Daj javnu objavu za spasenje
„Koji god prizove ime Gospodnje spašće se“ (RIMLJANIMA 10:13).
1. Kakva su upozorenja bila oglašavana tokom istorije?
ISTORIJA opisuje nekoliko ’dana Jehovinih‘. Potop Nojevih dana, uništenje Sodoma i Gomora i uništenja Jerusalima 607. pre n. e. i 70. n. e. bili su veliki i strahoviti dani Jehovini. Bili su to dani pravednog izvršenja presude nad onima koji su se pobunili protiv Jehove (Malahija 4:5; Luka 21:22). Tokom tih dana, mnogi su nastradali zbog svoje zloće. Ali, neki su preživeli. Jehova je davao da se oglašavaju upozorenja, obaveštavajući zle o predstojećoj kataklizmi i dajući osobama iskrena srca priliku da nađu spasenje.
2, 3. (a) Koje je proročansko upozorenje bilo citirano na Pedesetnicu? (b) Od Pedesetnice 33. n. e., šta se zahtevalo u prizivanju Jehovinog imena?
2 Uništenje Jerusalima 70. n. e. jeste jedan istaknuti primer toga. Proričući taj događaj skoro 900 godina unapred, prorok Joil je pisao: „Učiniću da se pojave čudesa na nebu i na zemlji, krv i oganj i stubovi dima. Sunce će se u tamu pretvoriti a mesec u krv, pre neg’ dođe dan Gospodnji, dan veliki i strahoviti.“ Kako je iko mogao da preživi tako zastrašujuće vreme? Joil je pod nadahnućem pisao: „Ali će se spasti svaki koji ime Gospodnje prizove; spas će na gori Sionu i u Jerusalimu biti, kao što Gospod reče, među izbavljenima što Gospod pozove“ (Joil 2:30-32).
3 Na Pedesetnicu 33. n. e., apostol Petar se obratio mnoštvu Jevreja i prozelita u Jerusalimu i citirao Joilovo proročanstvo, pokazujući da njegovi slušaoci mogu očekivati jedno ispunjenje u njihovim danima: „Učiniću da se znaci pojave gore na nebu i čudesa dole na zemlji, krv i oganj i parenje dima. Sunce će se u tamu pretvoriti i mesec u krv, pre neg dođe dan Gospodnji, veliki i slavni dan. I tad će se svaki spasti koji ime Gospodnje prizove“ (Dela apostolska 2:16-21). Mnoštva koja su slušala Petra bila su pod Mojsijevim zakonom, tako da su znala ime Jehova. Petar je objasnio da će, od tada, prizivanje Jehovinog imena uključivati još nešto. Na istaknut način, to je uključivalo krštenje u ime Isusa, onoga koji je ubijen i koji je uskrsnut u besmrtni nebeski život (Dela apostolska 2:37, 38).
4. Koju su poruku hrišćani nadaleko objavljivali?
4 Od Pedesetnice pa nadalje, hrišćani su širili vest o uskrsnulom Isusu (1. Korinćanima 1:23). Obznanjivali su da ljudi mogu biti usvojeni kao duhovni sinovi Jehove Boga i postati deo novog ’Izraela Božjeg‘, jedne duhovne nacije koja će ’objavljivati kreposti Jehovine‘ (Galatima 6:16; 1. Petrova 2:9). Oni koji ostanu verni do smrti, naslediće besmrtan nebeski život kao sunaslednici s Isusom u njegovom nebeskom Kraljevstvu (Matej 24:13; Rimljanima 8:15, 16; 1. Korinćanima 15:50-54). Osim toga, trebalo je da ovi hrišćani objavljuju dolazak velikog i strahovitog dana Jehovinog. Morali su da upozoravaju jevrejski svet da će doživeti nevolju koja prevazilazi sve što je zadesilo Jerusalim i one koji su se izdavali za Božji narod do tog vremena. Međutim, biće preživelih. Kojih? Onih koji su prizivali Jehovino ime.
