’Željno očekujmo‘

„Sva ostala stvorenja željno očekuju da se pokažu sinovi Božji“ (RIMLJANIMA 8:19, DS).

 1. Koja sličnost postoji između situacije današnjih hrišćana i situacije hrišćana prvog veka?

DANAŠNJA situacija pravih hrišćana nalik je situaciji hrišćana prvog veka. Jedno proročanstvo pomoglo je tadašnjim Jehovinim slugama da utvrde kada će se Mesija pojaviti (Danilo 9:24-26). Isto to proročanstvo proreklo je i uništenje Jerusalima, ali nije sadržavalo nikakve elemente koji bi hrišćanima omogućili da unapred saznaju kada će taj grad biti uništen (Danilo 9:26b, 27). Na sličan način, jedno proročanstvo je pod Božjim proviđenjem navelo iskrene istraživače Biblije 19. veka da budu u iščekivanju. Time što su „sedam vremena“ iz Danila 4:25 povezali sa ’vremenima paganaca‘, oni su predviđali da će Hrist primiti kraljevsku vlast 1914. godine (Luka 21:24; Jezekilj 21:30-32). Iako knjiga Danila sadrži mnoga proročanstva, nijedno od njih ne daje povoda sadašnjim istraživačima Biblije da računaju tačno vreme kada će čitav Sotonin sistem stvari biti uništen (Danilo 2:31-44; 8:23-25; 11:36, 44, 45). Međutim, to će se uskoro desiti, jer živimo u ’danu kraja‘ (Danilo 12:4).a

Budnost tokom Hristove prisutnosti

 2, 3. (a) Šta predstavlja glavni dokaz da živimo u vreme Hristove prisutnosti u kraljevskoj moći? (b) Šta pokazuje da je trebalo da hrišćani bde tokom prisutnosti Isusa Hrista?

² Istina, jedno proročanstvo dovelo je hrišćane u stanje iščekivanja pre nego što je 1914. Hrist dobio kraljevsku vlast. Ali, „znak“ koji je Hrist dao u pogledu svoje prisutnosti i svršetka sistema stvari obeležavaju događaji. I većina njih bi se mogla videti nakon što započne njegova prisutnost. Ovi događaji — ratovi, nestašice hrane, potresi, pošasti, povećano bezakonje, progonstvo hrišćana i propovedanje dobre vesti o Kraljevstvu širom sveta — služe kao glavni dokaz da sada živimo u vremenu Hristove prisutnosti u kraljevskoj moći (Matej 24:3-14; Luka 21:10, 11).

³ Pa ipak, sveukupan smisao Isusovog oproštajnog saveta njegovim učenicima bio je: „Pazite, bdite“ (Marko 13:33, 37; Luka 21:36). Pažljivo iščitavanje konteksta ovih opomena na budnost pokazuje da Hrist nije prvenstveno govorio o pomnom motrenju znaka početka njegove prisutnosti. Umesto toga, on je svojim pravim učenicima naredio da bde tokom njegove prisutnosti. Na šta treba da paze pravi hrišćani?

 4. Kojoj svrsi služi znak koji je Isus dao?

⁴ Isus je dao svoje veliko proročanstvo kada je odgovorio na pitanje: „Kaži nam kad će to biti [događaji koji će voditi do uništenja jevrejskog sistema stvari], i kakav će biti znak tvoga dolaska [„prisutnosti“, NW] i svršetka sveta“ (Matej 24:3). Prorečeni znak služiće ne samo da se prepozna Hristova prisutnost već i događaji koji će voditi do kraja sadašnjeg zlog sistema stvari.

 5. Kako je Isus pokazao da će tek „doći“, iako je duhovno već prisutan?

⁵ Isus je pokazao da će za vreme svoje „prisutnosti“ (na grčkom, parusije) doći u moći i slavi. Što se tiče ovog ’dolaska‘ (označenog oblicima grčke reči erhomai), on je izneo: ’Pokazaće se znak Sina čovečjega na nebu, i tada će proplakati sva plemena na zemlji, i videće Sina čovečjega da dolazi na oblacima nebeskim sa silom i slavom velikom. Poređenje sa smokvom nek vas pouči: Kad se njezine grane pomlade i ulistaju, znate da je blizu leto. Tako kad vidite sve ovo, znajte da je Sin čovečji [Isus] blizu, kod vrata. Bdite dakle, jer ne znate u koji će čas doći Gospod vaš držite se spremni, jer u koji čas ne mislite doći će Sin čovečji‘ (Matej 24:30, 32, 33, 42, 44, kurziv naš).

