Kako mi možemo nesebično da odgovorimo na Božju ljubav?
„Ako je Bog tako voleo nas i mi smo dužni voleti jedan drugoga“ (1. JOVANOVA 4:11, NW).
1, 2. Šta se traži od nas da bismo odgovorili na nesebično pokazivanje Božje ljubavi?
JEHOVA je zaista ljubav u osobi. U prethodnom članku nam je bilo predočeno koliko su mnogobrojni dokazi njegove ljubavi. Takođe smo razumeli kako su Mojsije, David i Isus Hrist nesebično odgovorili na dokaze Božje ljubavi. Zar ne bi trebalo da svaki Jehovin svedok želi da isto tako postupa? Svakako!
2 Šta se traži od nas da bismo nesebično odgovorili na izraze Božje ljubavi? Mi bismo morali da njemu damo prvo mesto u svom životu, voleći ga svim srcem svojim, svom dušom svojom, svim umom svojim i svom snagom svojom (Marko 12:29, 30). To znači da se usmerimo prema Jehovi Bogu, da imamo s njim srdačan, lični odnos. Da li želimo da razgovaramo s našim nebeskim Ocem u molitvi? Ustrajemo li u svojim molitvama, neprestano se moleći? Žurimo li kad se molimo? Ili smo ponekad čak prezaposleni da bismo se molili? (Rimljanima 12:12; 1. Solunjanima 5:17). Obraćamo li pažnju na Jehovu, pripisujemo li njemu i njegovoj organizaciji čast za sve što smo možda postigli? (1. Korinćanima 3:7; 4:7). Da, imamo li isto stanovište kao psalmista, koji je u vezi s Bogom rekao: „Sedam puta na dan te ja hvalim“ (Psalam 119:164).
3. Kako možemo prilikom zajedničkog druženja pokazati da li odgovaramo nesebično na Božju ljubav?
3 Da li nesebično odgovaramo na Božju ljubav ili ne, vidljivo je kod naših zajedničkih druženja. Razgovaramo li tada o svetovnim ili duhovnim temama? To ne znači da svaki put kad smo zajedno s hrišćanima treba da se bavimo dubokim proučavanjem Biblije. Ali, sigurno je da možemo razgovarati o nekim zanimljivim tačkama u vezi naše vere. Mogli bismo na primer da ispričamo neko iskustvo iz službe propovedanja, da povedemo razgovor o nekom od naših omiljenih biblijskih stihova, ili da ispričamo kako smo upoznali istinu, i navedemo dokaze Jehovinog blagoslova i njegove brige pune ljubavi.
4. Koje stanovište treba da zauzmemo ako smo previđeni s obzirom na određenu službenu prednost?
4 I u jednoj drugoj situaciji može se pokazati koliko je veliko naše cenjenje Božje ljubavi, naime, ako smo previđeni u dodeli neke službene prednosti u Jehovinoj organizaciji. Kako reagujemo na to? Ako smo u prvom redu zainteresovani za Jehovinu čast, priznaćemo da će on najverovatnije biti isto slavljen ako se nekome drugome poveri dotična službena prednost. (Uporedi Luka 9:48.) Ali, ako bismo neumesno razmišljali o vlastitoj prednosti i imenu, možda bismo se ožalostili mišlju da smo prema našem shvatanju previđeni. Mi treba da mislimo na to da nas Jehova voli i da možda čak zna kako trenutno ne bismo mogli da nosimo teret određene teokratske odgovornosti. Možda nas on bogato blagosilja u nekom drugom pogledu i takvo pokazivanje njegove ljubavi treba nam pomoći da sačuvamo duhovnu ravnotežu (Poslovice 10:22).
Volite pravednost, mrzite bezakonje
5. Kako treba na naše ponašanje da utiču dokazi Božje ljubavi?
5 Pokazivanje Božje ljubavi treba da nas podstakne da oponašamo Hrista time da volimo pravednost, a mrzimo bezakonje (Jevrejima 1:9). Tačno je da mi to ne možemo da radimo kao Isus, na savršen način. Ipak, možemo sebi da postavimo za cilj da budemo sveti, pošteni i verni zakonu koliko nam to dozvoljavaju naše nesavršene okolnosti. Pri tome moramo ne samo da razvijamo ljubav prema pravednim i dobrim stvarima, nego i mržnju ili nesklonost, odnosno odvratnost prema zlu. Apostol Pavle je to ovako izrazio: „Mrzite zlo, čvrsto se držite dobra“ (Rimljanima 12:9, NW). „Mrzeti“ je vrlo jaka reč, a znači da osećaš žestoku odvratnost prema nečemu (Webster’s New Collegiate Dictionary).
6. Čime se možemo naoružati protiv iskušenja koja nam priređuje svet, naše grešno telo ili Đavo?
