Da li vodiš delotvorne razgovore na temelju Pisma?

„Po svom običaju Pavle uđe k njima i u toku tri subote propovedaše iz Pisma“ (Dela apostolska 17:2, dr Čarnić).

 1. Zašto je Biblija za nas dragocena?

KAKO li je dragocena Reč Božja! Ona odgovara na važna pitanja, na koja ne možemo nigde drugde naći odgovor. Biblija ne sadrži jednostavno bilo kakvo gledište o životu; ona sadrži istinu. Jehova nam kroz svoju Reč daje na znanje šta traži od nas, a svi njegovi zahtevi su za naše dobro (Psalam 19:7—11; Isaija 48:17).

 2. a) Kako možemo ljudima kojima svedočimo izričito ukazivati na izvor naše vesti? b) Koja pitanja moramo lično odmeriti?

² Budući da su Jehovini svedoci uvereni da Biblija zaista potiče od Boga i da njen sadržaj ima moć da usmeri ljude na dobro, oni revno upoznavaju druge sa njenim sadržajem (Jevrejima 4:12). Želja im je da prilikom javnog svedočenja predoče ljudima kako vest koju oni objavljuju ne potiče od njih, nego iz Božje vlastite Reči. Zato upotrebljavaju Bibliju čitajući drugima direktno iz nje, kad god im je to moguće. Da li ti lično upotrebljavaš Bibliju na taj način? Možeš li sa iskrenim ljudima voditi razgovore na temelju Pisma, koji će im pomoći da razumeju i uvaže u njoj sadržane nauke? (2. Timotiju 2:15).

 3, 4. a) Kako je u Jeremijino vreme bila istaknuta važnost da se govori Božja vlastita reč? b) Na koga ili na šta želimo ukazivati ljudima koje poučavamo?

³ U vreme proroka Jeremije bilo je naglašeno koliko je važno umesto ličnog mišljenja posredovati ljudima ono što Bog kaže. To je istorijsko razdoblje od proročanskog značaja za naše vreme. Većina proroka u Jerusalimu davala je svoja objašnjenja, koja su prema njihovom mišljenju, odgovarala ljudima, ali oni nisu lojalno objavljivali Jehovinu reč. Jehova je rekao za takve: „Objavljuju viđenja srca svoga, a ne što dolazi iz usta Jahvinih“. Zatim je izričito dodao: „A u koga je reč moja, neka po istini objavljuje reč moju“ (Jeremija 23:16—28, ST).

⁴ Jeremija je ’po istini objavljivao reč Jehovinu’. I mi moramo da se osećamo obaveznim da se tesno držimo Pisma dok poučavamo druge. Mi ne želimo da ljudi postanu naši učenici. Želja nam je da oni postanu obožavaoci Jehove, da hode stopama Isusa Hrista i da cene organizaciju preko koje Jehova vodi danas svoje sluge (Uporedi 1. Korinćanima 1:11—13; 3:5—7).

 5. Kako izveštaj iz Jovana 7:16—18 daje vođstvo a) za starešine, b) za sve koji učestvuju u službi propovedanja?

⁵ Isus je rekao: „Moja nauka nije moja, nego onoga koji me je poslao. Ako ko hoće da čini njegovu volju, znaće da li je ova nauka od Boga, ili ja govorim sam od sebe. Ko govori sam od sebe — traži svoju slavu; a ko traži slavu onoga koji ga je poslao, taj je istinit, i u njemu nema nepravde“ (Jovan 7:16—18, dr Čarnić). Čak je savršeni Božji Sin savesno izbegavao da govori sam od sebe. Koliko to više moramo mi da izbegavamo! Zato je starešinama dato odgovarajuće upozorenje da ’se čvrsto drže pouzdane reči što se tiče umetnosti poučavanja’ (Tit 1:9, NS). Koliko li je takođe odgovarajući savet iz 2. Timotiju 4:2: „Propovijedaj Riječ“. Mi se čvrsto držimo tog merila bilo unutar skupštine, bilo dok razgovaramo s ljudima u službi propovedanja.

