Univerzalno sporno pitanje biće zauvek razjašnjeno
„Sam Jehova u tvojoj desnici zaista će razbiti kraljeve u dan svoga gneva“ (PSALAM 110:5, NS).
1, 2. Koji događaj iz 70. n. e. daje možda povoda sumnji da li je Jehovin suverenitet uistinu univerzalan, no kome je on tada već obratio svoju milost?
NAJVEĆE sporno pitanje koje je bilo postavljeno pred ljude i anđele okreće se oko univerzalnog suvereniteta Stvoritelja neba i Zemlje. To sporno pitanje će uskoro biti razjašnjeno jednom zauvek, no Jehovini su neprijatelji vekovima pobijali njegov suverenitet. Da, razorenje grada Jerusalima i njegovog Jehovi posvećenog hrama godine 70. n. e. daje možda povoda sumnji da li je suverenitet Stvoritelja zaista univerzalan. Međutim, postoji važan razlog zašto Jehova tada nije odlučio pokazati se ratujućim Bogom u korist telesnog Izraela.
2 U čemu je bio razlog? Jehova je tada već obratio svoju milost jednoj novoj naciji, duhovnom Izraelu, „Izraelu Božijemu“, kako apostol Pavle naziva skupštinu Isusa Hrista (Galatima 6:16). Ali, u celoj takozvanoj hrišćanskoj eri sve do sada, Jehova se za duhovni Izrael nije borio na isti način kao ratujući Bog u korist telesnog Izraela pod Mojsijevim Zakonom saveza. On je čak dopustio da su rimski vojnici, podstaknuti od Jevreja, ubili Isusa Hrista na Golgoti na mučeničkom stubu. Bilo je to 37 godina pre drugog razorenja Jerusalima 70. n. e. po Rimljanima.
3, 4. Kako se Bog pokazao ratnikom od vremena Mojsija pa sve do vremena kralja Ezekije, ali šta reći u slučaju duhovnih Izraelaca, obzirom na njegove i njihove ratove?
3 Od vremena proroka Mojsija pa sve do vladavine kralja Ezekije iz Jerusalima, Jehova je na čudesan način nastupao za naciju Izrael, a Izraelci su se pod njegovim vođstvom borili smrtonosnim oružjem (5. Mojsijeva 1:30; 3:22; 20:3, 4; Jozua 10:42). Ali, to nije slučaj s duhovnim Izraelom! Otkako je Isus Hrist umro van Jerusalima, ratujući Bog za sve vreme posle toga nije odlučio povesti rat stvarnim oružjem u korist duhovnog Izraela. Prema tome, on nije ni duhovne Izraelce, koji sačinjavaju hrišćansku skupštinu, ovlastio da se bore doslovnim borbenim oružjem. Hrišćani vode rat na jedan drugi način.
4 Saglasno tome, jedan od vodećih boraca za hrišćansku veru pisao je suhrišćanima Korinta (Grčka): „Naše borbeno oružje nije telesno. Naprotiv, ono je božanski jako za rušenje utvrda. Mi obaramo mudrovanja i svaku oholost koja se diže protiv priznanja Boga, i zarobljujemo svaki razum da se pokorava Hristu. I pripravni smo kazniti svaku nepokornost čim vaša pokornost postane savršena“ (2. Korinćanima 10:4-6, St). U istom je pismu Pavle već pre spomenuo „oružje pravednosti za napad i obranu“ (2. Korinćanima 6:7, St; vidi takođe Efežanima 6:11-18).
Jehova će se boriti u Armagedonu
5. Koji je stav u Getsimanskom vrtu zauzeo Isus u vezi upotrebe stvarnog oružja u svrhu samoodbrane, i kako se ponašaju njegovi učenici?
5 Dok je bio na Zemlji, Isus Hrist nije nikada posegnuo u samoobrani za smrtonosnim oružjem. U noći u kojoj je bio izdan, njegov je predani učenik Simon Petar u Getsimanskom vrtu izvukao mač i njime odsekao uvo slugi jevrejskog prvosveštenika. Ali, Isus ga je čudom vratio na njegovo mesto i rekao: „Svi koji se mača hvataju od mača će i poginuti. Zar misliš da ja ne mogu zamoliti svog Oca da mi sada pošalje više od dvanaest legija anđela? Kako bi se u tom slučaju ispunilo Pismo da tako mora biti?“ (Matej 26:52-54, NS). Obzirom na sve to, pravi oponašatelji samopožrtvovnog Sina Božjeg ponašaju se, kako direktno, tako i indirektno, neutralnima prema ratovima u svetu (Jovan 17:16; 18:36).