„U poslednje dane“
5. Koja se ispunjenja proročanstva odigravaju danas?
5 Na mnoge načine, tadašnje stanje je predočavalo ono što vidimo danas. Od 1914, čovečanstvo živi u jednom naročitom periodu na koji se u Bibliji ukazuje kao na ’vreme kraja‘, „svršetak sistema stvari“ i „poslednje dane“ (Danilo 12:1, 4; Matej 24:3-8, NW; 2. Timoteju 3:1-5, 13). U našem veku, okrutni ratovi, nezauzdano nasilje i degradacija društva i okoline predstavljaju jedno istaknuto ispunjenje biblijskog proročanstva. Sve su to delovi znaka koji je prorekao Isus, koji ukazuju na to da se čovečanstvo sprema da iskusi konačan, odlučujući strahoviti dan Jehovin. On kulminira u bici od Armagedona, vrhuncu ’nevolje velike kakva nije bila od postanja sveta do sada, niti će ikad biti‘ (Matej 24:21; Otkrivenje 16:16).
6. (a) Kako Jehova deluje da bi spasao krotke? (b) Gde nalazimo Pavlov savet o tome kako da preživimo?
6 Dok se dan opustošenja sve više približava, Jehova deluje za spasenje krotkih. Tokom ovog ’vremena kraja‘ on je sakupio poslednje od duhovnog Izraela Božjeg i skrenuo pažnju svojih zemaljskih slugu, od 1930-ih pa nadalje, na sakupljanje ’mnoštva velikog koje ne može niko izbrojiti, od svakoga roda i plemena, naroda i jezika‘. Kao grupa, oni živi ’dolaze iz nevolje velike‘ (Otkrivenje 7:9, 14, DK). Ali kako svaki pojedinac može zasigurati svoje preživljavanje? Apostol Pavle odgovara na to pitanje. U Rimljanima, u 10. poglavlju, on daje divan savet za preživljavanje — savet koji se primenjivao u njegovo vreme i koji se ponovo primenjuje u naše.
Molitva za spasenje
7. (a) Kakva je nada identifikovana u Rimljanima 10:1, 2? (b) Zašto je Jehova sada mogao dati da se objavljuje jedna još obimnija „dobra vest“?
7 Kada je Pavle pisao knjigu Rimljanima, Jehova je već bio odbacio Izrael kao naciju. Pa ipak, apostol je potvrdio: „Želja [„dobra volja“, NW] je srca moga i molitva moja k Bogu da se oni spase.“ Njegova je nada bila da pojedini Jevreji steknu tačno spoznanje o Božjoj volji, što bi vodilo do toga da budu spaseni (Rimljanima 10:1, 2). Sem toga, Jehova bi želeo spasenje za ljude iz čitavog sveta čovečanstva koji iskazuju veru, kao što se ukazuje u Jovanu 3:16: „Jer Bog toliko ljubi svet, da je i Sina svoga jedinorođenoga dao, da ni jedan koji u njega veruje ne propadne, nego da ima život večni.“ Isusova otkupna žrtva je otvorila put za to veličanstveno spasenje. Kao u Nojevo vreme i u drugim danima osude koji su potom bili, Jehova je dao da se propoveda ’dobra vest‘, ukazujući na put spasenja (Marko 13:10, 19, 20).
8. Po Pavlovom uzoru, na koga pravi hrišćani danas proširuju svoju dobru volju, i kako?
8 Pokazujući svoju sopstvenu dobru volju i prema Jevrejima i prema paganima, Pavle je propovedao u svakoj prilici. On je ’uveravao i Judeje i Grke‘. Starešinama Efesa je rekao: ’Nisam krio ništa od onoga što bi vam moglo biti korisno niti sam se ustezao da vam propovedam i da vas poučavam pred narodom i po kućama, javljajući i Judejima i Grcima pokajanje k Bogu i veru u Gospoda našega Isusa Hrista‘ (Dela apostolska 18:4; 20:20, 21). Na sličan način se Jehovini svedoci danas troše u propovedanju, ne samo onima koji se izdaju za hrišćane nego svim ljudima, čak „sve do kraja zemlje“ (Dela apostolska 1:8; 18:5).
