„Jehovina reč je sve više rasla“
„Šalje naredbe svoje na zemlju. Brzo teče reč njegova“ (PSALAM 147:15).
1, 2. Koji je zadatak Isus dao svojim učenicima, i šta je sve to obuhvatalo?
JEDNO od najneobičnijih proročanstava u Bibliji nalazi se u Delima apostolskim 1:8. Malo pre nego što je uzašao na nebo, Isus je svojim vernim sledbenicima rekao: „Primićete silu kad sveti duh dođe na vas, i bićete mi svedoci... sve do najudaljenijeg dela zemlje.“ To će biti zaista ogroman poduhvat!
2 Propovedati Božju reč po celom svetu — to je šačici učenika sigurno delovalo kao strašno težak zadatak koji su dobili. Osmotri šta je sve to obuhvatalo. Morali su da pomažu ljudima da razumeju dobru vest o Božjem Kraljevstvu (Matej 24:14). Svedočenje za Isusa takođe je iziskivalo da drugima govore o njegovim snažnim učenjima i da objašnjavaju koju ulogu on igra u Jehovinoj nameri. Nadalje, u okviru tog dela morali su da stvaraju učenike od ljudi i da ih zatim krste. A trebalo je da sve to rade po celom svetu! (Matej 28:19, 20).
3. U šta je Isus uverio svoje sledbenike, i kako su oni reagovali na zadatak koji su dobili?
3 Međutim, Isus je uverio svoje sledbenike da će, dok budu izvršavali delo koje im je dao, uz njih biti i sveti duh. Prema tome, mada je zadatak bio ogroman i mada su se protivnici nemilosrdno i žestoko trudili da ih ućutkaju, prvi Isusovi učenici su uspešno obavljali ono na šta ih je on uputio. To je istorijska činjenica koja se ne može poreći.
4. Kako se u nalogu da se propoveda i poučava odražava Božja ljubav?
4 Ta svetska akcija propovedanja i poučavanja bila je izraz Božje ljubavi prema onima koji ga nisu poznavali. Oni su tako dobili priliku da se približe Jehovi i prime oproštenje grehâ (Dela apostolska 26:18). Nalog da se propoveda i poučava takođe je bio odraz Božje ljubavi prema onima koji nose tu poruku, pošto im je to omogućavalo da pokažu svoju odanost prema Jehovi i ljubav prema drugim ljudima (Matej 22:37-39). Apostol Pavle je toliko cenio hrišćansku službu da ju je nazvao „blago“ (2. Korinćanima 4:7).
5. (a) Gde možemo naći najpouzdaniju istoriju o ranim hrišćanima, i kakav je rast tamo opisan? (b) Zašto je knjiga Dela apostolskih značajna za današnje Božje sluge?
5 Najpouzdanija istorija o propovedanju ranih hrišćana nalazi se u nadahnutoj knjizi Dela apostolskih, koju je napisao učenik Luka. To je zapis o izvanrednom i brzom rastu. To širenje spoznanja o Božjoj Reči podseća nas na Psalam 147:15, gde stoji: „[Jehova] šalje naredbe svoje na zemlju. Brzo teče reč njegova.“ Izveštaj o ranim hrišćanima, koji su bili osposobljeni pomoću svetog duha, za nas je i uzbudljiv i prepun značenja. Jehovini svedoci učestvuju u tom istom delu propovedanja i stvaranja učenika, samo u mnogo većem obimu. I mi se suočavamo s problemima kakve su imali hrišćani u prvom veku. Dok osmatramo kako je Jehova blagosiljao i osposobljavao rane hrišćane, mi jačamo svoju veru u njegovu podršku.
Porast broja učenika
6. Koja se fraza s obzirom na rast javlja tri puta u knjizi Dela apostolskih, i na šta se ona odnosi?
6 Jedan način da istražimo ispunjenje Dela apostolskih 1:8, jeste da osmotrimo izraz „Jehovina reč je sve više rasla“. Ta fraza se uz male varijacije javlja u Bibliji samo tri puta i sva tri puta u knjizi Dela apostolskih (Dela apostolska 6:7; 12:24; 19:20). „Jehovina reč“, to jest „Božja reč“, u ovim stihovima se odnosi na dobru vest — na uzbudljivu poruku o Božjoj istini, na živu i snažnu poruku koja je promenila živote onih koji su je prihvatili (Jevrejima 4:12).
