Zašto se sporno pitanje rešava tako dugo?

PRE nekih 6 000 godina, Božji suverenitet nije bio sporan. Po završetku svojih predivnih dela stvaranja, „video je Bog sve što je načinio i gle! bilo je vrlo dobro“ (1. Mojsijeva 1:31, NW). Potom je ušao u dug period „odmora“; naravno, ne zbog fizičkog umora. Odmarao se u smislu prestanka svog stvaranja na Zemlji, uveren da će njegova dobra namera u odnosu na ta dela biti potpuni uspeh (Postanje 2:1-3; Isaija 55:11).

Kakva je to bila namera? Jehova je prvi ljudski par smestio u mesto nazvano Edenski vrt. Njihova prva odgovornost je bila da se brinu za svoj rajski dom, uključujući i njegovu veliku raznolikost životinjskog sveta. Trebalo je takođe da rađaju i podižu decu. Vremenom, kako je njihova porodica rasla, trebalo je da prošire Raj do krajeva Zemlje, poslušni Božjoj zapovesti da ’podlože zemlju‘. Tako bi Zemlja na kraju postala veličanstveni dom, ispunjen srećnom, ujedinjenom porodicom koja služi svom nebeskom Ocu. To je bila Božja prvobitna namera (Postanje 1:27, 28; 2:8, 15, 20-22).

Da li je trebalo da Adam i Eva učestvuju u ispunjenju ove veličanstvene namere do njenog svršetka? To je zavisilo od njihovog daljnjeg sarađivanja u toj nameri uz poslušnost svom Stvoritelju. Njihova poslušnost nije trebalo da bude slepa. Njima je data slobodna volja, jer je Bog želeo da mu služe zato što ga cene u svojim srcima. Kao vidljivi znak svoje pravovaljane suverenosti, postavio je jednostavan ispit. Mogli su da se hrane bilo kojom vrstom hrane u vrtu osim jednom. Tamo je stajalo drvo sa plodovima u vezi kog je Bog rekao: „U koji dan okusiš s njega umrećeš“ (Postanje 2:16, 17).

Te reči nam govore da Adam i Eva nisu bili stvoreni da ostare i umru. Smrt je trebalo da dođe samo ako bi bili neposlušni ovoj jednostavnoj zapovesti. Da su Adam i Eva ostali poslušni Bogu, još uvek bi živeli na Zemlji kao roditelji svetske porodice savršenog potomstva. (Vidi načelo zapisano u Psalmu 37:29.)

Međutim, jedno od Božjih anđeoskih stvorenja, sada zvano Satana, postalo je kritički raspoloženo prema Božjem načinu vladanja. On je nagnao Evu da jede od zabranjenog voća, prevarno nagoveštavajući da bi joj bilo bolje kad bi bila nezavisna od Božje suverenosti. Satanin pravi motiv je, međutim, bila želja da on bude bog buduće ljudske porodice (Postanje 3:1-5; Matej 4:8, 9; Jovan 8:44).

Pošto je Jehova prvom ljudskom paru dao sve što im je bilo potrebno, trebalo je da Eva podupre njegovu suverenost i odbaci Satanin lažljiv predlog. Ipak, tragično je da je išla dalje i prekršila Božji zakon. Kasnije je i Adam izabrao da se pridruži svojoj ženi u njenom nerazumnom postupku. Tako se samovoljni par, zajedno sa Satanom, pobunio protiv Boga, pa se pojavilo pitanje božanske suverenosti (Postanje 3:6).

Vreme potrebno da se reše pitanja od vitalnog značaja

Jehova je troje pobunjenika mogao da uništi odmah na licu mesta. Ali, to ne bi za sva vremena rešilo pitanja koja su se pojavila njihovom pobunom. Da li može čovek uspešno da upravlja sobom bez Boga? Da li je bilo pravedno od Boga da traži podložnost svom suverenitetu? Dalje, s obzirom na ponašanje prvog para, da li bi neki ljudi nesebično, svojom slobodnom voljom izabrali da služe Bogu — čak i pod Sataninim kušnjama? (Job 1:7-11; 2:4). Trebalo je da prođe vreme da bi se dobio odgovor na ta pitanja. Trebalo je, takođe, da protekne određeno vreme da se otklone posledice prve pobune i da se ispuni Božja namera da Zemlju pretvori u raj nastanjen bezgrešnim ljudskim rodom. Mi još uvek čekamo konačno rešenje tih stvari.