Ispovedanje ’reči vere‘
9. (a) Na kakvu veru ohrabruje Rimljanima 10:8, 9? (b) Kada i kako treba da ispovedamo svoju veru?
9 Za spasenje se zahteva istrajna vera. Citirajući Ponovljene zakone 30:14, Pavle je objavio: „Blizu ti je reč, u ustima tvojim i u srcu tvome. A to je reč vere koju mi propovedamo“ (Rimljanima 10:8). Dok mi propovedamo tu „reč vere“, ona se sve dublje urezuje u naše srce. Tako je bilo i s Pavlom, a njegove daljnje reči mogu ojačati našu rešenost da budemo poput njega u prenošenju te vere drugima: „Ako ispovedaš ustima svojim da je Isus Gospod, i veruješ u srcu svome da ga Bog uskrsnu iz mrtvih, bićeš spasen“ (Rimljanima 10:9). Ovo ispovedanje se ne vrši pred drugima samo u vreme krštenja već to mora biti trajno ispovedanje, revno javno svedočenje o svim veličanstvenim fasetama istine. Ta istina se usredsređuje na dragoceno ime Suverenog Gospoda Jehove; na našeg Mesijanskog Kralja i Otkupitelja, Gospoda Isusa Hrista; i na veličanstvena obećanja vezana za Kraljevstvo.
10. U skladu s Rimljanima 10:10, 11, kako moramo da gledamo na ovu „reč vere“?
10 Nema spasenja ni za koga ko ne prihvata i ne primenjuje tu „reč vere“, kao što apostol dalje kaže: „Jer se verujući od srca dolazi do pravde, a ispovedanjem usta do spasenja, kao što govori Pismo: ’Koji u njega veruje neće se zbuniti‘“ (Rimljanima 10:10, 11). Mi moramo sticati tačno spoznanje o toj ’reči vere‘ i nastaviti da je negujemo u svom srcu kako bismo bili motivisani da je govorimo drugima. Sam Isus nas podseća: „Ko se postidi mene i mojih reči u naraštaju ovome preljubotvornome i grešnome, i Sin će se čovečji postideti njega kad bude u slavi Oca svoga s anđelima svetim“ (Marko 8:38).
11. U kakvom se obimu mora propovedati dobra vest, i zašto?
11 Kao što je prorekao prorok Danilo, u ovom vremenu kraja, ’oni koji su razumni [„koji imaju uvid“, NW]‘ vide se kako sijaju „kao svetlost nebeska“, dok se svedočanstvo za Kraljevstvo širi do krajeva zemlje. Oni mnoge ’uče pravdi‘ i pravo spoznanje zaista postaje obilno, jer Jehova baca sve jače svetlo na proročanstva u vezi s ovim vremenom kraja (Danilo 12:3, 4). Tu je poruka spasenja koja je bitna za preživljavanje svih onih koji vole istinu i pravednost.
12. U kakvoj je vezi Rimljanima 10:12 sa zadatkom anđela opisanim u Otkrivenju 14:6?
12 Apostol Pavle nastavlja: „Nema tu nikakve razlike između Judejina i Grka, jer oni svi jednog Gospoda imaju, koji je bogat za sve koji ga prizivlju“ (Rimljanima 10:12). ’Dobra vest‘ se danas mora propovedati na sve većem globalnom nivou — svim ljudima, do samih krajeva zemlje. Anđeo iz Otkrivenja 14:6 nastavlja da leti posred neba, poveravajući nam ’večno jevanđelje, da ga objavimo stanovnicima zemlje, svakome plemenu i jeziku, kolenu i narodu‘. Kakve će koristi od toga imati oni koji se odazivaju?