7. S čime je u Delima apostolskim 6:7 povezan napredak Božje reči, i šta se desilo na Pentekost 33. n. e.?
7 Prvo ukazivanje na rast, to jest napredak Božje reči nalazi se u Delima apostolskim 6:7. Tamo čitamo: „Tako je Božja reč sve više napredovala, i broj učenika u Jerusalimu veoma se povećao; i mnogi sveštenici postadoše poslušni veri.“ Ovde je napredak povezan s porastom broja učenika. Nešto ranije, na Pentekost 33. n. e., na oko 120 učenika okupljenih u jednoj gornjoj sobi bio je izliven sveti duh. Zatim je apostol Petar održao snažan govor, a od onih koji su ga slušali njih oko 3 000 postali su vernici tog istog dana. Sigurno je vladalo veliko uzbuđenje dok je na hiljade ljudi hrlilo ka jezercetu ili ka jezercima u Jerusalimu i oko njega da bi se krstili u ime Isusa, čoveka koji je samo oko 50 dana pre toga bio pribijen na stub kao kakav zločinac! (Dela apostolska 2:41).
8. Kako je broj učenika rastao u godinama nakon Pentekosta 33. n. e.?
8 Naravno, to je bio samo početak. Stalni napori jevrejskih verskih vođa da uguše propovedanje, bili su uzaludni. Na razočaranje tih vođa, ’Jehova je učenicima svakodnevno pridodavao one koji su se spasavali‘ (Dela apostolska 2:47). Uskoro je ’broj ljudi dostigao oko pet hiljada‘. Posle toga, „stalno su im se pridruživali vernici u Gospodu, mnoštva kako muškaraca tako i žena“ (Dela apostolska 4:4; 5:14). U vezi s jednim kasnijim razdobljem, čitamo: „Tada skupština po celoj Judeji i Galileji i Samariji uđe u razdoblje mira, izgrađujući se; i dok je hodila u strahu Jehovinom i u utehi svetog duha, stalno je rasla“ (Dela apostolska 9:31). Nekoliko godina kasnije, možda oko 58. n. e., nalazimo informaciju o tome da je bilo na ’hiljade vernika‘ (Dela apostolska 21:20). Do tada je već bilo i mnogo vernika među neznabošcima.
9. Kako bi opisao rane hrišćane?
9 Taj brojčani rast je u velikoj meri postignut obraćenjem. Ova religija jeste bila nova — ali je bila dinamična. Daleko od toga da su bili pasivni članovi crkve, učenici su se u potpunosti posvetili Jehovi i njegovoj Reči, a neki od njih su istinu upoznali od onih koji su bili žestoko proganjani (Dela apostolska 16:23, 26-33). Oni koji su prihvatili hrišćanstvo uradili su to na osnovu promišljene, savesne odluke (Rimljanima 12:1). Poučavali su se Božjim putevima; istina im je bila u umu i u srcu (Jevrejima 8:10, 11). Bili su spremni i da umru za ono u šta su verovali (Dela apostolska 7:51-60).
10. Koju su odgovornost prihvatili rani hrišćani, i kakvu paralelu nalazimo danas?
10 Oni koji su prihvatili hrišćanska učenja shvatili su da imaju odgovornost da i drugima prenose istinu. To je direktno doprinosilo daljnjem brojčanom rastu. Jedan bibličar je rekao: „Širenje vere drugima nije se smatralo za isključivo pravo onih koji su veoma revni ili službeno postavljeni za jevanđeliste. Jevanđeliziranje je bilo privilegija i dužnost svakog člana Crkve... Spontano aktiviranje celokupne hrišćanske zajednice davalo je tom pokretu od samog početka ogroman polet.“ On je još napisao: „Jevanđelizam je bio pokretačka snaga ranih hrišćana.“ To isto se može reći i za današnje prave hrišćane.
Širenje u geografskom smislu
11. Kakav je rast opisan u Delima apostolskim 12:24, i kako je došlo do toga?
11 Drugo mesto na kome se spominje rast Božje reči nalazi se u Delima apostolskim 12:24: „Jehovina reč je sve više rasla i širila se.“ Ovde je ta fraza povezana sa širenjem u geografskom smislu. Uprkos protivljenju vlasti, delo je i dalje napredovalo. Sveti duh je najpre bio izliven u Jerusalimu, a odatle se reč brzo širila. Zbog progonstva u Jerusalimu učenici su se rasuli po celoj Judeji i Samariji. Kakvi su bili rezultati? „Oni koji su se rasuli prolazili su tim krajevima i objavljivali reč dobre vesti“ (Dela apostolska 8:1, 4). Filip je bio upućen da svedoči jednom čoveku koji je, nakon što se krstio, odneo tu poruku sve do Etiopije (Dela apostolska 8:26-28, 38, 39). Istina je brzo uhvatila korena u Lidi, ravnici Saron i Jopi (Dela apostolska 9:35, 42). Kasnije je apostol Pavle proputovao na hiljade kilometara morem i kopnom, osnivajući skupštine u mnogim zemljama Mediterana. Apostol Petar je otišao u Vavilon (1. Petrova 5:13). Oko 30 godina posle izlivanja svetog duha na Pentekost, Pavle je napisao da se dobra vest „propovedala u celom stvarstvu koje je pod nebom“, verovatno ukazujući pri tom na tada poznati svet (Kološanima 1:23).
