44. biblijska knjiga — Dela apostolska

Pisac: Luka

Mesto pisanja: Rim

Pisanje završeno: otprilike 61. n. e.

Obuhvaćeno razdoblje: od 33. do otprilike 61. n. e.

1, 2. (a) O kojim istorijskim događajima i o čijoj službi možemo čitati u Delima apostolskim? (b) Koje razdoblje obuhvata knjiga?

U SVOM Jevanđelju, četrdeset i drugoj biblijskoj knjizi, Luka je opisao život i službu Isusa i njegovih sledbenika sve do trenutka kada je Isus uzašao na nebo. U četrdeset i četvrtoj biblijskoj knjizi, Delima apostolskim, nastavlja se taj izveštaj o istoriji ranog hrišćanstva. Ta knjiga opisuje kako je delovanje svetog duha dovelo do osnivanja skupštine. Ona opisuje i širenje dobre vesti, najpre među Judejcima, a zatim i među ljudima iz svih naroda. U većem delu prvih 12 poglavlja opisuje se Petrova služba, a u preostalih 16 poglavlja opisuje se Pavlova služba. Luka je blisko sarađivao s Pavlom i pratio ga je na mnogim putovanjima.

² Knjiga je upućena Teofilu. To što ga je Luka oslovio sa „časni Teofile“ može ukazivati na to da je obavljao neku dužnost u državnoj službi ili je Luka time samo izrazio veliko poštovanje prema njemu (Luka 1:3). Knjiga pruža tačan istorijski izveštaj o osnivanju hrišćanske skupštine i njenom rastu. Uvodne reči govore o tome da se Isus pojavljivao pred svojim učenicima nakon što je uskrsnuo, a u nastavku knjiga opisuje važne događaje iz razdoblja od 33. do otprilike 61. n. e., čime se obuhvata oko 28 godina.

 3. Ko je napisao Dela apostolska i kada je ta knjiga završena?

³ Od najranijih dana smatralo se da je pisac Jevanđelja po Luki napisao i Dela apostolska. Obe knjige su upućene Teofilu. Time što je u uvodnim stihovima Dela apostolskih ponovio poslednje događaje navedene u svom Jevanđelju, Luka je povezao ta dva izveštaja, što pokazuje da su oni delo istog pisca. Izgleda da je Luka dovršio Dela apostolska oko 61. n. e., verovatno pred kraj svog dvogodišnjeg boravka u Rimu sa apostolom Pavlom. Budući da njegova knjiga beleži događaje do te godine, nije mogla biti napisana ranije. S druge strane, to što na kraju opisuje kako je Pavle još uvek čekao da ga pozovu pred cara, ukazuje na to da je pisanje završeno te godine.

 4. Šta dokazuje da se Dela apostolska s pravom ubrajaju u nadahnute biblijske knjige?

⁴ Od najranijih dana, izučavaoci Biblije su se slagali u tome da su Dela apostolska nadahnuti deo Biblije. Delovi te knjige nalaze se u nekim od najstarijih danas dostupnih papirusnih rukopisa „Novog zaveta“, na primer u papirusu Mičigen br. 1571 (P⁠³⁸) iz trećeg ili četvrtog veka n. e. i papirusu Čester Biti br. 1 (P⁠⁴⁵) iz trećeg veka. Oba rukopisa ukazuju na to da su se Dela apostolska čitala zajedno sa ostalim nadahnutim biblijskim knjigama i da su se vrlo rano našla na popisu biblijskih knjiga. U Delima apostolskim se vidi da je Luka izuzetnu pažnju posvetio tačnosti, baš kao i u svom Jevanđelju. Ser Vilijam Remzi je pisca Dela apostolskih svrstao „u prvoklasne istoričare“ i objasnio šta je time mislio, rekavši: „Prva i osnovna karakteristika velikog istoričara jeste istinito izveštavanje. Ono što napiše mora biti verodostojno.“a

 5. Koliko su tačni podaci koje je Luka naveo?

⁵ Da bismo prikazali s kolikom je tačnošću Luka navodio podatke u svojim knjigama, citiraćemo Edvina Smita, komandanta britanske ratne flote u Sredozemnom moru u Prvom svetskom ratu, koji je ovako napisao: „U drevno doba, brodovima se nije upravljalo kao danas, naime pomoću jednog kormila na krmi, nego pomoću dva velika vesla, od kojih je svako bilo na jednoj strani krme. Zato sveti Luka spominje vesla za kormilarenje u množini. [Dela apostolska 27:40]... Kada smo sve istražili, utvrdili smo da je svaka pojedinost u zapisu svetog Luke s obzirom na kretanje tog broda, od kada je isplovio iz Dobrih pristaništa pa sve dok se nije nasukao na Malti, potvrđena potpuno tačnim i zadovoljavajućim vanbiblijskim i nezavisnim dokazima. Takođe smo utvrdili da podaci o vremenu koje je brod proveo na moru odgovaraju udaljenosti koju je prešao, te da Lukin opis mesta na koje su stigli u potpunosti odgovara njegovom stvarnom izgledu. Sve to pokazuje da je Luka zaista bio na tom putovanju koje je opisao i da se njegova zapažanja i zapisi mogu smatrati tačnim i verodostojnim u najvećoj mogućoj meri“b