 6. Šta je obično potrebno osim samo čitanja stavaka iz Biblije? Predoči to.

⁶ To ne znači da jednostavno samo pročitamo stavke iz Biblije i da potom ne kažemo ništa više. Da bi ljudi mogli razumeti puno značenje teksta važno je da shvate njegovu primenu. Bilo je tako i u slučaju uškopljenika o kom se govori u Delima apostolskim 8:26—38. Taj čovek je čitao proročanstvo Isaije, ali nije razumeo šta ono znači. Ali, čim je bilo odgovoreno na njegovo pitanje, kad je shvatio značenje pročitanog i razumeo kako se to odnosi na njega lično, postao je hrišćanin. I danas moramo na sličan način pomagati onima koji traže istinu, pazeći uvek na to da ispravno rukujemo rečju istine.

Kako se Isus služio Pismom

 7. Čiji primer nam može posebno pomoći da poboljšamo našu sposobnost razgovaranja s drugima na temelju Pisma?

⁷ Isus je dao najbolji primer što se tiče delotvorne upotrebe Pisma (Matej 7:28, 29; Jovan 7:45, 46). Ako istražimo njegov način poučavanja, poboljšaćemo svoju sposobnost vođenja razgovora na temelju Pisma. Osmotrimo sledeće primere:

 8. a) Koje pitanje je postavio Isusu „neki učitelj Zakona“? b) Kako je postupio Isus u vezi s tim pitanjem i zašto?

⁸ U 10. poglavlju jevanđelja po Luki u stavcima 25—28, dr Čarnić, čitamo o „nekom učitelju Zakona“, koji je želeo da iskuša Isusa, pa ga je upitao: „Učitelju, šta treba da učinim, pa da nasledim život večni?“ Šta bi ti na to odgovorio? Kako je postupio Isus? On je bez daljnjega mogao direktno da odgovori na to pitanje, ali je shvatio da je taj čovek već usvojio određeno stanovište u toj stvari. Zato ga je Isus upitao kako bi on odgovorio na to pitanje, rekavši: „Šta je napisano u Zakonu? Kako čitaš? A on odgovori i reče: „Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svom mišlju svojom“ i „Ljubi bližnjega svoga kao samog sebe“. Zatim mu je Isus rekao: „Pravo si odgovorio“, a zatim je Isus delimično naveo 3. Mojsijevu 18:5, dodavši: „Čini to pa ćeš živeti!“. Jednom drugom prilikom i Isus je citirao obe zapovesti kao odgovor na pitanje (Marko 12:28—31). Ali, u ovom slučaju je čovek sa kojim je razgovarao poznavao Mojsijev zakon, pa je očigledno želeo da utvrdi da li je Isus saglasan sa onim što je on naučio. Isus je pružio čoveku zadovoljstvo da sam odgovori.

 9. a) Šta je učinio Isus da bi pomogao čoveku da shvati smisao citiranih stavaka iz Pisma? b) Zašto je ta metoda bila delotvorna?

⁹ Međutim, taj čovek nije shvatio puno značenje biblijskih stavaka koje je citirao. Ali, „želeći da se opravda, reče Isusu: a ko je moj bližnji?“. Odgovarajući na to pitanje Isus nije nastavio da citira biblijske stavke. Niti je dao samo definiciju, kojoj bi čovek mogao da prigovori. Umesto toga upotrebio je poređenje — odlično poređenje koje je zaista odgovaralo potrebama tog čoveka i pomoglo mu da razmišlja o značenju Pisma. Isus je pričao o nekom Samarjaninu koji je bio spreman pomoći. On je priskočio u pomoć jednom opljačkanom i pretučenom putniku, dok sveštenik i levit nisu tako postupili. Ovo poređenje je pomoglo čoveku da kao nikada ranije shvati značenje izraza „bližnji“; cilj je bio dostići njegovo srce. Na kraju je Isus postavio jedno pitanje kako bi se uverio da li je čovek ispravno razumeo stvar, a zatim ga je naveo da to o čemu je bilo govora primeni u svom životu (Luka 10:29—37, dr Čarnić).

