Od koga možemo da očekujemo istinitu pravednost?

„Neće li sudija cele zemlje pravo suditi?“ (1. MOJSIJEVA 18:25, Ba).

 1, 2. Kako neki reaguju na vladajuću nepravednost?

NAJVEROVATNIJE si i ti svestan žalosne činjenice da nepravednost uzima sve više maha. Kako reaguješ ti lično na nedostatak istinite pravednosti?

² Reakcija nekih ljudi je u tome što dovode u pitanje postojanje pravednog Boga. Možda se označavaju kao agnostičari. Ovaj izraz ti je verovatno poznat. On se odnosi na osobe „koje priznaju samo čulno opažanje i polaze od toga da svi fenomeni koji proizlaze iz tog opažanja [kao na primer Bog] nisu saznatljivi“. Tomas H. Haksli, biolog koji je živeo u 19. veku i bio pristalica Darvinove teorije evolucije, upotrebio je tu reč prvi put u tom smislu.a

 3, 4. Odakle potiče izraz „agnostičar“?

³ Pa odakle je Haksli uzeo taj izraz? U stvari, on je tu reč uzeo od jednog pravnika iz prvog veka, naime od apostola Pavla, koji ju je upotrebio u drugom smislu. Ta reč se pojavljuje u jednom od najčuvenijih govora, koji su ikada održani. Taj govor je za nas danas od značaja, jer nam posreduje razumnu osnovu da znamo kako i kada će da bude uspostavljena pravednost za sve, čak i više, da znamo kako možemo lično da imamo koristi od nje.

⁴ Izraz „agnostičar“ je izveden od grčke reči koja znači „nepoznat“. Pavle je spomenuo ovu reč u vezi sa jednim oltarom, na kom je bilo napisano: „Bogu nepoznatome“. Njegov kratki govor zapisao je lekar Luka u 17. poglavlju Dela apostolskih. U poglavlju se prvo prikazuje kako je Pavle stigao u Atinu. U okviru na sledećoj strani možemo pročitati Lukine uvodne inforacije i tekst celog govora.

 5. Pod kakvim je uslovima Pavle održao svoj govor pred Atinjanima? (Pročitaj Dela apostolska 17:16-31, Ba.)

⁵ Govor apostola Pavla je stvarno upečatljiv i zaslužuje podrobno razmatranje. S obzirom na velike nepravednosti, koje svuda zapažamo, iz toga možemo mnogo da naučimo. Osmotrimo prvo okolnosti koje su zapisane u Delima apostolskim 17:16-21. Atinjani su bili ponosni što je njihov grad bio poznat centar učenja, mesto na kom su nekada učili Sokrat, Platon i Aristotel. Atina je takođe bila vrlo religiozan grad. Pavle je svuda oko sebe video idole — kao na primer kipove boga rata Aresa ili Marsa, Zevsa, Eskulapa (boga lekarstva), Posejdona (goropadnog boga mora), Dionisa, Atene, Erosa i dr.

 6. Šta se iz tvoje sredine može uporediti sa onim što je Pavle zatekao u Atini?

⁶ Šta bi se moglo videti ako bi Pavle pregledao tvoj grad ili područje? Možda mnoštvo idolskih slika ili religioznih kipova — i to čak u zemljama tzv. hrišćanstva. Na drugom mestu bi ih bilo možda još više. U jednom turističkom vodiču piše: „Indijski bogovi su suprotno od svoje ćudljive grčke ’braće’ monogamijski, i njihovim suprugama su pripisivane najupečatljivije sile . . . Bez preterivanja postoje milioni bogova koji imaju veze sa svim životnim oblicima i prirodnim pojavama.“

 7. Šta se može kazati o bogovima starih Grka?

