Jehova, Bog ’spreman da oprosti‘

„Jer si ti, Gospode, dobar i opraštaš [„spreman si da oprostiš“, NW]“ (PSALAM 86:5).

 1. Koji je težak teret nosio kralj David, i kako je našao utehu za svoje uznemireno srce?

DAVID, kralj drevnog Izraela, znao je koliko može biti težak teret griže savesti. On je napisao: „Jer bezakonja moja iziđoše svrh glave moje, otežaše mi kao teško breme. Iznemogao sam, slomljen sam; od trzanja srca svog jaučem“ (Psalam 38:5, 9). Međutim, David je našao utehu za svoje uznemireno srce. Znao je da iako Jehova mrzi greh, on ne mrzi grešnika — ako se ta osoba stvarno kaje i odbacuje svoj grešan put (Psalam 32:5; 103:3). S potpunom verom u Jehovinu spremnost da ukaže milosrđe pokajniku, David je rekao: „Jer si ti, Gospode, dobar i opraštaš [„spreman si da oprostiš“, NW]“ (Psalam 86:5).

 2, 3. (a) Kad grešimo, koji teret možda nosimo kao posledicu toga, i zašto je to zdravo? (b) Koja opasnost postoji ako smo ’satrti‘ krivicom? (v) Koje zasiguranje nam daje Biblija o Jehovinoj spremnosti da oprašta?

² Kad grešimo, kao posledicu toga i mi možda nosimo slamajuće breme uznemirene savesti. To osećanje griže savesti je normalno, čak i zdravo. Može nas podstaći da preduzmemo pozitivne korake ka ispravljanju naših grešaka. Ipak, neki hrišćani postaju savladani krivicom. Njihovo samoosuđivačko srce možda uporno tvrdi da im Bog neće u potpunosti oprostiti, bez obzira koliko se kaju. „To je užasno osećanje kad misliš da te Jehova možda više ne voli“, rekla je jedna sestra, razmišljajući o grešci koju je napravila. Čak i kad se pokajala i prihvatila koristan savet skupštinskih starešina, i dalje se nije osećala vrednom Božjeg oproštaja. Ona objašnjava: „Ne prođe dan a da ne molim Jehovu za oproštaj.“ Ako smo ’satrti‘ krivicom, Sotona može pokušati da nas navede da se predamo, da osećamo da nismo vredni služenja Jehovi (2. Korinćanima 2:5-7, 11, Ča).

³ Ali to ni u kom slučaju nije način na koji Jehova posmatra stvari! Njegova Reč nam zasigurava da kada pokazujemo istinsko iskreno pokajanje, Jehova je voljan, čak spreman, da oprosti (Poslovice 28:13). Zato ako ti Božji oproštaj uopšte izgleda nedostižno, možda ti treba bolje razumevanje toga zašto i kako on oprašta.

Zašto je Jehova ’spreman da oprosti‘?

 4. Šta Jehova pamti u vezi s našom prirodom, i kako to utiče na način na koji se ophodi prema nama?

⁴ Čitamo: „Koliko je istok daleko od zapada, toliko on udaljuje prestupe naše od nas. Kao što otac pokazuje milosrđe prema svojim sinovima, tako Jehova pokazuje milosrđe prema onima koji ga se boje.“ Zašto je Jehova voljan da pokaže milosrđe? Sledeći stih odgovara: „Jer dobro zna građu našu, pamti da smo prah“ (Psalam 103:12-14, NW). Da, Jehova ne zaboravlja da smo stvorenja od praha, da imamo mane, to jest slabosti, kao posledice nesavršenosti. Izraz da on zna „građu našu“ podseća nas na to da Biblija upoređuje Jehovu s lončarem a nas s posudama koje on pravia (Jeremija 18:2-6). Lončar rukuje sa svojim glinenim posudama odlučno ali ipak nežno, uvek svestan njihove prirode. Tako i Jehova, Veliki Lončar, prilagođava svoje postupanje s nama u skladu sa slabostima naše grešne prirode. (Uporedi s 2. Korinćanima 4:7.)

 5. Kako knjiga Rimljanima opisuje snažan stisak greha na naše palo telo?

⁵ Jehova shvata koliko je greh moćan. Pismo opisuje greh kao moćnu silu koja drži čoveka u smrtonosnom stisku. Koliko je u stvari jak stisak greha? U knjizi Rimljanima, nadahnuti apostol Pavle objašnjava to slikovitim izrazima: mi smo „pod grehom“, kao što su vojnici pod svojim komandirom (Rimljanima 3:9); on ’vlada‘ nad čovečanstvom kao kralj (Rimljanima 5:21); „prebiva“ u nama (Rimljanima 7:17, 20); njegov „zakon“ stalno radi u nama, u stvari pokušava da upravlja našim putem (Rimljanima 7:23, 25). Kako samo tešku borbu vodimo da bismo se oduprli snažnom stisku greha na naše palo telo! (Rimljanima 7:21, 24).