12. Kako su protivnici hrišćanstva priznali da se Božja reč širi u geografskom smislu?
12 Čak su i protivnici hrišćanstva priznavali da je reč Božja uhvatila korena u celom Rimskom carstvu. Na primer, kao što stoji u Delima apostolskim 17:6, protivnici iz Soluna, na severu Grčke, povikali su: „Ovi ljudi koji prevrnuše celu nastanjenu zemlju sada su i ovde.“ Nadalje, na početku drugog veka Plinije Mlađi je iz Bitinije pisao rimskom caru Trajanu o hrišćanstvu. On se žalio: „Ono nije ograničeno samo na gradove, već svoju zarazu širi po okolnim selima i zaseocima.“
13. Na koji je način širenje u geografskom smislu odraz Božje ljubavi prema ljudskom rodu?
13 To širenje u geografskom smislu bilo je izraz Jehovine duboke ljubavi prema ljudima koji se mogu spasti. Kad je Petar primetio kako sveti duh silazi na neznabošca Kornelija, rekao je: „Zaista shvatam da Bog nije pristran, nego mu je u svakoj naciji prihvatljiv onaj koji ga se boji i čini ono što je pravedno“ (Dela apostolska 10:34, 35). Da, dobra vest je bila i još uvek je poruka za sve ljude, a širenje reči Božje u geografskom smislu pruža ljudima iz svih krajeva sveta priliku da se odazovu na Božju ljubav. U ovom 21. veku, reč Božja se proširila u praktično sve delove sveta.
Rast koji je preovladavao
14. Kakav je rast opisan u Delima apostolskim 19:20, i nad čim je Božja reč preovladala?
14 Treće mesto na kome se spominje rast Božje reči nalazi se u Delima apostolskim 19:20: „Tako je Jehovina reč na moćan način sve više rasla i preovladavala.“ Izvorna grčka reč prevedena sa „preovladavala“ prenosi misao o „naprezanju iz sve snage“. Prethodni stihovi kažu da su u Efesu mnogi postali vernici i da je dosta onih koji su se bavili magijom spalilo svoje knjige pred svima. Tako je Božja reč preovladala nad lažnim religioznim verovanjima. Dobra vest je preovladala i uprkos drugim preprekama, kao što je progonstvo. Ništa je nije moglo zaustaviti. I u ovom pogledu vidimo uzbudljivu paralelu s pravim hrišćanstvom našeg vremena.
15. (a) Šta je jedan istoričar napisao o ranim hrišćanima? (b) Kome su učenici pripisivali zaslugu za svoj uspeh?
15 Apostoli i drugi rani hrišćani revno su objavljivali Božju reč. Jedan biblijski istoričar je o njima primetio sledeće: „Kada ljudi imaju volje da govore o svom Gospodu, njima ne fali načina da to i čine. Zaista, ti muškarci i žene nas više impresioniraju svojom motivacijom nego svojim metodama.“ Ipak, ti rani hrišćani su bili svesni da uspeh njihove službe ne zavisi samo od njihovog truda. Njih je Bog opunomoćio da izvrše taj zadatak, i on ih je i podupirao u tome. Duhovni rast dolazi od Boga. Apostol Pavle je to priznao u svom pismu upućenom skupštini u Korintu. On je napisao: „Ja sam posadio, Apolo je zalio, ali Bog je davao da raste. Jer mi smo Božji saradnici“ (1. Korinćanima 3:6, 9).
Sveti duh na delu
16. Šta pokazuje da je sveti duh osposobio učenike da govore sa smelošću?