10. a) Šta učimo iz ovog primera poučavanja? b) Kako možemo neke od tih tačaka koristiti u službi propovedanja, upotrebljavajući sadašnju govornu temu?

¹⁰ Šta možemo mi da naučimo iz ovog primera? Da li si shvatio sledeće: 1. Odgovarajući na uvodno pitanje ovog čoveka, Isus je obratio pažnju na Pismo. 2. Isus je pozvao čoveka da se sam izjasni, a zatim ga je srdačno pohvalio za dobar odgovor. 3. Kao što proizilazi iz 28. stavka, Isus se pobrinuo da u žarištu ostane veza između pitanja i biblijskih stavaka. 4. Poslužio se poređenjem koje je dirnulo srce, da bi se uverio da li je čovek shvatio stvarno značenje odgovora. Ako budemo sledili taj primer i mi ćemo biti sposobni da vodimo sa drugima delotvorne razgovore na temelju Pisma.

„Učitelju, dobro si kazao“

11. a) Koji odgovarajući odgovor je dao Isus kada su mu sadukeji postavili pitanje o braku, a u vezi sa vaskrsenjem? b) Zašto se nije zadovoljio samo time?

¹¹ U 20. poglavlju jevanđelja po Luki, u stavcima 27—40 zabeležen je drugi istaknuti primer delotvorne upotrebe Reči Božje. Neki sadukeji su se obratili Isusu jednim pitanjem. Opisali su mu situaciju, koja je prema njihovom mišljenju pokazivala koliko je ludo verovati u vaskrsenje mrtvih. Izvestili su ga o jednoj ženi koja se sedam puta udavala. „O vaskrseniju dakle koga će od njih biti žena?“ upitali su. Oni izgleda nisu uopšte računali na odgovor koji im je Isus dao. Očigledno nisu još nikada razmatrali mogućnost da se vaskrsnuli neće ženiti, nego da će u tom pogledu biti kao anđeli. Ipak, bilo je potrebno više da bi ih odgovor uverio.

12. a) Koji zaključak je izveo Isus, da bi podupro nadu u vaskrsenje? b) Zašto je to bilo posebno prikladno za sadukeje?

¹² Isus je shvatio da stvarni problem leži u tome što sadukeji ne veruju u vaskrsenje. Zato im je okrenuo naročitu pažnju baš na to. Njegov argument poticao je iz Mojsijevih knjiga — iz 2. Mojsijeve 3:6 — u koje su sadukeji navodno verovali. Zaključio je: „A da mrtvi ustaju, i Mojsije pokaza kod kupine gdje naziva Gospoda (Jehovu, NS) Boga Avramova i Boga Isakova i Boga Jakovljeva“. No, da li su sadukeji mogli razumeti da te reči ukazuju na vaskrsenje? Da, ali tek kada je Isus dodao: „A Bog nije Bog mrtvijeh nego živijeh; jer su njemu svi živi“. To je bilo jasno. Beživotni predmeti, takođe i ljudi mogu imati Stvoritelja, ali samo živi ljudi mogu imati Boga, nekoga kome pripada njihovo predanje i obožavanje. Da su Avram, Isak i Jakov umrli i bili sahranjeni bez daljnjeg izgleda na život, Jehova bi možda rekao Mojsiju: „Ja sam bio njihov Bog“. Ali, on nije tako rekao. Zbog toga nije čudo da su neki učitelji zakona, nakon što im je Isus dokazivao na temelju Pisama, rekli: „Učitelju! dobro si kazao“.

13. Koje mere nam mogu pomoći da razvijamo sposobnost da razgovaramo sa drugima na temelju Pisma? Objasni zašto smatraš sve to važnim.

