Duhovno napreduj sledeći Pavlov primer
„Dobro sam se borio, trku sam do kraja istrčao, veru sam sačuvao“ (2. TIM. 4:7)
1, 2. Koje je promene u životu izvršio Savle iz Tarsa i koji je važan zadatak dobio?
BIO JE to inteligentan i odlučan čovek. Međutim, ’živeo je po željama svog tela‘ (Ef. 2:3). Kasnije je za sebe rekao da je bio „hulnik, progonitelj i drznik“ (1. Tim. 1:13). Reč je o Savlu iz Tarsa.
2 Savle je izvršio ogromne promene. Ostavio je svoj pređašnji način života i svesrdno se trudio da ’ne gleda svoju korist, nego korist mnogih‘ (1. Kor. 10:33). Postao je blag i pun ljubavi prema onima koji su ranije bili žrtve njegove mržnje. (Pročitati 1. Solunjanima 2:7, 8.) „Ja sam postao sluga“, napisao je i zatim dodao: „Meni, najmanjem od svih svetih, ukazana je ta nezaslužena dobrota, da drugim narodima objavim dobru vest o Hristovom neistraživom bogatstvu“ (Ef. 3:7, 8).
3. Kako nam može pomoći proučavanje Pavlovih poslanica i izveštaja o njegovoj službi?
3 Kod Savla, poznatog i kao Pavle, bio je očigledan veliki duhovni napredak (Dela 13:9). Jedan siguran način da ubrzamo svoj lični napredak u istini jeste da proučavamo Pavlove poslanice i izveštaj o njegovoj službi i da zatim oponašamo njegov primer vere. (Pročitati 1. Korinćanima 11:1 i Jevrejima 13:7.) Hajde da vidimo kako nas to može motivisati da steknemo dobre navike redovnog proučavanja Biblije, da razvijamo iskrenu ljubav prema ljudima i da imamo realno gledište o sebi.
Pavlove dobre navike proučavanja
4, 5. Kako je lično proučavanje koristilo Pavlu?
4 Kao farisej koji je bio poučavan ’kod Gamalilovih nogu da se strogo drži Zakona svojih predaka‘, Pavle je već bio upoznat sa svetim spisima (Dela 22:1-3; Fil. 3:4-6). Odmah posle krštenja, on je „otišao u Arabiju“, možda u Sirijsku pustinju ili na neko mirno mesto na Arabijskom poluostrvu koje je bilo pogodno za duboko razmišljanje (Gal. 1:17). Izgleda da je hteo da duboko razmišlja o stihovima koji pružaju dokaz da je Isus Mesija. Osim toga, Pavle je želeo da se pripremi za zadatak koji ga je čekao. (Pročitati Dela apostolska 9:15, 16, 20, 22.) Pavle je odvajao vreme da duboko razmišlja o duhovnim stvarima.
5 Poznavanje Svetog pisma i uvid koji je stekao putem ličnog proučavanja pomogli su Pavlu da delotvorno poučava druge istini. Na primer, u Antiohiji u Pisidiji, Pavle je u sinagogi najmanje pet puta direktno citirao iz hebrejskog dela Svetog pisma kako bi dokazao da je Isus Mesija. Pored toga, nekoliko puta je indirektno ukazao na neke stihove. Biblijski argumenti koje je naveo bili su toliko uverljivi da su ’mnogi Judejci i bogobojazni prozeliti pošli za Pavlom i Varnavom‘ kako bi saznali više (Dela 13:14-44). Kada ga je godinama kasnije u njegovoj kući posetila grupa Judejaca iz Rima, Pavle im je govorio i ’temeljno svedočio o Božjem kraljevstvu i iz Mojsijevog zakona i iz Prorokâ iznosio uverljive dokaze o Isusu‘ (Dela 28:17, 22, 23).
6. Šta je Pavlu pomoglo da ostane duhovno jak kad se suočavao s kušnjama?
