Predanje i sloboda izbora
„Za slobodu je nas Hristos otkupio“ (GALATIMA 5:1).
1. Na šta se prvenstveno primenjuju hebrejske i grčke reči prevedene „predanje“, „posvećenje“ ili „osvećenje“?
BIBLIJSKI pisci su koristili nekoliko hebrejskih i grčkih reči da prenesu misao o odvojenosti, to jest izdvojenosti, kako bi se služilo svetoj svrsi. U nekim Biblijama ove reči su prevedene rečima kao što su „predanje“, „posvećenje“ ili „osvećenje“. Ponekad se ovi izrazi koriste u vezi s građevinama — uglavnom u vezi s Božjim hramom u drevnom Jerusalimu i obožavanjem koje se tamo vršilo. Ove reči se retko koriste za ukazivanje na svetovne stvari.
Predanje ’Bogu Izraelovom‘
2. Zašto je Jehova s pravom mogao biti nazvan ’Bog Izraelov‘?
2 Godine 1513. pre n. e., Bog je oslobodio Izraelce iz egipatskog ropstva. Nedugo zatim, izdvojio ih je kao svoj poseban narod, uzevši ih u zavetni odnos sa sobom. Rečeno im je: „A sad ako vi slušate glas moj, i čuvate savez moj, bićete moji [„moja posebna svojina“, NW] ispred svih naroda, jer je sva zemlja moja“ (Izlazak 19:5; Psalam 135:4). Učinivši Izraelce svojom posebnom svojinom, Jehova je s pravom mogao biti nazvan ’Bog Izraelov‘ (Isus Navin 24:23).
3. Zašto Jehova nije pokazao pristranost izabravši Izrael kao svoj narod?
3 Time što je Izraelce učinio svojim predanim narodom, Jehova nije bio pristran, jer je s ljubavlju mislio i na neizraelce. Uputio je svoj narod: „Ako dođe stranac u vašu zemlju da s vama boravi ne ugnjetavajte ga. Sa strancem koji kod vas boravi postupaćete kao sa onim koji je domorodac među vama, i ljubićete ga kao sebe same; jer ste i vi bili stranci u zemlji egipatskoj. Ja sam Gospod, Bog vaš“ (Levitska 19:33, 34). Vekovima kasnije, Božje gledište je bilo snažno utisnuto u apostola Petra, koji je priznao: „Zaista vidim da Bog nema ličnih obzira, nego u svakome narodu koji se god boji njega i pravedno postupa, mio je njemu“ (Dela apostolska 10:34, 35).
4. Koji su bili uslovi za vezu između Boga i Izraela, i da li su Izraelci živeli po njima?
4 Zapazi takođe da su oni bili Božji predani narod, ali pod određenim uslovima. Samo ako bi strogo slušali Božji glas i držali se njegovog saveza bili bi njegova ’posebna svojina‘. Nažalost, Izraelci nisu ispunili te zahteve. Kad su u prvom veku n. e. odbacili od Boga poslatog Mesiju, izgubili su svoj povlašćeni položaj. Jehova više nije bio ’Bog Izraelov‘. A prirodni Izraelci više nisu bili Božji predani narod. (Uporedi s Matejem 23:23.)
Predanje ’Izraela Božjeg‘
5, 6. (a) Šta je Isus mislio svojim proročanskim rečima zapisanim u Mateju 21:42, 43? (b) Kada i kako je nastao ’Izrael Božji‘?
5 Da li je to značilo da je Jehova sada trebalo da bude bez predanog naroda? Ne. Citirajući psalmistu, Isus Hrist je prorekao: „Zar niste nikad čitali u Pismu: ’Kamen koji zidari odbaciše postade glava od ugla. To bi od Gospoda, i čudo je u očima našim?‘ Zato vam kažem da će se od vas uzeti kraljevstvo Božje, i daće se narodu koji će Bogu donositi plod“ (Matej 21:42, 43).
6 Pokazalo se da je hrišćanska skupština taj ’narod koji donosi plod‘. Za vreme svog zemaljskog života, Isus je izabrao njene prve potencijalne članove. Ali na Pedesetnicu 33. n. e., sam Jehova Bog je osnovao hrišćansku skupštinu izlivši svoj sveti duh na njene prve članove, kojih je bilo oko 120 (Dela apostolska 1:15; 2:1-4). Kao što je apostol Petar kasnije napisao, ta novoformirana skupština tada je postala „izabran rod, kraljevsko sveštenstvo, sveti narod, narod stečen [„za posebnu svojinu“, NW]“. Iz kog razloga izabran? „Da objavi krepost onoga koji [ga] pozva iz tame k čudesnoj svetlosti svojoj“ (1. Petrova 2:9). Hristovi sledbenici, pomazani Božjim duhom, sada su bili predani narod, ’Izrael Božji‘ (Galatima 6:16).