16 Priseti se da je Isus uverio svoje učenike da će i sveti duh imati određenu ulogu u rastu Božje reči i da će sveti duh osposobiti učenike za njihovo delo propovedanja (Dela apostolska 1:8). Kako se to desilo? Nedugo nakon što je na Pentekost na učenike izliven sveti duh, Petar i Jovan su bili pozvani da govore pred jevrejskim Sinedrionom, najvišim sudom u zemlji, čije su sudije bile odgovorne za pogubljenje Isusa Hrista. Da li će apostoli drhtati od straha pred takvim impozantnim i neprijateljskim skupom? Ni najmanje! Sveti duh je osposobio Petra i Jovana da govore tako smelo da su se njihovi protivnici čudom čudili, te su ih ’prepoznali kao one koji su bili s Isusom‘ (Dela apostolska 4:8, 13). Sveti duh je takođe pomogao Stefanu da smelo svedoči Sinedrionu (Dela apostolska 6:12; 7:55, 56). Ranije je sveti duh pokrenuo učenike da sa smelošću propovedaju. Luka izveštava: „Kad su se usrdno pomolili, zatrese se mesto na kom su bili okupljeni; i svi se ispuniše svetim duhom te sa smelošću govoriše Božju reč“ (Dela apostolska 4:31).
17. Na koje je druge načine sveti duh pomagao učenicima u njihovoj službi?
17 Pomoću svog moćnog svetog duha, Jehova je zajedno sa uskrsnulim Isusom vodio propovedničke aktivnosti (Jovan 14:28; 15:26). Kada je sveti duh izliven na Kornelija, na njegove rođake i bliske prijatelje, apostol Petar je shvatio da i neobrezani neznabošci ispunjavaju uslove za krštenje u ime Isusa Hrista (Dela apostolska 10:24, 44-48). Kasnije je duh igrao ključnu ulogu u tome da Varnava i Savle (apostol Pavle) budu određeni za misionarsku službu i pokazivao im gde treba a gde ne treba da idu (Dela apostolska 13:2, 4; 16:6, 7). On je upravljao procesom kada su apostoli i starešine u Jerusalimu donosili važnu odluku (Dela apostolska 15:23, 28, 29). Sveti duh je takođe uticao na naimenovanje nadglednika u hrišćanskoj skupštini (Dela apostolska 20:28).
18. Kako su rani hrišćani pokazivali ljubav?
18 Pored toga, sveti duh je dolazio do izražaja i kod samih hrišćana, jer je u njima proizvodio pobožne osobine kao što je ljubav (Galatima 5:22, 23). Ljubav je pokretala učenike da dele stvari među sobom. Na primer, posle Pentekosta 33. n. e. osnovan je jedan zajednički fond da bi se zbrinule fizičke potrebe učenika u Jerusalimu. Biblijski izveštaj kaže: „Niko među njima ne beše u oskudici; jer svi koji su imali njive ili kuće prodavali su ih i iznos dobijen prodajom donosili i stavljali pred noge apostolima. Zatim se svakome delilo koliko je kome trebalo“ (Dela apostolska 4:34, 35). Ta ljubav je pokazivana ne samo prema suvernicima već i prema drugima, i to kako prenošenjem dobre vesti tako i drugim dobrim delima (Dela apostolska 28:8, 9). Isus je rekao da će se njegovi sledbenici prepoznati po samopožrtvovanoj ljubavi (Jovan 13:34, 35). Sigurno je da je ljubav kao bitna osobina privlačila ljude Bogu i doprinosila rastu u prvom veku baš kao i danas (Matej 5:14, 16).
19. (a) Na koja je tri načina reč Jehovina rasla u prvom veku? (b) Šta ćemo osmotriti u sledećem članku?
19 Izraz „sveti duh“ se u knjizi Dela apostolskih pojavljuje ukupno 41 put. Očigledno je da je pravi hrišćanski rast u prvom veku bio tesno povezan sa silom i vođstvom svetog duha. Broj učenika je rastao, reč Božja se širila na ogromnom području, i preovladavala je nad religijama i filozofijama tog doba. Rast iz prvog veka ima paralelu u današnjoj službi Jehovinih svedoka. U sledećem članku osmotrićemo jednako impresivan rast Božje reči u savremeno doba.
Da li se sećaš?
• Kako su prvi učenici brojčano rasli?
• Na koji se način reč Božja širila u geografskom smislu?
• Kako je reč Božja preovladavala u prvom veku?
• Koju je ulogu u rastu Božje reči igrao sveti duh?
[Slika na 12. strani]
Filip je propovedao Etiopljaninu, čime se dobra vest širila u geografskom smislu
[Slika na 13. strani]
Sveti duh je vodio apostole i starešine u Jerusalimu
[Izvor slike na 10. strani]
Gore desno: reprodukcija grada Jerusalima u vreme Drugog hrama — koja se nalazi u krugu hotela „Sveta zemlja“ u Jerusalimu