⁷ Mnogi grčki bogovi su predstavljeni kao glupi i veoma nemoralni. Njihovo ponašanje bi u većini zemalja bilo sramota za smrtnike, da, čak i zločin. Zato se s dobrim razlogom pitamo kakvu su samo pravednost očekivali stari Grci od takvih bogova. U svakom slučaju Pavle je primetio da su im Atinjani bili posebno predani. Ispunjen pravednim ubeđenjem, počeo je da im razjašnjava uzvišene istine pravog hrišćanstva.

Slušaoci — izazov

 8. a) Po kojim pogledima i stavovima su se epikurejci odlikovali? b) Šta su verovali stoici?

⁸ Neki od Jevreja i Grka su ga zainteresovano slušali. Ali kako će da reaguju uticajni epikurejski i stoički filozofi? Kao što ćeš ustanoviti njihove ideje su ličile u mnogome na danas uobičajena mišljenja, čak na izvesne nauke koje učenici danas uče. Po mišljenju epikurejaca čovek bi trebao da teži u najvećoj meri za uživanjem, posebno za duhovnim uživanjem. Njihova filozofija „jedimo i pijmo jer ćemo sutra umreti“ bila je označena potpunim nedostatkom moralnih temljnih načela ili vrlina (1. Korinćanima 15:32, Ba). Oni nisu verovali da su bogovi stvorili svemir, nego su prihvatili da je život slučajno nastao u svemiru koji počiva na zakonima mehanike. Štaviše, po njihovom mišljenju bogovi nisu bili zainteresovani za ljude. Kako je bilo sa stoicima? Oni su naglašavali logiku i bili su mišljenja da su materija i snaga glavni elementi u vasioni. Umesto da veruju u Boga kao osobu stoici su sebi predstavljali ravnodušno božanstvo. Po njihovom shvatanju ljudskim stvarima je vladala sudbina.

 9. Kako je Pavle propovedao u izazovnoj situaciji?

⁹ Kako su ti filozofi reagovali na nauku koju je Pavle javno zastupao? U karakterne crte Atinjana ubrajaju se radoznalost i duševna arogantnost. Zato su filozofi počeli da diskutuju sa Pavlom. Konačno su ga odveli na Areopag. Iznad trga Atine, ali još ispod visoko štrčećeg Akropolja bilo je stenovito brdo, koje je po bogu rata Marsu ili Aresu nazvano: Marsovo brdo ili Areopag. U drevno vreme tamo je zasedao sud ili veće. Pavla su moguće izveli pred sud koji se sastao u neposrednoj blizini Akropolja, koji je sa svojim poznatim partenonom, manjim hramovima i bezbrojnim kipovima, sačinjavao upečatljivu kulisu. Prema mišljenju nekih apostolu je pretila opasnost, jer je rimsko pravo zabranjivalo da se uvode novi bogovi. Ali čak ako je samo za razjašnjavanje svog verovanja izveden na Areopag ili da dokaže svoju učiteljsku sposobnost, on je tamo stajao pred sve većim brojem ozbiljnih slušalaca. Da li će mu uspeti da izloži svoju važnu vest a da ne izazove otuđenje?

10. Kako je Pavle taktično postupio iznoseći svoju informaciju?

¹⁰ Iz Dela apostolskih 17:22, 23 može se videti kako je Pavle taktično i mudro počeo da iznosi svoje objašnjenje. Kad je izjavio kako su neki Atinjani bili religiozni i kako imaju mnogo idola, neki od njegovih slušalaca su to možda shvatili kao kompliment. Umesto da ih napadne zbog njihovog politeizma, Pavle se pozvao na oltar koji je video, oltar koji je bio posvećen „nepoznatom bogu“. Kao što istorija dokazuje, bilo je takvih oltara što jača naše poverenje u Lukin izveštaj. Pavle je upotrebio taj oltar kao odskočnu dasku. Atinjani su visoko cenili znanje i logiku. I pored toga priznali su da je postojao bog koji je njima bio „nepoznat“ (grčki: agnostos). Dakle to se moglo pripisati samo logici što su Pavlu dozvolili da iznese objašnjenje o tom bogu. Zbog toga sigurno niko nije mogao nešto da kaže?