6 Šta će nam pomoći da se čuvamo od iskušenja koja nam priređuje svet, naše grešno telo ili Đavo? Lojalnost prema Jehovi Bogu. On nas poziva rečima: „Budi mudar, sine moj i obraduj mi srce, da mogu odgovoriti onome koji mi se ruga“ (Poslovice 27:11, NW). Da, lojalnost prema Jehovi motivisaće nas na mudro postupanje i da mrzimo ono što on mrzi. Osim toga, koliko bi god ugodno ili uzbudljivo izgledalo prestupanje nekog Božjeg zakona, ipak moramo uvek iznova reći sebi da se ne isplati (Galatima 6:7, 8). Čovečije je srce lukavo, izdajničko i prepredeno, kako to saznajemo iz Jeremije 17:9. Hrišćansko srce voli što je dobro, lepo i čisto. Ali, grešne sklonosti doprinesu ponekad da ono poželi i nešto zlo. Kao srce Izraelaca koji su obožavali Jehovu, a ipak je njihovo idolopoklonstvo bilo na „visini“, i naše bi vlastito srce moglo biti sebično i prepredeno (1. Kraljevima 22:43; Deuteronom 12:2). Naše nesavršeno srce možda traži izgovore, i može nas navesti u iskušenje. Možda pokušava da umanji težinu pogreške koju smo učinili. Ili možda pokušava da nas uveri kako je svaka kazna samo prolaznog karaktera.
7. Zašto treba da se čuvamo težnje za nečim zlim?
7 U znak cenjenja Božje ljubavi treba da se čuvamo težnje za nečim zlim, na primer sklonosti ka polnom nemoralu, bilo da smo samci ili oženjeni. Ono što je u početku izgledalo kao bezazleno udvaranje često je dovelo do toga da se dvoje hrišćana osećalo toliko privučenim da su sagrešili, pa su morali biti isključeni. Takvim iskušenjima su podlegle čak i starešine, koji bi trebalo da budu besprekorni uzori stadu (Uporedi 1. Kraljevima 15:4, 5.).
8. U kom pogledu nam primer apostola Pavla služi kao opomena i kako je moguće predočiti tu poteškoću?
8 Osmotrimo primer apostola Pavla koji ne samo da je bio blagoslovljen vizijama, nego je raspolagao i natprirodnim silama, a posedovao je i dar božanske inspiracije. Ali, da bi mogao da pobedi u borbi protiv svojih grešnih sklonosti, morao je tući svoje telo, to jest podvrgnuti ga strogom postupanju. Zar se mi onda smemo zadovoljiti s manjim naprezanjima? (Rimljanima 7:15-25; 1. Korinćanima 9:27). To je tako kao da sedimo u malom čamcu na vesla u reci s jakim strujama i bivamo terani prema vodopadu. Da bismo sprečili nesreću moramo svim snagama da veslamo uz reku, protiv jakih struja. Možda izgleda da nećemo baš daleko stići, ali sve dok se naprežemo svim snagama, nećemo se sunovratiti niz vodopad i izgubiti život. Tako ljubav koju nam Jehova pokazuje, sigurno treba da nas navede da se naprežemo svim snagama, da mu budemo lojalni, time da mrzimo bezakonje, a volimo pravednost.
Pokazuj bratsku ljubav
9. Šta je apostol Jovan rekao o ljubavi prema našoj braći?
9 Pokazivanje Božje ljubavi treba da nas navede da volimo našu braću, kao što je Isus Hrist voleo svoje učenike (Jovan 13:1). S tim u vezi u potpunosti odgovara ono što je rekao apostol Jovan: „U tome je ljubav: ne kao da mi ljubismo Boga, nego da je on nas ljubio i poslao Sina svoga kao žrtvu okajanja greha naših. Ljubljeni! Kad je Bog toliko nas ljubio, dužni smo i mi ljubiti jedan drugoga“ (1. Jovanova 4:10, 11). Da, Isus je objasnio da će se njegovi sledbenici poznati po međusobnoj ljubavi (Jovan 13:34, 35).
10, 11. Koje načine imamo za pokazivanje bratske ljubavi?
10 Mi znamo da hrišćani treba da pokazuju bratsku ljubav. Ipak, nije na odmet da se prisetimo različitih načina međusobnog pokazivanja te ljubavi slične Hristovoj. Takva nam ljubav pomaže da uklonimo rasne i nacionalne razlike, takođe razlike u obrazovanju, kulturi i po pitanju zarade. Osim toga, bratska ljubav nas podstiče na posećivanje sastanaka. Ako zaista volimo našu braću nećemo dozvoliti da nam neugodno vreme ili neko lako telesno neraspoloženje oduzme radost druženja s njima i učestvovanje u izmeni ohrabrenja (Rimljanima 1:11, 12). I ne samo to, bratska ljubav će nas navesti da se dobro pripremamo za sastanke i da revno učestvujemo na njima, kako bismo se mogli međusobno podsticati na ljubav i uzorna dela (Jevrejima 10:23-25).
