Jehova — ljubitelj pravednosti i pravde

JEDNA devojčica u Sarajevu pitala se zašto deca u njenom gradu moraju podnositi toliko mnogo patnje. „Ništa nismo uradili. Mi smo nedužni“, kaže ona. Izbezumljene majke u Argentini demonstriraju na javnom trgu u Buenos Ajresu već nekih 15 godina u znak protesta zbog nestanka njihovih sinova. Jedan Afrikanac po imenu Imanuel, kome su majka i tri sestre brutalno ubijene tokom izbijanja etničkog nasilja, insistira: „Svako mora dobiti ono što je zaslužio ... Mi želimo pravdu.“

Pravda je jedna od glavnih osobina Jehove Boga. ’Svi su putevi njegovi pravda‘, kaže Biblija. Zaista, Jehova je „ljubitelj pravednosti i pravde“ (5. Mojsijeva 32:4, DK; Psalam 33:5, NW). Da bismo dobro znali Boga, moramo razumeti njegov osećaj za pravdu i naučiti da to oponašamo (Osija 2:19, 20; Efescima 5:1).

Naš koncept pravde verovatno je uobličen time kako ljudi shvataju ovu osobinu. U nekim delovima sveta pravda je često prikazana kao žena povezanih očiju koja drži mač i vagu. Ljudska pravda treba da bude nepristrana, to jest, slepa na bogatstvo ili uticaj. Ona na vagi treba pažljivo da odmerava krivicu ili nedužnost optuženog. Svojim mačem pravda treba da zaštiti nedužne i kazni vinovnike zla.

Knjiga Right and Reason—Ethics in Theory and Practice kaže da je „pravda povezana sa zakonom, obavezom, pravima i dužnostima i deli svoje nagrade prema ravnopravnosti ili zasluzi.“ Ali Jehovina pravda ide mnogo dalje od te definicije. To možemo videti razmatranjem delâ i osobina Isusa Hrista koji je toliko mnogo sličan svom nebeskom Ocu (Jevrejima 1:3).

Reči iz Isaije 42:3 na Isusa je primenio Matej, pisac jevanđelja, koji je naveo: „Trske stučene neće prelomiti, i stenjka [„fitilj“, NW] koji tinja neće ugasiti, dok ne dovede pravdu do pobede.“ Isus je objavio utešnu poruku ljudima koji su bili poput stučene trske koja je bila povijena i čak zgažena. Oni su bili poput tinjajućeg fitilja na lampi, kao da se njihova poslednja iskra života skoro ugasila. Umesto figurativnog lomljenja stučene trske i gašenja tinjajućih fitilja, Isus je osećao sažaljenje prema jadnima, poučavao ih, lečio i razjašnjavao im pravdu Jehove Boga (Matej 12:10-21, Ča). Kao što je prorok Isaija prorekao, ta vrsta pravde uliva nadu.

Milosrđe i Jehovina pravda

Milosrđe je suštinski deo Božje pravde. To je istaknuto kada je Isus bio na zemlji. On je savršeno zastupao Božja merila pravde i pravednosti. Međutim, jevrejski književnici i fariseji nastojali su da postignu pravednost sleđenjem krutih pravila zakona — uglavnom onih koja su sami napravili. Njihova zakonitaška pravda obično je eliminisala milosrđe. Mnogi sukobi između Isusa i fariseja okretali su se oko ovog pitanja: šta su istinska pravda i pravednost? (Matej 9:10-13; Marko 3:1-5; Luka 7:36-47).

Isus je ilustrovao kako se prema drugima postupa na pošten i pravedan način. Jedan čovek koji je bio verziran u zakonu jednom je pitao Isusa šta je neophodno da bi neko nasledio večni život. U odgovoru Isus mu je postavio pitanje i pohvalio ga kada je odgovorio da su dva najveća zakona voleti Boga svim srcem, dušom, umom i snagom i voleti bližnjeg kao sebe. Onda je taj čovek pitao: „Ko je bližnji moj?“ Isus je odgovorio tako što je ispričao ilustraciju o prijateljskom Samarjaninu (Luka 10:25-37).

Jehovina pravednost i milosrdna pravda bili su pokazani primerom u Isusovoj ilustraciji o Samarjaninu. Time što je nesebično pomogao povređenom čoveku koga nije ni poznavao, Samarjanin je uradio nešto pošteno, pravedno i milosrdno. Sam Isus je pokazao taj isti duh kada je bio na zemlji. On je bio pravedan i pošten. Nadalje, dao je svoj život za ljude u potrebi, za grešno i nesavršeno čovečanstvo potčinjeno patnji, bolesti i smrti. Apostol Pavle je povezao pravednost s pripremom za otkup. On je pisao: „Zato dakle kao što po grehu jednoga dođe osuđenje na sve ljude, tako isto po delu pravde jednoga dođe na sve ljude opravdanje na život“ (Rimljanima 5:18). Ovo ’delo pravde‘ bilo je Božji način spasavanja poslušnog čovečanstva od katastrofalnih posledica Adamovog greha za koji oni nisu bili direktno odgovorni.

