„Reč Božja je živa i snažna“
1, 2. (a) Šta prouzrokuje promene u životu onih koji postaju hrišćani? (b) U kojoj meri može Biblija uticati na čoveka?
SREDINOM prvog veka apostol Pavle je napisao jedno pismo hrišćanskoj skupštini u Rimu. U njemu je sledećim rečima naglasio potrebu da pravi hrišćani preduzmu određene promene: „Nemojte se više oblikovati prema ovom sistemu stvari, nego se promenite obnovljenjem svoga uma, da možete utvrditi šta je dobra, ugodna i savršena volja Božja“ (Rimljanima 12:2, NS). Šta prouzrokuje promenu kod Isusovog sledbenika, čak promenu njegovog načina razmišljanja? Uglavnom snaga Reči Božje, Biblije.
2 Pavle je ukazao koliko jako može Biblija uticati na nas, pišući: „Uistinu je živa i djelotvorna riječ Božja. Ona je oštrija od svakoga dvosjeklog mača i prodire do rastavljanja duše i duha, zglobova i moždine i može suditi nakane i misli srca“ (Jevrejima 4:12, St). Da, izvanredna snaga Biblije da prouzrokuje promene kod ljudi, uverljiv je dokaz da je ona više od čovečije reči.
3, 4. U kojoj meri hrišćani menjaju ličnost?
3 Grčka reč koja se u Rimljanima 12:2 prevodi s „promeniti“ izvedena je od metamorfoo. Ukazuje na potpunu promenu, na preobrazbu, kakva se na primer događa kad iz gusenice nastaje leptir. Ta promena je toliko potpuna, da se u Bibliji izjednačava s promenom ličnosti. Na jednom drugom mestu čitamo: „Svucite staru ličnost s njenim postupcima. I obucite se u novu, koja će biti obnovljena tačnim saznanjem prema slici svoga Stvoritelja“ (Kološanima 3:9, 10, NS).
4 U jednom pismu skupštini Korinta Pavle je pokazao u kojoj su meri ljudi u prvom veku menjali ličnost. Pisao je sledeće: „Ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni muškarci koje se drži u neprirodne svrhe, ni muškarci koji ležu s muškarcima, ni kradljivci, ni pohlepnici, ni pijanice, ni psovači, ni otimači neće naslediti Božje kraljevstvo. Takvi su neki od vas bili. Ali ste se oprali“ (1. Korinćanima 6:9-11, NS). Da, nemoralni i svadljivi ljudi, lopovi i pijanice promenili su se u primerne hrišćane.
Promene ličnosti danas
5, 6. Kako je snaga Biblije u potpunosti promenila ličnost jednog mladića?
5 Slične promene ličnosti i danas su vidljive. Na primer, neki mladić iz Južne Amerike ostao je siroče bez oca i majke s devet godina. Pošto je odrastao bez roditeljskog vođstva, imao je ozbiljne probleme sa svojom ličnošću. On priča: „Sa 18 godina bio sam već potpuni zavisnik od droge i do tada sam već proveo neko vreme u zatvoru, jer sam krao kako bih mogao finansirati svoju strast.“ I na kraju pomogla mu je njegova teta, Jehovin svedok.
6 Mladić nastavlja: „Počeo sam s tetom proučavati Bibliju i posle sedam meseci prekinuo sam s uživanjem droge.“ Prekinuo je vezu i sa nekadašnjim prijateljima, a našao nove među Jehovinim svedocima. On kaže dalje: „Ti novi drugovi i redovno proučavanje Biblije pomoglo mi je da napredujem i tako sam se konačno predao Bogu, da bih mu služio.“ Da, taj nekadašnji uživalac droge i lopov, postao je revni hrišćanin, koji sada živi čistim životom. Šta je prouzrokovalo takvu radikalnu promenu ličnosti? Snaga Biblije.
7, 8. Opiši kako je uz pomoć Biblije rešen teški problem lične naravi.
7 Jedan drugi primer dolazi iz zapadne Evrope. Neki mladić je bio silovite naravi, što mu je samome stvaralo velike probleme. Uvek je bio umešan u neke tučnjave. Prilikom jedne svađe u porodici čak je svog oca jednim udarcem srušio na zemlju. A tada je počeo proučavati Bibliju s Jehovinim svedokom i upoznao je sledeću Božju zapovest iz Pisma Rimljanima: „Nikomu ne vraćajte zlo za zlo!. . . Ako je moguće — koliko je do vas — budite u miru sa svima! Ne osvećujte se, ljubljeni, sami, već to prepustite srdžbi Božjoj“ (Rimljanima 12:17-19, St).