Da li je Bog nepoznat?

11. Kako je Pavle uspeo da navede svoje slušaoce da razmišljaju o istinitom Bogu?

¹¹ Pa šta je bio taj „nepoznati bog“? „Bog“ koji je stvorio svet i sve što je u njemu. Niko ne bi porekao postojanje vasione ili biljaka, životinja, a ni nas ljudi. Moć i inteligencija, da, mudrost koja u svemu tome dolazi do izražaja dokazuje da je to proizvod mudrog i moćnog Stvoritelja, a ne proizvod slučaja. Danas ovo Pavlovo razmišljanje ima čak još veću važnost (Otkrivenje 4:11; 10:6).

12, 13. Koji savremeni dokazi potvrđuju Pavlove iznesene misli?

¹² Britanski astronom Sir Bernard Lovell u svojoj knjizi In the Centre of Immensities (U centru neizmernosti), koja je izašla pre nekoliko godina, opisuje krajnje složenu izgradnju jednostavnih životnih oblika na Zemlji. Razmišljajući o tome, da li su takvi životni oblici mogli slučajno da nastanu, on dolazi do zaključka: „Verovatnost . . . slučajnog toka događaja do osnivanja jednog najmanjeg proteina molekula je nezamislivo mala. U okviru osmatranja raspoloživih ograničenih uslova vremena i prostora ona je praktično ravna nuli.“

¹³ Osmotrimo drugu krajnost — našu vasionu. Astronomi koriste elektronske aparate da bi dobili objašnjenje o njenom poreklu. Do kakvih su rezultata došli? U knjizi God and the Astronomers (Bog i astronomi) dr Robert Jastrov piše: „Sada saznajemo da dokazni materijal astronomije vodi do biblijskog gledišta o postanku sveta.“ „Za naučnika koji je živeo od vere u moć razuma, priča se završava kao loš san. On se penjao uz planine neznanja u želji da savlada najviši vrh. I dok se uzvlači uz poslednju stenu i nad njom diže glavu, pozdravlja ga grupa teologa [zastupnici nauke o stvaranju], koji već vekovima sede na tom mestu.“ (Uporedi Psalam 19:1.)

14. Koji logički redosled misli potvrđuje Pavlove reči o hramu koji su ljudi napravili?

¹⁴ Možemo dakle da vidimo kako su precizne Pavlove reči iz Dela apostolskih 17:24. Sa ovim dolazimo do njegove sledeće misli u 25 stavku. Silni Bog, „Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu,“ je sigurno veći od materijalne vasione (Jevrejima 3:4). Prema tome ne bi bilo razumno zamišljati da on stanuje u hramovima koje su ljudi napravili — uz to još ljudi koji su javno priznali da im je „nepoznat“. Kakvog li upečatljivog dokaza za tadašnje filozofe, koji su možda upravo gledali na mnoge hramove, koji su se uzdizali iznad njih! (1. Carevima 8:27; Isaija 66:1).

15. a) Zašto su Pavlovi slušaoci možda mislili na Atenu? b) Do kog zaključka bi trebali da dođemo na temelju činjenice da je Bog davalac?

¹⁵ Verovatno su Pavlovi slušaoci već prinosili obožavanje jednom od kipova svoje zaštitne boginje Atene na Akropolju. Taj kip što su ga obožavali u partenonu bio je od slonove kosti i zlata. Drugi kip Atene je bio 20 metara visok i mogao je da se vidi sa brodova na moru. Za jednog idola, takozvanog Atena Polija se kaže da je pao s neba; narod mu je redovno donosio novo ručno skrojeno odelo. Ali ako je Bog, koga tadašnji ljudi nisu poznavali, bio najviši i stvorio vasionu, zašto bi on onda trebao da zavisi od stvari koje su ljudi mogli da mu donesu? Štaviše, on nama daje ono što nam je potrebno: „život“ i za njegovo održavanje „dah“, da „sve“, i sunce, kišu i plodno tlo, na kom raste naša hrana (Dela apostolska 14:15-17; Matej 5:45). On je taj koji daje, a mi ljudi smo koji primamo. Davalac sigurno nije zavisan od primaoca.