7. Šta je trebalo da uživaju članovi Izraela Božjeg, i šta im je zbog toga rečeno da izbegavaju?
7 Premda su članovi te svete nacije bili „narod za posebnu svojinu“, nije trebalo da budu u ropstvu. Naprotiv, trebalo je da uživaju veću slobodu od one koju je posedovala predana nacija prirodnog Izraela. Isus je obećao potencijalnim članovima te nove nacije: „Poznaćete istinu, i istina će vas osloboditi“ (Jovan 8:32). Apostol Pavle je istakao da su hrišćani oslobođeni zahteva saveza Zakona. U tom pogledu, posavetovao je suvernike u Galatiji: „Za slobodu je nas Hristos otkupio. Budite dakle čvrsti, i ne dajte se opet u jaram ropstva uhvatiti“ (Galatima 5:1).
8. U kom smislu hrišćansko uređenje osobama pruža veću slobodu od one koja je postojala pod savezom Zakona?
8 Za razliku od starog prirodnog Izraela, Izrael Božji se i do dan-danas strogo drži zahteva za svoje predanje. To ne treba da iznenađuje, jer su njegovi članovi dobrovoljno izabrali da budu poslušni. Dok su članovi prirodnog Izraela postali predani na osnovu rođenja, članovi Izraela Božjeg postali su takvi na osnovu izbora. Tako je hrišćansko uređenje stajalo u kontrastu s jevrejskim savezom Zakona, koji je osobama nametao predanje, ne dozvolivši im slobodu izbora.
9, 10. (a) Kako je Jeremija ukazao da će biti promene u pogledu predanja? (b) Zašto bi rekao da nisu svi predani hrišćani danas članovi Izraela Božjeg?
9 Prorok Jeremija je prorekao jednu izmenu u vezi s predanjem kada je napisao: „Evo idu dani, govori Gospod, kad ću činiti s domom Izrailjevim i s domom Judinim nov savez. Ne ko savez koji s ocima njihovim učinih, kad ih za ruku uzeh da ih iz zemlje egipatske izvedem, a koji oni prekršiše, mada sam im ja gospodar bio, govori Gospod; nego evo saveza koji ću s domom Izrailjevim urediti posle ovih dana, govori Gospod: Zakon svoj ću u njih ja metnuti, napisaću ga u srcu njihovom i biću njihov Bog i oni će moj narod biti“ (Jeremija 31:31-33).
10 Imajući Božji zakon ’u sebi‘, napisan, da tako kažemo, ’u njihovom srcu‘, članovi Izraela Božjeg su podstaknuti da žive po svom predanju. Njihova motivacija je jača od motivacije prirodnih Izraelaca, koji su bili predani po rođenju, a ne po izboru. Danas, snažnu motivaciju da vrši Božju volju, kao što je jasno pokazao Izrael Božji, ima i više od pet miliona suobožavalaca širom sveta. Oni su isto tako predali svoj život Jehovi Bogu da vrše njegovu volju. Premda ti pojedinci nemaju nadu za nebeski život kao što to imaju oni koji sačinjavaju Izrael Božji, oni se raduju izgledu da žive zauvek na zemlji pod vladavinom Božjeg nebeskog Kraljevstva. Oni pokazuju cenjenje prema duhovnom Izraelu time što aktivno podupiru mali broj njegovih preostalih članova u ispunjavanju njihovog zadatka da ’objavljuju krepost onoga koji ih pozva iz tame k čudesnoj svetlosti svojoj‘.
Mudro korišćenje slobode koju daje Bog
11. S kojom je mogućnošću čovek stvoren, i kako treba da je koristi?
11 Bog je stvorio ljude da visoko cene slobodu. Dao im je mogućnost slobodne volje. Prvi ljudski par je iskoristio svoju slobodu izbora. Međutim, oni su nemudro i bezosećajno napravili izbor koji je odveo u katastrofu i njih i njihovo potomstvo. Pa ipak, to jasno pokazuje da Jehova nikada ne prisiljava inteligentna stvorenja da krenu putem koji je suprotan njihovim unutrašnjim motivima ili željama. I pošto „Bog ljubi onoga koji rado daje“, on prihvata samo ono predanje koje se temelji na ljubavi, koje je dobrovoljno i rado izvršeno, koje se temelji na slobodi izbora (2. Korinćanima 9:7). Svako drugo predanje je neprihvatljivo.