Zašto Isus Hrist dolazi?

 6. Kako će se odigrati uništenje ’Vavilona velikog‘?

⁶ Iako je od 1914. prisutan kao Kralj, Isus Hrist tek treba da sudi sistemima i pojedincima pre nego što izvrši presudu nad onima koje vidi da su zli. (Uporedi s 2. Korinćanima 5:10.) Jehova će uskoro u um političkih vođa staviti misao da unište „Vavilon veliki“, svetsko carstvo krive religije (Otkrivenje 17:4, 5, 16, 17). Apostol Pavle je konkretno naveo da će Isus Hrist biti onaj koji će uništiti ’čoveka bezakonja‘ — otpadničko sveštenstvo hrišćanskog sveta, istaknuti deo ’Vavilona velikog‘. Pavle je zapisao: ’Otkriće se bezdušnik, koga će Gospod Isus oboriti dahom usta svojih i uništiti svetlošću pojavljenja svoga‘ (2. Solunjanima 2:3, 8).

 7. Koju će presudu Sin čovečji izneti kada dođe u svojoj slavi?

⁷ U skoroj budućnosti, Hrist će suditi ljudima iz nacija na osnovu onoga kako su se ophodili prema njegovoj braći koja su još na zemlji. O tome čitamo: „Kad dođe Sin čovečji u slavi svojoj, i svi sveti anđeli s njime, tad će on sesti na presto slave svoje. Pred njim će se sabrati svi narodi, i on će razlučiti jedno od drugih, kao što pastir razlučuje ovce od jaraca; i postaviće ovce s desne strane sebi, a jarce s leve... Odgovoriće kralj [ovcama]: U istinu vam kažem, kad god učiniste jednome od ove najmanje braće, meni učiniste... I [jarci] će otići u muku večnu, a pravednici u život večni“ (Matej 25:31-46).

 8. Kako Pavle opisuje Hristov dolazak da izvrši presudu nad bezbožnima?

⁸ Kao što pokazuje parabola o ovcama i jarcima, Isus sprovodi završnu presudu protiv bezbožnih. Pavle je uveravao napaćene suvernike da ih čeka ’pokoj, kad se pokaže Gospod Isus s neba s anđelima sile svoje, u ognju plamenome, da kazni one koji ne poznaju Boga i ne pokoravaju se jevanđelju Gospoda našega Isusa Hrista. Oni će primiti kaznu večne propasti, daleko od lica Gospodnjega i od slave njegove, kad dođe da se u taj dan proslavi u svetima svojim‘ (2. Solunjanima 1:7-10). Sa svim ovim uzbudljivim događajima ispred nas, zar ne treba da iskazujemo veru i pomno pazimo na Hristov dolazak?

Željno čekati Hristovo pokazivanje

 9, 10. Zašto pomazanici koji su još uvek na zemlji željno čekaju da se pokaže Isus Hrist?

⁹ ’Pokazivanje Gospoda Isusa s neba‘ neće biti samo da bi se uništili zli već i da bi se nagradili pravedni. Preostala Hristova pomazana braća koja su još uvek na zemlji mogu i dalje doživljavati patnje pre Hristovog pokazivanja, ali, oni se raduju svojoj slavnoj nebeskoj nadi. Apostol Petar je pomazanim hrišćanima napisao: ’Radujte se što sudelujete u trpljenju s Hristom, da biste imali radost i veselje kad se pojavi slava njegova‘ (1. Petrova 4:13).

¹⁰ Pomazanici su rešili da ostanu verni sve dok se ne ’sastanu‘ s Hristom, tako da se njihova ’iskušana vera nađe na hvalu i čast i slavu, kad se pojavi Isus Hristos‘ (2. Solunjanima 2:1; 1. Petrova 1:7). O ovim vernim duhovno rođenim hrišćanima može se reći: ’Hristovo se svedočanstvo temeljito utvrdi među vama, tako da vam ne fali nijedan dar milosti u vašem očekivanju otkrivenja Gospoda našega Isusa Hrista‘ (1. Korinćanima 1:6, 7).

11. Šta pomazani hrišćani rade dok čekaju da se Isus Hrist pokaže?