 6. Koji primeri pokazuju da arheološka otkrića potvrđuju tačnost izveštaja Dela apostolskih?

⁶ Arheološka otkrića takođe potvrđuju da je Lukin izveštaj tačan. Na primer, zahvaljujući iskopavanjima u Efesu, otkriveni su Artemidin hram i antičko pozorište gde su Efešani izazvali pobunu zbog apostola Pavla (Dela 19:27-41). Otkriveni su natpisi koji potvrđuju da je gradske zvaničnike u Solunu Luka ispravno nazvao ’gradskim poglavarima‘ (17:6, 8). Dva natpisa na Malti potvrđuju da je Luka ispravno nazvao Publija ’poglavarom‘ Malte (28:7).c

 7. Kako se po načinu govora raznih ljudi o kojima izveštavaju Dela apostolska vidi da ova knjiga govori o stvarnim događajima?

⁷ Osim toga, u Lukinom izveštaju se način govora Petra, Stefana, Kornelija, Tertula, Pavla i drugih međusobno razlikuje u stilu i načinu izražavanja. Čak se i rečenice koje je Pavle izgovorio pred različitom publikom razlikuju u stilu, u zavisnosti od okolnosti prilikom kojih su bile izgovorene. To pokazuje da je Luka zapisivao samo ono što je lično čuo ili što su mu preneli drugi koji su čuli te reči. Nije izmišljao ono što je pisao.

 8. Šta nam je iz Biblije poznato o Luki i njegovoj saradnji s Pavlom?

⁸ O Lukinom životu se vrlo malo zna. Luka nije bio apostol, ali je sarađivao sa apostolima (Luka 1:1-4). Apostol Pavle je na tri mesta spomenuo Luku (Kol. 4:10, 14; 2. Tim. 4:11; Filim. 24). Luka je nekoliko godina bio Pavlov stalni saputnik, a Pavle ga je nazvao ’voljenim lekarom‘. Luka u svojoj knjizi često menja gramatički rod u kojem piše — nekada piše u trećem licu množine, a nekada u prvom licu množine — što pokazuje da je bio s Pavlom u Troadi na njegovom drugom misionarskom putovanju, da je možda ostao u Filipima dok se Pavle nakon nekoliko godina nije vratio i da se zatim ponovo pridružio Pavlu na njegovom putu na suđenje u Rim (Dela 16:8, 10; 17:1; 20:4-6; 28:16).

SADRŽAJ DELA APOSTOLSKIH

 9. Šta je učenicima bilo rečeno prilikom Isusovog uznesenja na nebo?

⁹ Događaji pre Pedesetnice (1:1-26). Na početku ove druge Lukine knjige uskrsnuli Isus govori svojim revnim učenicima da će uskoro biti kršteni svetim duhom. Da li je tada trebalo da se obnovi Kraljevstvo? Ne, nego je trebalo da učenici prime snagu i budu svedoci „sve do kraja zemlje“. Dok su gledali kako se Isus podiže u nebo, čuli su kako im dva čoveka u belom kažu: „Ovaj Isus koji je od vas uzet na nebo doći će na isti način kao što ste ga videli da odlazi na nebo“ (1:8, 11).

10. (a) Koji su se značajni događaji odigrali na Pedesetnicu? (b) Kako je Petar objasnio šta se dogodilo i do čega je dovelo njegovo objašnjenje?

¹⁰ Značajna Pedesetnica (2:1-42). Svi učenici su se okupili u Jerusalimu. Odjednom je nastala huka kao kod naleta jakog vetra i ispunila kuću. Nešto poput plamenih jezika sišlo je na sve koji su se tamo nalazili. Ispunili su se svetim duhom i počeli da govore raznim jezicima o „veličanstvenim Božjim delima“ (2:11). Ljudi koji su to videli bili su zbunjeni. Tada je Petar ustao i obratio se okupljenom mnoštvu. Objasnio je da se ovim izlivanjem duha ispunilo proročanstvo iz Joilove knjige (2:28-32) i da je Isus Hrist — koji je bio uskrsnut, uzvišen i postavljen zdesna Bogu — ’izlio na njih taj duh, kao što vide i čuju‘. Ljude je to pogodilo u srce, te je oko 3 000 ljudi prihvatilo dobru vest i krstilo se (2:33).

