7. poglavlje

Rasplamsajte svoju prvu ljubav!

EFES

 1. Kojoj skupštini Isus upućuje svoju prvu poruku i na šta podseća nadglednike?

ISUS svoju prvu poruku upućuje skupštini u Efesu, tadašnjem naprednom priobalnom gradu koji se nalazio u Maloj Aziji, naspram ostrva Patmos. On zapoveda Jovanu: „Anđelu skupštine u Efesu napiši: Ovo govori onaj koji drži sedam zvezda u desnici, onaj koji hoda među sedam zlatnih svećnjaka“ (Otkrivenje 2:1). Kao i u drugih šest poruka, Isus i u ovoj pominje jednu pojedinost koja ukazuje na njegov autoritativan položaj. Podseća efeške nadglednike da on kao zaštitnik nadgleda sve starešine i proverava duhovno stanje svake skupštine. Kao brižni poglavar, on i dan-danas budno pazi na starešine i brižno pase sve članove skupštine. S vremena na vreme menja neke organizacijske pojedinosti unutar skupštine kako bi svetlo moglo sijati sve jače. Da, Isus je Vrhovni Pastir Božjeg stada (Matej 11:28-30; 1. Petrova 5:2-4).

 2. (a) Za šta je sve Isus pohvalio efešku skupštinu? (b) Koji su Pavlov savet efeške starešine očigledno poslušale?

² Sve Isusove poruke, osim dve, započinju srdačnom pohvalom. Efešanima on upućuje sledeću poruku: „Znam tvoja dela, tvoj trud i istrajnost, i da ne možeš trpeti zle ljude, da si iskušao one koji kažu da su apostoli a nisu, i utvrdio si da su lažljivci. Istrajan si i trpeo si zbog mog imena i nisi se umorio“ (Otkrivenje 2:2, 3). Više godina pre toga, apostol Pavle je upozorio efeške starešine da će se pojaviti „okrutni vukovi“, to jest otpadnici koji će uneti nemir u stado, i zato je tim starešinama poručio da ’budno paze‘, oponašajući njega koji se neumorno trudio u tome (Dela apostolska 20:29, 31). Oni su sigurno poslušali taj Pavlov savet, pošto ih Isus pohvaljuje za njihov trud i istrajnost i za to što se nisu umorili.

 3. (a) Kako današnji „lažni apostoli“ nastoje da zavedu Božje sluge? (b) Koje je upozorenje na otpadnike pružio Petar?

³ I u Gospodovom danu su se pojavili „lažni apostoli“ koji ’iznose iskrivljena učenja da bi odvukli učenike za sobom‘ (2. Korinćanima 11:13; Dela apostolska 20:30; Otkrivenje 1:10). Oni smatraju da u svim međusobno sukobljenim sektaškim religijama ima nešto dobro, tvrde da Bog nema svoju organizaciju i poriču da je 1914. Isus počeo da kraljuje. Oni zapravo ispunjavaju proročanstvo iz 2. Petrove 3:3, 4: „U poslednjim danima pojaviće se rugači, koji će se rugati i postupati po svojim željama i govoriće: ’Gde je ta njegova obećana prisutnost? Otkada su naši praočevi pomrli, sve stoji kao što je bilo od početka stvaranja.‘“

 4. (a) Kako se kod rugača vidi da su ponosni i buntovni? (b) Kojim postupkom današnji hrišćani pokazuju da su slični Efešanima?

⁴ Ti rugači se bune protiv obznanjivanja vere drugima (Rimljanima 10:10). Uživaju podršku sveštenstva hrišćanskih crkava i pomoć novinskih i televizijskih medija u širenju laži o svojim bivšim saradnicima. Božje verne sluge brzo uviđaju da su reči i postupci tih prevaranata neistiniti. Poput Efešana, ni današnji hrišćani ’ne mogu trpeti zle ljude‘, pa ih isključuju iz svojih skupština.a

 5. (a) Na koji je nedostatak Isus ukazao Efešanima? (b) Koje reči Efešani nisu smeli smetnuti s uma?

⁵ U porukama za pet od sedam skupština, Isus nakon pohvale ukazuje na jedan ozbiljan problem. Efešanima kaže: „Ipak, imam nešto protiv tebe: ostavio si ljubav koju si imao u početku“ (Otkrivenje 2:4). To nije smelo da se desi, jer im je 35 godina pre toga Pavle pisao o tome da im je ’Bog iskazao svoju veliku ljubav‘ i pri tom ih je podstakao: „Ugledajte [se] na Boga, kao njegova voljena deca, i živite u ljubavi, kao što je i Hrist voleo vas“ (Efešanima 2:4; 5:1, 2). Osim toga, trebalo je da na njihovom srcu budu neizbrisivo urezane sledeće Isusove reči: „Jehova, naš Bog, jedan je Jehova, i voli Jehovu, svog Boga, svim svojim srcem i svom svojom dušom i svim svojim umom i svom svojom snagom“ (Marko 12:29-31). Međutim, Efešani su izgubili tu prvu ljubav.

