Jedanaesto poglavlje

Trajno dodajte svom životu više smisla

GDE god da živimo, mi čujemo o naučnim otkrićima. Biolozi, okeanografi i drugi neprestano dodaju nove stvari riznici čovekovog spoznanja o našoj planeti i životu na njoj. Tragajući u drugom pravcu, astronomi i fizičari svakim danom saznavaju više o našem Sunčevom sistemu, zvezdama i čak udaljenim galaksijama. Na šta to ukazuje?

Mnogi ljudi koji duboko razmišljaju slažu se s drevnim kraljem Davidom: „Nebesa slavu Božju objavljuju, dela ruku njegovih nebeski prostor glasi“ (Psalam 19:2). Istina, neki možda imaju drugačije mišljenje, ili kažu da ne mogu biti sigurni. Ali nakon što ste osmotrili dokaze iznete u ovoj knjizi, ne uviđate li puno razloga da verujete da Stvoritelj postoji i da on stoji iza nastanka našeg svemira i našeg života?

Apostol Pavle je primetio: „Ljudi ne mogu reći da ne znaju o Bogu. Od početka sveta, oni su mogli videti kakav je Bog kroz ono što je On stvorio. Ovo pokazuje Njegovu moć koja je večna. To pokazuje da On jeste Bog“ (Rimljanima 1:20, Holy Bible—New Life Version). Materijal o stvaranju koji smo obradili u prethodnim poglavljima olakšao nam je da ’vidimo kakav je Bog‘, i da cenimo „njegova nevidljiva svojstva“ (New World Translation). Ipak, uvideti da materijalno stvarstvo govori o Stvoritelju ne treba samo po sebi da bude kraj. Zašto ne?

Mnogi naučnici su se posvetili proučavanju svemira, ali se još uvek osećaju praznima, ne nalazeći nikakav trajni smisao. Na primer, fizičar Stiven Vejnberg je napisao: „Što svemir izgleda složeniji, to smisla ima sve manje.“ O gledištu astronoma Alana Dreslera časopis Science je rekao: „Kad istraživači kažu da kosmologija otkriva ’promisao‘ ili ’rukopis‘ Boga, oni joj pripisuju ono što je u krajnjoj liniji manje značajan aspekt svemira — njegovu fizičku strukturu.“ Dresler je ukazao da je sami smisao ljudskog postojanja značajniji. On je primetio: „Ljudi su napustili staro verovanje da je čovečanstvo u centru [materijalnog] svemira, ali se moraju vratiti uverenju da smo mi u središtu smisla.“

Jasno je da svako od nas treba da bude jako zainteresovan za to šta naše postojanje znači. Samo priznati da Stvoritelj, to jest Glavni Konstruktor postoji i da zavisimo od njega neće našem životu dati smisao. Pogotovo jer život izgleda tako kratak. Mnogi se osećaju poput kralja Magbeta iz jednog od komada Vilijama Šekspira:

„Život je samo prolazna senka, loš glumac

Što se na pozornici šepuri i sekira

A onda ga više nema. Život je priča

Koju ludak priča, bučno i s žestinom,

A ne znači ništa“ (Magbet, V čin, V scena)

Ljudi širom planete mogu se poistovetiti sa ovim rečima; ali kada se lično suoče s nekom ozbiljnom krizom, možda ipak zovu Boga u pomoć. Elijuj, mudri čovek iz davnašnjeg vremena, primetio je: „Vapiju od velikoga nasilja kojima se čini, i viču na ruku silnijeh... A nijedan ne govori: gdje je Bog, stvoritelj moj... Koji čini te smo razumniji od zvijerja zemaljskoga, i mudriji od ptica nebeskih“ (Jov 35:9-11, DK).

Elijujeve reči naglašavaju da mi, ljudi, nismo pravo središte smisla. To središte je naš Veličanstveni Stvoritelj, i logično, bilo koji pravi smisao našeg postojanja uključuje njega i zavisi od njega. Da bismo pronašli taj smisao i duboko zadovoljstvo koje on donosi, potrebno je da upoznamo Stvoritelja i svoj život dovedemo u sklad s njegovom voljom.