11. Kako je Jehova omogućio brzo širenje dobre vesti?

¹¹ Dobra vest se širi (2:43–5:42). Jehova im je svaki dan pridodavao one koji su dolazili na put spasenja. Petar i Jovan su ispred hrama naišli na čoveka koji je bio hrom od rođenja. „U ime Isusa Hrista Nazarećanina, hodaj!“, zapovedio je Petar. Čovek je odmah počeo da ’hoda, poskakuje i hvali Boga‘. Petar je zatim pozvao narod da se pokaje i obrati, „da bi od Jehovinog lica došla vremena okrepe“. Gnevne zbog toga što Petar i Jovan naučavaju da je Isus uskrsnuo, verske vođe su ih uhvatile i zatvorile. Ipak, broj vernika je porastao na oko 5 000 (3:6, 8, 19).

12. (a) Šta su učenici odgovorili kada im je bilo zapoveđeno da prestanu da propovedaju? (b) Za šta su Ananija i Sapfira bili kažnjeni?

¹² Sutradan su odveli Petra i Jovana pred narodne poglavare na ispitivanje. Petar je otvoreno svedočio da je spasenje moguće samo preko Isusa Hrista. Kada su poglavari zapovedili Petru i Jovanu da prestanu da propovedaju, obojica su odgovorila: „Sami prosudite da li je pravo pred Bogom da slušamo vas, a ne Boga. Mi ne možemo a da ne govorimo o onome što smo videli i čuli“ (4:19, 20). Oslobodili su ih, a svi učenici su nastavili da odvažno govore Božju reč. Zbog tadašnjih okolnosti, učenici su svoje materijalne posede smatrali zajedničkim pa su ih prodavali i dobijeni novac delili koliko je kome bilo potrebno. Međutim, izvesni Ananija i njegova žena Sapfira prodali su imanje i potajno zadržali deo dobijenog novca, a ostatak poklonili pretvarajući se da su dali celokupni iznos. Petar ih je razotkrio, tako da su na mestu pali mrtvi zbog toga što su pokušali da prevare Boga i sveti duh.

13. Za šta su apostoli bili optuženi, kako su odgovorili na optužbe i šta su nastavili da rade?

¹³ Gnevne verske vođe su opet bacile apostole u zatvor, ali ih je ovaj put oslobodio Jehovin anđeo. Sledećeg dana, verske vođe su ih ponovo izvele pred Sinedrion i optužile da su „napunili Jerusalim svojim učenjem“. Učenici su odgovorili: „Bogu se moramo pokoravati, a ne ljudima.“ Iako su ih išibali i zapretili im, oni ipak nisu prestali da propovedaju, nego su ’svaki dan u hramu i od kuće do kuće bez prestanka poučavali i objavljivali dobru vest o Hristu, Isusu‘ (5:28, 29, 42).

14. Kako je došlo do toga da je Stefan umro mučeničkom smrću?

¹⁴ Stefanova mučenička smrt (6:1–8:1a). Stefan je bio jedan od sedmorice koji su bili postavljeni svetim duhom da dele hranu. Pored toga, on je upečatljivo svedočio za istinu i toliko je bio revan za veru da su ga njegovi gnevni protivnici izveli pred Sinedrion i optužili za hulu. U svojoj odbrani, Stefan je najpre naveo koliko je dugo Jehova bio strpljiv sa Izraelom. Zatim je zaključio neustrašivim rečima: ’Vi tvrdokorni, stalno se opirete svetom duhu, vi koji ste primili Zakon preko anđelâ, ali ga se niste držali‘ (7:51-53). Oni nisu mogli da podnesu takve reči. Navalili su na njega, izveli ga iz grada i kamenovali. Savle je to posmatrao i odobravao.

15. Do čega je dovelo progonstvo i kakvi su bili rezultati Filipovog propovedanja?

¹⁵ Progonstva, Savlovo obraćenje (8:1b–9:30). Tog dana je započelo veliko progonstvo skupštine u Jerusalimu, pa su se svi učenici osim apostola rasejali po svoj zemlji. Filip je otišao u Samariju i tamo su mnogi prihvatili dobru vest o Bogu. Petar i Jovan su bili poslati k njima iz Jerusalima kako bi ti vernici primili sveti duh „kad apostoli na njih polože ruke“ (8:18). Potom je anđeo poslao Filipa na put koji se spušta iz Jerusalima u Gazu. Tamo je Filip sreo visokog službenika sa etiopskog dvora koji je sedeo u svojim kolima i čitao Isaijinu knjigu. Filip mu je objasnio proročanstvo koje je čitao i krstio ga.

16. Kako je došlo do Savlovog obraćenja?

¹⁶ U međuvremenu je Savle, „koji je bio ispunjen pretnjom i silnom željom da pobije Gospodove učenike“, pošao u Damask kako bi uhvatio sve „sledbenike Puta“. Na putu ga je iznenada obasjala svetlost s neba, te je pao na zemlju i oslepeo. Glas s neba mu je rekao: „Ja sam Isus, koga ti progoniš.“ Tri dana kasnije, u Damasku mu je pomogao učenik po imenu Ananija. Savlu se vratio vid, on se krstio i ispunio svetim duhom, te je postao revan i vešt objavitelj dobre vesti (9:1, 2, 5). U tom zapanjujućem obrtu događaja progonilac je postao onaj koji je progonjen pa je morao da pobegne kako bi spasao život, najpre iz Damaska, a zatim i iz Jerusalima.