U skladu sa svojim zakonom, Bog je Adamu i Evi oduzeo prednost da žive večno. Oni više nisu bili vredni toga da sudeluju u ispunjenju njegove velike namere. Ipak, pre nego što su umrli, bilo im je dozvoljeno da stvore i podignu potomstvo. Istina, Adam i Eva nisu više mogli na svoje potomstvo da prenesu blistav, bezgrešan život (Rimljanima 5:12). Ali, iako su generacije koje su usledile bile rođene nesavršene i osuđene na smrt, mnogi pojedinci su imali priliku da pokažu gde stoje u velikom pitanju suvereniteta.

Rešavanje spornog pitanja

Kako će Bog da reši ta pitanja u vezi svog suvereniteta? Na određen način to pitanje postavljeno još u Edenu, nije dobilo odgovor. Hiljade godina ljudske istorije bolno su pokazale da je Satanina tvrdnja kako će Evi biti bolje ako bude nezavisna od Boga, bila laž. Ljudska vladavina, koja ignoriše Boga, predstavljala je stalni neuspeh. Kao što Biblija kaže: „Čovek je nad čovekom vladao na njegovu štetu“ (Propovednik 8:9, NW).

S druge strane, mnoge dobre stvari su bile zabeležene u toku dugih godina od kad su Adam i Eva sagrešili. Mnogi ljudi su pokazali nesalomivu privrženost Jehovinom suverenitetu, a najistaknutiji primer bio je „Sin čovečiji“, sam Isus Hrist (Matej 20:18; Jevrejima 11:1–12:3). Oni koji su sledili Božje zakone i priznali njegov suverenitet uverili su se da je to zaista najbolji put. Oni su iskusili istinitost izreke: „Blagoslov Jehovin — obogaćuje i on nikakvu bol s njim ne pridodaje“ (Poslovice 10:22, NW). Štaviše, zahvaljujući pripremi uskrsenja, oni će na kraju da sudeluju u ispunjenju Božje veličanstvene namere (Jovan 5:28, 29).

Jehova nije zaboravio svoju prvobitnu nameru. Onima koji odbacuju njegov suverenitet neće za sva vremena da bude dozvoljeno da dominiraju nad Zemljom, i Biblija upozorava da će Bog uskoro da deluje protiv njih. Čitamo: „Otkriva se Božja srdžba s neba protiv svake bezbožnosti“ (Rimljanima 1:18, NW). Ovaj dolazeći izraz Božjeg gneva, koji Biblija naziva Armagedon, nesumnjivo će pokazati da on zaista postoji. Taj događaj će preživeti samo oni koji priznaju njegovu suverenost. „Čestiti [će] obitavati na zemlji i nedužni će se na njoj ostaviti. A zli će biti odrezani sa same zemlje; neverni biće otrgnuti s nje“ (Poslovice 2:21, 22, NW).

Veliko sporno pitanje i ti

U svetlu svih tih činjenica, svako od nas — poput Adama i Eve — mora da napravi izbor. Da li ćemo pokušati da živimo nezavisno od Boga? Ili ćemo se podložiti njegovoj suverenosti? Zapamti, to je najvažnije pitanje s kojim se danas suočavaš. Druga sporna pitanja, makako ona važna izgledala, tiču se samo tvog sadašnjeg života. Ovo pitanje se tiče večnog života. Odluka koju ćeš da doneseš uticaće na tvoju večnu budućnost.

Kako možeš da pokažeš da prihvataš Božji suverenitet? Tako što ćeš marljivo da proučavaš njegovu Reč, Bibliju, i da budeš poslušan njegovoj volji u zajednici sa ostalim pravim hrišćanima (Sofonija 2:2, 3). Ako tako učiniš, imaćeš srećnu nadu da vidiš ispunjenje Božje veličanstvene namere. Poživećeš i videćeš ostvarenje ovog divnog obećanja: „Još samo malo i zloga više neće biti... A krotki će posedovati zemlju i nalaziće zaista svoju najveću radost u obilju mira“ (Psalam 37:10, 11, NW). Kakav divan ishod za sve koji se podlože Božjoj suverenosti! Kakav snažan razlog za donošenje mudre odluke u ovom najvažnijem pitanju!