¹³ Kako možeš steći ili dalje razvijati sposobnost da na taj način vodiš razgovore na temelju Pisma? Za to je potrebno sledeće: 1. Ti moraš dobro poznavati Pismo. Redovnost u ličnom studiju i u posećivanju sastanaka važan je činilac u postizanju tog spoznanja. 2. Uzmi vremena za razmišljanje, istražujući naučeno sa različitih gledišta i razvijajući cenjenje za to 3. Kada proučavaš traži ne samo objašnjenje stavaka, nego i biblijske razloge za takvo objašnjenje. Zabeleži to pored teksta kojeg želiš objasniti. 4. Razmišljaj kako bi biblijske stavke mogao objasniti različitim vrstama ljudi. 5. Razmišljaj o tome kako bi mogao predočiti određene tačke. Sve to je važno, ako želimo da razvijamo sposobnost da razgovaramo sa drugima na temelju Pisma.

Razgovore prilagoditi slušaocima

14. Na koja spomena vredna gledišta Pavlove metode poučavanja ukazuje izveštaj iz Dela apostolskih 17:2,3?

¹⁴ I apostol Pavle je bio istaknuti učitelj, od koga možemo puno da naučimo. Neko vreme sa njim je putovao lekar Luka, zato zaslužuje pažnju njegov opis Pavlovog putovanja. On izveštava: „Dođoše u Solun, gde je bila judejska sinagoga. Po svom običaju Pavle uđe k njima i u toku tri subote propovedaše im iz Pisma, dajući im na znanje i izlažući da je trebalo da Hristos postrada i vaskrsne iz mrtvih, i da je ovo Mesija — Isus koga vam ja objavljujem“. I šta je bio rezultat toga? Jehova je blagoslovio Pavlov trud. „I neki od njih behu u to uvereni, ... a isto tako i vrlo mnogo bogobojaznih Grka i ne malo uglednih žena“. Posebnu pažnju zaslužuje metoda poučavanja kojom se služio Pavle; nije se ograničio samo na to da pročita biblijske stavke; razgovarao je sa slušaocima na temelju tog teksta prilagođavajući se njima. On im nije jednostavno samo pričao dobru vest, nego je i objašnjavao, iznoseći dokaze iz nadahnute Reči Božje (Dela apostolska 17:1—4, dr Čarnić). Osmotrimo dva primera Pavlove metode poučavanja:

15. a) Kako je govoreći jevrejskim slušaocima u Antiohiji, u Pisidiji, Pavle nastojao stvoriti zajednički temelj? b) Zašto i mi mislimo da je stvaranje zajedničkog temelja važno u našem delu svedočenja?

¹⁵ U Delima apostolskim 13:16—41 zabeležen je govor koji je Pavle održao pred jevrejskim slušaocima u Antiohiji u Pisidiji. Najpre se potrudio da stvori zajednički temelj (Vidi stavke 16, 17). Zašto je to učinio? Zato jer je to trebalo da im pomogne da spremno razmišljaju o temi o kojoj je želeo da im govori. On im se nije predstavio kao pripadnik hrišćanske skupštine, koji želi da im posreduje vest o Isusu Hristu. Pošto je razgovarao sa Jevrejima uzeo je u obzir njihov način razmišljanja. Uzeo je u obzir da su njegovi slušaoci bile osobe, koje su se bojale Boga, dajući im da razumeju da su većina od njih po rođenju Jevreji, kao i on sam. Osim toga, dao im je pregled značajnog razdoblja istorije izraelskog naroda. Ali, kako se pridržavao zajedničkog temelja dok je govorio o Isusu Hristu?