Od jednog čoveka — svi

16. Koju je tvrdnju postavio Pavle u vezi porekla čoveka?

¹⁶ Prema Delima apostolskim 17:26 Pavle je ukazao na istinu koja bi trebala da navede mnoge ljude na razmišljanje, naročito danas u pogledu javne diskriminacije rasa. Kao što je rekao, Stvoritelj je „iz jednog čoveka izveo svaku ljudsku naciju, da bi nastavali na čitavoj površini Zemlje“. Misao da je čovečanstvo jedno jedinstvo ili bratstvo (i sve što iz toga proizlazi u vezi pravednosti), bilo je ono o čemu su ljudi trebali da razmisle, jer su Atinjani tvrdili da su od posebnog porekla i da se zbog toga razlikuju od ostalih ljudi. Pavle je svakako priznavao izveštaj Knjige postanja o prvom čoveku, Adamu, koji je bio predak svih nas (Rimljanima 5:12; 1. Korinćanima 15:45-49). Stoga bi mogli da se pitamo: Da li takvo mišljenje može da se održi u našem modernom veku nauke?

17. a) Kako savremeni dokazi ukazuju na isti pravac? b) Kakav uticaj ima to na pitanje pravednosti?

¹⁷ Prema teoriji evolucije čovek se razvio na raznim mestima i na različite načine. Ali početkom protekle godine časopis Njusvik je svoj naučni deo posvetio „Traganju za Adamom i Evom“. U centru su noviji razvoji na području genetike. Doduše, kao što možemo i zamisliti nisu svi naučnici jedinstveni, ali se sa genetskog polja sve više ocrtava zaključak da svi ljudi imaju jednog zajedničkog pretka. Ako smo svi braća, kao što Biblija već odavno govori, zar tada ne bi trebala da bude pravednost za sve? Zar ne bi svi trebali da imamo pravo da se sa nama postupa nepristrasno, bez obzira na boju kože, kose ili drugih spoljašnjih obeležja? (1. Mojsijeva 11:1; Dela apostolska 10:34, 35). Pored svega toga mi bi mirno trebali da znamo kako i kada će da dođe pravednost za čovečanstvo.

18. Na čemu se temeljilo to što je Pavle rekao o Božjem ponašanju sa ljudima?

¹⁸ Prema 26. stavku Pavle je pokazao da od Stvoritelja možemo da očekujemo pravednu nameru u vezi sa čovečanstvom. Apostolu je bilo poznato dok je Bog još postupao sa izraelskim narodom da je odredio gde će Izraelci da stanuju i kako drugi narodi smeju s njima da postupaju (2. Mojsijeva 23:31, 32; 4. Mojsijeva 34:1-12; 5. Mojsijeva 32:49-52). Naravno, Pavlovi slušaoci su možda puni ponosa prvenstveno na sebe primenili te reči. I stvarno, poznavali ga oni ili ne, Jehova Bog je izrazio svoju volju u proročanstvu, kada ili u kom vremenskom razdoblju istorije je Grčka trebala da postane peta svetska sila (Danilo 7:6; 8:5-8, 21; 11:2, 3). Zar ne bi bilo razumno da imamo želju da upoznamo onoga koji je u stanju da manevriše čak sa celim izraelskim narodom?

