„Plačite s onima koji plaču“

1, 2. Zašto je potrebno da osmotrimo kako možemo tešiti ožalošćene? (Videti sliku na početku članka.)

„ČAK i skoro godinu dana nakon smrti našeg sina, bol je i dalje bio nepodnošljiv“, rekla je Susi. Jedan brat je rekao da je nakon iznenadne smrti svoje supruge osećao „neopisiv fizički bol“. Nažalost, oni nisu jedini koji prolaze kroz to. Mnoga naša braća i sestre nisu ni pomišljali na to da će izgubiti neku voljenu osobu i da neće zajedno dočekati Armagedon. Možda smo lično doživeli takav gubitak ili znamo one koji jesu. Zato se nameće pitanje: „Šta ožalošćenima može pomoći da se izbore sa svojim bolom?“

² Sigurno smo čuli izreku da vreme leči sve. Ali da li će samo prolazak vremena izlečiti slomljeno srce? Jedna udovica je o tome rekla: „Mislim da je tačnije reći da je način na koji koristimo vreme ono što će nam zalečiti rane.“ Doslovnoj rani je potrebno vreme i nega da zaceli. Isto je i sa emocionalnim ranama. Šta konkretno može pomoći ožalošćenoj osobi?

3, 4. Šta nas uverava u to da Jehova razume naš bol?

³ Nema sumnje da nam utehu prvenstveno pruža naš saosećajni nebeski Otac, Jehova. (Pročitati 2. Korinćanima 1:3, 4.) On je najbolji primer u pokazivanju saosećanja. Zato je svom narodu mogao da kaže: „Ja sam onaj koji vas teši“ (Is. 51:12; Ps. 119:50, 52, 76).

⁴ On je i sam osetio bol zbog gubitka voljenih osoba, kao što su Avraham, Isak, Jakov, Mojsije i David (Br. 12:6-8; Mat. 22:31, 32; Dela 13:22). Njegova Reč nas uverava u to da on jedva čeka vreme kad će ih ponovo vratiti u život (Jov 14:14, 15). Oni će tada imati savršeno zdravlje. Pored toga, Jehova je doživeo i smrt svog voljenog Sina, koji mu je bio „naročita radost“ (Posl. 8:22, 30). Ne postoje reči kojima bi se mogla opisati bol koju je osećao dok mu je sin umirao u mukama (Jov. 5:20; 10:17).

5, 6. Kako nam Jehova pruža utehu?

⁵ Možemo biti potpuno uvereni u to da će nam Jehova uvek priteći u pomoć. Zato treba da mu u molitvi otvorimo srce i izrazimo bol i tugu. Utešno je znati da Jehova razume kako se osećamo i pruža nam utehu koja nam je tako potrebna. Ali kako to čini?

⁶ Jedan način na koji nas teši jeste putem svetog duha (Dela 9:31). Isus je rekao da će njegov Otac dati svoj moćni sveti duh „onima koji ga mole za to“ (Luka 11:13). Susi, koju smo ranije pomenuli, kaže: „Mnogo puta smo na kolenima preklinjali Jehovu da nam pruži utehu. Svaki put smo osetili njegov mir, koji nam je čuvao srce i um.“ (Pročitati Filipljanima 4:6, 7.)

7, 8. Šta nas uverava u to da će nas Isus utešiti?

⁷ Dok je bio na zemlji, Isus je i rečima i delima savršeno odražavao ličnost svog Oca, koji je pun saosećanja i ljubavi (Jov. 5:19). Isus je došao na zemlju da bi pružio utehu onima „koji su slomljenog srca“ i „koji tuguju“ (Is. 61:1, 2; Luka 4:17-21). Zašto je to mogao? Zato što je bio saosećajan, to jest razumeo je ljudsku patnju i imao snažnu želju da im pomogne (Jevr. 2:17).

⁸ Još kao mladić, nesumnjivo se suočio sa smrću članova porodice i poznanika. Na primer, izgleda da je njegov poočim, Josif, umro dok je on još bio mlad, možda tek u tinejdžerskim godinama ili ranim 20-im.a Možemo samo zamisliti kako je tako saosećajnoj mladoj osobi bilo teško da se bori sa svojim bolom i bolom članova porodice.

