Jehovina reč uzima maha!
„Na moćan način reč Jehovina nastavila [je] rasti i uzimati maha“ (DELA APOSTOLSKA 19:20, NS).
1. O čemu će biti govora u ovom proučavanju biblijske knjige Dela apostolskih?
JEHOVA je otvorio vrata delovanja. Posebno je Pavle kao „apostol neznabožaca“ trebao predvoditi u tom delu (Rimljanima 11:13). I zaista, u daljnjem razmatranju Dela apostolskih susrećemo ga na uzbudljivim misionarskim putovanjima (Dela apostolska 16:6–19:41).
2. (a) Kako je apostol Pavle između 50. i 56. n. e. služio kao od Boga nadahnuti pisac? (b) Šta se događalo kad je Bog blagosiljao službu Pavla i ostalih?
2 Pavle je bio i od Boga nadahnuti pisac. Između 50. i 56. naše ere pisao je iz Korinta 1. i 2. Solunjanima, iz sirijske Antiohije ili iz Korinta Poslanicu Galatima, iz Efesa 1. Korinćanima, iz Makedonije 2. Korinćanima, te iz Korinta Poslanicu Rimljanima. A budući da je Bog blagosiljao službu koju su izvršavali Pavle i ostali, „reč Jehovina nastavila je rasti i uzimati maha“ (Dela apostolska 19:20).
Iz Azije u Evropu
3. Kako su Pavle i njegovi sudrugovi bili dobar primer, dajući se voditi svetim duhom?
3 Pavle i njegovi sudrugovi bili su dobar primer u tome što su prihvatali vođstvo svetog duha (16:6-10). Možda ih je duh putem čujnih otkrivenja, snova ili vizija zadržavao da propovedaju u području Azije i u provinciji Vitaniji, kuda je dobra vest stigla kasnije (Dela apostolska 18:18-21; 1. Petrova 1:1, 2). Zašto ih je duh najpre zadržavao u tome? Bilo je malo radnika, pa ih je duh vodio u plodnije područje Evrope. Ako je danas zatvoren put u neko područje, Jehovini svedoci propovedaju drugde u uverenju da će ih duh Božji voditi k ovcama sličnim ljudima.
4. Kako se reagovalo na viziju koju je Pavle dobio o Makedoncu koji je molio za pomoć?
4 Pavle i njegovi sudrugovi prošli su kraj Mizije, ostavivši tu oblast u Maloj Aziji netaknutom kao misionarsko područje. Ali, Pavle je u viziji ugledao nekog Makedonca, koji je molio za pomoć. Zato su misionari odmah krenuli za Makedoniju, oblast na Balkanskom poluostrvu. I danas se mnogi Svedoci daju voditi od svetog duha, služeći u područjima gde postoji veća potreba za objaviteljima Kraljevstva.
5. (a) Zašto se može reći da je Jehovina reč uzimala maha u Filipima? (b) U kom smislu su danas mnogi Svedoci slični Lidiji?
5 Jehovina je reč uzela maha u Makedoniji (16:11-15). U Filipima, koloniji nastanjenoj uglavnom rimskim građanima, bilo je očigledno malo Jevreja i nije bilo nijedne sinagoge. Zato su braća krenula k jednoj ’bogomolji‘ na reci van grada. Tamo su između ostalih naišli i na Lidiju. Bila je verovatno jevrejski prozelit iz Tijatire, grada u Maloj Aziji poznatog po bojadisarskom zanatu. Lidija je bila prodavačica grimiza ili odeće i materijala obojenog tom bojom. Nakon što su ona i njen dom bili kršteni, tako im je izrazito ponudila svoje gostoprimstvo da je Luka napisao: „I prisili nas na to“ (St). Mi smo danas takođe zahvalni za takve sestre.