Okrenuti se ka Stvoritelju

Mojsije je učinio upravo to. On je realno priznao: „Dana godina naših ima do sedamdeset godina, a u jačega do osamdeset godina, i sav je ponos njihov muka i nevolja.“ Ovakvo poimanje nije Mojsija učinilo sumornim ili pesimističnim; ono mu je pomoglo da razume koliko je vredno okrenuti se ka Stvoritelju. Mojsije se molio: „Nauči nas tako brojiti dane naše da bismo srce mudro stekli. S jutra nas nasiti dobrote svoje, i radovaćemo se i veselićemo se u sve dane svoje. Nek bude milost Gospoda, Boga našega, s nama“ (Psalam 90:10, 12, 14, 17).

’S jutra siti.‘ ’Radovanje u sve dane svoje.‘ ’Božja milost s nama.‘ Zar ovakve izjave ne otkrivaju da je taj čovek pronašao smisao života — smisao koji ljudima, generalno gledano, obično izmiče?

Veliki korak u tom pravcu možemo učiniti time što razumemo koje je naše mesto pred Stvoriteljem. Na neki način, rastuće spoznanje o svemiru nam može pomoći. David je pitao: „Kad nebesa tvoja gledam, delo prsta tvojih, i mesec i zvezde što si postavio, šta je čovek da ga se opomeneš, sin čovečji da se o njemu brineš?“ (Psalam 8:4, 5).

Treba da se otisnemo i dalje od priznanja da je Jehova stvorio Sunce, Mesec i zvezde, i da je učinio da života na Zemlji, s čitavom njenom infrastrukturom, ima u obilju (Nemija 9:6; Psalam 24:2; Isaija 40:26; Jeremija 10:10, 12). Kako smo ranije videli, Jehovino jedinstveno ime ukazuje na to da je on Bog namere i on je jedini koji svoju volju može u potpunosti sprovesti.

Isaija je napisao: „Ovako govori Gospod, stvoritelj neba, jedini Bog, koji je sazdo i utvrdio zemlju, načinio da ne bude pusta, načinio da se u njoj nastava.“ Isaija je zatim citirao Jehovine reči: „Ja sam Gospod [„Jehova“, NW] i drugoga nema“ (Isaija 45:18). A Pavle je kasnije o suhrišćanima rekao: „Mi [smo] njegovo delo, sazdani u Isusu Hristu za dobra dela.“ Glavno od tih ’dobrih dela‘ jeste objavljivanje ’svestrane mudrosti Božje, po njegovoj večnoj namisli‘ (Efescima 2:10; 3:8-11). Sa Stvoriteljem možemo a onda je i logično da treba da imamo dobar odnos, gledajući da saznamo njegove namere i sarađujemo (Psalam 95:3-6).

Priznanje da jedan brižni Stvoritelj, pun ljubavi, postoji treba da nas pokrene na delovanje. Na primer, zapazite povezanost između takvog priznanja i načina na koji treba da se ophodimo s drugima. „Ko čini krivo ubogome, sramoti stvoritelja njegova, a poštuje ga ko je milostiv siromahu.“ „Nije li nas sve samo jedan Bog stvorio? Zašto smo, dakle, neverni jedan drugome“ (Priče Solomunove 14:31, DK; Malahija 2:10). Prema tome, priznanje da postoji Stvoritelj koji brine treba da nas pokrene da se više brinemo o drugima iz njegovog stvarstva.

Da bismo to činili mi nismo prepušteni sami sebi. Stvoritelj nam može pomoći. Iako Jehova sada ne stvara nova zemaljska stvorenja, može se reći da on na jedan drugi način još uvek stvara. On aktivno i uspešno pomaže ljudima koji traže njegovo vođstvo. Nakon što je zgrešio, David je tražio: „Daj mi, Bože, čisto srce i duh prav ponovi u meni!“ (Psalam 51:12; 124:8). Biblija snažno podstiče hrišćane da ’odbace starog čoveka‘ kojeg je oblikovao svet oko njih, i da se ’obuku u novog čoveka, koji je stvoren po Bogu‘ (Efescima 4:22-24). Da, Jehova može stvoriti novo figurativno srce kod ljudi, pomažući im da razviju ličnost koja odražava njegova svojstva.

Ovo su, naravno, samo osnovni koraci. Potrebno je da idemo dublje. Pavle je izvesnim obrazovanim Atinjanima rekao: ’Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu, hteo je da ga ljudi potraže, i da se trude da ga nađu, mada nije daleko ni od jednoga od nas‘ (Dela apostolska 17:24-27).