 9. Kako je Isus pokazao da je saosećajan kad je Lazar umro?

⁹ Tokom svoje službe na zemlji, Isus je bio pun razumevanja i saosećanja prema ljudima. Uzmimo za primer situaciju kada je umro njegov dobar prijatelj Lazar. Iako je znao da će ga uskrsnuti, veoma ga je potresla tuga Lazarevih sestara, Marije i Marte. Toliko se ražalostio da je zaplakao (Jov. 11:33-36).

10. Zašto možemo biti uvereni u to da Isus saoseća i s nama danas?

¹⁰ Isusove saosećajne reči, koje se nalaze u Bibliji, teše i nas danas. Zašto? Zato što je on „isti juče i danas i zauvek“ (Jevr. 13:8). Pošto je kao Glavni Zastupnik života i sam osetio bol koju zadaje smrt, onda „može priteći u pomoć onima koji su u kušnjama“ (Dela 3:15; Jevr. 2:10, 18). Zato možemo biti uvereni u to da je i dalje duboko potresen zbog našeg bola, da razume našu žalost i da nam pruža utehu „kad nam zatreba pomoć“. (Pročitati Jevrejima 4:15, 16.)

11. Koji biblijski stihovi su tebi posebno utešni?

¹¹ Stihovi koji govore o Isusovom saosećanju i tugi koju je osetio zbog Lazareve smrti nisu jedini utešni stihovi u Bibliji. Zapravo, „sve što je nekada napisano, napisano je nama za pouku, da svojom istrajnošću i utehom iz Pisama imamo nadu“ (Rimlj. 15:4). Ako smo i mi izgubili voljenu osobu, sledeći stihovi nas mogu utešiti:

• „Jehova je blizu onih koji su slomljenog srca, i spasava one koji su skrhanog duha“ (Ps. 34:18, 19).

• „Kad se u meni umnože misli nespokojne, utehe tvoje [Jehova,] miluju dušu moju“ (Ps. 94:19).

• „Neka sam naš Gospod Isus Hrist i Bog, naš Otac, koji nas je voleo i dao nam po svojoj nezasluženoj dobroti večnu utehu i divnu nadu, uteše vaše srce i učvrste vas“ (2. Sol. 2:16, 17).b

12. Zašto je slušanje važno kad nekog tešimo?

¹² Suvernici u skupštini mogu biti izvor velike utehe. (Pročitati 1. Solunjanima 5:11.) Ukoliko je neko izgubio voljenu osobu, kako ga možemo ojačati i podići njegov „slomljen duh“? (Posl. 17:22). Imajmo na umu da postoji „vreme kad se ćuti i vreme kad se govori“ (Prop. 3:7). Udovica po imenu Dalin kaže: „Oni koji su izgubili voljenu osobu imaju potrebu da izraze misli i osećanja. Zato je najvažnije da ih slušate, bez prekidanja.“ Junija, čiji brat je izvršio samoubistvo, dodaje: „Iako možda ne možete u potpunosti razumeti bol ožalošćenih, najvažnije je to što želite da ih razumete.“

13. Šta ne treba da zaboravimo kad je reč o tugovanju?

¹³ Svako doživljava i izražava tugu na svoj način. Ponekad samo osoba zna koliko joj je teško i ne može da podeli s drugima svoja najdublja osećanja. Božja Reč to opisuje ovako: „Srce poznaje gorčinu duše, i radost njegovu tuđinac ne može deliti“ (Posl. 14:10). A neko čak i kad uspe da kaže kako se oseća, drugima nije uvek lako da ga u potpunosti shvate.

14. Kako možemo pronaći prave reči da utešimo druge?

¹⁴ Sasvim je razumljivo da je nekad teško proceniti šta bi trebalo reći nekome ko je skrhan bolom. Ali Biblija kaže da je „jezik [...] mudrih lek“ (Posl. 12:18). Da bismo pronašli prave reči, može nam pomoći brošura Kad neko koga volite umre.c Međutim, često osobi najviše znači kad plačemo s njom (Rimlj. 12:15). O tome sestra po imenu Gabi, kojoj je suprug umro, kaže: „Moje reči su moje suze. Zato mi znači kad drugi plaču sa mnom. Tako imam osećaj da nisam sama u svom bolu.“

