Prilozi koji usrećuju srce

UOKVIRENI tekst dole sadrži dva tipična pisma kakvim se koriste sveštenici hrišćanstva da bi sakupili novčane priloge. Da li ona zvuče privlačno? Jedva! Međutim, novac je danas potreban na mnogo načina kao pomoć za unapređivanje obožavanja kojeg Bog odobrava. Pa, kako prava hrišćanska organizacija

pribavlja potreban novac koji je potreban da bi se vršila Božja volja?

Odgovor se može naći tako da se ispita običaj hrišćanske skupštine prvog veka i reči njenog osnivača Isusa Hrista. „Dajite, pa će vam se davati“, savetuje Isus u Luki 6:38, ST. „Dobra, zbijena, stresena i preobilna mera iskrenut će vam se u skut, jer će vam se mjeriti mjerom kojom mjerite.“ Kako je dopadljivo zvučala ta ilustracija u ušima onih koji su tada slušali Isusa. Njihova istočnjačka odeća imala je ušivene džepove u kojima su držali stvari. Reč „skut“, ili „nedra“ (grčki kolpos), odnosi se na šupljinu dobijenu presavijanjem odeće iznad pojasa u koju su prodavci istresli izmerenu i kupljenu robu.

Koliko bi trgovaca najpre zbilo i streslo robu kako bi što više stalo u tu šupljinu na kupčevoj odeći, čak toliko da bude preobilno? Teško da bi to neko učinio. Hrišćanima će, međutim, zbog njihovog darežljivog prinošenja dela samilosti drugima kojima je to potrebno, biti to velikodušno i u milosrđu uzvraćeno. Onakvom merom kakvom merimo u svojim postupcima prema drugima, bili oni velikodušni ili škrti, biće nama mereno kad budemo za uzvrat želi, ne samo od ljudi, nego što je još važnije, od Jehove Boga (Uporedi 2. Korinćanima 9:6; Galatima 6:7).

Isus je svojim obilnim prinošenjem sebe i svojih oposobnosti doživeo delovanje ovog načela. On je bio oličenje darežljivosti. Revno i nesebično propovedao je dobru vest o Božjem Carstvu siromašnima. On nije naplaćivao svoje usluge niti je očekivao da za njih primi platu. Ali, ipak nikad nije bio u oskudici. Ljudi su ga velikodušno, dobrovoljno podupirali u njegovoj službi (Luka 7:22; 8:1—3).

Isusovo davanje nadahnulo je i druge — Simona, Petra, Jakova, Jovana i ostale apostole — da pokažu sličnu velikodušnost time što su sve dali za službu (Luka 5:10, 11; 9:1—6). Ta vrsta priloga i danas donosi iste rezultate. Jehovini svedoci daju svoje vreme, energiju i sredstva da bi drugima pružili mogućnost da čuju dobru vest o Božjem Carstvu. Dok pokazuju velikodušnost time što propovedaju, to im se vraća tako što su još mnogi potaknuti da pokažu velikodušnost tako što sudeluju s njima u širenju te dobre vesti (Priče Solomunove 11:25).

Ali, postoji još nešto uz propovedanje što raduje srce. Novčani prilozi s ispravnim poticajem i iz ispravnih razloga takođe su deo pravog obožavanja (2. Korinćanima 9:9—14). Kako su to radili hrišćani prvog veka?

Kako su to radili prvi hrišćani

Od prvog dana kad je rođena hrišćanska skupština godine 33. n.e. 3.000 novoobraćenih i novokrštenih učestvovalo je u zajedničkom životu, lomljenju hleba i molitvama’. Iz kog razloga? Da bi im bilo moguće da sačuvaju svoju tek izniklu veru tako da ostanu ’postojani u apostolskoj nauci’ (Dela apostolska 2:41, 42, ST).

Jevreji i proseliti došli su u Jerusalim planirajući da ostanu samo za praznik Duhova. Ali, oni koji su postali hrišćani želeli su da ostanu duže i nauče više kako bi ojačali svoju novu veru. Time je stvoren problem prehrane i prenoćišta. Neki od posetilaca nisu imali sa sobom dovoljno novca, dok su drugi imali višak. Tako je došlo do privremenog zajedničkog fonda i raspoređivanje materijalnih dobara onima kojima je bilo potrebno (Dela apostolska 2:43—47).

Kako je organizovana njihova prehrana i smeštaj? Apostoli su delovali kao vodeće telo i upravljali su sakupljanjem i raspoređivanjem priloga. Tako prva slika hrišćanske skupštine pokazuje da njeni članovi nisu smatrali materijalne stvari svojim vlasništvom, nego nečim što se može iskoristiti za dobrobit čitave skupštine (Dela apostolska 2:44; 4:32). Uz to, „su svi posednici zemlje ili kuća prodavali što su imali, donosili su vrednost prodanoga i stavljali pred noge apostola. Odatle se svakom delilo — koliko je kome bilo potrebno“ (Dela apostolska 4:34, 35, dr Čarnić). Prodaja poseda i zajedničko deljenje svega bilo je sasvim dobrovoljno. Niko nije bio obavezan da proda ’nešto ili da pokloni; isto tako, time se nije potsticalo na siromaštvo. Nije bila namera to da bogatiji članovi rasprodaju svu svoju imovinu i tako postanu siromašni, nego su iz samilosti prema ostalim vernicima pod okolnostima koje su vladale u to vreme oni prodavali imovinu i dali sav prihod od toga da bi obezbedili ono što je potrebno za unapređivanje interesa Carstva (Uporedi 2. Korinćanima 8:12—15).