6. Koje držanje će zauzeti Jehovini svedoci u Armagedonu, ratu velikog dana Boga Svemogućega?
6 Ovim se stavlja na znanje narodima da se Jehovini svedoci neće boriti u ’ratu velikog dana Boga Svemogućega‘, na ’mestu hebrejski zvanom Har-Magedon‘. Borbu će prepustiti ratujućem Bogu ’Jehovi nad vojskama‘ i legijama njegovih anđela pod zapovedništvom Isusa Hrista (Otkrivenje 16:14-16; 19:11-21; Psalam 84:12, NS).
Jehova se ponovo prihvata svojih vojnih aktivnosti
7. Koju titulu ima Jehova kao ratujući Bog, i da li ga se još uvek tako označava?
7 Bog drevnog izraelskog naroda bio je poznat kao Jehova zeva’oth ili Jehova nad vojskama, a tako ga se i oslovljavalo (1. Samuelova 1:3, 11). U Rimljanima 9:29 hrišćanski apostol Pavle osvrće se na Isaiju 1:9 i piše: „Da nam nije Gospod Savaot ostavio semena, onda bismo bili kao Sodoma i Gomora.“ A hrišćanski učenik Jakov je pisao: „Vika žetelaca dođe do ušiju Gospoda Savaota“ (Jakov 5:4). Dakle, u prvom veku n. e. Pavle i Jakov označili su Boga kao Jehovu nad vojskama. Doduše, u sledećih 18 vekova Bog nije vodio nijedan doslovni rat u korist duhovnog Izraela, Izraela Božjeg, kako je to činio za drevni Izrael, no on je još uvek Jehova nad vojskama.
8-10. (a) Ko je dobio ovlašćenje za rat na nebu, i zašto je Mihailo bio najsposobniji za borbu? (b) Kako je rat završio, i koliko još vremena preostaje do rata velikog Jehovinog dana?
8 Godine 1914, prilikom rođenja Mesijanskog Kraljevstva, na kraju „vremena neznabožaca“ izbio je rat u Jehovinom nebeskom području (Luka 21:24). Ko je dao ovlašćenje za taj rat? Sam Jehova Bog. On je poslao na bojno polje svog ustoličenog Sina, pod imenom Mihailo, jer je bio najsposobniji da odgovori na pitanje sadržano u tom imenu, naime „Ko je kao Bog?“ Mihailo je odmah stupio u akciju kao borbeni poslanik Jehove nad vojskama.
9 S tim u vezi čitamo u Otkrivenju 12:7-10, NS: „I rat je izbio na nebu: Mihailo i njegovi anđeli borili su se sa zmajem, i zmaj se borio i njegovi anđeli, ali nije nadvladao, i nije se više našlo mesta na nebu. Zbačen je veliki zmaj, prazmija, koji je zvan Đavo i Satana, koji zavodi čitavu nastanjenu zemlju; zbačen je na zemlju, i njegovi su anđeli zbačeni s njim. I začuo sam jaki glas na nebu gde govori: ’Sada je nastupilo spasenje i moć i kraljevstvo našeg Boga i vlast Hrista njegova, jer je zbačen tužitelj naše braće.‘“
10 Danas, više od 70 godina posle te bitke na nebu, preostaje samo još „malo vremena“ do izbijanja rata velikog dana Jehovinog, kad će se Bog na izrazit način pokazati današnjem naraštaju kao Jehova nad vojskama (Otkrivenje 12:12; Zaharija 14:3).
Borac za opravdanje Jehove
11. Koje određeno vreme očekuje ostatak malog stada, kao i veliko mnoštvo, i šta će oni tada presrećni pozdraviti?
11 Solomon, mudri kralj drevnog Izraela, napisao je pod nadahnućem: „Za sve postoji određeno vreme, vreme za svaki posao pod nebom: (...) vreme za rat i vreme za mir“ (Propovednik 3:1-8, NS). Učenici vladajućeg Kralja, koji je „veći od Solomona“ očekuju na Zemlji vreme i povod da on povede u rat od Har-Magedona pobedonosne nebeske anđele (Matej 12:42; Otkrivenje 19:11-16). Tamo ’će on pasti [narode] gvozdenim prutom‘, ’razbiće ih gvozdenim žezlom‘ (Otkrivenje 19:15, NS; Psalam 2:9, NS). Kako li će samo njegovi miroljubivi učenici, koje je on zaštitio, pozdraviti od njega prouzrokovano oslobođenje koje uliva strahopoštovanje! To će se odnositi kako na ostatak ’malog stada‘ njegovih sunaslednika Kraljevstva, tako i na „veliko mnoštvo“ njegovih ’drugih ovaca‘ koji gaje nadu da će naslediti rajsku Zemlju pod njegovom hiljadugodišnjom vladavinom mira (Luka 12:32; Otkrivenje 7:9-17; Jovan 10:16). Oni će presrećni „u seni svemogućega“ pozdraviti značajnu pobedu koju će Pastir-Kralj Isus Hrist izvojevati za opravdanje Jehovinog univerzalnog suvereniteta (Psalam 91:1).