 6. Kako Jehova gleda na one koji skrušenog srca traže njegovo milosrđe?

⁶ Dakle, naš milosrdni Bog zna da je za nas savršena poslušnost nemoguća, bez obzira koliko naše srce možda želi da mu to pruži (1. Kraljevima 8:46). On nas s puno ljubavi uverava da kad skrušenog srca tražimo njegovo očinsko milosrđe, on će dati oproštaj. Psalmista David je rekao: „Žrtva Bogu mila duh je skrušen; srca skrušena [„slomljena“, NW] i smerna ti ne odbacuješ, Bože!“ (Psalam 51:19). Jehova nikada neće odbaciti, to jest odgurnuti, srce koje je slomljeno i smrskano teretom krivice. Kako to divno opisuje Jehovinu spremnost da oprašta!

 7. Zašto ne možemo da previše računamo na Božje milosrđe?

⁷ Međutim, da li to znači da možemo računati na Božje milosrđe, koristeći našu grešnu prirodu kao izgovor za greh? Ni u kom slučaju! Jehova nije vođen pukim osećanjima. Njegovo milosrđe ima granice. On ni u kom slučaju neće oprostiti onima koji bezosećajno praktikuju zloban, nameran greh bez pokajanja (Jevrejima 10:26-31). S druge strane, kad vidi ’slomljeno‘ srce, on je ’spreman da oprosti‘ (Poslovice 17:3). Razmotrimo nešto od izražajnog jezika koji se u Bibliji koristi da opiše potpunost božanskog opraštanja.

Koliko potpuno Jehova oprašta?

 8. Šta Jehova u stvari radi kada nam oprašta grehe, i kako to treba da utiče na nas?

⁸ Kralj David koji se kajao, rekao je: „Greh svoj kazah tebi, ne zatajih ti krivice svoje. Rekoh: ’Ispovedaću Gospodu prestupe svoje!‘ i ti greha moga oprosti krivicu“ (Psalam 32:5, kurziv naš). Izraz „oprosti“ prevod je hebrejske reči koja u osnovi znači „podići“, „nositi, preneti“. Njena upotreba ovde znači ’ukloniti krivicu, greh, prestup‘. Dakle, Jehova je, da tako kažemo, podigao Davidove grehe i odneo ih. (Uporedi s Levitskom 16:20-22.) Nema sumnje da je to ublažilo osećanja krivice koja je David nosio. (Uporedi s Psalmom 32:3.) I mi možemo imati potpuno pouzdanje u Boga koji oprašta grehe onima koji traže njegov oproštaj na osnovu svoje vere u otkupnu žrtvu Isusa Hrista (Matej 20:28; uporedi sa Isaijom 53:12). Oni čije grehe Jehova tako podiže i odnosi, ne treba da i dalje nose breme osećanja krivice za prošle grehe.

 9. Kakvo je značenje Isusovih reči: „Oprosti nam dugove naše“?

⁹ Isus je upotrebio odnos između poverilaca i dužnika da bi ilustrovao kako Jehova oprašta. Na primer, Isus nas je podsticao da se molimo: „Oprosti nam dugove naše“ (Matej 6:12). Isus je tako „grehe“ uporedio sa ’dugovima‘ (Luka 11:4). Kad grešimo postajemo ’dužnici‘ Jehovi. Grčki glagol preveden ’oprostiti‘ može značiti „otpustiti dug, odstupiti od duga, na taj način što ga ne tražimo“. U neku ruku, kad Jehova oprašta, on briše dug koji bi inače opterećivao naš račun. Pokajnički grešnici tako mogu biti utešeni. Jehova nikada neće zahtevati plaćanje nekog duga koji je on izbrisao! (Psalam 32:1, 2; uporedi s Matejem 18:23-35).

10, 11. (a) Koja je slika dočarana izrazom ’izbrisati‘, koji se nalazi u Delima apostolskim 3:19? (b) Kako je ilustrovana potpunost Jehovinog opraštanja?

¹⁰ U Delima apostolskim 3:19 (Ča), Biblija koristi još jednu živopisnu stilsku figuru da opiše Božje opraštanje: „Pokajte se stoga i obratite se, da vam se izbrišu gresi.“ Izraz ’izbrisati‘ prevod je grčkog glagola koji, kada se koristi metaforički, može značiti „obrisati, istrti, poništiti ili uništiti“. Prema nekim izučavaocima, slika koja je time dočarana predstavlja brisanje rukopisa. Kako je to bilo moguće? Mastilo koje se obično koristilo u drevna vremena bilo je mešavina ugljene prašine, smole i vode. Odmah posle pisanja takvim mastilom, osoba je mogla uzeti mokar sunđer i obrisati ono što je napisala.