Tamničar postaje vernik
6. Kako je demonski uticaj doveo do toga da su Pavle i Sila u Filipima bačeni u tamnicu?
6 Satana je sigurno bio besan radi duhovnog razvitka u Filipima, jer je demonski uticaj doveo do toga da su Pavle i Sila bačeni u tamnicu (16:16-24). Danima ih je sledila jedna devojka koja je imala „duh pogađački“ (doslovno: „pitonski duh“). Taj demon se pod određenim okolnostima izdavao za pitonskog Apolona — boga koji je navodno ubio zmiju po imenu piton. Devojka je pribavljala veliku dobit svojim gospodarima baveći se umetnošću proricanja. Možda je seljacima govorila kada da sade, devojkama kada da se udaju, a kopačima zlata gde da traže zlato! Stalno je sledila braću i vikala: „Ovi su ljudi sluge najuzvišenijeg Boga; oni vam navešćuju put spasenja“ (St). Demon ju je možda naveo da tako govori kako bi odavala utisak da su njena proročanstva nadahnuta od Boga. Ali, demoni nemaju pravo objavljivati nešto o Jehovi i njegovoj pripremi spasenja. Kad je Pavlu bilo dosta tog stalnog dosađivanja, isterao je demona u Isusovo ime. Kad su videli da im je ometen posao, gospodari te devojke odvukli su Pavla i Silu na trg, gde su ih išibali (2. Korinćanima 11:25). Potom su ih bacili u tamnicu, a noge im stavili u klade. Ta naprava može biti tako podešena da noge budu silom raširene, što pričinjava veliku bol.
7. Za koga se Pavlov i Silin boravak u tamnici u Filipima pokazao blagoslovom i na koji način?
7 Taj boravak u tamnici se pokazao kao blagoslov za tamničara i njegovu porodicu (16:25-40). Oko ponoći su Pavle i Sila molili i pesmom slavili Boga u uverenju da je bio s njima (Psalam 42:8). Najedanput je usledio jak potres, tako da su se otvorila sva vrata i svima su spali okovi, bili su odrešeni jer su se verige otkinule iz greda ili zidina. Tamničar se prestrašio da će biti kažnjen smrću, misleći kako su mu zatvorenici pobegli. Upravo je želeo da učini samoubistvo, kad je Pavle zavikao jakim glasom: „Ne čini sebi nikakva zla, jer smo svi ovde!“ (St). Potom je čuvar tamnice izveo Pavla i Silu napolje, te ih upitao kako bi se mogao spasiti. „Veruj u Gospoda Isusa“, glasio je odgovor. Kad su „on i svi njegovi“ čuli reč Jehovinu, bili su ’odmah zatim kršteni‘. Kakvu li je to radost izazvalo!
8. Šta je preduzelo gradsko poglavarstvo u Filipima, i šta se moglo postići ako bi javno priznali svoju grešku?
8 Sledećeg dana je gradsko poglavarstvo objavilo da su Pavle i Sila oslobođeni. Ali, Pavle je na to reagovao sledećim rečima. ’Oni su nas, rimske građane, bez istrage javno išibali i bacili u tamnicu. Zar sada da nas tajno otpuste? Neka sami dođu i neka nas izvedu.‘ Ako bi gradsko poglavarstvo javno priznalo svoju grešku, možda bi se ubuduće ustručavalo šibati i bacati u tamnicu ostale hrišćane. Pošto rimske građane nisu mogli proterati, došli su i zamolili braću da napuste grad, što su oni i učinili, ali tek nakon što su ohrabrili svoju braću u veri. Isto zanimanje potiče i danas članove Vodećeg tela, te ostalu braću koja ih zastupaju, da posećuju i hrabre Božje sluge širom sveta.
Jehovina reč uzima maha u Solunu i Veriji
9. Uz pomoć koje metode, a koju Jehovini svedoci još uvek primenjuju, je Pavle ’tumačio i dokazivao‘ da Mesija mora postradati i da će uskrsnuti iz mrtvih?
9 Nakon toga reč Božja uzima maha u Solunu, glavnom gradu Makedonije i važnom lučkom gradu (17:1-9). Tamo je Pavle raspravljao sa Jevrejima „tumačeći i dokazujući“ kako je Mesija trebao postradati i uskrsnuti iz mrtvih. (Pavle je to radio tako što je upoređivao proročanstva s događajima kroz koja su se ispunila — a to Jehovini svedoci još i danas rade.) Nakon toga su neki Jevreji i mnogi prozeliti postali vernici. Kad zavidni Jevreji koji su sakupili svetinu nisu mogli da pronađu Pavla i Silu, odvukli su Jasona i neku braću pred glavare i optužili ih da dižu bunu. Bila je to lažna optužba, koja se i danas iznosi protiv Jehovinog naroda. Ali, kad su dobili „kauciju“ od Jasona, oslobodili su braću.