12, 13. Kako Timotej služi kao primer za ispravno vaspitanje deteta, i do čega je njegov primer vodio mnoge mlade?
12 U potpunosti priznajući ovaj zahtev, Jehovini svedoci zastupaju predanje osobe Bogu, ali nikada ne primoravaju nikoga da izvrši to predanje, pa čak ni svoju rođenu decu. Nasuprot mnogim crkvama, Svedoci ne krštavaju svoju decu kao bebe, jer nije moguće izvršiti predanje na silu zanemarujući lični izbor. Biblijski primer koji treba slediti jeste primer koji je sledio mladi Timotej. Kao odrasloj osobi, apostol Pavle mu je rekao: „Ti ustraj u onome što si naučio i što ti je povereno, znajući od koga si se naučio. Od detinjstva svoga znaš Sveta pisma koja te mogu umudriti na spasenje po veri koja je u Isusu Hristu“ (2. Timoteju 3:14, 15).
13 Vredno je pažnje da je Timotej znao sveta pisma jer je poučavan njima od detinjstva. Nije bio nagovoren — ni prisiljen — da veruje u hrišćanska učenja od strane svoje majke i bake (2. Timoteju 1:5). Kao rezultat toga, Timotej je video da je mudro da postane Hristov sledbenik i tako je napravio lični izbor hrišćanskog predanja. U savremeno doba, desetine hiljada mladih ljudi i žena čiji su roditelji Jehovini svedoci sledilo je ovaj primer (Psalam 110:3). Drugi nisu. To je stvar ličnog izbora.
Čiji ćeš rob izabrati da budeš?
14. Šta nam Rimljanima 6:16 kaže o potpunoj slobodi?
14 Nijedan čovek nije potpuno slobodan. Svako je ograničen u svojoj slobodi fizičkim zakonima, kao što je zakon gravitacije, koji se ne može nekažnjeno ignorisati. I u duhovnom smislu, niko nije potpuno slobodan. Pavle je rezonovao: „Ne znate li da kad se predajete nekome za robove da ga poslušate, robovi ste onoga koga slušate, bilo to greha, koji vodi u smrt, ili poslušanja koje vodi u pravdu?“ (Rimljanima 6:16).
15. (a) Šta ljudi misle o tome da budu robovi, ali šta većina njih na kraju radi? (b) Koja prikladna pitanja možemo sebi postaviti?
15 Pomisao da budu nečiji rob kod većine ljudi stvara nelagodnost. Pa ipak, činjenica je da u današnjem svetu ljudi često dozvoljavaju da se njima manipuliše i da se na njih utiče na toliko mnogo suptilnih načina, da dovode sebe u situaciju da nenamerno rade ono što drugi žele. Primera radi, reklamna industrija i svet zabave nastoje da utisnu ljude u jedan kalup, postavljajući merila koja oni treba da slede. Političke i religiozne organizacije nagovaraju ljude da podupiru njihove ideje i ciljeve, ne uvek posredstvom uverljivih argumenata već često time što apeluju na osećaj solidarnosti ili lojalnosti. Pošto je Pavle zapazio da smo ’robovi onoga koga slušamo‘, svako od nas čini dobro ako se pita: ’Čiji sam ja rob? Ko vrši najveći uticaj na moje odluke i moj način života? Da li su to religiozno sveštenstvo, političke vođe, finansijski magnati ili ličnosti iz sveta zabave? Koga slušam — Boga ili ljude?‘
16. U kom smislu su hrišćani Božji robovi, i koje je ispravno gledište o tom ropstvu?
16 Hrišćani ne smatraju da je poslušnost Bogu neopravdano kršenje lične slobode. Oni dobrovoljno koriste svoju slobodu na način na koji je to činio njihov Uzor, Isus Hrist, usklađujući lične želje i prioritete s Božjom voljom (Jovan 5:30; 6:38). Oni razvijaju ’Hristov um‘, podlažući se njemu kao Poglavaru skupštine (1. Korinćanima 2:14-16; Kološanima 1:15-18). To je slično kao kad se neka žena uda i dobrovoljno sarađuje s čovekom koga voli. U stvari, o telu pomazanih hrišćana govori se kao o čistoj devici obećanoj Hristu za brak (2. Korinćanima 11:2; Efescima 5:23, 24; Otkrivenje 19:7, 8).