Božja pravda je nastojala da iskupi grešne ljude i da u isto vreme podržava pravedna načela. Ignorisanje greha bilo bi i nepravedno i bez ljubavi jer bi ohrabrivalo na bezakonje. S druge strane, ako bi Božja pravda bila ograničena na deljenje ili nagrade ili kazne, situacija čovečanstva bila bi beznadežna. Prema Bibliji „plata za greh [je] smrt“ i „nema pravednog, nema ga ni jednog“ (Rimljanima 3:10; 6:23). Po visoku cenu za sebe i svog voljenog Sina, Jehova je obezbedio pomirbenu žrtvu za grehe (1. Jovanova 2:1, 2).

Otkupnina pokazuje da je božanska pravda protkana načelnom ljubavlju (grčki agape). Zaista, Božja pravda je ono što sprovodi u delo njegova pravedna načela — odraz onoga što on smatra moralnim. Dakle, kada je Bog iskazuje, agape je ljubav na kojoj je zasnovana božanska pravda (Matej 5:43-48). Stoga ako zaista shvatamo Jehovinu pravdu imaćemo apsolutno poverenje u njegove sudske odluke. Kao „sudija cele zemlje“, on uvek radi ono što je ispravno (Postanje 18:25; Psalam 119:75).

Oponašati Jehovinu pravdu

Biblija nas podstiče da ’postanemo oponašaoci Boga‘ (Efescima 5:1, NW). To znači oponašati njegovu pravdu kao i njegovu ljubav. Međutim, pošto smo nesavršeni, naši putevi nisu uzvišeni kao putevi Jehove Boga (Isaija 55:8, 9; Jezekilj 18:25). Kako onda možemo dokazati da smo ljubitelji pravednosti i pravde? Oblačenjem ’nove ličnosti koja je stvorena po Božjoj volji u istinskoj pravednosti i lojalnosti‘ (Efescima 4:24, NW). Onda ćemo voleti ono što Bog voli i mrzeti ono što on mrzi. ’Istinska pravednost‘ se kloni nasilja, nemorala, nečistoće i otpadništva jer to povređuje ono što je sveto (Psalam 11:5; Efescima 5:3-5; 2. Timoteju 2:16, 17). Božanska pravda nas takođe pokreće da pokazujemo iskreno zanimanje za druge (Psalam 37:21; Rimljanima 15:1-3).

Osim toga, ako cenimo milosrdnu prirodu Božje pravde nećemo biti naklonjeni ka tome da sudimo duhovnoj braći ili sestrama. Kako bismo ih ikada mogli razumeti kao što ih Jehova razume? Zar im ne bismo sudili prema našem pristranom gledištu? Stoga je Isus upozorio: „Ne sudite, da se vama ne sudi. Jer će vam se suditi sudom kojim vi sudite, i meriće vam se merom kojom vi merite. Zašto vidiš trun u oku brata svoga, a brvna u oku svome ne primećuješ? Ili, kako možeš reći bratu svome: Stani da ti izvadim trun iz oka tvoga, ti koji imaš brvno u oku svome? Licemere, izvadi najpre brvno iz oka svoga, pa ćeš onda videti kako ćeš da izvadiš trun iz oka brata svoga“ (Matej 7:1-5). Poštena procena naše vlastite nesavršenosti zadržaće nas od toga da donosimo presude koje bi Jehova smatrao nepravednim.

Naimenovane skupštinske starešine su obavezne da sude u slučajevima ozbiljnog neispravnog postupanja (1. Korinćanima 5:12, 13). Kad to rade oni se sećaju da Božja pravda traži da se ukaže milosrđe gde je to moguće. Ako nema osnove za to — kao što je u slučaju nepokajničkih grešnika — ne može se ukazati milosrđe. Ali starešine ne odstranjuju takvog vinovnika zla iz skupštine radi osvetoljubivosti. Oni se nadaju da će ga sam postupak isključenja urazumiti. (Uporedi s Jezekiljom 18:23.) Pod Hristovim poglavarstvom starešine služe u korist pravde a to uključuje biti „zaklon od vetra“ (Isaija 32:1, 2). Stoga oni moraju pokazivati nepristranost i razumnost (Ponovljeni zakoni 1:16, 17).

Po pravdi sejte

Dok iščekujemo Božji pravedni novi svet moramo ’tražiti pravdu‘ da bismo uživali u Božjoj naklonosti (Sofonija 2:3; 2. Petrova 3:13). Ova zamisao je divno izražena u rečima koje se nalaze u Osiji 10:12: „Po pravdi sejte, po milosrđu žanjite, iskrčite sebi novu njivu! Vreme je da tražite Gospoda, dok on ne dođe i izlije na vas pravdu.“

U našem svakodnevnom životu imamo mnoge prilike da ’po pravdi sejemo‘, baš kao što je i Isus ilustrovao svojom parabolom o prijateljskom Samarjaninu. Jehova će osigurati da ’po milosrđu žanjemo‘. Ako nastavimo da hodimo ’putem pravde‘ i dalje ćemo primati uputstva u pravednosti pod vlašću Kraljevstva (Isaija 40:14). Kako vreme prolazi, bez sumnje ćemo čak potpunije ceniti to što je Jehova ljubitelj pravednosti i pravde (Psalam 33:4, 5, NW).

[Slika na 23. strani]

Prijateljski Samarjanin je primerom pokazao Jehovinu pravdu

[Slika na 23. strani]

Isus je imao sažaljenje prema jadnim ljudima koji su bili kao stučena trska