8 Na temelju tih reči shvatio je koliko je loša njegova slabost. Kako je napredovao u biblijskom spoznanju, tako mu je i savest postajala sve osetljivija, što mu je pomoglo da obuzda svoj naprasiti temperament. Već je postigao veliki napredak u proučavanju, kad ga je jednog dana neki nepoznati čovek napao i uvredio. Primetio je kako kipti u njemu već poznati mu gnev, no odjednom je osetio nešto drugo; obuzeo ga je osećaj stida i to ga je sprečilo da popusti svom gnevu. Razvio je samosavladavanje — važan plod duha Božjega (Galatima 5:22, 23). Zahvaljujući snazi reči Božje promenio je svoju ličnost.
9. Šta prema Pavlovim rečima menja našu ličnost?
9 Kako dolazi do toga da Biblija razvija tako snažan uticaj? Prema Kološanima 3:10, Pavle objašnjava da tačno spoznanje menja našu ličnost, a to spoznanje nalazimo u Bibliji. Ali, kako to spoznanje prouzrokuje promenu kod ljudi?
Uloga tačnog spoznanja
10, 11. (a) Šta saznajemo kroz proučavanje Biblije o poželjnim i nepoželjnim obeležjima ličnosti? (b) Šta je osim spoznanja još potrebno da bi došlo do promene naše ličnosti?
10 Kao prvo, Biblija obeležava neželjena bitna svojstva koja treba odbaciti. U njih ubrajamo „ohole oči, lažljiv jezik i ruke koje prolivaju nevinu krv, srce koje kuje štetne zamisli, noge koje hitaju na zlo, lažan svedok koji širi laži i čovek koji zameće svađe među braćom“ (Priče Solomonove 6:16-19, NS). Kao drugo, Biblija navodi poželjna svojstva koja moramo razvijati, između ostalog „ljubav, radost, mir, strpljenje, prijaznost, dobrota, vera, blagost, samosavladavanje“ (Galatima 5:22, 23, NS).
11 Tačno spoznanje pomaže iskrenoj osobi da provede samoispitivanje i da utvrdi koja svojstva treba razvijati, a koja se mora truditi odbaciti (Jakov 1:25). Ali, to je samo početak. Osim spoznanja potrebna je i motivacija — nešto što će pobuditi u njemu želju da se promeni. A i za to je potrebno tačno biblijsko spoznanje.
Motivisani na dobro
12. Kako nam spoznanje o Bogu pomaže da menjamo ličnost?
12 Pavle je rekao da se poželjna nova ličnost oblikuje „prema slici svoga Stvoritelja“ (Kološanima 3:10, NS). Dakle, hrišćanska ličnost mora biti slična Božjoj ličnosti (Efescima 5:1). A ona se otkriva kroz Bibliju. Tako saznajemo kako Bog postupa s ljudima, posmatrajući njegova izvrsna svojstva kao što su ljubav, prijaznost, dobrota, milosrđe i pravednost. To spoznanje će potaknuti pravdoljubivu osobu da ljubi Boga i probuditi u njoj želju da postane takva kakvu Bog priznaje (Matej 22:37). Kao deca ispunjena ljubavlju mi se želimo dopasti svom nebeskom Ocu. Zato nastojmo što bolje oponašati njegovu ličnost, koliko god nam je to u našem slabom, nesavršenom stanju moguće (Efescima 5:1).
13. Koje nas spoznanje uči ’ljubiti pravednost, a mrziti bezakonje‘?
13 Naša motivacija jača spoznanjem, kako prema Bibliji deluju dobra i loša bitna svojstva (Psalam 14:1-5; 15:1-5; 18:20, 24). Tako saznajemo da je David bio blagoslovljen zbog svoje odanosti Bogu i svoje ljubavi prema pravednosti, ali i da je morao trpeti kad je izgubio samosavladavanje. Takođe vidimo žalosne posledice u slučaju Solomona, čije su se uzorne osobine pokvarile u visokoj starosti. Blagoslovi proizašli iz Josijine i Ezekijine čestitosti, stavljeni su nasuprot zlokobnim posledicama Ahavove slabosti i otpadništvu tvrdovratog Manasije (Galatima 6:7). Tako učimo ’ljubiti pravdu, a mrziti bezakonje‘ (Jevrejima 1:9; Psalam 45:7; 97:10).
14. Koje su Jehovine namere u vezi sa svetom i ljudima koji žive u njemu?
14 Ta motivacija biva još više ojačana tačnim spoznanjem Božjih namera. Na osnovu tog spoznanja menja se ’snaga koja tera naš um‘, što znači duh koji motiviše naše misli i postupke (Efescima 4:23, 24). Proučavanjem Biblije saznajemo da Jehova neće zauvek podnositi zlo. On će uskoro uništiti nepravedni svet i uspostaviti ’novo nebo i novu zemlju gde pravda živi‘ (2. Petrova 3:8-10, 13, NS). Ko će živeti u tom novom svetu? „Čestiti će nastaniti Zemlju i nedužni će ostati na njoj. A zli će biti odrezani sa zemlje; izdajnici otrgnuti s nje“ (Priče Solomonove 2:21, 22, NS).