10. U kom su smislu Jevreji iz Verije ’brižljivo istraživali‘ Pismo?
10 Pavle i Sila odlaze posle toga u Veriju (17:10-15). Tamošnji su Jevreji radili nešto na šta Jehovini svedoci i danas potiču ljude. Oni su ’brižljivo istraživali‘ Pisma. Stanovnici Verije nisu sumnjali u ono što je Pavle govorio, nego su tražili dokaze da je Isus bio Mesija. A s kojim rezultatom? Mnogi Jevreji i neki Grci (možda prozeliti) prigrlili su veru. Ali, Jevreji iz Soluna razdražili su svetinu. Tada su braća otpratila Pavla na obalu, gde su se neki iz njegove grupe možda ukrcali na brod za Pirej, luku grada Atine.
Jehovina reč uzima maha u Atini
11. (a) Kako je Pavle dao odvažno svedočanstvo u Atini, no ko mu se svadljivo obraćao? (b) Šta su neki želeli reći time što su Pavla prozvali ’brbljavcem‘?
11 U Atini je bilo dano odvažno svedočanstvo (17:16-21). Pošto je Pavle govorio o Isusu i uskrsenju, filozofi su mu se svadljivo obraćali. Neki od njih bili su epikurejci, koji su bacali težište na zadovoljstva. Bilo je tu i stoika, koji su naglašavali potrebu samodiscipline. Neki su pitali: „Što bi ovaj brbljavac htio reći?“ (St). Izrazom „brbljavac“ (doslovno: „zobatelj semena“) želeli su reći da Pavle poput ptice zoba seme i razdeljuje deliće znanja, ali da mu nedostaje mudrosti. Drugi su pak govorili: „Čini se da propoveda tuđe bogove.“ To je bila ozbiljna stvar, jer zbog takve je optužbe Sokrat izgubio život. Zato su odmah odveli Pavla na Areopag (Marsovo brdo), gde se možda vrhovni sud sastajao pod vedrim nebom u blizini Akropole.
12. (a) Kojim se obeležjima dobrog javnog govora odlikovao Pavlov govor na Areopagu? (b) Šta je Pavle spomenuo u vezi Boga i s kojim rezultatom?
12 Pavlov govor na Areopagu odličan je primer što se tiče uvoda, logičnog građenja i uverljivog dokazivanja — obeležja govora na koja se pazi u Teokratskoj školi propovedanja Jehovinih svedoka (17:22-34). On je ukazao da su Atinjani bili religiozniji od drugih, pa su zato postavili čak žrtvenik na kom je pisalo: „Nepoznatom Bogu“, kako ne bi možda ražalostili neko božanstvo. Pavle je govorio o Stvoritelju koji je „izveo svaki ljudski rod iz jednog čoveka“ i „ljudima odredio ustaljena godišnja doba i međe postojbine njihove,“ kao na primer vreme istrebljenja Hananejaca (1. Mojsijeva 15:13-21; Danijel 2:21; 7:12). Tog Boga se može naći, jer „od njega potičemo“, rekao je Pavle ukazujući na to da je Jehova stvorio ljude, citirajući takođe grčke pesnike Arata i Kleanta. Pošto potičemo od Boga, ne trebamo misliti da je savršeni Stvoritelj sličan idolu kojeg je načinio nesavršeni čovek. Bog je ranije previđao to neznanje, ali sada poziva ljude da se pokaju jer je odredio dan kad će suditi ljudima preko čoveka koga je odredio. Pavle je ’objavljivao dobru vest o Isusu‘, zato su njegovi slušaoci znali da je pod tim sucem mišljen Hrist (Dela apostolska 17:18, NS; Jovan 5:22, 30). Reči o pokajanju dosadile su epikurejcima. Grčki filozofi su mogli, doduše, prihvatiti primedbe o besmrtnosti, ali ne o smrti i uskrsenju. Očigledno su se neki ponašali isto kao danas mnogi koji odbijaju dobru vest, sležući ramenima i govoreći: „O tome ćemo te poslušati drugi put“ (St). Ali, sudija Đonisije i neki drugi ipak su poverovali.
Božja reč uzima maha u Korintu
13. Kako se Pavle pobrinuo za svoje uzdržavanje da bi mogao nastaviti sa službom, i koja novovremena paralela postoji?
13 Pavle nastavlja putovanje i dolazi u Korint glavni grad provincije Ahaje (18:1-11). Tamo je našao Akilu i Priskilu koji su došli u taj grad kad je Klaudije Ćesar zapovedio Jevrejima koji nisu bili rimski građani da napuste Rim. Da bi mogao nastaviti sa službom, Pavle se sam pobrinuo za svoje izdržavanje, izrađujući šatore zajedno s tim hrišćanskim bračnim parom (1. Korinćanima 16:19; 2. Korinćanima 11:9). Krojenje i šivenje kostreti bio je težak posao. I Jehovini svedoci brinu za svoje materijalne potrebe kroz svetovni posao, ali je njihovo zvanje služba propovedanja.