17. Kako je dobra vest stigla neobrezanim neznabošcima?

¹⁷ Dobra vest stiže neobrezanim neznabošcima (9:31–12:25). Potom je za skupštinu „nastupilo razdoblje mira u kom se ona izgrađivala. Dok je hodila u strahu od Jehove i u utehi svetog duha, stalno je rasla“ (9:31). Petar je u Jopi uskrsnuo Tavitu (Dorku), hrišćanku koju su svi voleli, i odande je bio pozvan da ode u Cezareju, gde ga je čekao stotnik po imenu Kornelije. Propovedao je Korneliju i njegovom domu tako da su oni postali vernici, a zatim je na njih bio izliven sveti duh. Kada je shvatio da „Bog nije pristran, nego iz svakog naroda prihvata onog ko ga se boji i čini što je pravedno“, Petar ih je krstio. Bili su to prvi neobrezani neznabošci, to jest nejevreji, koji su se obratili na hrišćanstvo. Kasnije je Petar ispričao braći u Jerusalimu te novosti, tako da su braća slavila Boga (10:34, 35).

18. (a) Šta se dogodilo u Antiohiji? (b) Do kakvog progonstva je došlo i da li je ono postiglo svrhu?

¹⁸ Dobra vest se brzo širila, a Varnava i Savle su poučavali veliko mnoštvo ljudi u Antiohiji, „pa su božanskim proviđenjem baš u Antiohiji učenici prvi put nazvani hrišćanima“ (11:26). Opet je došlo do progonstva. Irod Agripa I je naredio da se Jovanov brat Jakov pogubi mačem. Osim toga, bacio je Petra u zatvor, ali Jehovin anđeo ga je još jednom oslobodio. Međutim, zlom Irodu se loše pisalo! Pošto nije dao slavu Bogu, izjeli su ga crvi i umro je. S druge strane, „Jehovina reč je sve više rasla i širila se“ (12:24).

19. Gde je Pavle sve bio na svom prvom misionarskom putovanju i šta je postigao?

¹⁹ Pavlovo prvo misionarsko putovanje, s Varnavom (13:1–14:28).d Sveti duh je odvojio Varnavu i ’Savla, koji se zove i Pavle‘, i poslao ih iz Antiohije (13:9). Na Kipru su mnogi postali vernici, uključujući i prokonzula Sergija Pavla. U Maloj Aziji su obišli još najmanje šest gradova i svuda se dogodilo isto: Neki ljudi su radosno prihvatili dobru vest, a drugi su se tvrdoglavo protivili i okupljali su ljude kako bi kamenovali Jehovine glasnike. Nakon što su u novoosnovanim skupštinama postavili starešine, Pavle i Varnava su se vratili u Sirijsku Antiohiju.

20. Kojom odlukom je rešen spor u vezi sa obrezanjem?

²⁰ Rešavanje spora u vezi sa obrezanjem (15:1- 35). Kako je u skupštinu dolazilo sve više ljudi koji nisu bili Jevreji, pojavilo se pitanje da li i oni treba da se obrežu. Pavle i Varnava su se u vezi s tim obratili apostolima i starešinama u Jerusalimu. Sastanku je predsedavao učenik Jakov, a odlučeno je da se braći pošalje pismo s tekstom njihove jednoglasne odluke: „Sveti duh i mi odlučili smo da ne stavljamo nikakvo dodatno breme na vas, osim ovoga što je potrebno: uzdržavati se od onoga što je žrtvovano idolima, od krvi, od udavljenoga i od bluda“ (15:28, 29). To pismo je ohrabrilo i obradovalo braću u Antiohiji.

21. (a) Ko je pratio Pavla na njegovom drugom misionarskom putovanju? (b) Šta se dogodilo u Makedoniji?

²¹ Pavlovo drugo putovanje, dobra vest se još više širi (15:36–18:22).e „Posle nekog vremena“ Varnava i Marko su otplovili na Kipar, a Pavle i Sila su pošli na put i prolazili kroz Siriju i Malu Aziju (15:36). U Listri se Pavlu pridružio mladi Timotej pa su pošli u Troadu, grad na obali Egejskog mora. Tamo je Pavle video u viziji čoveka koji ga je molio: „Pređi u Makedoniju i pomozi nam!“ (16:9). Pavlu se pridružio Luka pa su brodom pošli u Filipe, vodeći grad u Makedoniji. Tamo su Pavle i Sila bili bačeni u zatvor, što je dovelo do toga da je tamničar postao vernik i krstio se. Kada su bili pušteni, uputili su se u Solun, gde su ljubomorni sunarodnici nahuškali rulju na njih. Zato su braća poslala Pavla i Silu noću u Veriju. Judejci u Veriji su pokazali da su plemenitiji jer su „svim srcem primili reč i svaki dan istraživali Pisma“ kako bi našli potvrdu u njima da je ispravno ono što su učili (17:11). Ostavivši Silu i Timoteja u toj novoj skupštini, kao što je Luku ostavio u Filipima, Pavle je pošao na jug, u Atinu.