16. Kako se Pavle pridržavao zajedničkog temelja, govoreći Jevrejima o Isusu?

¹⁶ Pavle je predstavio Isusa kao Davidovog potomka, kao onoga čiji je identitet utvrdio Jovan Krstitelj, koga je narod uopšte smatrao Božjim prorokom (Dela apostolska 13:22—25; Luka 20:4—6). Ali, Pavle nije prevideo da je njegovim slušaocima bilo poznato da su jevrejske vođe odbacile Isusa, pa je zato počeo razgovarati baš o toj stvari. Čak je objasnio činjenicu da Isusovo odbacivanje i pogubljenje predstavlja ispunjenje proročanstva (Dela apostolska 13:27—29). Ukazao je da je Bog potom delovao u Isusovu korist, vaskrsnuvši ga iz mrtvih i da je među Jevrejima bilo svedoka činjenice Isusovog vaskrsenja (Dela apostolska 13:30, 31). Pavle je i suviše dobro znao da mnogi to jedva prihvataju, pa je zato objasnio da je ovo o čemu govori „radosna vest o obećanju datom našim ocima“. Za potvrdu istinitosti toga citirao je prvo Psalam 2:7, zatim Isaiju 55:3, i konačno Psalam 16:10. Dokazivao je na temelju zadnjeg od spomenutih stavaka, pokazujući da se nije mogao ispuniti na Davidu, jer je on „video truljenje“. Zato se moralo odnositi na onoga koji „nije video truljenje“, jer ga je Bog vaskrsnuo iz mrtvih (Dela apostolska 13:32—37).) Nakon što je objasnio ovu tačku, Pavle izgovara motivirajuće zaključne reči. On je znao da je za ljude od životne važnosti da ozbiljno shvate sve što su čuli. Mnogi su povoljno reagovali na to (Dela apostolska 13:38—43).

17. a) Zašto je u Atini Pavle iznosio istinu na jedan drugi način? b) Šta mi učimo iz njegovog načina postupanja u toj prilici?

¹⁷ Kad je Pavle drugom prilikom govorio nejevrejskim slušaocima, primenjivao je slične metode poučavanja. Zato je svoje izlaganje na Areopagu (Atina, Grčka) prilagodio okolnostima i načinu razmišljanja Atinjana. Da bi stvorio zajednički temelj, pohvalio ih je za njihovu pobožnost. Govorio je o jednom oltaru u gradu na kom je pisalo: „Bogu nepoznatome“. To je Bog, objasnio je Pavle, kojeg im on javlja (Dela apostolska 17:22, 23). Na kraju je objasnio neke delove nadahnutih Pisama, iskoristivši to kao temelj za razgovor s njima. Budući da je Pavle poznavao i grčku literaturu mogao je da citira i njihove pesnike, doduše, ne kao merodavni autoritet, već da bi im pokazao kako određene tačke koje on spominje nalaze priznanje i u njihovoj literaturi. Rezultat toga bio je da su neki poverovali (Dela apostolska 17:24—31, 34).

18. Šta može da nam pomogne da postignemo dobre rezultate, dok se trudimo razgovarati s drugima na temelju Pisma?

¹⁸ Dobra vest koju je Pavle propovedao u Atini bila je jednaka onoj koju je objavljivao u Antiohiji. On je izabrao različite načine izlaganja, jer je shvatio šta je bilo potrebno da bi uopšte mogao da razgovara s ljudima. On je bio toliko zainteresovan za njih, da je preduzeo za to potrebne dodatne napore. A taj napor je vodio do dobrih rezultata. Uložimo i mi potrebna naprezanja, tražeći Božji blagoslov u našim nastojanjima da razgovaramo s drugima na temelju Pisma, posredujući dobru vest svim vrstama ljudi (1. Korinćanima 9:19—23).

Šta smo naučili?

◻ Zašto je važno da u našoj službi direktno upotrebljavamo Bibliju? ◻ Koje su odlične metode poučavanja objašnjene u Luki 10:25—37?

◻ Koje mere nam mogu pomoći da razvijamo sposobnost da razgovaramo s drugima na temelju Pisma?

◻ Do koje mere može poreklo ljudi uticati na naš postupak, dok razgovaramo S njima?