¹¹ Time je dočarana divna slika o potpunosti Jehovinog opraštanja. Kad nam oprašta grehe, to je kao da uzima sunđer i briše ih. Ne treba da se plašimo da će u budućnosti zadržati te grehe protiv nas, jer Biblija otkriva još nešto o Jehovinom milosrđu što je stvarno izuzetno: kad oprašta, on zaboravlja!

„Njihovog greha neću se više sećati“

12. Kad Biblija kaže da Jehova zaboravlja naše grehe, da li to znači da ih se ne može setiti, i zašto tako odgovaraš?

¹² Preko proroka Jeremije, Jehova je obećao u vezi sa onima u novom savezu: „Oprostiću im njihovu grešku, i njihovog greha neću se više sećati“ (Jeremija 31:34, NW). Da li to znači da Jehova kad jednom oprosti ne može više da se seti greha? Teško da bi moglo biti tako. Biblija nam govori o gresima mnogih osoba kojima je Jehova oprostio, uključujući i Davida (2. Samuilova 11:1-17; 12:1-13). Jehova je očigledno još uvek svestan grešaka koje su počinili, a i mi treba da smo ih svesni. Izveštaj o njihovim gresima, kao i o pokajanju i Božjem opraštanju, sačuvani su za našu korist (Rimljanima 15:4). Šta onda Biblija podrazumeva pod tim kad kaže da se Jehova ’ne seća‘ grehova onih kojima oprašta?

13. (a) Šta je uključeno u značenje hebrejskog glagola prevedenog ’sećati se‘? (b) U šta nas Jehova uverava kad kaže: „Sva bezakonja koja počini biše zaboravljena“?

¹³ Hebrejski glagol preveden ’sećati se‘ sadrži u sebi više nego jednostavno setiti se prošlosti. Prema delu Theological Wordbook of the Old Testament, on obuhvata „dodatne implikacije preduzimanja odgovarajuće akcije“. Zato u tom smislu, ’setiti se‘ greha obuhvata preduzimanje akcije protiv grešnika. Kada je prorok Osija rekao u vezi sa svojeglavim Izraelcima: „Opomenuće se Gospod bezakonja njihova“, prorok je mislio da će Jehova preduzeti akciju protiv njih zbog nedostatka pokajanja. Zato ostali deo stiha dodaje: „Kazniće [„obratiće pažnju na“, NW] njihove grehe“ (Osija 9:9). S druge strane, kad Jehova kaže: „Sva bezakonja koja počini biše zaboravljena“, uverava nas da kad jednom oprosti pokajničkom grešniku, on zbog tih greha neće delovati protiv njega u neko buduće vreme (Jezekilj 18:21, 22). On tako zaboravlja u tom smislu što ne iznosi više puta naše grehe da bi nas uvek iznova optuživao ili kažnjavao. Jehova na taj način postavlja divan primer za nas da ga oponašamo u našem ophođenju s drugima. Kad iskrsnu nesporazumi, najbolje je da ne iskopavaš prošle uvrede koje si ranije pristao da oprostiš.

A šta je s posledicama?

14. Zašto oproštaj ne znači da je pokajnički grešnik oslobođen svih posledica pogrešnog puta?

¹⁴ Da li Jehovina spremnost da oprašta znači da je pokajnički grešnik oslobođen svih posledica svog pogrešnog puta? Ni u kom slučaju. Mi ne možemo nekažnjeno grešiti. Pavle je pisao: „Šta čovek poseje ono će i požnjeti“ (Galatima 6:7). Možda se suočavamo sa izvesnim posledicama naših postupaka ili problema, ali nakon što je oprostio, Jehova ne uzrokuje da nas zadesi nesreća. Kad iskrsnu nevolje, jedan hrišćanin ne treba da misli: ’Možda me Jehova kažnjava za prošle grehe.‘ (Uporedi s Jakovom 1:13.) S druge strane, Jehova nas neće poštedeti svih posledica naših neispravnih postupaka. Razvod, neželjena trudnoća, seksualno prenosiva bolest, gubitak poverenja ili poštovanja — sve to mogu biti žalosne posledice greha, i Jehova nas neće štititi od toga. Seti se da iako je oprostio Davidu grehe u vezi s Vitsavejom i Urijom, Jehova nije zaštitio Davida od katastrofalnih posledica koje su usledile (2. Samuilova 12:9-14).

15, 16. Kako je zakon zapisan u Levitskoj 6:1-7 koristio i žrtvi i krivcu?