15. Kako još možemo tešiti druge? (Videti okvir „Reči utehe“.)

¹⁵ Ako nam je teško da kažemo nešto utešno osobi lično, mogli bismo to učiniti putem pisamca, mejla ili poruke. Na primer, mogli bismo napisati neki utešni stih, istaći neku lepu osobinu preminule osobe po kojoj je pamtimo ili spomenuti neku dragu uspomenu na nju. Junija kaže: „Kada od nekog dobijem kratku poruku ohrabrenja ili kad me neko pozove da se vidimo, ne mogu opisati koliko mi to znači. Tada osećam da drugi brinu o meni i da me vole.“

16. Koji je posebno delotvoran način da nekog utešimo?

¹⁶ Nikada ne potcenjujmo vrednost molitve, bilo da se molimo sa ožalošćenima ili za njih. Čak i ako nam je teško da se molimo u nekoj emotivnoj situaciji, jer osećamo da ćemo se rasplakati ili da će nas glas izdati, to će mnogo značiti onima koji tuguju. Dalin kaže: „Ponekad kad sestre dođu da me teše, zamolim ih da se pomole. One se na početku molitve često bore s osećanjima i glas im drhti. Ali svaki put im nakon nekoliko rečenica glas postaje sigurniji i te molitve me diraju u srce. Mnogo me jačaju njihova snažna vera, ljubav i briga koju pokazuju.“

17-19. Zašto ne treba da posustanemo u pružanju utehe?

¹⁷ Period tugovanja se razlikuje od osobe do osobe. Zato budimo uz one koji su izgubili voljenu osobu ne samo u prvim danima, kad su tu mnogi prijatelji i rođaci, već i u narednim mesecima kad se svi vrate svakodnevnom životu. „Pravi prijatelj voli u svako doba, i u nevolji brat postaje“ (Posl. 17:17). Budimo izvor utehe ožalošćenoj osobi dokle god joj je potrebno da se izbori sa svojim bolom. (Pročitati 1. Solunjanima 3:7.)

¹⁸ Dobro je zadržati na umu da oni koji su izgubili nekoga mogu iznenada biti skrhani bolom u određenim prilikama. Na primer, u vreme godišnjica, kad čuju neku pesmu, vide neku fotografiju ili kad nešto rade. Na voljenu osobu ih mogu podsetiti i neki miris, zvuk ili godišnje doba. Onima koji su izgubili bračnog druga može biti naročito teško kad neke stvari prvi put rade sami, možda kad idu na neki kongres ili Spomen-svečanost. Jedan brat kaže: „Pretpostavljao sam da će mi prva godišnjica braka veoma teško pasti, i stvarno je tako bilo. Ali nekoliko braće i sestara je isplaniralo da tog dana moji najbliži prijatelji budu sa mnom kako ne bih bio sam.“

¹⁹ Međutim, onima koji su u žalosti ohrabrenje nije potrebno samo u nekim posebnim prilikama. „Često pomoć i društvo prijatelja i onda kada nije neka posebna godišnjica mnogo znače“, objašnjava Junija. „Te spontane prilike su dragocene i pružaju veliku utehu.“ Naravno, mi ne možemo u potpunosti izbrisati bol ili popuniti prazninu zbog gubitka neke osobe, ali možemo donekle pružiti utehu tako što ćemo na praktične načine pomagati ožalošćenima (1. Jov. 3:18). Gabi kaže: „Od srca sam zahvalna Jehovi na starešinama koje su s ljubavlju prošle sa mnom svaku tešku fazu. Zbog njih osećam kao da sam u Jehovinom naručju.“

20. Zašto u Jehovinim obećanjima možemo naći veliku utehu?

²⁰ Zaista je utešno što će Jehova, Bog svake utehe, ukloniti svu patnju tako što će „svi koji su u grobovima čuti njegov [Hristov] glas“ i uskrsnuti (Jov. 5:28, 29). On obećava da će zauvek „uništiti smrt. Suvereni Gospod Jehova obrisaće suze sa svakog lica“ (Is. 25:8). Tada neće biti potrebe da plačemo s onima koji plaču, već ćemo se radovati „s onima koji se raduju“ (Rimlj. 12:15).