22. Kako je Pavlov mudar govor na Areopagu uticao na ljude?

²² U tom gradu punom idola ponosni epikurejski i stoički filozofi su se rugali Pavlu govoreći za njega da je „brbljivac“ i da „objavljuje neka tuđa božanstva“, pa su ga odveli na Areopag, to jest Marsov brežuljak. Mudro odabranim rečima Pavle je naveo razloge zašto je dobro tražiti pravog Boga, ’Gospodara neba i zemlje‘, koji garantuje da će svima pravedno suditi preko čoveka kog je uskrsnuo iz mrtvih. Kada su čuli za uskrsenje, ljudi su se podelili, ali neki su postali vernici (17:18, 24).

23. Šta je Pavle postigao u Korintu?

²³ Posle je Pavle otišao u Korint i ostao kod Akile i Priskile i pridružio im se u izrađivanju šatora. Zbog protivljenja koje je doživeo, prestao je da propoveda u sinagogi i počeo je da održava sastanke u susednoj kući, u domu Titija Justa. Krisp, starešina sinagoge, postao je vernik. Pavle je u Korintu ostao godinu i po, a zatim je sa Akilom i Priskilom otišao u Efes, gde ih je ostavio i otišao u Sirijsku Antiohiju. Tako je završio svoje drugo misionarsko putovanje.

24, 25. (a) Šta se dogodilo u Efesu kada je Pavle krenuo na treće putovanje? (b) Šta se dogodilo pred kraj Pavlovog trogodišnjeg boravka u Efesu?

²⁴ Pavle ponovo posećuje skupštine, treće putovanje (18:23–21:26).f Judejac po imenu Apolo došao je u Efes iz Aleksandrije u Egiptu i u sinagogi je počeo da odvažno govori o Isusu, ali Akila i Priskila su uvideli da ga još treba poučiti pre nego što pođe u Korint. Pavle je u to vreme bio na trećem putovanju i došao je u Efes. Kada je čuo da su neki vernici bili kršteni samo Jovanovim krštenjem, Pavle im je objasnio da treba da se krste u Isusovo ime. Zatim je krstio oko dvanaest ljudi, a kada je položio ruke na njih, primili su sveti duh.

²⁵ Pavle je tri godine ostao u Efesu. U to vreme je „Jehovina reč silno rasla i bivala sve jača“, a mnogi su napustili obožavanje boginje Artemide, zaštitnice tog grada (19:20). Izrađivači srebrnih hramova uplašili su se da će im se zbog toga smanjiti zarada, pa su toliko uzbunili grad da je trebalo nekoliko sati da se rulja raziđe. Ubrzo nakon toga, Pavle je otišao u Makedoniju i Grčku, a putem je posećivao vernike.

26. (a) Koje je čudo Pavle izvršio u Troadi? (b) Šta je savetovao efeškim starešinama?

²⁶ U Grčkoj je Pavle ostao tri meseca, a zatim je preko Makedonije, gde mu se Luka ponovo pridružio, krenuo natrag u Siriju. Otplovili su u Troadu. Tamo je Pavle držao govor koji je potrajao do ponoći, a jedan mladić je zaspao i pao s prozora na drugom spratu. Kada su ga podigli bio je mrtav, ali Pavle ga je vratio u život. Sutradan su Pavle i njegovi saputnici krenuli za Jerusalim, ali je Pavle usput svratio u Milet da bi se sastao sa starešinama iz Efesa. Rekao im je da ga više neće videti. Stoga je bilo jako važno da te starešine predvode i pasu Božje stado, ’u kom ih je sveti duh postavio za nadglednike‘! Podsetio ih je na primer koji im je pružio dok je bio među njima i podstakao ih je da bdiju i da ne štede sebe, nego da revno služe braći (20:28). Iako su ga braća nagovarala da ne ide u Jerusalim, Pavle je nastavio put. Njegovi saputnici su se umirili kada im je rekao: „Neka bude Jehovina volja“ (21:14). Kada je Pavle izvestio Jakova i starešine o tome kako je Bog blagoslovio njegovu službu među neznabošcima, veoma su se obradovali.

27. Kako su Pavla dočekali u hramu?

²⁷ Pavle uhvaćen; na sudu (21:27–26:32). Pavla su neprijateljski dočekali kada se pojavio u hramu u Jerusalimu. Njegovi sunarodnici iz Azije nahuškali su sav grad protiv njega, te su ga rimski vojnici u zadnji čas spasli.