¹¹ Ostatak pomazanika deli Pavlova osećanja, koji je napisao: „Ja držim da se muke sadašnjeg vremena ne mogu uporediti s budućom slavom koja će se objaviti u nama“ (Rimljanima 8:18). Nema potrebe da njihova vera bude poduprta vremenskim računanjima. Oni su i dalje zaposleni u Jehovinoj službi, pružajući divan primer svojim drugovima, ’drugim ovcama‘ (Jovan 10:16). Ovi pomazanici znaju da je blizu kraj ovog zlog sistema, i oni paze na Petrovu opomenu: „Zapregnite bedra uma svoga, budite trezveni i imajte punu nadu u milost koja će vam se prineti kad se pojavi Isus Hristos“ (1. Petrova 1:13).

’Stvorenja željno očekuju‘

12, 13. Kako su se ljudska bića ’pokorila propadljivosti‘, i za čim čeznu druge ovce?

¹² Da li i za druge ovce takođe postoji nešto zbog čega žive u željnom iščekivanju? Svakako da postoji. Nakon što je govorio o slavnoj nadi onih koje je Jehova usvojio kao svoje duhom rođene ’sinove‘ i ’sunaslednike Hristove‘ u nebeskom Kraljevstvu, Pavle je rekao: „Jer (i) sva ostala stvorenja željno očekuju da se pokažu sinovi Božji. Jer se ceo svet pokori propadljivosti, ne od svoje volje, nego za volju onoga koji ga pokori, (ali) s nadom, jer će se i ovaj svet oprostiti od ropstva propadljivosti na slobodu slave dece Božje“ (Rimljanima 8:14-21, DS; 2. Timoteju 2:10-12).

¹³ Preko Adamovog greha, svi njegovi potomci su se ’pokorili raspadljivosti‘, pošto su rođeni u ropstvu greha i smrti. Oni nisu u stanju da se sami oslobode ovog ropstva (Psalam 49:8; Rimljanima 5:12, 21). O, kako druge ovce čeznu da se ’oproste od ropstva propadljivosti‘! Ali pre nego što se to desi, moraju se odigrati neke stvari prema Jehovinim vremenima i razdobljima.

14. Šta će obuhvatati ’pokazivanje sinova Božjih‘, i kako će to voditi do toga da se čovečanstvo ’oprosti ropstva propadljivosti‘?

¹⁴ Ostatak pomazanih ’sinova Božjih‘ mora prvo da se ’pokaže‘. Šta će to podrazumevati? Kad Bog smatra da je pravo vreme, tada će drugim ovcama postati očigledno da su pomazanici konačno ’zapečaćeni‘ i proslavljeni da vladaju s Hristom (Otkrivenje 7:2-4). Uskrsnuli ’sinovi Božji‘ takođe će se ’pokazati‘ kada budu učestvovali s Hristom u uništavanju Sotoninog zlog sistema stvari (Otkrivenje 2:26, 27; 19:14, 15). Zatim, tokom Hristove hiljadugodišnje vladavine, oni će se nadalje ’pokazati‘ kao sveštenički kanali za širenje koristi od Isusove otkupne žrtve ljudskim ’stvorenjima‘. To će dovesti do toga da će se čovečanstvo „oprostiti ropstva propadljivosti“ i konačno ući u ’slobodu slave dece Božje‘ (Rimljanima 8:21, DS; Otkrivenje 20:5; 22:1, 2). Sa ovim veličanstvenim izgledima, da li je onda išta čudno što druge ovce „željno očekuju da se pokažu sinovi Božji“? (Rimljanima 8:19, DS).

Jehovino strpljenje znači spasenje

15. Šta ne treba nikada da zaboravimo u vezi s Jehovinim izborom vremena za događaje?

¹⁵ Jehova je Veličanstveni kontrolor vremena. Njegov izbor vremena za događaje pokazaće se savršenim. Stvari možda ne ispadnu uvek onako kako mi lično očekujemo. Međutim, možemo imati potpunu veru da će se ispuniti sva Božja obećanja (Isus Navin 23:14). On može dopustiti da stvari traju duže nego što mnogi očekuju. Ali gledajmo da shvatimo njegove puteve i budimo zadivljeni njegovom mudrošću. Pavle je napisao: „O dubino bogatstva, mudrosti i znanja Božjega! Kako su neispitljivi sudovi njegovi i neistražljivi putevi njegovi! Jer ’Ko poznaje misao Gospodnju‘“ (Rimljanima 11:33, 34).