6 Kada se suočio sa iskušenjima, Pavle je i tada istraživao Sveto pismo i crpeo snagu iz njegove nadahnute poruke (Jevr. 4:12). Dok je bio u zatvoru u Rimu pre pogubljenja, tražio je od Timoteja da mu donese „svitke“ i „pergamente“ (2. Tim. 4:13). To su verovatno bili delovi hebrejskih knjiga Svetog pisma koje je Pavle koristio u svom dubokom proučavanju. Sticanje znanja iz Svetog pisma putem redovnog proučavanja za Pavla je bilo od presudne važnosti kako bi ostao čvrst.
7. Navedi neke koristi koje možeš imati od redovnog proučavanja Biblije.
7 Redovno proučavanje Biblije, zajedno sa svrsishodnim razmišljanjem, pomoći će nam da duhovno napredujemo (Jevr. 5:12-14). Psalmista je u pesmi ovako opisao vrednost Božje Reči: „Zakon je usta tvojih za moje dobro, bolji mi je nego hiljade zlatnika i srebrnika. Zapovest tvoja čini me mudrijim od neprijatelja mojih, jer je uvek sa mnom. Od svakog zlog puta uklanjam noge svoje, da bih se držao reči tvoje“ (Ps. 119:72, 98, 101). Da li imaš naviku da redovno proučavaš Bibliju? Da li se putem redovnog čitanja Biblije i razmišljanja o pročitanom pripremaš za buduće zadatke u Božjoj službi?
Savle je naučio da voli ljude
8. Kako se Savle ophodio prema ljudima koji nisu pripadali njegovoj religiji?
8 Pre nego što je postao hrišćanin, Savle je bio revan u judaizmu, ali je bio bezobziran prema ljudima koji nisu bili pripadnici njegove religije (Dela 26:4, 5). Sa odobravanjem je posmatrao dok su neki njegovi sunarodnici kamenovali Stefana. Pošto je na to pogubljenje gledao kao na zasluženu kaznu, ono ga je možda još više uverilo da je na pravom putu (Dela 6:8-14; 7:54–8:1). U nadahnutom izveštaju stoji: „Savle je progonio skupštinu: upadao u kuće i odvodio i muškarce i žene pa ih predavao u zatvor“ (Dela 8:3). On je bio ’toliko besan na njih, da ih je progonio i u udaljenim gradovima‘ (Dela 26:11).
9. Koji je događaj naveo Savla da preispita svoje ophođenje prema drugim ljudima?
9 Kada mu se Gospod Isus pojavio, Savle je putovao u Damask, s namerom da progoni Hristove učenike. Videvši natprirodnu svetlost koja je dolazila od Božjeg Sina, Savle je oslepeo i zbog toga je zavisio od drugih. Jehova je upotrebio Ananiju da bi Savlu vratio vid, a Savlov stav prema ljudima se tada promenio jednom zasvagda (Dela 9:1-30). Kada je postao Hristov sledbenik, svesrdno se trudio da s drugima postupa kao Hrist. To je značilo da je morao da prekine s nasiljem i da bude „u miru sa svim ljudima“. (Pročitati Rimljanima 12:17-21.)
10, 11. Kako je Pavle pokazao pravu ljubav prema ljudima?
10 Pavle nije bio zadovoljan samo time da bude u miru s drugima. Želeo je da im pokaže pravu ljubav, a hrišćanska služba mu je pružila priliku za to. Na svom prvom misionarskom putovanju, propovedao je dobru vest u Maloj Aziji. Uprkos žestokom progonstvu, on i njegovi saradnici usredsredili su se na pomaganje krotkima da prihvate hrišćanstvo. Ponovo su došli u Listru i Ikoniju, premda su protivnici u tim gradovima ranije pokušali da ubiju Pavla (Dela 13:1-3; 14:1-7, 19-23).
11 Kasnije su Pavle i njegovi saradnici tražili dostojne osobe u makedonskom gradu Filipima. Prozelitkinja po imenu Lidija slušala je dobru vest i postala hrišćanka. Gradski upravitelji su išibali Pavla i Silu i bacili ih u zatvor. Međutim, Pavle je propovedao zatvorskom čuvaru i taj čovek i njegova porodica su se krstili i postali Jehovine sluge (Dela 16:11-34).
12. Šta je drskog Savla pokrenulo da postane Hristov apostol pun ljubavi?
