Sila — izvor ohrabrenja

JOŠ od početka hrišćanstva, aktivnost vernih putujućih nadglednika bila je jako važna kako u ohrabrivanju skupština Božjeg naroda tako i u širenju dobre vesti do najudaljenijih krajeva Zemlje. Među najranije naimenovanim nadglednicima bio je Sila, prorok i jedan od vodećih članova jerusalimske skupštine. On je igrao ključnu ulogu u važnim događajima u delu propovedanja i bio je jedan od prvih misionara koji su širili jevanđelje na teritoriji Evrope. Šta je Silu naročito učinilo kvalifikovanim da radi sve to? I koja bi obeležja njegove ličnosti bilo dobro da oponašamo?

Pitanje obrezanja

Kada je oko 49. n. e. bilo postavljeno pitanje koje je moglo dovesti do raskola, bilo je potrebno da vodeće telo u Jerusalimu svim hrišćanima pošalje jasno uputstvo kako bi rešilo to pitanje. U tim okolnostima nailazimo u biblijskom zapisu na Silu, koga su još zvali i Silvan. On je možda bio jedan od onih koji su doneli odluku, a koji je zatim bio izabran kao izaslanik ’apostola i starešina‘, da bi njihovu odluku saopštio „braći... u Antiohiji, u Siriji i u Kilikiji“. U Antiohiji, Sila i Juda (Varsava), zajedno s Varnavom i Pavlom, dostavili su izveštaj koji su nosili, očigledno tako što su usmeno izvestili o događajima sa sastanka u Jerusalimu, zaključcima do kojih se došlo i o sadržaju pisma. Oni takođe „mnogim rečima ohrabriše i učvrstiše braću“ (Savremeni srpski prevod). Srećni ishod bio je da su se hrišćani u Antiohiji ’obradovali‘ (Dela apostolska 15:1-32).

Dakle, Sila je odigrao važnu ulogu u rešavanju ovog fundamentalnog pitanja. Ali njegov zadatak nije bio lak. Nikako se nije moglo znati kako će skupština u Antiohiji reagovati na ono što je bilo odlučeno. Stoga je bio „potreban neko s mnogo mudrosti i takta ko bi razjasnio šta su apostoli napisali u svom pismu“, primećuje jedan komentator. Činjenica da je za ovaj delikatan zadatak izbor pao na Silu govori nam o tome kakva vrsta osobe mora da je bio. Mogli su da se oslone na njega da će verno zastupati smernice vodećeg tela. Takođe mora da je bio i mudar nadglednik koji je mogao vršiti pomirljiv uticaj kada je skupštini pretila nesloga.

Putovanja s Pavlom

Nije sigurno da li se Sila nakon ove misije vratio u Jerusalim. Bilo kako bilo, nakon nesuglasice između Varnave i Pavla oko Jovana Marka, Pavle je izabrao Silu, koji je u to vreme bio u Antiohiji, za jedno novo putovanje s namerom da ponovo posete gradove u kojima je Pavle propovedao tokom svog prvog misionarskog putovanja (Dela apostolska 15:36-41).

Na to da izabere Silu možda je uticao pozitivan stav prema misiji za neznabožce i autoritet koji je Sila kao prorok i predstavnik vodećeg tela imao, što je moglo pomoći u prenošenju njihove odluke vernicima u Siriji i Kilikiji. Rezultati su bili izvrsni. Knjiga Dela apostolskih govori: „I kad prolažahu po gradovima, preporučivahu braći da drže uredbe apostola i starešina iz Jerusalima, i crkve se utvrđivahu u veri, i njihov se broj iz dana u dan povećavaše“ (Dela apostolska 16:4, 5).

Dok su misionari putovali dalje, sveti duh ih je dva puta skrenuo s planirane rute (Dela apostolska 16:6, 7). Timotej je bio pridodat usput, u Listri, nakon nepreciziranih ’proroštava‘ u vezi s njim (1. Timoteju 1:18; 4:14). Putem jedne vizije upućene Pavlu, koji je takođe imao dar proricanja, svi ti saputnici bili su upućeni da otplove u Evropu, za Makedoniju (Dela apostolska 16:9, 10).

Pretučeni i zatvoreni

U Filipima, ’glavnom gradu tog dela‘, Sila je prošao kroz jedno nezaboravno iskušenje. Nakon što je Pavle isterao proročkog duha iz jedne robinje, njeni gospodari, videvši da su ostali bez izvora prihoda, odvukli su Silu i Pavla pred gradske sudije. Kao posledica toga, njih dvojica su pretrpela poniženje — bili su predstavljeni javnosti kao zločinci, na silu svučeni i išibani na trgu (Dela apostolska 16:12, 16-22).

Takvo šibanje ne samo što je bilo strašna kazna, jer se ljudska izdržljivost ispitivala do krajnjih granica, već ono u Pavlovom i Silinom slučaju nije bilo ni zakonito. Zašto? Rimskim zakonom bilo je određeno da se nijedan rimski građanin ne sme tući. Pavle je imao rimsko građanstvo, a verovatno ga je imao i Sila. Nakon „mnogih udaraca“ (Ča), Pavle i Sila su bili bačeni u zatvor gde su im stavili noge u okove. To je bila „užasna sprava“, objašnjava Gustav Stalin, „u kojoj su noge zatvorenika mogle da se rašire koliko god se htelo, na takav način da se onemogući spavanje“. Pa ipak, usred noći, i pored toga što su im leđa bila prekrivena bolnim ranama, „moljahu se Pavle i Sila i pevahu hvale Bogu“ (Dela apostolska 16:23-25).

