljudima nastupila na Pentekost 33. n. e.? (Jevrejima 8:7-9, 13).

¹⁹ Ipak, Isusovi su učenici nedugo pre njegovog uzašašća na nebo pitali: „Gospode, hoćeš li u ovo vreme obnoviti kraljevstvo Izraelovo?“ (Dela 1:6, NW). Da li ih je Isus ukorio zato što su postavili to pitanje? Ne, objasnio im je da još nije došlo vreme za to, a da oni treba da budu zaposleni u važnom delu davanja svedočanstva o pravom Mesiji (Dela 1:7, 8). Božji odnos saveza sa telesnim Izraelom trebalo je uskoro da završi. Zato mesijansko Kraljevstvo ne bi bilo ponovo uspostavljeno za tu nevernu zemaljsku naciju. Isus je rekao svojim jevrejskim protivnicima: „Kraljevstvo Božje oduzeće se od vas i dati narodu koji donosi njegove plodove“ (Matej 21:43, NW). Ta je nacija bila rođena deset dana posle Isusovog uzašašća na nebo. Na 120 Isusovih učenika bio je izliven sveti duh čime su bili pomazani za Božje „svece“ i za „sunaslednike s Hristom“ u dolazećem mesijanskom Kraljevstvu (Danijel 7:13, 14, 18; Rimljanima 1:7; 8:1, 16, 17; Dela 2:1-4; Galatima 6:15, 16).

20. Šta su učinili verni hrišćani prvog veka iako su gajili pogrešna očekivanja?

²⁰ Hrišćani prvog veka gajili su pogrešna očekivanja čak i posle svog pomazanja (2. Solunjanima 2:1, 2). Ali, umesto da se u ljutnji predaju, oni su ponizno prihvatili ispravku. Ojačani Božjim svetim duhom radosno su preuzeli svoj zadatak da svedoče i da učine „učenicima ljude iz svih naroda“ (Matej 28:19, 20; Dela 1:8; Kološanima 1:23).

21. O kojim će pitanjima biti govora u sledećem članku?

²¹ A kako je danas, u 20. veku? Da li su Jehovine sluge novog vremena gledale na Jehovu posle uspostave mesijanskog Kraljevstva? I da li je trebalo da budu korigovana neka od njihovih očekivanja, kao i u slučaju hrišćana prvog veka?

[Fusnote]

Kako bi odgovorio?

◻ Šta znači naziv „Mesija“?

◻ Koji se značajan događaj odigrao 29. n. e.?

◻ Kako je Mesija prouzrokovao da ’u polovini nedelje prestane žrtva‘?

◻ Koju je odgovornost preuzeo Isus prilikom svog pomazanja?

◻ U čemu se sastojala glavna svrha prvog dolaska Mesije i kako bi to trebalo uticati na nas?

[Slika na 55. strani]

Prvi ulazak velikog sveštenika u Svetinju nad svetinjama predočavao je nešto značajnije od spasenja čovečanstva