 6. (a) Kojih se opasnosti i sklonosti moramo čuvati, bez obzira na to da li smo dugogodišnje Božje sluge ili smo to tek odnedavno? (b) Na šta treba da nas pokrene ljubav prema Bogu?

⁶ Bez obzira na to da li smo dugogodišnje Božje sluge ili smo to tek odnedavno, moramo paziti da ne izbledi ljubav koju smo u početku imali prema Jehovi. A kako bi ona mogla da izbledi? To bi se moglo dogoditi ako bismo veliku važnost pridavali svom poslu, velikoj zaradi ili životnim zadovoljstvima. Na taj način bismo počeli da razmišljamo telesno umesto duhovno (Rimljanima 8:5-8; 1. Timoteju 4:8; 6:9, 10). Ljubav prema Jehovi treba da nas pokrene da se odupremo svakoj takvoj sklonosti i da ’tražimo najpre Božje kraljevstvo i Božju pravednost‘ i na taj način ’skupljamo sebi blago na nebu‘ (Matej 6:19-21, 31-33).

 7. (a) Šta treba da nas motiviše da služimo Jehovi? (b) Šta je Jovan rekao o ljubavi?

⁷ Neka naša služba Jehovi uvek bude motivisana dubokom ljubavlju prema njemu. Uvek pokazujmo veliko cenjenje prema svemu onome što su Jehova i Hrist učinili i čine za nas. U vezi s tim Jovan je kasnije napisao: „Ljubav je u ovome: nismo mi voleli Boga, nego je on voleo nas i poslao svog Sina kao žrtvu pomirenja za naše grehe.“ Zatim je dodao: „Bog je ljubav, i ko ostaje u ljubavi, ostaje u jedinstvu s Bogom i Bog ostaje u jedinstvu s njim.“ Nikada ne dopustimo da izbledi naša ljubav prema Jehovi, Gospodu Isusu Hristu i prema Božjoj živoj Reči! Tu ljubav ne pokazujemo samo revnim služenjem Bogu nego i poslušnošću ’ovoj zapovesti koju imamo od njega, da onaj ko voli Boga treba da voli i svog brata‘ (1. Jovanova 4:10, 16, 21; Jevrejima 4:12; videti i 1. Petrovu 4:8; Kološanima 3:10-14; Efešanima 4:15).

„Čini ranija dela“

 8. Šta je Isus rekao Efešanima da treba da čine?

⁸ Ako nisu želeli da budu odbačeni, Efešani su morali da rasplamsaju ljubav koju su nekad imali. Zato im Isus kaže: „Seti [se] odakle si pao, pokaj se i čini ranija dela. Ako se ne pokaješ, dolazim k tebi, i ukloniću tvoj svećnjak s njegovog mesta“ (Otkrivenje 2:5). Kako su hrišćani u efeškoj skupštini prihvatili te reči? To ne znamo. Pretpostavljamo da su se pokajali i uspeli da ponovo probude svoju ljubav prema Jehovi. Ukoliko to ne bi učinili, njihova svetlost bi bila ugašena i njihov svećnjak uklonjen sa svog mesta. Više ne bi imali čast da šire svetlost istine.

 9. (a) Koje je reči ohrabrenja Isus uputio Efešanima? (b) Po čemu se vidi da su nakon Jovanove smrti skupštine zanemarile savet koji je Isus dao Efešanima?

⁹ Uprkos svemu, Isus je Efešanima uputio ove ohrabrujuće reči: „Ali, ovo dobro činiš: mrziš dela Nikoline sekte, koja i ja mrzim“ (Otkrivenje 2:6). Oni su mrzeli sektaštvo, kao što ga mrzi i Gospod Isus Hrist. Međutim, kako su godine prolazile, mnoge skupštine su zanemarile te Isusove reči. Nestalo je njihove ljubavi prema Jehovi, istini i jednih prema drugima, zbog čega su zapali u duhovnu tamu. Razdelili su se na brojne međusobno zavađene sekte. Prepisivači Biblije, koji su tvrdili da su hrišćani, nisu imali ljubavi prema Jehovi i zato su uklonili čak i njegovo ime iz grčkih prepisa biblijskih knjiga. Pošto je nestalo ljubavi, uvukla su se vavilonska i grčka verovanja, pa su se pod plaštom „hrišćanstva“ počela širiti učenja o paklu, čistilištu, Trojstvu i slično. Pošto nisu imali ljubavi prema Bogu i istini, većina onih koji su se izjašnjavali kao hrišćani prestali su da propovedaju dobru vest o Božjem Kraljevstvu. Iz njihovih redova je proistekla i zavladala sebična klasa sveštenstva koja je izgradila svoje kraljevstvo ovde na zemlji. (Uporediti s 1. Korinćanima 4:8.)