16. Ko izvlači korist iz Jehovinog strpljenja?

¹⁶ Petar je napisao: „Ljubljeni, čekajući sve to [uništenje starih „nebesa“ i stare „zemlje“ i njihovo zamenjivanje Božjim obećanim ’novim nebom‘ i ’novom zemljom‘], starajte se da vas on [„na kraju“, NW] nađe čiste, i prave u miru. I verujte da je trpljenje Gospoda našega spasenje vaše.“ Zbog Jehovinog strpljenja, još milionima je otvorena mogućnost da se spasu kroz „dan Gospodnji“, koji će poput ’lupeža‘ doći iznenada (2. Petrova 3:9-15). Njegovo strpljenje takođe omogućava svakom od nas da ’radi na svom spasenju sa strahom i drhtanjem‘ (Filipljanima 2:12). Isus je rekao da moramo da se ’čuvamo‘ i da ’bdijemo jednako‘ ako želimo da budemo priznati i dostojni da ’stanemo pred Sina čovečjega‘ kad on dođe da izvrši presudu (Luka 21:34-36; Matej 25:31-33).

Čekajmo s postojanošću

17. Koje reči apostola Pavla treba da primimo k srcu?

¹⁷ Pavle je podsticao svoju duhovnu braću da gledaju „ne na stvari, koje se vide, nego na one koje se ne vide“ (2. Korinćanima 4:16-18). On nije želeo da išta zamrači njihov pogled na nebesku nagradu postavljenu pred njih. Bez obzira da li smo pomazani hrišćani ili druge ovce, zadržimo u mislima divnu nadu koja je postavljena pred nas i ne odustajmo. ’Čekajmo s postojanošću‘, dokazujući da „nismo od onih koji odstupaju da propadnu, nego od onih koji imaju veru da dušu svoju spasu“ (Rimljanima 8:25; Jevrejima 10:39).

18. Zašto vremena i razdoblja s poverenjem možemo prepustiti u Jehovine ruke?

¹⁸ Vremena i razdoblja treba s poverenjem da prepustimo u Jehovine ruke. Ispunjenje njegovog obećanja ’neće odocniti‘ prema njegovom vremenskom rasporedu (Avakum 2:3, DK). U međuvremenu, Pavlova opomena Timoteju poprima dodatno značenje za nas. On je rekao: „Zaklinjem te pred Bogom i Gospodom našim Isusom Hristom, koji će suditi živima i mrtvima, i u ime pojavljenja njegova i kraljevstva njegova, propovedaj reč, podstrekavaj u pogodno vreme [„razdoblje“, NW] i u nepogodno vreme... vrši delo jevanđelja, ispuni dužnost službe svoje“ (2. Timoteju 4:1-5).

19. Za šta je još uvek vreme da Jehovin narod čini, i zašto?

¹⁹ U pitanju su životi — naš i život naših bližnjih. Pavle je napisao: „Pazi na sebe i na nauku svoju i ustraj u tome, jer ovo čineći spasićeš i samog sebe i one koji te slušaju“ (1. Timoteju 4:16). Vreme za ovaj zao sistem stvari veoma je kratko. Dok željno očekujemo uzbudljive događaje koji su pred nama, budimo uvek svesni da još uvek traju Jehovina vremena i razdoblja da njegov narod propoveda dobru vest o Kraljevstvu. To delo se mora dovršiti na njegovo zadovoljstvo. „Onda će“, kao što Isus reče, „doći kraj“ (Matej 24:14).

[Fusnote]

Kratak osvrt

◻ Kako je naša situacija u pogledu vremenskih proračuna slična situaciji hrišćana prvog veka?

◻ Zašto hrišćani moraju ’bdeti‘ čak i u vreme Hristove prisutnosti?

◻ Zašto ljudska stvorenja željno očekuju da se „pokažu sinovi Božji“?

◻ Zašto vremena i razdoblja možemo s poverenjem prepustiti Jehovi?

[Slika na 17. strani]

Hrišćani moraju bdeti u očekivanju Hristovog dolaska

[Slika na 18. strani]

Pomazani ostatak je i dalje zaposlen u Jehovinoj službi, i ne temelji svoju veru na vremenskim proračunima