15. Kako će na nas kao osobu delovati ono što kaže Biblija o Jehovinim namerima, ako zaista verujemo u to?
15 Ako zaista verujemo u to obećanje, to će uticati na naš celokupni način razmišljanja. Nakon što je prorekao uništenje zlih, Petar je pisao: „Kad će se, dakle, ovo sve raspasti, kakvi morate vi biti u svetom ponašanju i delima odanosti Bogu očekujući i držeći u mislima prisutnost Jehovinog dana“ (2. Petrova 3:11, 12, NS). Našu bi ličnost trebala oblikovati jaka želja da se nađemo među čestitima koji će ostati, kad budu uništeni zli.
16. Kojim vrstama ličnosti neće više biti mesta u novom svetu i kako bi na nas trebalo uticati to spoznanje?
16 U knjizi Otkrivenje čestitima se obećava da će Bog posle kraja današnjeg sveta „otrti svaku suzu s njihovih očiju i smrti više neće biti, ni žalosti ni vike ni boli više neće biti. Što je pre bilo, prošlo je.“ Ali, posle toga sledi upozorenje da „strašljivima i onima koji su bez vere i onima koji su odurni u svojoj prljavštini i ubicama i bludnicima i onima koji vrše spiritizam i idolopoklonicima i svim lažovima“ sledi odbacivanje (Otkrivenje 21:4, 8, NS). Kako li je onda mudro odstraniti neželjene osobine, koje Bog neće više trpeti u novom svetu!
Pomoć spolja
17. Čiju pomoć trebamo tražiti u skladu s biblijskim savetom?
17 Uza sve to ljudi su slabi, pa im je, ako žele preduzeti promene, obično potrebno ne samo razjašnjenje i motivacija, nego i lična pomoć. A Biblija pokazuje gde je možemo naći. Na primer, u njoj čitamo sledeće: „Ko s mudrima ide, taj postaje mudar, ali zlo prolazi ko se s bezumnima druži“ (Priče Solomonove 13:20, Ba). Slično se događa ako se družimo s osobama koje poseduju osobine koje i mi želimo razvijati. To će nam jako pomoći da im postanemo sličnima (1. Mojsijeva 6:9; Priče Solomonove 2:20; 1. Korinćanima 15:33).
18, 19. Šta moramo raditi da bismo svoje misli i srce izložili delovanju duha Božjeg?
18 Osim toga, Jehova brine za pomoć kroz sveti duh, onaj isti duh pomoću kojeg je u ranija vremena činio čuda. I zaista poželjna svojstva kao što su „ljubav, radost, mir, strpljenje, prijaznost, dobrota, vera, blagost, samosavladavanje“ označavaju se „plodovima duha“ (Galatima 5:22, 23, NS). Kako mi dobijamo pomoć svetoga duha? Pošto je Biblija nadahnuta svetim duhom, čitajući je ili razgovarajući o tome s drugima, izlažemo svoje misli i srce dokaznoj snazi tog istog duha (2. Timoteju 3:16). Da, Isus je obećao da možemo osetiti neposredno delovanje duha, ako razgovaramo s drugima o našoj nadi (Matej 10:18-20).
19 S tim u vezi u Bibliji čitamo poziv: „Ustrajte u molitvi“ (Rimljanima 12:12, NS). Mi se u molitvi obraćamo Jehovi, slavimo ga, zahvaljujemo mu i molimo ga za njegovu pomoć. Ako molimo za pomoć u savladavanju neželjenih svojstava kao što su bes, svojeglavost, nestrpljivost ili ponos, Božji duh će podupreti sve napore koje preduzimamo u skladu s našom molitvom (Jovan 14:13, 14; Jakov 1:5; 1. Jovanova 5:14).
20. Zašto moraju hrišćani stalno raditi na oblačenju nove ličnosti?
20 Reči „promenite se obnovljenjem svoga uma“, Pavle je pisao skupštini krštenih, pomazanih hrišćana (Rimljanima 1:7; 12:2). U grčkom prajeziku koristio se glagolskim oblikom koji ukazuje na trajnu radnju. To proizilazi iz činjenice da se mi postepeno menjamo na temelju tačnog spoznanja iz Biblije. Mi smo danas, kao i hrišćani u Pavlovo vreme, okruženi svetom punim pokvarenih uticaja. I mi smo nesavršeni, podložni sklonosti da činimo zlo (1. Mojsijeva 8:21). Zato moramo, kao i oni, stalno raditi na skidanju stare, sebične ličnosti, a oblačenju nove. Prvim hrišćanima je to tako dobro uspelo, da su se u potpunosti razlikovali od svoje okoline. Isto se može reći za hrišćane našeg vremena.