14. (a) Šta je učinio Pavle u Korintu kad su se Jevreji tvrdoglavo protivili? (b) Kako se Pavle uverio da mora ostati u Korintu, i kako su Jehovini sluge danas vođeni?
14 Jevreji u Korintu na uvredljiv su način govorili kad im je Pavle objavljivao da je Isus Mesija. Zato je on otresao haljine, skinuvši tako sa sebe odgovornost prema njima i krenuo kući Ticija Justa — verovatno Rimljanina — te počeo održavati sastanke. Mnogi (među njima nekadašnji nadstojnik sinagoge Krisp i njegovi ukućani) prigrlili su veru i krstili se. Ako se Pavlu radi neprijateljstva od strane Jevreja učinio neizvesnim njegov daljnji ostanak u Korintu, sigurno su bile raspršene sve njegove sumnje kad mu se u viziji javio Gospod rečima: „Ne boj se! Nastavi govoriti i da nisi ušutio! Ja sam s tobom. Niko te neće napasti da ti učini zlo. Jer ja imam mnogo naroda u ovome gradu“ (St). Tako je Pavle proveo tamo godinu i šest meseci propovedajući Reč Božju. Jehovini svedoci nemaju danas vizije, ali im molitva i vođstvo svetog duha takođe pomažu donositi mudre odluke u vezi interesa Kraljevstva.
15. Šta se dogodilo kad je Pavle bio izveden pred prokonzula Galiona?
15 Jevreji su odveli Pavla do prokonzula Junia Galiona (18:12-17). Dali su mu na znanje da Pavle na protivzakonit način stvara prozelite — bila je to lažna otužba koju grčki klerikalci još i danas podižu protiv Jehovinih svedoka. Galion je shvatio da Pavle nije učinio nikakvo lopovsko delo, takođe je znao da Jevreji malo brinu za dobrobit Rima i njegovih zakona. Zato ih je oterao. A kad su posmatrači počeli da tuku novog nastojnika sinagoge Sostena, Galion nije reagovao, misleći verovatno kako je očigledni vođa napada svetine na Pavla dobio što je zaslužio.
16. Zašto nije bilo mesta za prigovor ako je Pavle u vezi sa zavetom ošišao glavu?
16 U egejskoj luci Kenhreji Pavle se ukrcao za Efes, grad u Maloj Aziji (18:18-22). Pre tog putovanja ’ošišao je glavu, jer je imao zavet‘ (St). Ništa se ne izveštava o tome da li se Pavle zavetovao pre nego je postao Isusov sledbenik, niti o tome da li je tada započelo ili završilo vreme zavetovanja. Hrišćani nisu, doduše, stajali pod Mojsijevim zakonom, ali on je poticao od Boga i bio je svet. Dakle, takav zavet nije bio greh (Rimljanima 6:14; 7:6, 12; Galatima 5:18). U Efesu je razgovarao sa Jevrejima i obećao im da će se vratiti, ako bude to Božja volja. (To je obećanje kasnije ispunio.) Povratkom u Sirijsku Antiohiju završava njegovo drugo misionarsko putovanje.
Jehovina reč uzima maha u Efesu
17. O čemu su Apolon i neki drugi trebali još biti poučeni u vezi krštenja?
17 Ubrzo posle toga Pavle kreće na svoje treće misionarsko putovanje (oko 52-56. n. e.) (18:23–19:7). Međutim, u Efesu je Apolon učio o Isusu, poznavajući samo krštenje Jovanovo, koje je bilo simbol pokajanja za grehe učinjene protiv saveza Zakona. Zato su mu Priskila i Akila ’još tačnije izložili Put Božji‘. Verovatno su mu rekli da biti kršten poput Isusa uključuje podronjavanje pod vodu i primanje svetoga duha. Onaj ko je posle krštenja koje je usledilo svetim duhom na Pentekost 33. n. e. bio kršten Jovanovim krštenjem, trebao se još jednom krstiti i to u Isusovo ime (Matej 3:11, 16; Dela apostolska 2:38). U Efesu je kasnije ’dvanaest ljudi‘, Jevreja koji su se krstili Jovanovim krštenjem, ’bilo kršteno u ime Gospoda Isusa‘ — jedino ponovno krštenje o kom se izveštava u Svetom pismu. Kad je Pavle položio na njih ruke, primili su sveti duh, kao i dva natprirodna dokaza da ih je Bog prihvatio: govorenje tuđim jezicima i proricanje.