Prizivanje Jehovinog imena
13. (a) Koji je naš godišnji citat za 1998? (b) Zašto je ovaj godišnji citat najprikladniji danas?
13 Citirajući Joila 2:32, Pavle objavljuje: „Koji god prizove ime Gospodnje spašće se“ (Rimljanima 10:13). Kako je odgovarajuće što su te reči izabrane za godišnji citat Jehovinih svedoka za 1998! Nikada ranije nije bilo važnije ići napred s pouzdanjem u Jehovu, obznanjujući njegovo ime i veličanstvene namere iza kojih ono stoji! Kao i u prvom veku, tako i u poslednjim danima sadašnjeg pokvarenog sistema stvari, razleže se poziv koji odjekuje: „Spasite se od ovog pokvarenog naraštaja!“ (Dela apostolska 2:40). To je trubni poziv za sve bogobojazne ljude širom sveta da prizivaju Jehovu da dodeli spasenje, kako njima, tako i onima koji slušaju njihovo javno objavljivanje dobre vesti (1. Timoteju 4:16).
14. Koju stenu moramo prizivati za spasenje?
14 Šta će se dogoditi kad veliki dan Jehovin izbije ovde na zemlji? Većina neće od Jehove očekivati spasenje. Čovečanstvo u celini ’govoriće gorama i kamenju: Padnite na nas i sakrijte nas od lica onoga koji sedi na prestolu i od gneva jagnjetova‘ (Otkrivenje 6:15, 16). Oni će polagati nade u gorostasne organizacije i institucije ovog sistema stvari. Međutim, koliko bi bolje bilo kad bi se uzdali u najveću od svih Stena, Jehovu Boga! (Ponovljeni zakoni 32:3, 4). O njemu, kralj David je rekao: „Gospode grade moj, tvrđavo moja, spasitelju moj.“ Jehova je ’naš grad [„stena“, NW] spasenja‘ (Psalam 18:3; 95:1). Njegovo ime je „tvrda kula“, jedina „kula“ dovoljno jaka da nas zaštiti tokom predstojeće krize (Poslovice 18:10). Dakle, bitno je da što je više moguće od skoro šest milijardi ljudi koji danas žive budu poučeni da prizivaju Jehovino ime u vernosti i iskrenosti.
15. Na šta Rimljanima 10:14 ukazuje što se tiče vere?
15 Odgovarajuće tome, apostol Pavle dalje pita: „Ali kako će prizivati onoga u koga ne verovaše?“ (Rimljanima 10:14). Postoje mnoštva kojima se još može pomoći da usvoje „reč vere“, kako bi prizivali Jehovu za spasenje. Vera je svevažna. Pavle u jednom drugom pismu kaže: „Bez vere nije moguće Bogu ugoditi, jer onaj koji hoće da dođe k Bogu treba da veruje da Bog postoji i da nagrađuje one koji ga traže“ (Jevrejima 11:6). Međutim, kako će još daljnji milioni položiti veru u Boga? U pismu Rimljanima, Pavle pita: „Kako će verovati u onoga za koga ne čuše?“ (Rimljanima 10:14). Da li im Jehova pruža sredstvo da čuju? Sasvim sigurno pruža! Poslušaj Pavlove sledeće reči: „Kako će čuti za njega, ako ga niko ne propoveda?“
16. Zašto su u božanskoj pripremi bitni propovednici?
16 Iz Pavlovog argumenta kristalno je jasno da su potrebni propovednici. Isus je ukazao da će to biti tako, sve „do svršetka sveta“ (Matej 24:14; 28:18-20). Propovedanje je jedan bitan deo božanske pripreme za pomaganje ljudima da prizivaju Jehovino ime kako bi se mogli spasti. Čak i u hrišćanskom svetu većina ne čini ništa da bi odala čast Božjem dragocenom imenu. Mnogi beznadežno mešaju Jehovu s dva druga identiteta u neobjašnjivoj dogmi o Trojstvu. Takođe, mnogi spadaju u klasu onih o kojima se govori u Psalmu 14:1 i 53:2: „Reče bezumnik u srcu svome: ’Nema Boga‘“ Njima je potrebno da znaju da je Jehova živi Bog, i oni moraju razumeti sve ono iza čega stoji njegovo ime ako žele da se spasu u predstojećoj velikoj nevolji.