Smisao proističe iz spoznanja

Iz onoga što smo osmotrili, trebalo bi da je jasno da je Stvoritelj pružio obilje informacija kroz svoje materijalno stvarstvo i kroz svoju nadahnutu Reč, Bibliju. On nas hrabri da rastemo u spoznanju i uvidu, i čak proriče vreme kad će „zemlja biti puna poznanja Gospoda kao što je morsko korito puno vode“ (Isaija 11:9; 40:13, 14).

Volja Stvoritelja nije da naša sposobnost učenja i poboljšavanja bude ograničena na životni vek od 70 ili 80 godina. To možete videti iz jedne od najpoznatijih Isusovih izjava: „Bog toliko ljubi svet, da je i Sina svoga jedinorođenoga dao, da ni jedan koji u njega veruje ne propadne, nego da ima život večni“ (Jovan 3:16).

„Život večni.“ To nije fantazija. Baš suprotno, zamisao o trajanju bez kraja u skladu je sa onim što je Stvoritelj pružio našim praroditeljima, Adamu i Evi. Takođe je u skladu s naučnim činjenicama o našoj građi i kapacitetu našeg mozga. I, slaže se sa onim što je Isus Hrist naučavao. Čovečanstvo obdareno večnim životom bilo je srž Isusove poruke. Svoje poslednje večeri na zemlji sa apostolima, on je rekao: „Život je večni u tome da tebe poznaju, tebe, jedinoga istinitoga Boga, i onoga koga si ti poslao, Isusa Hrista“ (Jovan 17:3).

Kako je razmatrano u prethodnom poglavlju, Isusovo obećanje večnog života postaće realnost baš ovde, na Zemlji, za milione ljudi. Jasno je da ovakav izgled može neizmerno dodati smisao životu. On uključuje da razvijemo dobar odnos sa Stvoriteljem. Takav odnos upravo sada polaže temelj za sticanje trajnog života. Razmislite o vidicima koje bi takav život otvorio za vas: saznavanje stvari, istraživanje, proživljavanje — sve to bez granice koju danas nameću bolest i smrt. (Uporedite sa Isaijom 40:28.) Šta biste mogli ili želeli da uradite s takvim životom? Vi sami najbolje znate svoja interesovanja, talente koje čeznete da razvijete, i za kojim odgovorima biste tragali. To što biste mogli da težite za tim dodalo bi još veći smisao vašem životu!

Pavle je imao valjane razloge da očekuje vreme kad će se „[stvorenja] i sama oprostiti ropstva raspadanja da bi sudelovala u slobodi slave dece Božje“ (Rimljanima 8:21). Oni koji postižu tu slobodu imaće pravi smisao života sada i imaće ga trajno, na Božju slavu (Otkrivenje 4:11).

Jehovini svedoci širom planete proučavaju ovu temu. Oni su uvereni da Stvoritelj postoji i da mu je stalo do njih i do vas. Raduju se da pomažu drugima da pronađu taj čvrsto utemeljen smisao života. Slobodno istražite ovu stvar s njima. Činjenje toga trajno će dodati smisao vašem životu!

[Okvir na 185. strani]

U kom smislu Bog?

„Naučnici i drugi ponekad koriste reč ’Bog‘ u značenju nečeg tako apstraktnog i dalekog da ga je teško razlikovati od prirodnih zakona“, komentarisao je Stiven Vejnberg, dobitnik Nobelove nagrade za rad na fundamentalnim silama. Dodao je:

„Izgleda mi da ako želimo da reč ’Bog‘ bude od neke koristi, treba da je razumemo da znači zainteresovani Bog, stvoritelj i zakonodavac koji je uspostavio ne samo zakone prirode i svemira već takođe i merila za dobro i zlo, da podrazumevamo izvesnu ličnost koja je zainteresovana za naše postupke, sažeto rečeno, nešto što je prikladno za obožavanje... To je Bog koji je ljudima značio tokom čitave istorije“ (Dreams of a Final Theory).

[Okvir na 187. strani]

Mojsije je shvatao da ma koliko dugo živeli, pravi smisao našeg života uključuje Stvoritelja

[Slika na 190. strani]

Pronalaženje trajnog smisla života otvara ogromne mogućnosti