Ovo nam još nešto govori o Silinoj ličnosti. Radovao se što su patili radi Hristovog imena (Matej 5:11, 12; 24:9). To je očigledno bio isti duh koji je tokom prethodne antiohijske misije osposobio Silu i njegove saradnike da budu delotvorni u ohrabrivanju i jačanju skupštine, zbog čega su se suhrišćani radovali. Mora da je Pavlova i Silina radost bila još veća kada ih je jedan zemljotres čudom oslobodio iz zatvora i kada su tamničaru koji je hteo da se ubije i njegovoj porodici pomogli da iskazuju veru u Boga (Dela apostolska 16:26-34).

Šibanje i zatvaranje nije uplašilo ni Pavla ni Silu. Kada je stiglo obaveštenje o njihovom oslobađanju, odbili su da se postiđeno išunjaju iz Filipa, kao što su to sudije očekivale. Nisu poklekli već su potpuno preokrenuli situaciju tih arogantnih i samovoljnih zvaničnika. „Pošto nas javno izbiše, i bez suda, nas, ljude Rimljane, baciše u tamnicu, sad hoće tajno da nas puste?“ upitao je Pavle. „Ne tako, nego sami neka dođu i puste nas.“ Plašeći se posledica, sudije su videle da moraju zamoliti tu dvojicu da odu iz grada (Dela apostolska 16:35-39).

Nakon što su ovako utisnuli u um zvaničnika svoja prava kao Rimljana, Pavle i Sila su pristali na molbu sudija — ali ne pre nego što se pozdrave sa svojim prijateljima. U skladu s onim što je do sada postalo karakteristika celog propovedničkog puta, Sila i njegov partner još jednom „ohrabriše“ braću i onda odoše (Dela apostolska 16:40, SSP).

Iz Makedonije za Vavilon

Ne bivajući demoralisani onime što bi inače moglo biti negativno iskustvo, Pavle, Sila i njihovi saradnici navalili su na nova misionarska polja. U Solunu su ponovo naišli na poteškoće. Zbog Pavlovog uspeha u službi u razdoblju od tri Sabata, ljubomorni protivnici su podstakli sakupljanje jedne rulje, zbog čega je za misionare bilo mudro da noću napuste grad. Otišli su za Veriju. Kada su saznali za uspehe Pavla i njegovih saradnika u tom gradu, protivnici su došli čak iz Soluna. Pavle je produžio sam, dok su Sila i Timotej ostali u Veriji kako bi se starali o grupi novozainteresovanih (Dela apostolska 17:1-15). Sila i Timotej su se ponovo pridružili Pavlu u Korintu, noseći dobru vest i moguće jedan dar od verne braće iz Makedonije. To mora da je siromašnom apostolu omogućilo da ostavi svetovni posao, kojeg se u međuvremenu morao prihvatiti, i da se sa elanom vrati na punovremeno propovedanje (Dela apostolska 18:1-5; 2. Korinćanima 11:9). U Korintu, na Silu i Timoteja se takođe ukazuje kao na jevanđelizatore i Pavlove saradnike. Dakle, očigledno je da njihove aktivnosti nisu usporile ni u tom gradu (2. Korinćanima 1:19).

Pretpostavlja se da upotreba zamenice „mi“ u pismima Solunjanima — koja su oba pisana iz Korinta i u ovom periodu — znači da su Sila i Timotej doprineli pisanju. Međutim, ideja da je i Sila učestvovao u pisanju najviše se zasniva na onome o čemu Petar govori u jednom od svojih pisama. Petar govori da je svoje prvo pismo napisao iz Vavilona ’po Silvanu, vernom bratu‘ (1. Petrova 5:12, 13). Iako bi ovo moglo jednostavno značiti da je Silvan bio kurir, različitost u stilu između dva Petrova pisma može ukazivati na to da je on upotrebio Silu kao pisara za svoje prvo, ali ne i drugo pismo. Prema tome, možda je još jedan od mnogih Silinih talenata i teokratskih prednosti bila prednost da bude sekretar.

Primer koji treba oponašati

Kad stanemo i izdaleka pogledamo na stvari koje znamo da je Sila radio, opis njegovog rada izgleda impresivno. On je izvrstan primer za današnje misionare i putujuće nadglednike. Nesebično je prelazio velike razdaljine uz znatan lični trošak, ne da bi stekao materijalne prednosti ili prestiž, već da bi pomagao drugima. Cilj mu je bio da ih ohrabri mudrim i taktičnim savetom, dobro pripremljenim i srdačnim govorima, kao i svojom revnošću u službi na terenu. Koja god da je tvoja uloga u Jehovinom organizovanom narodu, ukoliko na sličan način težiš da budeš pozitivan — čak i uprkos nevoljama — i ti ćeš biti izvor ohrabrenja za svoje suvernike.

[Mapa na 29. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Pavlovo drugo misionarsko putovanje

Veliko more

Antiohija

Derva

Listra

Ikonija

Troja

Filipi

Amfipolj

Solun

Verija

Atina

Korint

Efes

Jerusalim

Cezareja

[Izvor]

Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.