28. (a) Koje je sporno pitanje Pavle spomenuo pred Sinedrionom i do čega je to dovelo? (b) Gde je potom bio poslat?

²⁸ Zapovednik vojnog odreda se zbunjeno pitao: Kako je došlo do tog meteža? Ko je taj Pavle? Kakav je zločin počinio? Pošto je bio rimski građanin, Pavle je izbegao bičevanje kao način ispitivanja, te su ga odveli pred jevrejski Sinedrion. Pavle je primetio da su neki od članova suda fariseji, a neki sadukeji, pa je spomenuo sporno pitanje uskrsenja, čime ih je okrenuo jedne protiv drugih. Kada se svađa članova suda zaoštrila, rimski vojnici su morali da otmu Pavla da ga Jevreji ne rastrgnu. Noću su ga potajno poslali namesniku Feliksu u Cezareju uz jaku vojnu pratnju.

29. Na kakvim suđenjima i saslušanjima je Pavle bio kada su ga optužili da podiže bunu i koji je priziv uložio?

²⁹ Pavle se pred Feliksom vešto branio od optužbe da je podizao bunu u narodu. Međutim, Feliks je zadržao Pavla nadajući se da će mu on ponuditi mito kako bi bio pušten. Prošle su dve godine. Feliksa je kao upravitelja nasledio Porcije Fest, pa je bilo organizovano novo suđenje. Opet su bile iznete teške optužbe, a Pavle je opet izjavio da je nevin. Ali Fest je, želeći da ugodi Judejcima, predložio Pavlu da mu se sudi pred njim u Jerusalimu. Zato je Pavle rekao: „Prizivam se na cara!“ (25:11). Vreme je prolazilo. Na kraju je kralj Irod Agripa II došao u posetu Festu te je Pavle ponovo bio doveden u sudsku dvoranu. Njegovo svedočanstvo je bilo toliko snažno i uverljivo da mu je Agripa spontano rekao: „Još malo pa ćeš me ubediti da postanem hrišćanin“ (26:28). Agripa je takođe uvideo da je Pavle nevin i da je mogao biti pušten da se nije prizvao na cara.

30. Šta se dešavalo na Pavlovom putovanju do Malte?

³⁰ Pavle odlazi u Rim (27:1–28:31).g Pavle kao zatvorenik zajedno s drugima odlazi brodom na prvi deo putovanja ka Rimu. Duvali su suprotni vetrovi, pa su sporo plovili. U luci Miri ukrcali su se na drugi brod. Kada su stigli u Dobra pristaništa, na Kritu, Pavle je preporučio da tamo prezime, ali većina je predlagala da nastave s plovidbom. Ubrzo nakon što su se otisnuli od obale, zahvatio ih je snažan vetar te su se prepustili da ih nosi. Nakon dve nedelje, brod se nasukao i razbio na sprudu pred obalom Malte. Kao što je Pavle ranije obećao, niko od 276 ljudi koji su bili na brodu nije izgubio život! Stanovnici Malte su iskazali posebnu ljubaznost, a te zime je Pavle čudotvornom silom Božjeg duha izlečio mnoge od njih.

31. Ko je dočekao Pavla kada je stigao nadomak Rima i šta je radio dok je bio u tom gradu?

³¹ Na proleće, Pavle je stigao nadomak Rima, a braća su mu izašla u susret da ga dočekaju. Kada ih je video, Pavle je „zahvalio Bogu i ohrabrio se“. Iako je i dalje bio zatvorenik, Pavlu je bilo dopušteno da stanuje u iznajmljenoj kući s vojnikom koji ga je čuvao. Luka završava svoj izveštaj opisujući kako je Pavle rado primao sve koji su dolazili kod njega i „propovedao im Božje kraljevstvo i poučavao ih o Gospodu Isusu Hristu sa svom slobodom govora i bez ikakvih smetnji“ (28:15, 31).

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

32. Kako je Petar na Pedesetnicu i pre nje posvedočio o istinitosti hebrejskih knjiga Biblije?

³² Dela apostolska zajedno s Jevanđeljima potvrđuju da su hebrejske knjige Biblije verodostojan i nadahnut deo Božje Reči. Pre Pedesetnice, Petar je rekao da su se ispunila dva proročanstva koja je „sveti duh prorekao preko Davidovih usta o Judi“ (Dela 1:16, 20; Ps. 69:25; 109:8). A na dan Pedesetnice objasnio je zapanjenom mnoštvu da su upravo bili svedoci ispunjenja Joilovog proročanstva, rekavši da je „to ono što je rekao prorok Joilo“ (Dela 2:16-21; Joil 2:28-32; uporediti i Dela apostolska 2:25-28, 34, 35 sa Psalmom 16:8-11 i 110:1).