12. Odakle preti narodima rat, i kako će izgledati, prema Psalmu 68:1, 2?
12 Bez preterivanja se danas može reći da svim narodima na Zemlji, bili oni članice OUN ili ne, preti rat iz daleko uzvišenijeg područja od ljudskog i to rat s oružjem koje sigurno pogađa cilj i koje nadmašuje od ljudi proizvedene nuklearne bombe. Poslušajmo: „Bog nek ustane! Razbežali se dušmani njegovi! Svi mrzitelji njegovi pobegli pred njim! Kao što dim iščezava, i njih neka nestane! Kako se vosak topi na ognju, nek nestane grešnika pred licem Božjim!“ (Psalam 68:1, 2, St).
13. Kome su sada, dok teku ratne pripreme, na vremenu odgovarajući način upućene reči iz Psalma 45:1-6, NS?
13 Pripreme za taj rat nad ratovima sada su u toku. Božjem vrhovnom Borcu koji će se boriti za opravdanje Jehove, jedan se pripadnik nacije Izrael obraća pod nadahnućem sledećim rečima: „Ti si zaista lepši od sinova ljudskih. Po usnama ti se ljupkost prosula. Zato te je Bog blagoslovio do nedoglednog vremena. Pripaši mač uz bedro, o moćni, u svom dostojanstvu i sjaju. U svom sjaju kreni k uspehu: jaši za istinu i poniznost i pravednost, i desnica će te tvoja poučiti o onome što izaziva strah. Tvoje su strijele oštre — pod tebe narodi padaju — u srcu neprijatelja kraljevih. Bog je tvoje prestolje u nedogledno vreme, da zauvek; žezlo tvog kraljevanja je žezlo čestitosti“ (Psalam 45:1-6, NS).
Narodi se sakupljaju protiv Jehove
14, 15. Koje su reči iz 2. psalma naveli apostoli nakon što su bili pušteni na slobodu, i za šta su molili Boga?
14 Ubrzo posle osnivanja hrišćanske skupštine na Pentekost 33. n. e. pomazani hrišćani su razumeli ispunjenje Psalma 2:1, 2 (NS), koji glasi: „Zašto se bune narodi i plemena nastavljaju mrmljati isprazne stvari? Kraljevi zemlje zauzimaju svoj stav i mogućnici se skupljaju kao jedan protiv Jehove i protiv Pomazanika njegovog.“ Nakon što su apostoli Jehovinog Pomazanika doživeli svoje prvo hapšenje i zlostavljanje od strane neprijateljski nastrojenih Jevreja, ponovo su se sastali sa svojom braćom, kojom su prilikom citirali ove reči kralja Davida iz 2. psalma. U Delima apostolskim 4:23-30 (St) o tome se izveštava sledeće:
15 „Kad su bili pušteni na slobodu, vrate se k svojima te im saopšte sve što su im rekli glavari sveštenički i starešine. Kako to čuju, jednodušno podignu glas k Bogu: ’Gospodaru, „Stvoritelju neba i zemlje, mora i svega što je u njima“, ti si po Duhu Svetomu rekao na usta našega oca Davida, sluge svoga: „Zašto se bune pagani, a plemena snuju isprazne snove? Zemaljski se kraljevi digli, a knezovi udružili protiv Gospoda i protiv njegova Pomazanika.“ Da, uistinu se udružiše u ovom gradu Herod i Poncije Pilat zajedno s paganima i plemenima izraelskim protiv tvoga svetog Sluge Isusa, „koga si pomazao“, da ostvare sve što je tvoja snaga i mudrost unapred odredila da bude. A sada, Gospode, pogledaj na njihove pretnje pa slugama svojim daj da sasvim neustrašivo navešćuju reč tvoju. Pruži ruku da se po imenu tvoga svetog Sluge Isusa događaju ozdravljenja i čudesni znaci!‘“
16, 17. (a) Da li se u celoj ljudskoj istoriji ikada dogodilo nešto što je moguće uporediti s onim što je započelo 1914? Objasni. (b) Kako narodi nastavljaju postupati, i na šta će prisiliti Boga da s tim u vezi napiše u pogledu ’knjige njegovih ratova‘?