12 Zašto je Savle, nekadašnji progonitelj, prihvatio veru onih koje je progonio? Šta je tog drskog čoveka navelo da postane blag i pun ljubavi, spreman da rizikuje svoj život kako bi drugima pomogao da saznaju istinu o Bogu i Hristu? On sam objašnjava: „Bogu... koji me je pozvao u svojoj nezasluženoj dobroti, bilo [je] po volji da preko mene otkrije svog Sina“ (Gal. 1:15, 16). Timoteju je napisao: „Milosrđe mi je ukazano zato da na meni, najvećem grešniku, Hrist Isus pokaže svu svoju dugotrpljivost i pruži primer svima koji će verovati u njega da bi dobili večni život“ (1. Tim. 1:16). Jehova je oprostio Pavlu, a nezaslužena dobrota i milosrđe koji su mu ukazani pokrenuli su Pavla da pokaže ljubav prema drugima propovedajući im dobru vest.
13. Šta treba da nas pokrene da pokazujemo ljubav prema drugima i kako to možemo činiti?
13 Slično tome, Jehova i nama oprašta grehe i propuste (Ps. 103:8-14). „Ako ćeš na prestupe gledati, Jah, Jehova, ko će opstati?“, pitao je psalmista (Ps. 130:3). Bez Božjeg milosrđa, niko od nas ne bi mogao da ima radost koju donosi učestvovanje u svetoj službi niti bi mogao da se nada večnom životu. Bog svima nama pokazuje veliku nezasluženu dobrotu. Stoga i mi poput Pavla treba da imamo želju da još više pokazujemo ljubav prema drugima tako što ćemo im propovedati i poučavati ih istini, a i tako što ćemo jačati suvernike. (Pročitati Dela apostolska 14:21-23.)
14. Kako možemo postati delotvorniji i učiniti više u službi?
14 Pavle je želeo da učini više u propovedanju dobre vesti i da bude delotvorniji u tome. Na njega je duboko uticao Isusov primer. Služba propovedanja je bila jedan način na koji je Božji Sin pokazao svoju veliku ljubav prema ljudima. Isus je rekao: „Žetva je velika, a radnika je malo. Zato molite Gospodara žetve da pošalje radnike na svoju žetvu“ (Mat. 9:35-38). Pavle je postupao u skladu sa svojim molitvama za više radnika tako što je sam postao revniji u propovedanju. Kako je s tobom? Možeš li poboljšati kvalitet svoje službe? Možeš li više učestvovati u službi propovedanja o Kraljevstvu, možda time što ćeš se organizovati tako da započneš s pionirskom službom? Pokažimo iskrenu ljubav prema drugima pomažući im da se ’čvrsto drže reči života‘ (Fil. 2:16).
Pavlovo gledište o sebi
15. Kakvo gledište je Pavle imao o sebi u odnosu na suhrišćane?
15 Pavle je kao hrišćanin pružio izvanredan primer za nas u još jednom pogledu. Premda je imao mnoge posebne zadatke u hrišćanskoj skupštini, on je bio i te kako svestan da nije zaradio te blagoslove i da ih nije zaslužio zbog toga što je imao neke sposobnosti. Shvatio je da su ti blagoslovi izraz Božje nezaslužene dobrote. Razumeo je da su i drugi hrišćani takođe bili delotvorni u propovedanju dobre vesti. Iako je u Božjem narodu imao određeni autoritet, on je ostao ponizan. (Pročitati 1. Korinćanima 15:9-11.)
16. Kako je Pavle pokazao poniznost i skromnost u vezi s pitanjem obrezanja?
16 Razmotrimo kako je Pavle reagovao na jedan problem koji se pojavio u sirijskom gradu Antiohiji. Hrišćanska skupština u tom mestu bila je podeljena zbog pitanja obrezanja (Dela 14:26–15:2). Pošto je Pavle bio postavljen da predvodi u propovedanju neobrezanim neznabošcima, možda je na sebe gledao kao na stručnjaka u postupanju s nejevrejima i samim tim kao osobu sposobnu da reši taj problem. (Pročitati Galatima 2:8, 9.) Međutim, pošto njegov trud nije doveo do rešenja problema, Pavle je s poniznošću i skromnošću sledio smernice i obratio se vodećem telu u Jerusalimu. Potpuno je sarađivao s članovima vodećeg tela dok su oni slušali o problemu koji se pojavio, dok su donosili odluku i kada su mu dodelili zadatak da bude jedan od njihovih izaslanika (Dela 15:22-31). Tako je Pavle ’prednjačio u iskazivanju poštovanja‘ svojim suvernicima (Rimlj. 12:10b).