’Od Jehove poučen‘ narod
21. Koja se proročanstva između ostalih ispunjavaju na Božjem narodu u poslednjim danima?
21 Da, Božji duh ne deluje danas samo na pojedince, nego na celu organizaciju hrišćana, čiji se broj penje na milione. Na toj se organizaciji ispunjavaju Isaijine proročanske reči: „I mnogi će narodi sigurno ići i reći: ’Dođite, uziđimo na goru Jehovinu, u dom Boga Jakovljeva; i on će nas poučiti svojim putevima i hodićemo njegovim stazama‘“ (Isaija 2:3, NS). U njihovom slučaju se ispunjava još jedno Isaijino proročanstvo, a koje glasi: „Svi će sinovi tvoji biti naučeni od Jehove i obilan će biti mir sinova tvojih“ (Isaija 54:13, NS). Ko su ti koji se raduju miru, jer su poučeni od Jehove?
22. (a) Ko je danas poučen od Jehove? (b) Navedi primere kako ljudi spolja priznaju da su Jehovini svedoci drugačiji.
22 Zapazimo sledeći izvod iz pisma objavljenog u severnoameričkim novinama New Haven Register: „Čak ako se i vi poput mene ljutite zbog njihovog stvaranja proselita, treba se diviti njihovom predanju, njihovom zdravom stavu, njihovom izvanrednom primeru ljudskog ponašanja i zdravom načinu života.“ Na koga je mislio pisac ovog pisma? Na istu grupu o kojoj je pisao Herald iz Buenos Airesa (Argentina). U tim se novinama moglo između ostalog pročitati i ovo: „Jehovini svedoci. . . su tokom vremena dokazali da su marljivi, razumni, štedljivi i bogobojazni građani.“ Italijanske novine La Stampa takođe su pisale o Jehovinim svedocima: „Oni ne izbegavaju porez, ni pokušavaju za volju vlastite prednosti zaobići neugodne zakone. Moralni ideali ljubavi prema bližnjemu, odricanje od vlasti, nenasilje i osobno poštenje. . . deo su njihovog ’svakodnevnog‘ načina života.“
23. Zašto se Jehovini svedoci kao organizacija razlikuju od drugih?
23 Zašto se Jehovini svedoci kao grupa razlikuju od drugih poput ranih hrišćana? U mnogo čemu oni su isti kao i svi drugi. Rođeni su s istom ljudskom nesavršenošću, tište ih isti ekonomski problemi i iste osnovne potrebe. Ali, kao skupština raširena širom sveta, oni dozvoljavaju da Reč Božja utiče na njihove živote. I tako nastalo međunarodno bratstvo pravih hrišćana izrazit je dokaz da je Biblija nadahnuta Reč Božja (Psalam 133:1).
Biblija je nadahnuta
24. Koja je naša molitva u korist mnogih drugih?
24 U ova dva članka navedena su samo dva dokaza iz kojih je vidljivo da Biblija nije reč čovečija, nego Reč Božja. Kad iskreni ljudi uzmu u obzir neuporedivu mudrost Biblije ili njenu snagu da menja ljude — nezavisno o još mnogo drugih obeležja koja čine Sveto pismo jedinstvenim — sigurno će razumeti da ta knjiga mora biti nadahnuta od Boga. A kao hrišćani mi se molimo da bi još i mnogi drugi shvatili tu istinu. Tada bi se i oni mogli saglasiti s radosnim rečima psalmiste, koji je rekao: „Gle, naredbe tvoje ljubim, o Jahve: po dobroti svojoj poživi me. Srž je riječi tvoje istina, večan je sud pravde tvoje“ (Psalam 119:159, 160, St).
Možeš li se setiti?
◻ Kako Biblija utiče na prave hrišćane?
◻ Kako nam tačno spoznanje može pomoći da se promenimo?
◻ Kako nas Biblija motiviše da razvijamo dobra svojstva, a loša da iskorenimo?
◻ Koja nam pomoć stoji na raspolaganju u razvijanju Bogu dopadljivih svojstava?
◻ Koji se dokaz, da je Biblija nadahnuta od Boga, primećuje na Božjem narodu?
[Slika na 10. strani]
Žalosne posledice Solomonove nevernosti u visokim godinama trebale bi nas navesti da ljubimo pravednost, a mrzimo bezakonje
[Slika na 12. strani]
Ako molimo Jehovu za pomoć, njegov će duh podupreti sve naše napore da svladamo loša svojstva