19. Zašto je razumna, ta Pavlova misao zapisana u Delima apostolskim 17:27?

¹⁹ Bog nas ne ostavlja u neznanju što se njega tiče, tako da slepo tapkamo unaokolo. On nije samo za Atinjane, nego je i za nas stvorio uslov da možemo da ga upoznamo. Pavle je kasnije prema Rimljanima 1:20 (NS) napisao: „Njegove se nevidljive osobine jasno vide od stvaranja sveta, jer se opažaju kroz tvorevine, da, čak i njegova večna sila i božanstvo.“ Prema tome Bog u stvarnosti nije daleko od nas ako želimo da ga nađemo i upoznamo (Dela apostolska 17:27).

20. Kako preko istinitog Boga „živimo, i mičemo se, i jesmo“?

²⁰ Zahvalnost bi trebala da probudi tu želju u nama, kao što proizlazi iz Dela apostolskih 17:28. Bog nam je dao život. U stvari, mi nemamo život u tom smislu kao što ga ima drvo. Mi i većina životinja raspolažemo sa višim životnim kvalitetom — u stanju smo da se krećemo. Ne radujemo li se tome? Ali Pavle razrađuje tu misao dalje. Kao razumom obdarena stvorenja imamo karakter. Naš mozak — dar od Boga — omogućava nam da razmišljamo, da shvatimo ono što je apstraktno (kao na primer istinitu pravednost) i da gajimo nadu, da se radujemo budućem ostvarenju Božje volje. Kao što možemo zamisliti, Pavle mora da je znao da za epikurejske i stoičke filozofe nije bilo tako lako, da sve to uvaže. Da bi im izašao u susret on je citirao nekoliko grčkih pesnika, koje su oni poznavali i poštovali — pesnike, koji su nešto slično kazali, kao na primer: „Mi smo rod njegov.“

21. Kako bi to trebalo da deluje na nas što smo Božji rod?

²¹ Ako razumemo da smo mi ljudi Božji rod, to jest od najvišeg Boga stvoreni, onda je na mestu da od njega očekujemo uputstvo o tome kako treba da se živi. To je stvarno divno sa kakvom je slobodom Pavle nastupio — takoreći u senci Akropolja. Odvažno je dokazivao da je naš Stvoritelj nesumnjivo veći od svake skulpture načinjene čovečijom rukom, čak ako je od zlata i slonove kosti kao što je kip u partenonu. Svaki od nas koji priznaje Pavlove reči mora istovremeno da prizna da Bog ne liči nijednom od danas obožavanih idola (Isaija 40:18-26).

22. Kako je pokajanje uključeno u naše postizanje pravednosti?

²² Ova misao ne sme da se shvati samo teoretski, da ga čisto razumom poštujemo i da onda i dalje tako živimo kao do sada. Pavle je to razjasnio u 30 (Ba) stavku, rekavši: „Ne vodeći računa o vremenima neznanja [u kojima se mislilo da Bog liči na bednog idola ili da je takvo obožavanje preko idola prihvatljivo za njega], javlja sad Bog svim ljudima da oni imaju da se pokaju.“ Pavle ne samo da je postavio dobar temelj sa ovim rečima za svoj upečatljivi zaključak, nego je takođe izneo misao koja je izazvala senzaciju — nužnost pokajanja. Dakle, to što od Boga očekujemo pravednost znači, da se moramo pokajati. Šta to zahteva sa naše strane? I kako će Bog da uspostavi pravednost za sve?

[Fusnota]

Možeš li da odgovoriš?

◼ Kakvu je situaciju u religioznom pogledu Pavle zatekao u Atini, i kako danas vlada slična situacija?

◼ Kako je Bog veći nego lažna božanstva, koja su u Pavlovo vreme bila obožavana u Atini?

◼ Koja osnovna činjenica o Božjem načinu stvaranja ljudskog roda označava da će biti pravednost za sve?

◼ Kako ljudi treba da reaguju na Božju veličinu?