¹⁵ Naši gresi mogu imati i druge posledice. Na primer, razmisli o izveštaju u 6. poglavlju Levitske. Ovde se Mojsijev zakon usredsređuje na situaciju u kojoj osoba čini ozbiljnu grešku time što otima drugom Izraelcu dobra, putem pljačkanja, iznuđivanja ili prevare. Grešnik zatim poriče da je kriv, čak je toliko drzak da se lažno kune. To je reč jedne osobe nasuprot reči druge osobe. Međutim, krivca kasnije grize savest i on priznaje svoj greh. Da bi dobio Božji oproštaj, mora da uradi još tri stvari: da vrati što je uzeo, da plati žrtvi kaznu od 20 procenata i da prinese ovna kao žrtvu za prestup. Zatim, zakon kaže: „I sveštenik će ga očistiti pred Gospodom i oprostiće mu se“ (Levitska 6:1-7; uporedi s Matejem 5:23, 24).

¹⁶ Ovaj zakon bio je milosrdna priprema od Boga. Koristio je žrtvi, čija je imovina bila vraćena i koja je nesumnjivo osećala veliko olakšanje kada je krivac konačno priznao svoj greh. U isto vreme, zakon je koristio i osobi koju je savest u zadnji čas podstakla da prizna svoju krivicu i ispravi grešku. Zaista, kada to ne bi uradila, Bog joj ne bi oprostio.

17. Šta Jehova očekuje od nas da uradimo kada su drugi povređeni našim gresima?

¹⁷ Iako nismo pod Mojsijevim zakonom, on nam pruža dragocen uvid u Jehovine misli, kao i u njegovo razmišljanje o opraštanju (Kološanima 2:13, 14). Kada su drugi povređeni ili prevareni našim gresima, Jehova je zadovoljan kad mi radimo ono što možemo da bismo ’ispravili pogrešno‘ (2. Korinćanima 7:11, NW). To obuhvata priznavanje našeg greha, prihvatanje krivice i čak izvinjavanje žrtvi. Zatim se možemo obratiti Jehovi na temelju Isusove žrtve i doživeti olakšanje zbog čiste savesti i zasiguranje da nam je Bog oprostio (Jevrejima 10:21, 22).

18. Kako disciplina može propratiti Jehovino opraštanje?

¹⁸ Poput svakog roditelja punog ljubavi, Jehova može pružiti oproštaj s merom discipline (Poslovice 3:11, 12). Možda se pokajnički hrišćanin mora odreći svoje prednosti da služi kao starešina, sluga pomoćnik ili pionir. Možda će za njega biti bolno da za neko vreme izgubi prednosti koje su mu bile dragocene. Međutim, takva disciplina ne znači da je izgubio Jehovinu naklonost ili da je Jehova uskratio oproštaj. Sem toga, moramo zapamtiti da je disciplina od Jehove dokaz njegove ljubavi prema nama. Prihvatanje i primenjivanje discipline jeste u našem najboljem interesu i može voditi do večnog života (Jevrejima 12:5-11).

19, 20. (a) Ako si napravio greške, zašto ne treba da misliš da si van domašaja Jehovinog milosrđa? (b) Šta će se razmatrati u sledećem članku?

¹⁹ Koliko je samo osvežavajuće znati da služimo Bogu koji je ’spreman da oprosti‘! Jehova vidi više od naših greha i grešaka (Psalam 130:3, 4). On zna šta je u našem srcu. Ako osećaš da je tvoje srce slomljeno i smrskano zbog prošlih grešaka, nemoj zaključiti da si van domašaja Jehovinog milosrđa. Bez obzira na to kakve si greške možda napravio, ako si se zaista pokajao, preduzeo korake da ispraviš pogrešno, i gorljivo molio za Jehovin oproštaj na osnovu Isusove prolivene krvi, možeš biti potpuno uveren da se reči iz 1. Jovanove 1:9 primenjuju na tebe: „Ako ispovedamo grehe svoje, veran je on i pravedan da nam oprosti grehe naše, i očisti nas od svake nepravde.“

²⁰ Biblija nas ohrabruje da oponašamo Jehovino opraštanje u međusobnom ophođenju. Međutim, do koje se mere od nas može očekivati da opraštamo i zaboravljamo kad drugi greše protiv nas. To će se razmatrati u sledećem članku.

[Fusnote]

Kako bi odgovorio?

◻ Zašto je Jehova ’spreman da oprosti‘?

◻ Kako Biblija opisuje potpunost Jehovinog opraštanja?

◻ U kom smislu Jehova zaboravlja kad oprašta?

◻ Šta Jehova očekuje od nas da uradimo kada su drugi povređeni našim gresima?

[Slika na 12. strani]

Kada su drugi povređeni našim gresima, Jehova očekuje od nas da to ispravimo