16 Ali, da li se u cijeloj ljudskoj istoriji ikada dogodilo nešto što je moguće uporediti s onim što je započelo pre 76 godina, godine 1914, naime kad su se pobunili narodi, kraljevi se sakupili kao jedan, a politički se vladari udružili protiv Jehove i njegovog Pomazanika, Isusa Hrista? Godina 1914. nije bila samo godina u kojoj je izbio prvi svetski rat u ljudskoj istoriji, nego posebno godina u kojoj su istekla vremena pagana, „određena vremena naroda“! (Luka 21:24, NS). Te godine je započelo veće ispunjenje 2. psalma.
17 Na kraju vremena neznabožaca, godine 1914. nijedna nacija nije bila sklona izraziti dobrodošlicu Jehovinom Pomazaniku, Isusu Hristu na njegovom vladalačkom prestolju nad Zemljom — ni nacije takozvanog hrišćanstva u kojima se mnogi građani, što se religije tiče, smatraju duhovnim Izraelcima. A danas, 71 godinu posle 1919, kad se započelo ’ovu dobru vest o kraljevstvu propovedati po cijeloj nastanjenoj zemlji za svedočanstvo svim narodima‘, narodi unutar i van hrišćanstva sigurno ne nameravaju klicati Jehovinom dugo najavljivanom Kralju, zaklinjati mu se na podaničku vernost, odričući se u isto vreme svoje vladavine nad Zemljom (Matej 24:14). Baš suprotno! Oni će na kraju sami dovesti do situacije koja će prisiliti Jehovu da takoreći napiše veliki zaključak ’knjige Jehovnih ratova‘ (4. Mojsijeva 21:14, NS).
Veličanstvena pobeda ratujućeg Boga
18. Koju akciju s Jehovine strane odobravamo, i ko će biti, kao što je prorečeno, na njegovoj strani u ispunjenju 110. psalma?
18 Zato napred u borbu, o Jehova nad vojskama, sa svojim kraljevskim Sinom Isusom Hristom na svojoj strani! Njemu su bile upravljene proročanske reči: „Podvrgavaj posred svojih neprijatelja! Sam Jehova u tvojoj desnici zaista će razbiti kraljeve u dan svojega gneva. Izvršiće sud među narodima; prouzrokovaće puninu mrtvih tela. Sigurno će razbiti glavara nad mnogoljudnom zemljom“ (Psalam 110:2, 5, 6, NS).
19. Koju molitvu u korist velikog mnoštva drugih ovaca upravljamo Jehovi u vezi predstojećeg rata velikog dana Boga Svemogućega?
19 O Jehova nad vojskama, neka bi tvoji verni sluge na Zemlji postali presrećnim svedocima neuporedive pobede koju ćeš posredstvom svog ratujućeg Kralja Isusa Hrista izvojevati u ratu velikog dana Boga Svemogućega, na mestu hebrejski zvanom Har-Magedon! (Otkrivenje 16:14). Neka bi veliko mnoštvo ovcama sličnih ljudi, koji „su oprali svoje duge haljine i obijelili ih u krvi Jagnjetovoj“, na strani ostatka pravih duhovnih Izraelaca, kličući „došli iz velike nevolje“ i do u svu večnost bili tvoji zemaljski svedoci! (Otkrivenje 7:14, NS). Neka bi pod tvojom brigom punom ljubavi preživeli u miroljubivo kraljevstvo tvog pobedonosnog Sina, koji će vladati nad očišćenom Zemljom, a koja treba u skladu s tvojom prvobitnom namerom biti pretvorena u prekrasan raj! Neka bi oni za sve uskrsnule iz mrtvih bili živo svedočanstvo opravdanja suvereniteta koji ti s pravom pripada nad celim svemirom! Zahvaljujemo ti što ćeš jednom zauvek, da, za svu večnost razjasniti univerzalno sporno pitanje!
Možeš li se prisetiti?
◻ Oko čega se okreće najveće sporno pitanje postavljeno pred ljude i anđele?
◻ Koja razlika postoji između Jehovinog ratovanja za drevni Izrael i za duhovni Izrael?
◻ Koje će stanovište zauzeti Jehovini svedoci u Armagedonu, i zašto?
◻ Kada se na neuporediv način ispunio Psalam 2:1, 2?
◻ Kako će jednom zauvek biti razjašnjeno univerzalno sporno pitanje?
[Slika na stranama 16, 17]
„Veliko mnoštvo“ će klicati Božjem pobedničkom Pastiru-Kralju