30. biblijska knjiga — Amos

Pisac: Amos

Mesto pisanja: Juda

Pisanje završeno: otprilike 804. pre n. e.

 1. Ko je bio Amos?

KADA ga je Jehova pozvao i poslao da prorokuje ne samo svom narodu, Judi, nego posebno severnom izraelskom kraljevstvu, Amos nije bio ni prorok ni proročki sin, već je čuvao ovce i zasecao plodove na stablima divlje smokve. Amos je jedan od proroka o kojima se govori u 2. Kraljevima 17:13, 22, 23. Poticao je iz Tekoje, judejskog mesta koje se nalazilo oko 16 kilometara južno od Jerusalima i otprilike dan hoda od južne granice desetoplemenskog izraelskog kraljevstva (Am. 1:1; 7:14, 15).

 2. Po čemu se može utvrditi vreme nastanka Amosovog proročanstva?

² U prvom stihu Amosovog proročanstva stoji da je on svoju proročku službu započeo u danima Judinog kralja Ozije i izraelskog kralja, Joasovog sina Jerovoama II, dve godine pre jednog velikog zemljotresa. To pokazuje da je proročanstvo nastalo u razdoblju od 26 godina, između 829. i otprilike 804. pre n. e., u kojem su se preklapale vladavine spomenute dvojice kraljeva. Prorok Zaharija spominje da je u danima Ozije bio jedan katastrofalan zemljotres koji je toliko uplašio ljude da su počeli da beže (Zah. 14:5). Jevrejski istoričar Josif Flavije navodi da je bio jedan zemljotres u trenutku kada je oholi Ozija nameravao da prinese kâd u hramu. Međutim, izgleda da se zemljotres koji spominje Amos dogodio ranije u toku Ozijine vladavine.

 3. (a) Po čemu se vidi da je Amosova poruka o osudi došla u pravo vreme? (b) Kako je Amos veličao Jehovu kao Vrhovnog Vladara?

³ Ime „Amos“ znači „teret“ ili „nošenje tereta“. Iako je Amos Izraelu i Judi (a i brojnim nejevrejskim narodima) nosio poruku o teškoj osudi, nosio je i poruku utehe, koja je govorila o obnovi Jehovinog naroda. A za tešku osudu koju je Amos preneo Izraelu zaista je bilo puno razloga. Tadašnji način života obeležili su blagostanje, raskoš i razuzdanost. Ljudi su zaboravili na Jehovin zakon. Njihovo blagostanje ih je zaslepilo, pa nisu uvideli da su poput prezrelog ploda već počeli da trunu i da idu u propast. Amos je prorokovao da će za samo nekoliko godina desetoplemensko kraljevstvo biti izgnano u područje koje je dalje i od Damaska. Pri tom je veličao Jehovu kao pravednog Boga i Vrhovnog Vladara i 21 put ga je nazvao „Suvereni Gospod“ (Am. 1:8).

 4. Koja ispunjena proročanstva svedoče da je Amosova knjiga nadahnuta od Boga?

⁴ Ispunjenje tog i drugih proročanstava svedoči da je Bog nadahnuo Amosovu knjigu. Amos je prorekao i da će okolne narode koji su neprijatelji Izraelu — Sirijce, Filisteje, Tirce, Edomce, Amonce i Moavce — progutati vatra uništenja. Istorija je potvrdila da je svaka od tih neprijateljskih sila s vremenom pala. Međutim, postupci Judejaca i Izraelaca zaslužili su još težu osudu, jer su oni napustili Jehovu i počeli da obožavaju lažne bogove. Poslednje izraelsko uporište, utvrđeni grad Samarija, palo je 740. pre n. e. u ruke Salmanasara V nakon opsade asirske vojske (2. Kralj. 17:1-6). Judino kraljevstvo nije izvuklo pouku iz onoga što se dogodilo njegovom bratskom narodu, pa je doživelo propast 607. pre n. e.

 5. Kako arheologija potvrđuje istinitost Amosovih reči?

⁵ Amos je osudio Izraelce zbog toga što su živeli u raskoši, jer su bogati zakidali siromašnima kako bi sebi gradili „kuće od slonovače“ u kojima su priređivali raskošne gozbe (Am. 3:15; 5:11, 12; 6:4-7). Arheolozi su pronašli dokaze da je tada vladalo takvo blagostanje. Pri iskopavanju na području nekadašnje Samarije pronađeno je mnogo predmeta od slonovače. U jednoj enciklopediji stoji: „Ističu se dve glavne grupe: 1. Ukrasne ploče izrezbarene u dubokom reljefu... 2. Ukrasne ploče izrezbarene u plitkom reljefu i ukrašene umecima od dragog kamenja, obojenog stakla, zlatnih listića itd.... Smatra se da su predmeti od slonovače proizvodi feničanske umetnosti i najverovatnije su se koristili kao intarzije na nameštaju u palati izraelskih kraljeva. Biblija spominje „kuću od slonovače“ koju je sagradio Ahav (1. Kraljevima 22:39) i ’sofe od slonovače‘, što simbolizuje raskošan život u Samariji koji je Amos osudio (6:4).“a

 6. Šta nepobitno dokazuje da je Amos napisao svoju knjigu pod Božjim nadahnućem?