17, 18. (a) Šta je Pavle osećao prema braći i sestrama u skupštinama? (b) Šta o Pavlu saznajemo na osnovu reakcije efeških starešina prilikom rastanka?
17 Ponizni Pavle se nije držao podalje od svoje braće i sestara u skupštinama. Naprotiv, on im je bio veoma privržen. Na kraju svoje poslanice Rimljanima, on je više od dvadeset ljudi pozdravio poimence. Većina njih nije pomenuta ni na jednom drugom mestu u Svetom pismu i samo malo njih je služilo u nekom posebnom svojstvu. Međutim, oni su bili verne Jehovine sluge i Pavle ih je iskreno voleo (Rimlj. 16:1-16).
18 Pavle je svojim poniznim i prijateljskim ophođenjem jačao skupštine. Kada je poslednji put video starešine iz Efesa, oni su ga ’izgrlili i srdačno izljubili, jer ih je jako zabolelo to što je rekao da više neće videti njegovo lice‘. Sigurno ne bi tako reagovali da su se rastajali od nekog ko je bio ponosan i rezervisan (Dela 20:37, 38).
19. Kako možemo pokazati poniznost u ophođenju sa suhrišćanima?
19 Svi koji žele duhovno da napreduju moraju pokazivati poniznost poput Pavla. On je suhrišćane podstakao da ’ništa ne rade iz častoljublja niti iz sujete, nego da u poniznosti smatraju druge većima od sebe‘ (Fil. 2:3). Kako možemo primeniti ovaj savet? Jedan način je da sarađujemo sa skupštinskim starešinama, sledeći njihova uputstva i podržavajući njihove odluke vezane za pravne slučajeve. (Pročitati Jevrejima 13:17.) Još jedan način je da veoma cenimo svu braću i sestre u veri. Skupštine Jehovinog naroda obično su sačinjene od ljudi različitih nacionalnosti, kultura, rasnog i etničkog porekla. Zar ne bi trebalo da i mi poput Pavla naučimo da se sa svima njima ophodimo nepristrano i s ljubavlju? (Dela 17:26; Rimlj. 12:10a). Podstaknuti smo da ’rado prihvatamo jedni druge, kao što je i Hrist rado prihvatio nas, na slavu Bogu‘ (Rimlj. 15:7).
„Istrajno trčimo trku“ života
20, 21. Šta će nam pomoći da uspešno istrčimo trku za večni život?
20 Život hrišćanina može se uporediti s trkom na duge staze. Pavle je napisao: „Trku sam do kraja istrčao, veru sam sačuvao. Od sada se za mene čuva venac pravednosti, kojim će me Gospod, pravedni sudija, nagraditi u onaj dan — i ne samo mene nego i sve koji željno čekaju da se on pojavi“ (2. Tim. 4:7, 8).
21 Sleđenje Pavlovog primera će nam pomoći da uspešno istrčimo trku za večni život (Jevr. 12:1). Zato dajmo sve od sebe da bismo i dalje duhovno napredovali tako što ćemo razvijati dobre navike redovnog ličnog proučavanja, negovati duboku ljubav prema ljudima i sačuvati poniznost.
Kako bi odgovorio?
• Kako je Pavlu koristilo redovno lično proučavanje Svetog pisma?
• Zašto je duboka ljubav prema ljudima važna za prave hrišćane?
• Koje će nam osobine pomoći da se nepristrano ophodimo s drugima?
• Kako nam Pavlov primer može pomoći da sarađujemo sa skupštinskim starešinama?
[Slika na 23. strani]
Poput Pavla, crpimo snagu iz Svetog pisma
[Slika na 24. strani]
Pokažimo ljubav prema drugima propovedajući dobru vest
[Slika na 25. strani]
Da li znaš zašto su braća volela Pavla?