’Krasne noge‘ propovednika
17. (a) Zašto je odgovarajuće što Pavle citira proročanstvo o obnovi? (b) Šta je uključeno u posedovanje ’krasnih nogu‘?
17 Apostol Pavle ima još jedno bitno pitanje: „Kako će propovednika biti, ako nisu poslani? —, kao što stoji napisano: ’Krasne li su noge onih koji mira glas donose, koji dobre vesti donose!‘“ (Rimljanima 10:15). Pavle ovde citira Isaiju 52:7, što je deo proročanstva o obnovi koje se primenjuje od 1919. Danas, još jednom, Jehova šalje „onog koji dobre glase nosi, koji mir oglašuje; onoga koji dobre vesti nosi, koji spasenje oglašuje“. Poslušno, Božji pomazani ’stražar‘ i njegovi drugovi i dalje radosno poklikuju (Isaija 52:7, 8). Noge onih koji danas objavljuju spasenje mogu se umoriti, čak postati prašnjave, dok hodaju od kuće do kuće, ali kako samo njihova lica zrače radošću! Oni znaju da su od Jehove opunomoćeni da objavljuju dobru vest mira i da utešavaju žalosne, pomažući im da prizivaju Jehovino ime sa izgledom na spasenje.
18. Šta Rimljanima 10:16-18 kaže što se tiče konačnih rezultata oglašavanja dobre vesti?
18 Bilo da ljudi ’veruju propovedanju‘ ili izabiraju da budu neposlušni, Pavlove reči odzvanjaju istinom: „Zar ne slušaše? Naprotiv! ’Glas njihov kroz celu zemlju otide, i reči njihove sve do kraja vaseljene‘“ (Rimljanima 10:16-18). Baš kao što „nebesa slavu Božju objavljuju“, onako kako je ispoljena u njegovim delima stvaranja, tako i njegovi Svedoci na zemlji moraju da objavljuju ’godinu milosti Gospodnje, i dan osvete Boga našega; da uteše sve žalosne‘ (Psalam 19:2-5; Isaija 61:2).
19. Kakav će biti ishod za one koji danas ’prizivaju ime Jehovino‘?
19 Veliki i strahoviti dan Jehovin sve se više približava. „Jaoh dana! Jer se približuje dan Gospodnji, ide kao pogibija od Svemoćnog“ (Joil 1:15; 2:31). Naša je molitva da još dodatna mnoštva reaguju s hitnošću na dobru vest, i da se stiču k Jehovinoj organizaciji (Isaija 60:8; Avakum 2:3). Seti se da su drugi dani Jehovini doneli uništenje zlima — u Nojevim danima, u Lotovim danima i u danima otpadničkog Izraela i Jude. Sada stojimo na ivici najveće od svih nevolja, kada će Jehovin olujni vetar pomesti zloću s lica zemlje, utirući put za raj večnog mira. Da li ćeš biti jedan od onih koji ’prizivaju ime Jehovino‘ u vernosti? Ako je tako, raduj se! Imaš obećanje samog Boga da ćeš biti spasen (Rimljanima 10:13).
Kako bi odgovorio?
◻ Koje su nove stvari objavljivane od Pedesetnice 33. n. e.?
◻ Kako hrišćani treba da paze na „reč vere“?
◻ Šta je mišljeno pod ’prizivanjem imena Jehovinog‘?
◻ U kom smislu glasnici Kraljevstva imaju ’krasne noge‘?
[Slike na 18. strani]
Božji narod objavljuje njegove kreposti u Portoriku, Senegalu, Peruu, Papui Novoj Gvineji — da, širom planete