33. Kako su Petar, Filip, Jakov i Pavle potvrdili da su hebrejske knjige Biblije nadahnute od Boga?

³³ Jednom drugom prilikom, Petar se opet pozvao na hebrejske knjige Biblije kako bi uverio narod okupljen u hramu. Najpre je citirao Mojsija, a zatim je rekao: „I svi proroci, koji su govorili od Samuila pa nadalje, ukazivali su na te dane.“ Kasnije je pred Sinedrionom citirao Psalam 118:22 kako bi ukazao na to da je Hrist — kamen koji su oni odbacili — postao „ugaoni kamen“ (Dela 3:22-24; 4:11). Filip je objasnio etiopskom dvoraninu kako se ispunilo proročanstvo iz Isaije 53:7, 8, a on je nakon toga ponizno zamolio Filipa da ga krsti (Dela 8:28-35). Slično tome, Petar je, svedočeći Korneliju o Isusu, rekao: „O njemu svedoče svi proroci“ (10:43). Kada se raspravljalo o obrezanju, Jakov je svoju odluku potkrepio rečima: „S tim se slažu i reči Prorokâ, kao što je napisano“ (15:15-18). Apostol Pavle se takođe pozivao na hebrejske knjige Biblije (26:22; 28:23, 25-27). Činjenica da su učenici i oni koji su slušali njihove reči prihvatali hebrejske knjige Biblije kao deo Božje Reči, služi kao potvrda da su te knjige zaista nadahnute od Boga.

34. Šta Dela apostolska govore o ranoj hrišćanskoj skupštini i da li je današnja hrišćanska skupština i malo drugačija?

³⁴ Dela apostolska odlično prikazuju kako je osnovana hrišćanska skupština i kako je rasla pomoću svetog duha. U celoj ovoj uzbudljivoj knjizi vidimo kako je Bog blagoslovio širenje dobre vesti, kako su prvi hrišćani bili neustrašivi i radosni, kako su se nepokolebljivo suočili s progonstvima i kako su bili spremni da služe, što se najbolje vidi na primeru Pavla, koji se odazvao na poziv da pođe da propoveda u stranoj zemlji, Makedoniji (4:13, 31; 15:3; 5:28, 29; 8:4; 13:2-4; 16:9, 10). Današnja hrišćanska skupština nije nimalo drugačija, jer i nju povezuju ljubav, jedinstvo i zajednički cilj u propovedanju o „veličanstvenim Božjim delima“ pod vođstvom svetog duha (2:11, 17, 45; 4:34, 35; 11:27-30; 12:25).

35. Kako Dela apostolska pokazuju na koji način hrišćani treba da propovedaju i šta je posebno važno pri svedočenju?

³⁵ Dela apostolska pokazuju na koji način hrišćani treba da objavljuju Božje Kraljevstvo. Pavle je bio uzor u tome i rekao je: „Nisam ništa propustio da vam kažem od onoga što bi vam moglo biti korisno i da vas poučavam javno i idući od kuće do kuće.“ Zatim je dodao: „Nego sam temeljno svedočio.“ Misao o ’temeljom svedočenju‘ ističe se u celoj knjizi, a posebno je naglašena u zaključnim stihovima, u kojima se Pavlova iskrena predanost propovedanju i poučavanju, čak i u okovima, vidi iz ovih reči: „On im je govorio i temeljno svedočio o Božjem kraljevstvu, pa im od jutra do večeri iz Mojsijevog zakona i iz Prorokâ iznosio uverljive dokaze o Isusu.“ Budimo i mi tako revni u propovedanju o Kraljevstvu! (20:20, 21; 28:23; 2:40; 5:42; 26:22).

36. Koji Pavlov praktičan savet treba da primenjuju i današnji nadglednici?

³⁶ Pavlov govor upućen efeškim nadglednicima sadrži puno praktičnih saveta za današnje nadglednike. Budući da su postavljeni svetim duhom, veoma je važno da ’paze na sebe i na sve stado‘ tako da se obzirno staraju o njemu i čuvaju ga od okrutnih vukova koji žele da ga progutaju. To nije laka odgovornost! Nadglednici treba da bdiju i izgrađuju svoju duhovnost pomoću nadahnute Reči, koju je Bog dao u svojoj nezasluženoj dobroti. Dok se trude da pomognu slabima, treba da imaju „na umu reči Gospoda Isusa, koji je rekao: ’Više usrećuje davanje nego primanje‘“ (20:17-35).