10. Opiši kakve su prilike vladale u svetu hrišćanstva 1918.

¹⁰ Kada je 1918. suđenje počelo od Božjeg doma, sektaško sveštenstvo hrišćanskih crkava pružalo je direktnu podršku Prvom svetskom ratu. Ono je podsticalo i katolike i protestante, na obe strane, da ubijaju jedni druge (1. Petrova 4:17). Za razliku od efeške skupštine, koja je mrzela dela Nikoline sekte, crkve hrišćanstva su vekovima naučavale međusobno protivrečna, bezbožna učenja, a njihovo sveštenstvo je bilo upleteno u svetska zbivanja, iako je Isus rekao da njegovi učenici ne smeju biti deo sveta (Jovan 15:17-19). Njihovi vernici, koji nisu znali da je Božje Kraljevstvo glavna tema Biblije, nisu poput svećnjaka širili svetlost biblijske istine, niti su bili članovi Jehovinog duhovnog hrama. Njihovi vodeći muškarci (a i žene) nisu bili ’zvezde‘, nego su pokazali da predstavljaju ’čoveka bezakonja‘ (2. Solunjanima 2:3; Malahija 3:1-3).

11. (a) Koja je grupa hrišćana 1918. primenjivala ono što je Isus rekao Efešanima? (b) Šta „Jovanova klasa“ čini od 1919?

¹¹ Međutim, „Jovanova klasa“ je iz burnih dana Prvog svetskog rata izašla prožeta ljubavlju prema Jehovi i istini koja ih je podsticala na revnu službu. Ti hrišćani su se oduprli sektaškim pokušajima idolizovanja Čarlsa Tejza Rasela, koji je umro 1916. On je bio prvi predsednik korporacije Watch Tower Society, koju koriste Jehovini svedoci. Nakon progonstva i neprijateljstva, putem čega su bili pročišćeni, tim hrišćanima je njihov Gospodar i Sudija rekao: „Odlično“ i pozvao ih da se raduju s njim (Matej 25:21, 23). U svetskim događajima i u onome što su sami doživeli prepoznali su ispunjenje znaka koji je Isus dao o svojoj nevidljivoj prisutnosti kao ustoličenog Kralja. Od 1919, posvetili su se daljnjem ispunjavanju Isusovog velikog proročanstva: „Ova dobra vest o kraljevstvu propovedaće se po celom svetu za svedočanstvo svim narodima, i tada će doći kraj“ (Matej 6:9, 10; 24:3-14). Ako je njihova ljubav prema Jehovi dotad i bila na neki način slaba, od tada se pretvorila u živu vatru koja i danas bukti.

12. (a) Koji je poziv bio upućen na istorijskom kongresu 1922. godine? (b) Koje su ime pravi hrišćani prihvatili 1931. godine i za šta su se pokajali?

¹² Na istorijskom kongresu u Sidar Pointu (Ohajo, SAD), koji je održan od 5. do 13. septembra 1922. prisustvovalo je 18 000 pravih hrišćana i njima je bio upućen sledeći poziv: „Vratite se na polja, o sinovi najvišeg Boga!... Svet mora saznati da je Jehova Bog i da je Isus Hrist Kralj nad kraljevima i Gospodar nad gospodarima... Zato objavljujte, objavljujte, objavljujte Kralja i njegovo kraljevstvo!“ Veći naglasak stavljen je na Jehovino sveto ime. Godine 1931. ti hrišćani, okupljeni na kongresu u Kolumbusu (Ohajo, SAD), radosno su prigrlili i prihvatili ime o kom Bog govori u Isaijinom proročanstvu — Jehovini svedoci (Isaija 43:10, 12). Izlaskom izdanja od 1. marta 1939, ime glavnog časopisa organizacije je promenjeno i otada glasi: Kula stražara objavljuje Jehovino Kraljevstvo, čime je najveća čast upućena našem Stvoritelju i njegovom Kraljevstvu. Jehovini svedoci su obnovili svoju ljubav prema Jehovi i pokajali se za sve što su možda propustili da učine u iskazivanju časti i slave Jehovinom velikom imenu i Kraljevstvu (Psalam 106:6, 47, 48).