17. Šta su svi Jehovini svedoci izabrali da postanu?
17 Svaki Jehovin svedok, bilo da ima nebesku ili zemaljsku nadu, izvršio je lično predanje Bogu da vrši njegovu volju i da ga sluša kao Vladara. Za svakog Svedoka, predanje je bio lični izbor da postane Božji rob radije nego da ostane rob ljudi. To je u skladu sa savetom apostola Pavla: „Skupo ste otkupljeni; ne postanite robovi ljudima“ (1. Korinćanima 7:23).
Učiti za svoje dobro
18. Kada potencijalni Svedok ispunjava uslove za krštenje?
18 Pre nego što neko uopšte može da postane Jehovin svedok, on mora ispuniti biblijske uslove. Starešine su pažljive kad utvrđuju da li neki potencijalni Svedok zaista shvata šta hrišćansko predanje podrazumeva. Da li stvarno želi da postane Jehovin svedok? Da li je spreman da živi po onome što to iziskuje? Ako nije, onda ne ispunjava uslove za krštenje.
19. Zašto nema razloga da kritikujemo nekoga ko odluči da postane predani sluga Božji?
19 Međutim, ako neka osoba ispunjava sve ove zahteve, zašto je kritikovati zato što je dobrovoljno donela ličnu odluku da se izloži delovanju Boga i Njegove nadahnute Reči? Zar je manje prihvatljivo da neko dopusti da se izloži Božjem uticaju, a ne uticaju ljudi? Ili je to manje korisno? Jehovini svedoci ne misle tako. Oni se svesrdno slažu s Božjim rečima koje je zapisao Isaija: „Ovako govori Gospod, izbavitelj tvoj, Svetac Izrailjev: Ja, Gospod, Bog tvoj, učim te za tvoje dobro, i putem te vodim kojim imaš ići“ (Isaija 48:17).
20. U kom pogledu su ljudi oslobođeni biblijskom istinom?
20 Biblijska istina oslobađa ljude od verovanja krivim religioznim doktrinama, kao što je večno mučenje u paklenoj vatri (Propovednik 9:5, 10). Umesto toga, ona ispunjava njihovo srce zahvalnošću za istinsku nadu za mrtve — uskrsenje koje je omogućeno na osnovu otkupne žrtve Isusa Hrista (Matej 20:28; Dela apostolska 24:15; Rimljanima 6:23). Biblijska istina oslobađa ljude od frustracija koje su posledica oslanjanja na politička obećanja koja se uvek iznova ne ispunjavaju. Umesto toga, ona uzrokuje da se njihovo srce preliva radošću jer znaju da Jehovino Kraljevstvo već vlada na nebesima i da će uskoro zavladati nad čitavom zemljom. Biblijska istina oslobađa ljude od običaja koji, iako privlače palo telo, obeščašćuju Boga i uzimaju težak danak u obliku promašenih odnosa, bolesti i prevremene smrti. Ukratko, biti Božji rob je daleko korisnije nego biti rob ljudi. U stvari, predanje Bogu obećava koristi „u ovo vreme... a na onome svetu život večni“ (Marko 10:29, 30).
21. Kako Jehovini svedoci gledaju na predanje Bogu, i šta oni žele?
21 Jehovini svedoci danas ne postaju deo predane nacije po rođenju, kao što je to bilo sa Izraelcima u staro doba. Svedoci su deo skupštine predanih hrišćana. Svaki kršteni Svedok to postaje time što kao pojedinac koristi slobodu izbora u vršenju predanja. Zaista, Jehovine svedoke predanje vodi do srdačnog ličnog odnosa s Bogom označenog dobrovoljnom službom njemu. Oni od sveg srca žele da sačuvaju ovaj radostan odnos, zauvek se čvrsto držeći slobode za koju ih je Isus Hrist oslobodio.
Kako bi odgovorio?
◻ Zašto Bog nije bio pristran kada je Izrael izabrao da postane njegova ’posebna svojina‘?
◻ Zašto bi rekao da hrišćansko predanje ne iziskuje gubitak slobode?
◻ Koje su koristi od predanja Jehovi Bogu?
◻ Zašto je bolje biti Jehovin sluga nego rob ljudi?
[Slika na 15. strani]
U drevnom Izraelu, predanje Bogu je bilo stvar rođenja
[Slika na 16. strani]
Hrišćansko predanje je stvar izbora