37. Kojim je taktičnim argumentovanjem na Areopagu Pavle uspeo da uveri slušaoce u ono o čemu je govorio?

³⁷ Pavle je i u drugim prilikama odlično objasnio temeljna biblijska učenja. Na primer, njegov govor pred stoicima i epikurejcima na Areopagu izvrstan je primer logičnog argumentovanja. Počeo je tako što je citirao natpis s jednog njihovog oltara, „Nepoznatom Bogu“, a zatim je te reči iskoristio kako bi objasnio da jedini pravi Bog, Gospodar neba i zemlje, koji je od jednog čoveka načinio sav ljudski rod, „nije daleko ni od koga od nas“. Zatim je citirao reči njihovih pesnika: „Čak smo i potomstvo njegovo“, da bi pokazao kako je nerazumno verovati da ljudi potiču od beživotnih idola, načinjenih od zlata, srebra ili kamena. Tako je Pavle taktično dokazao da je živi Bog Vrhovni Vladar. Tek je na kraju svog govora spomenuo uskrsenje, mada ni tada nije spomenuo Hrista. Uverljivo je objasnio da je jedini pravi Bog vladar nad svime, i neki su nakon toga postali vernici (17:22-34).

38. Kakve će blagoslove doživeti onaj ko proučava Bibliju na način koji je opisan u Delima apostolskim?

³⁸ Dela apostolska nas podstiču na redovno, marljivo proučavanje ’sveg Pisma‘. Kada je Pavle došao da propoveda u Veriji, tamošnji Judejci su „svim srcem primili reč i svaki dan istraživali Pisma da vide je li to tako“, pa su nazvani ’plemenitima‘ (17:11). I danas revno proučavanje Biblije u povezanosti s Jehovinom skupštinom na kojoj počiva njegov duh pomaže ljudima da se uvere u istinitost Božje Reči i steknu jaku veru. Putem takvog proučavanja čovek može ispravno razumeti Božja uzvišena načela. Neka od tih načela su lepo opisana u Delima apostolskim 15:29. Taj stih navodi odluku vodećeg tela, sastavljenog od apostola i starešina u Jerusalimu, koja pokazuje da obrezanje nije zahtev za duhovne Izraelce, ali da im je izričito zabranjeno idolopoklonstvo, uzimanje krvi i blud.

39. (a) Šta je učenicima dalo snage da se suoče s progonstvima? (b) Kojim su neustrašivim odgovorom dali odlično svedočanstvo i do čega je to dovelo?

³⁹ Ti prvi učenici su savesno proučavali nadahnute knjige i mogli su da ih citiraju i primene prema potrebi. Dobro poznavanje Božje Reči i sveti duh davali su im snage da izdrže okrutna progonstva. Petar i Jovan su pružili dobar primer svim vernim hrišćanima kada su neustrašivo odgovorili poglavarima koji su im se protivili: „Sami prosudite da li je pravo pred Bogom da slušamo vas, a ne Boga. Mi ne možemo a da ne govorimo o onome što smo videli i čuli.“ A kada su ih ponovo doveli pred Sinedrion, koji im je ’strogo zabranio‘ da ne poučavaju u Isusovo ime, oni su jasno odgovorili: „Bogu se moramo pokoravati, a ne ljudima.“ Taj neustrašivi odgovor bio je odlično svedočanstvo tim poglavarima i podstakao je Gamalila, uvaženog učitelja Zakona, da izgovori poznate reči u korist slobode obožavanja, što je dovelo do toga da su apostoli bili pušteni (4:19, 20; 5:28, 29, 34, 35, 38, 39).

40. Kako nas Dela apostolska podstiču da temeljno svedočimo o Kraljevstvu?

⁴⁰ U Delima apostolskim se stavlja veliki naglasak na Jehovinu veličanstvenu nameru u vezi s Kraljevstvom, koja se kao glavna misao provlači kroz celu Bibliju. Na početku ove knjige opisuje se kako Isus tokom četrdeset dana pre svog uzlaska na nebo ’govori o Božjem kraljevstvu‘. Kada su ga učenici upitali kada će obnoviti Kraljevstvo, Isus im je rekao da pre nego što se to dogodi oni treba da budu njegovi svedoci sve do kraja zemlje (1:3, 6, 8). Najpre u Jerusalimu, a zatim i drugde, učenici su nepokolebljivo i neustrašivo propovedali o Kraljevstvu. Kada je počelo progonstvo, Stefan je bio kamenovan, a mnogi učenici su pobegli u druge krajeve (7:59, 60). Zapisano je da je Filip imao velikog uspeha u objavljivanju ’dobre vesti o Božjem kraljevstvu‘ u Samariji, te da su Pavle i njegovi saradnici propovedali o Kraljevstvu u Maloj Aziji, Korintu, Efesu i Rimu. Svi ti prvi hrišćani bili su izvrstan primer jer su se nepokolebljivo uzdali u Jehovu i u podršku njegovog duha (8:5, 12; 14:5-7, 21, 22; 18:1, 4; 19:1, 8; 20:25; 28:30, 31). Kada razmišljamo o njihovoj nesalomivoj revnosti i hrabrosti i kako je Jehova bogato blagoslovio njihov trud, to nas snažno podstiče da i mi verno i ’temeljno svedočimo o Božjem kraljevstvu‘ (28:23).

[Fusnote]