Slično tome, i danas pojedinci poklanjaju svoju imovinu Udruženju Kule stražare ili ostavljaju testamente na ime te organizacije i tako Vodećem telu Jehovinih svedoka stavljaju na raspolaganje sredstva za korišćenje tamo gde je potreba najveća. Svo to davanje pomaže u širenju duhovnog svetla, kao što je to bio slučaj i o Duhovima. Sve je to potpuno dobrovoljno.

Ključ je u redovitosti

Oko 20 godina nakon Duhova 33. n.e. apostol Pavle podseća korintsku skupštinu na potrebu za određenim prilozima. „A za okupljanje priloga za svete, kao što sam naredio galatijskim crkvama (skupštinama, NS), tako postupite i vi“ piše on. Zatim daje jedan savet: „Svaki prvi dan nedelje svako od vas neka stavlja kod sebe (u svom vlastitom domu, NS) i skuplja koliko može, da ne bude skupljanja kad ja dođem. A kad dođem, koje vi nađete za vredne te ću poslati s pismima da odnesu dar vaše ljubavi u Jerusalim.“ Odlučivanje o tome koliko će se dati izgleda da je uključivala čitavu porodicu, bilo oni bogati ili siromašni, jer se ona donosila u njihovom „vlastitom domu“ (1.  Korinćanima 16:1—3, dr Čarnić).

Pavlova preporuka u vezi načina davanja priloga može se primeniti i na današnje članove skupštine. Kako? Ključ je u redovitosti. Ako tvoja skupština mora da plaća mesečnu kiriju ili troškove održavanja na vašem mestu sastajanja ili u Kraljevskoj sali, potrebni su „prilozi, ne tolika količina koliko redovno odvajanje svake sedmice ili meseca za interese Carstva“, kako piše podružnica u Peruu. Da li ti se ovakva zamisao dopada? Čak se i deca mogu naučiti da cene redovitost u davanju priloga kao deo svog obožavanja.

Dakle, kad se prilozi daju s ispravnim poticajem i iz ispravnih razloga oni raduju srce i Boga i ljudi. Kako kaže 2. Korinćanima 9:7, dr Čarnić: „Svako neka daje kako je u srcu odlučio, ne od žalosti ili od moranja; jer Bog voli radosnog davaoca“.

[Okvir na strani 29]

„Gospod mi je rekao da vam napišem ovo pismo . . . Ne bih vam pisao ovakvo pismo ni za šta na svetu da mi Bog nije rekao da vam napišem ovo pismo i da vam kažem da ćete primiti blagoslove kakve nikad niste primili ako mi pošaljete 20 dolara da mi pomognete.“ — pismo jednog kanadskog sveštenika s natpisom „Vaš sluga i partner“.

„Otvorite ovo Sveto ulje pomazanja (nemojte proliti ni kapi). Isus je u ovom ulju vere. Načinite njime krstić na svom čelu, zatim s verom pođite sami u svoju sobu i uzmite sav novac koji imate i načinite krst na svakoj novčanici da bi Bog rešio vaše novčane probleme i da umnoži vaš novac kao u Luki 6:38 . . . Kad pomažete novac koji imate ovim svetim uljem pomazanja, pomažite svaku novčanicu koju imate. Načinite krstić na svakoj novčanici, a zatim na najvećoj novčanici koju imate, bilo to 20, 10 ili 5 dolara, načinite krstić uljem pomazanja i pošaljite je za Božje delo“ — Pismo jednog „presvetlog“ iz SAD s potpisom „Prorok Božji za 30 godina“.

[Okvir na strani 31]

Kako neki podupiru delo Carstva

◆ POKLONI: Pokloni u novcu mogu se poslati direktno na podružnicu „Kule stražare“ u državi u kojoj živite ili na Zajednicu. Može se pokloniti i imovina. Uz takve priloge treba poslati i kratko pismo s naznakom da je to dobrovoljni poklon.

◆ USLOVNO DARIVANJE: Novac, deonice, obveznice i imovina može se dati Udruženju Kule stražare s tim da se u slučaju potrebe može vratiti darovaocu. Ovom metodom se izbegavaju troškovi i nesigurnost dokazivanja pravovaljanosti testamenta, a u isto vreme se zasigurava da u slučaju smrti ta imovina pripadne Udruženju.

◆ OSIGURANJE: Udruženje Kule stražare može se imenovati kao korisnik polise životnog osiguranja. Ušteđevine u banci se takođe mogu poveriti Udruženju. U oba slučaja Udruženje treba da bude o tome obavešteno.

◆ TESTAMENTI: Imovine i novac se može testamentom ostaviti Udruženju Kule stražare putem zakonski provedenog testamenta. Jedan primerak istog treba poslati Udruženju.

Dodatne informacije ili saveti u vezi ovih pitanja mogu se dobiti ako se piše podružnici Udruženja Kule stražare u vašoj državi (ili na Zajednicu).

Način na koji je Vodeće telo Jehovinih svedoka u poslednje dve godine rasporedilo vaše priloge za unapređivanje dela Carstva

[Slike na 32. strani]

Finansiranje više od 12.700 misionara i specijalnih pionira

Izgradnja ili proširenje 40 podružnica

Pomoć za više od 5000 putujućih nadglednika i njihovih supruga

Nabavljanje osam novih rotacionih štamparskih mašina

Zbrinjavanje više od 8400 betelskih radnika

Pomoć pogođenima u katastrofama