„Onome ko pobedi“

13. (a) Koji su blagoslovi očekivali Efešane ako ’pobede‘? (b) Kako su efeški hrišćani mogli da ’pobede‘?

¹³ Na kraju Isus, kao što to čini i u drugim porukama, ukazuje na Božji duh, koji preko Isusa obznanjuje koji blagoslovi očekuju one koji ostanu verni. Zato Efešanima kaže: „Ko ima uho, neka čuje šta duh govori skupštinama: Onome ko pobedi daću da jede s drveta života, koje je u Božjem raju“ (Otkrivenje 2:7). Oni koji su imali uho koje želi da čuje, poslušali su tu važnu poruku, znajući da ona ne potiče od Isusa, već od Suverenog Gospoda Jehove, koji ju je poslao putem svog svetog duha, to jest sile kojom se služi. A kako će oni ’pobediti‘? Ako u svemu budu išli stopama Isusa, koji je ostao besprekoran sve do smrti i koji je zato mogao reći: „Budite hrabri, ja sam pobedio svet“ (Jovan 8:28; 16:33; videti i 1. Jovanovu 5:4).

14. Na šta se odnosi „Božji raj“ koji je Isus pomenuo?

¹⁴ Budući da pomazani hrišćani, među kojima su i tadašnji Efešani, ne očekuju da će živeti u zemaljskom raju, kako će onda biti nagrađeni time što će moći da ’jedu s drveta života, koje je u Božjem raju‘? Te reči se ne mogu odnositi na obnovljeni zemaljski raj, pošto su 144 000 pomazanih hrišćana, u koje spadaju i oni iz efeške skupštine, otkupljeni od ljudi da bi kao Božji duhovni sinovi vladali s Jagnjetom, Isusom Hristom, na nebeskoj gori Sion (Efešanima 1:5-12; Otkrivenje 14:1, 4). Zato se te reči moraju odnositi na nebeski život koji će ti pobednici naslediti i koji bi se mogao uporediti sa životom u raju. Oni će jesti s drveta života u tom smislu što će dobiti besmrtnost i živeti večno u tom „Božjem raju“, u prisustvu samog Jehove.

15. Zašto su Isusove reči kojima hrabri hrišćane da pobede veoma važne za današnje veliko mnoštvo?

¹⁵ A šta je s vernim zemaljskim saradnicima tih 144 000 pomazanika? Veliko mnoštvo tih Jehovinih svedoka takođe se može smatrati pobednicima. Oni se nadaju da će biti deo zemaljskog raja, gde će piti iz ’reke vode života‘ i gde će se lečiti ’lišćem drveća‘ koje je zasađeno duž te reke (Otkrivenje 7:4, 9, 17; 22:1, 2). Ako si i ti jedan od njih, pokaži Jehovi da ga duboko voliš i daj sve od sebe da pobediš u toj borbi za veru. Na taj način, moći ćeš zauvek srećno da živiš u zemaljskom raju. (Uporedi s 1. Jovanovom 2:13, 14.)

[Fusnota]

[Okvir na 36. strani]

Hvalospevi o ljubavi prema Jehovi i njegovom Sinu

U pesmarici koju je Jehovin narod izdao 1905, bilo je dvaput više pesama koje su veličale Isusa od onih koje su veličale Jehovu Boga. U pesmarici koju su izdali 1928. bilo je otprilike isto onoliko hvalospeva u čast Isusu koliko i hvalospeva u čast Jehovi. Ali u zadnjoj pesmarici, izdatoj 1984, Jehovi se iskazuje čast četiri puta više nego Isusu. To je u skladu s onim što je i sam Isus rekao: ’Otac je veći od mene‘ (Jovan 14:28). Ljubav prema Jehovi mora biti jača od svega drugog, ali takođe mora biti propraćena dubokom ljubavlju prema Isusu i cenjenjem prema njegovoj dragocenoj žrtvi i službi koju on vrši kao Božji Prvosveštenik i Kralj.

[Tabela na 34. strani]

Isusov način davanja saveta

(navedena su poglavlja i stihovi iz Otkrivenja)

Efes 2:1 2:2, 3 2:4 2:5, 6 2:7

Smirna 2:8 2:9 — 2:10 2:11

Pergam 2:12 2:13 2:14, 15 2:16 2:17

Tijatira 2:18 2:19 2:20, 21 2:24, 25 2:26-28

Sard 3:1 — 3:1, 2 3:3, 4 3:5

Filadelfija 3:7 3:8 — 3:8-11 3:12

Laodikija 3:14 — 3:15-17 3:18-20 3:21