⁶ Ne može se osporiti da Amosova knjiga spada u biblijski kanon. Njenu nadahnutost nepobitno dokazuje činjenica da je Stefan parafrazirao tri njena stiha u Delima apostolskim 7:42, 43 i da je Jakov citirao iz nje u Delima apostolskim 15:15-18 (Am. 5:25-27; 9:11, 12).

SADRŽAJ KNJIGE PROROKA AMOSA

 7. Protiv kojih naroda je Amos iznosio Jehovine presude?

⁷ Osude okolnih naroda (1:1–2:3). „Jehova će sa Siona kao lav riknuti“ (1:2). Amos je izneo Jehovine „vatrene“ presude protiv okolnih naroda. Damask (Sirija) je kao žito vršio Galad gvozdenom vršalicom. Gaza (Filisteja) i Tir su predavali izraelske zarobljenike Edomcima. U Edomu je nestalo bratske ljubavi i milosrđa. Amonci su upali u Galad. Moavci su u kreču spalili kosti edomskog kralja. Jehova je odlučio da kazni sve te narode i rekao je: „Odluku neću promeniti“ (1:3, 6, 8, 9, 11, 13; 2:1).

 8. Zašto je Jehova zajedno s drugim narodima osudio Judu i Izrael?

⁸ Osuda Jude i Izraela (2:4-16). Jehovin gnev se neće odvratiti ni od Jude. Judejci su zgrešili „jer su odbacili Jehovin zakon“ (2:4). A Izraelci? Jehova je istrebio moćne Amoreje i dao je Izraelcima njihovu dobru zemlju. Dao im je nazireje i proroke, ali oni su navodili nazireje da prekrše svoje zavete, a prorocima su zapovedali: „Ne prorokujte“ (2:12). Zato je Jehova rekao da će im poljuljati zemlju pod nogama kao što se ljuljaju kola puna tek požnjevenog žita. Junaci će goli bežati.

 9. Šta je dokaz da se Jehova obratio svom narodu i protiv koga je Amos naročito prorokovao?

⁹ Pozivanje Izraela na odgovornost (3:1–6: 14). Slikovitim poređenjima Amos je naglasio da to što on prorokuje samo po sebi dokazuje da im se Jehova obraća. „Jer Suvereni Gospod Jehova ne čini ništa, a da svoju tajnu ne otkrije svojim slugama, prorocima... Suvereni Gospod Jehova govori! Ko neće prorokovati?“ (3:7, 8). Zato je Amos i prorokovao, i to naročito protiv samarijskih pljačkaša kojima je omilela raskoš. Jehova je rekao da će ih istrgnuti s njihovih raskošnih sofa i da će njihove kuće od slonovače propasti.

10. Na šta je Jehova podsetio Izraelce i šta je trebalo da im se dogodi u dan nevolje?

¹⁰ Jehova je podsetio Izraelce na to kako ih je ukoravao i kažnjavao. Pet puta im je rekao: ’Niste se vratili meni.‘ Zato im je poručio: „Spremi se, Izraele, da se sretneš sa svojim Bogom!“ (4:6-12). Amos je izneo naricaljku s proročanskom porukom: „Pala je devica Izrael, više neće ustati. Ostavljena je na zemlji svojoj, nikoga nema da je podigne“ (5:2). Međutim, Jehova, koji je stvorio zadivljujuća dela i na nebu i na zemlji, pozvao je Izraelce da ga traže kako bi ostali živi. Poručio im je: „Tražite dobro, a ne zlo, da biste živeli“ (5:4, 6, 14). Ali šta će za njih značiti Jehovin dan? Biće to dan nevolje. On će ih poput bujice odneti u izgnanstvo dalje od Damaska, a kuće koje su ukrasili predmetima od slonovače i u kojima se goste izvaljeni na ležajevima razvaliće se i raspasti.

11. Po čijem ovlašćenju je Amos istrajao u proricanju osude Izraelu?

¹¹ Amos prorokuje uprkos protivljenju (7: 1-17). Jehova je pokazao Amosu visak koji se nalazi usred Izraela. Rekao je da im više neće opraštati. Opustošiće Izraelova svetilišta i s mačem će ustati na dom Jerovoama II. Sveštenik u Vetilju Amasija poručio je Jerovoamu: „Amos kuje zaveru protiv tebe“ (7:10). A Amosu je rekao da ode u Judu i tamo prorokuje. Amos mu je na to jasno stavio do znanja ko ga je ovlastio za prorokovanje: „Jehova me je uzeo od stada i Jehova mi je rekao: ’Idi, prorokuj mom narodu Izraelu!‘“ (7:15). Potom je Amos prorekao Amasiji i njegovom domu da će ih snaći zlo.