[Okvir na 24. strani]

Pravednost za sve — Dela apostolska, poglavlje 17 (Ba)

„16 Dok ih Pavle čekaše u Ateni, razdraži se duh njegov u njemu, gledajući taj grad pun idola. 17 On govoraše s Judejima i s bogobojaznim ljudima u sinagogi, a na trgu svaki dan s onima s kojima se sretaše. 18 Neki od epikurejskih i stojičkih filozofa stadoše razgovarati s njim, i jedni od njih govorahu: Šta hoće ovaj govordžija? A drugi, čujući da propoveda Isusa i uskrsenje, govorahu: Izgleda da tuđe bogove propoveda. 19 Pa ga uzeše i odvedoše na Areopag, govoreći: Možemo li znati kakva je to nova nauka što ti kazuješ? 20 Jer nešto novo mećeš u naše uši. Hoćemo dakle da znamo šta to može biti.

21 A svi Atenjani i stranci koji prebivahu u Ateni provođahu svoje vreme samo u govorenju i u slušanju novosti.

22 Pavle, stojeći nasred Areopaga, reče: Ljudi Atenjani! Po svemu vidim da ste vrlo pobožni; 23 jer prolazeći vašim gradom, i motreći vaše svetinje, nađoh i oltar na kome je napisano: ’Bogu nepoznatome!’ Ono što vi ne poznajući poštujete, to je ono što ja vama javljam. 24 Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu, on, koji je gospodar neba i zemlje, ne živi u rukotvorenim hramovima. 25 Njemu ne služe ruke čovečje, kao da bi mu što trebalo, njemu, koji sam daje svima život i disanje i sve. 26 On je učinio da svi ljudi, koji su svi od jedne krvi izišli, žive po svemu licu zemaljskome, odredivši trajenje vremena i granice njihovih stanova; 27 on je hteo da oni traže Gospoda, i da se trude da ga nađu, ma da nije daleko ni od jednoga od nas, 28 jer u njemu imamo život i pokrete i biće. To i neki od vaših pesnika rekoše: „Mi smo rod njegov“ . . .b 29 Kad smo dakle rod Božji, nemamo da mislimo da Božanstvo liči zlatu ili srebru ili kamenju istesanom veštinom i radom ljudi. 30 Ne vodeći računa o vremenima neznanja, javlja sad Bog svim ljudima da oni imaju da se pokaju; 31 jer je on odredio dan u koji će celome svetu suditi po pravdi, preko čoveka koga utvrdi, o čemu dade svima pouzdan dokaz, uskrsnuvši ga iz mrtvih. . .

[Fusnota]

[Okvir na 25. strani]

Vasiona je stvorena

1980. godine dr Džon A. O’Kif sa NASA (Nacionalna administracija za aeronautiku i prostor) je napisao: „Ja se slažem sa Jastrovovim pogledom da je moderna astronomija pronašla poverljive dokaze da je vasiona stvorena pre otprilike petnaest do dvadeset milijardi godina.“ „Za mene je to krajnje upečatljivo . . ., da sve u našoj sredini nosi pečat dokaza za stvaranje: od kamenja, neba i radio-talasa do najosnovnijih zakona fizike.“

[Okvir na 27. strani]

„Traganje za Adamom i Evom“

Pod ovim naslovom u jednom članku časopisa Njusvik pisalo je delimično: „Poznati radnik na iskopinama, Ričard Liki je izjavio 1977: ’Rođenje modernog čoveka nije se odigralo na jednom jedinom mestu.’ Genetičari su sada naravno drugog mišljenja . . . ’Ako je to tačno, a ja bi na to stavio sav svoj novac, onda toj predstavi pripada ogroman značaj’, rekao je Stiven Džej Gald, harvardski paleontolog i esejista. ’Svesni smo, da su svi ljudi uprkos razlika po spoljašnosti pripadnici jedne jedine celine, koja ima sasvim mlado poreklo, i to na samo jednom mestu. Postoji jedna vrsta biološkog rodstva, koje je mnogo bliže nego što smo ikada prihvatali’“ (11. januar 1988).