18. Gde je Pavle svedočio u vreme svog boravka u Efesu i s kojim rezultatom?
18 U Efesu, gradu od 300 000 stanovnika, Pavle je sigurno bio stalno zaposlen (19:8-10). Tamošnji hram božice Artemide ubrajao se u sedam svetskih čuda starog veka. Gradsko pozorište je primalo 25 000 posetioca. U sinagogi je Pavle ’uveravajući‘ iznosio nepobitne dokaze, ali se povukao kad su neki počeli ocrnjivati Put, to jest način života temeljen na veri u Hrista. Dve godine je svakodnevno držao govore u školi nekog Tirana i tako se „Reč“ širila po čitavoj oblasti Azije.
19. Šta se odigravalo u Efesu, a šta je prouzrokovalo da ’Jehovina reč raste i uzima maha‘?
19 Bog je pokazao da priznaje Pavlovo delovanje time što ga je osposobio da leči i isteruje demone (19:11-20). Sedmorici sinova velikog sveštenika Skeve nije uspelo isterati demona upotrebom Isusovog imena, jer oni nisu bili poslanici Boga i Hrista. Opsednuti ih je čak ranio. Ljude je potom obuzeo strah, ’i veličalo se ime Gospoda Isusa‘. Oni koji su prihvatili veru napustili su svoje okultne radnje i javno spalili knjige, koje su izgleda sadržavale čarobne formule i čarobne reči. „Tako je“, prema Lukinom pisanju, „na moćan način reč Jehovina nastavila rasti i uzimati maha“ (NS). Božje sluge pomažu i danas ljudima da se oslobode iz kandži demonizma (5. Mojsijeva 18:10-12).
Religiozna netrpeljivost doživljava neuspeh
20. Zašto su srebrnari iz Efesa izazvali ustanak, i kako je završio?
20 Mnogi Jehovini svedoci bili su već suočeni s besnom svetinom, isto kao hrišćani u Efesu (19:21-40). Kako je sve više ljudi prihvatalo veru, smanjivala se zarada Dimitriju i ostalim srebrnarima, jer su ljudi manje kupovali njihove male srebrne hramove mnogoprsate božice plodnosti Artemide. Tada je Dimitrije nahuškao svetinu, koja je odvukla u pozorište Pavlove drugove Gaja i Aristarha. Ali, učenici nisu dopustili Pavlu da i on ode tamo. Čak su ga i neki članovi komisije za svečanosti i igre zamolili da se ne izlaže tom riziku. Svetina je nekih dva sata vikala: „Velika je efeška Artemida!“ (St). Napokon je gradski sekretar (prvi u gradskoj upravi) objasnio da zanatlije mogu podneti tužbu prokonzulu, koji je ovlašćen da donosi sudske odluke, ili će se njihov slučaj rešiti u „zakonitoj skupštini“ građana. U protivnom Rim bi mogao tu nezakonitu skupštinu učesnika optužiti za ustanak. Time ih je raspustio.
21. Na koji je način Bog blagosiljao Pavlovo delovanje, i kako on danas blagosilja Jehovine svedoke?
21 Bog je pomagao Pavlu u različitim kušnjama, blagosiljajući njegove napore u pomaganju ljudima da odbace religiozne zablude i da prihvate istinu. (Uporedi Jeremija 1:9, 10.) Kako li smo zahvalni što naš nebeski otac blagosilja i naš rad! Tako i danas kao u prvom veku ’reč Jehovina raste i uzima maha‘.
Kako bi odgovorio?
◻ Koji je primer dao Pavle u pogledu prihvatanja vođstva svetog duha?
◻ Uz pomoć koje metode, koju Jehovine sluge još uvek primenjuju, je Pavle ’tumačio i dokazivao‘?
◻ Koja paralela postoji između reagovanja na Pavlov govor na Areopagu i reagovanja na propovedanje Jehovinih svedoka?
◻ Kako se Pavle pobrinuo za svoje izdržavanje da bi mogao nastaviti sa službom, i što je savremena paralela toga?
◻ Na koji način Bog danas blagosilja delovanje Jehovinih svedoka, kao što je blagoslovio i Pavlov rad?
[Slike na stranama 24, 25]
Jehovina reč je uzela maha u
1. Filipima
2. i 3. Atini
4. i 6. Efesu
5. Rimu
[Izvor]
Fotografija br. 4: Manley Studios