12. Kakva glad je prorečena Izraelu i kojim divnim obećanjem se završava proročanstvo?

¹² Tlačenje, kazna i obnova (8:1–9:15). Jehova je pokazao Amosu korpu letnjeg voća. Osudio je Izrael zato što tlači siromašne i zakleo se „Veličanstvom Jakovljevim“ da će ih zaviti u tugu zbog njihovih zlih dela. „’Gle, dolaze dani‘, govori Suvereni Gospod Jehova, ’kada ću na zemlju poslati glad i žeđ, ali ne glad za hlebom niti žeđ za vodom, nego za slušanjem Jehovinih reči‘“ (8:7, 11). Pašće i više neće ustati. Da se i u grob zakopaju ili na nebesa popnu, Jehovina ruka će ih dohvatiti. Svi grešnici iz njegovog naroda poginuće od mača. Posle toga je pružio divno obećanje: „Tog dana podignuću Davidovu senicu koja je pala i popraviću njene pukotine... i izgradiću je da bude kao što je bila davnih dana“ (9:11). Povratnici iz ropstva živeće u takvom blagostanju da će orač stizati žeteoca jer on neće stići da pokupi obilan rod. Ti blagoslovi od Jehove nikada neće nestati!

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

13. Koje pouke nalazimo u Amosovim proročanstvima?

¹³ Oni koji danas čitaju Bibliju mogu izvući dobre pouke ako uoče iz kojeg razloga su bili osuđeni Izrael, Juda i njihovi susedi kojima je Amos prorokovao. Oni koji odbacuju Jehovin zakon, zakidaju siromašnima i tlače ih, postupaju pohlepno i nemoralno i obožavaju idole ne mogu naići na Jehovino odobravanje. Ali Jehova oprašta onima koji se odvrate od takvih stvari i pokaju se. Njima iskazuje milost. Zato je mudro da se odvojimo od lošeg društva ovog zlog sveta i da poslušamo Jehovin savet: „Tražite me i živećete“ (5:4, 6, 14).

14. Da li su Judejci koje je Stefan podsetio na Amosove reči izvukli neku pouku iz njih?

¹⁴ U vreme svog mučeništva, Stefan je citirao Amosa. Podsetio je Judejce da je izraelski narod odveden u ropstvo zbog obožavanja tuđih bogova, kao što su bili Moloh i Refan. Jesu li ti Judejci izvukli pouku iz tih Amosovih reči na koje ih je Stefan podsetio? Nisu, nego su se razgnevili i kamenovali su Stefana, te su tako navukli na sebe još veću osudu, koja je i izvršena kada je Jerusalim 70. n. e. bio razoren (Am. 5:25-27; Dela 7:42, 43).

15. Koja je proročanstva o obnovi korisno razmotriti?

¹⁵ Korisno je razmotriti brojna ispunjena Amosova proročanstva, ne samo ona koja govore o kazni nad Izraelom, Judom i drugim narodima nego i proročanstva o obnovi. Upravo kako je Jehova preko Amosa i prorekao, Izraelci su se 537. pre n. e. vratili iz ropstva da ponovo sagrade i nasele svoje opustele gradove i zasade vinograde i vrtove (Am. 9:14; Jezd. 3:1).

16. Kako je Jakov pokazao da su se reči iz Amosa 9:11, 12 ispunile na hrišćanskoj skupštini?

¹⁶ Međutim, Amosovo proročanstvo se u doba apostola ispunjavalo na veličanstven način koji je jačao veru Božjih slugu. Jakov je, govoreći o okupljanju neizraelaca u hrišćansku skupštinu, pod nadahnućem razjasnio da je to bilo prorečeno u Amosu 9:11, 12. Ukazao je na to da se prorečena ’ponovna izgradnja Davidove senice koja je pala‘ odvija u sklopu hrišćanske skupštine, ’da bi preostali ljudi usrdno tražili Jehovu, zajedno s ljudima iz svih naroda, s onima koji nose Jehovino ime‘. Bilo je to zaista biblijski utemeljeno objašnjenje onoga što je tada počelo da se dešava, kada je Bog, kako je to rekao i Simon Petar, počeo iz drugih naroda da sakuplja „narod za svoje ime“ (Dela 15:13-19).

17. Kojim rečima je Amos prorekao neprolaznost Božjeg Kraljevstva i blagostanje koje će u njemu vladati?

¹⁷ Isus Hrist je Poglavar te hrišćanske skupštine. Biblija ga naziva ’Davidovim sinom‘ i kaže da će on naslediti ’presto Davida, svog oca‘ i zauvek vladati (Luka 1:32, 33; 3:31). Dakle, ispunjenje Amosovog proročanstva povezano je sa savezom za Kraljevstvo, koji je Jehova sklopio s Davidom. Amosove zaključne reči ne samo što divno opisuju sveopšte blagostanje koje će vladati kada bude ponovo podignuta ’Davidova senica‘ nego i podvlače neprolaznost Božjeg Kraljevstva: „’Posadiću ih u zemlju njihovu i nikada više neće biti iščupani iz zemlje koju sam im dao‘, kaže Jehova, tvoj Bog.“ Kada Jehova sasvim obnovi „Davidovu senicu“, planeta Zemlja će zauvek imati njegov obilan blagoslov (Am. 9:13-15).

[Fusnota]