11 A kako je s pomaganjem našoj braći u službi propovedanja? Primećeno je da starešine i sluge pomoćnici često idu zajedno ili sami u službu od kuće do kuće, iako bi im uz malo planiranja bilo moguće da pozovu objavitelje Kraljevstva kojima je potrebna pomoć u službi propovedanja. Ako starešine i sluge pomoćnici pokažu u tom pogledu ljubav, njihova služba propovedanja se dvostruko isplati. I zašto ne bi novog objavitelja poveli na biblijski studij? (Rimljanima 15:1, 2).
12. Kako treba da razumemo 1. Jovanovu 3:16-18?
12 Ljubav će nas takođe navesti da pomognemo braći ako bi upali u ozbiljne finansijske teškoće. Apostol Jovan je napisao: „I ljubav smo upoznali jer je on dušu dao za nas; i mi smo dužni naše duše davati za našu braću. Ali, ko ima sredstva ovoga sveta za potrebe života i vidi svoga brata da trpi u nevolji i ipak pred njim zatvori vrata svog unutarnjeg saosećanja, kako tada ljubav Božja ostaje u njemu? Dečice, volimo se, ne rečju i jezikom nego delom i istinom“ (1. Jovanova 3:16-18, NW). Mi sada nemamo priliku da položimo dušu za našu braću, ali ponekad nam se pružaju mogućnosti da na neki drugi način izrazimo svoju ljubav, ne samo rečima ili jezikom, nego delima. Nije neispravno i rečima da izražavamo svoju ljubav prema braći, ali mi ne želimo tu ljubav da ograničimo samo na to, ako su im potrebne i materijalne stvari. Isusova izjava „više je sreće u davanju, nego u primanju“ važi i u slučaju pružanja materijalne pomoći (Dela 20:35, NW).
13. (a) Koje su neke od temeljnih istina koje smo upoznali kroz Jehovinu vidljivu organizaciju? (b) Koje je odgovarajuće reči napisao Čarls Tejz Rasel?
13 Mi imamo priliku da pokazujemo ljubav našoj braći koja preuzimaju vođstvo, bilo u skupštini, bilo u vezi s Jehovinom vidljivom organizacijom širom sveta. U to ubrajamo lojalnost „vernom i razboritom robu“ (Matej 24:45-47). Da li smo svesni toga da ne bismo nikada sami od sebe upoznali istinu, sasvim svejedno koliko bi često čitali Bibliju. Nikada ne bismo pronašli istinu o Jehovi, njegovim namerama i svojstvima, o značenju i važnosti njegovog imena, Kraljevstva i Isusove otkupnine. Takođe ne bismo razumeli razliku između Božje i Satanine organizacije, niti razlog zašto je Bog dopustio zlo. Tačno je onako kako je 1914. napisao Čarls Tejz Rasel, prvi predsednik Watch Tower Society: „Zar mi nismo blagoslovljen narod? Zar nije naš Bog veran? Ako neko nađe nešto bolje, neka to mirno prihvati. Ako bilo ko od vas nađe šta bolje, nadamo se da će nas obavestiti o tome. Mi ne poznajemo ništa što bi bilo bolje. Da, ne poznajemo ništa što bi bilo samo upola tako dobro kao ono što smo pronašli u Reči Božjoj... Nema jezika i pera koje bi moglo opisati mir, radost i blagoslove koje je našem srcu i životu donelo jasno spoznanje pravog Boga. Vest evanđelja koja nam otkriva Božju mudrost, pravednost, moć i ljubav, zadovoljava kako naš razum, tako i našu dušu. Više ne tražimo bez cilja dalje. I više nemamo nikakve druge želje nego da još jasnije razumemo divnu vest evanđelja“ (The Watch Tower, 15. decembar 1914, str. 377-378, engl.). Kako su samo istinite ove reči!
Služiti onima napolju
14. Kako treba da postupamo s onima napolju, motivisani ljubavlju koju nam Bog iskazuje?
14 Ljubav koju nam Bog iskazuje treba radosno da nas motiviše da i ljudima izvan hrišćanske skupštine pokazujemo ljubav kao prema bližnjima. Kako to možemo činiti? U nekim bismo okolnostima mogli pomoći svojim bližnjima u materijalnom pogledu. Ipak, mnogo je značajnije da ljubav prema bližnjima pokazujemo time što im prenosimo dobru vest o Božjem Kraljevstvu, pomažući pravdoljubivim ljudima da postanu učenici Isusa Hrista. Učestvujemo li redovno u službi propovedanja ili je zanemarujemo? Da li je postala rutinska, možda formalnost? Ili nas na to navodi ljubav prema bližnjima? Pokazujemo li saosećanje? Da li smo strpljivi tako što čekamo na reagovanje ljudi? Hrabrimo li stanare da se i oni izjasne? Umesto da samo mi govorimo, neka nas ljubav prema bližnjima podstakne da saslušamo ljude na koje nailazimo u službi propovedanja, i da vodimo s njima izgrađujući biblijski razgovor.
15. (a) Zašto je „neformalno svedočenje“ bolja oznaka od „prigodnog svedočenja“? (b) Zašto treba da koristimo prilike za neformalno svedočenje?
15 Nastojimo li koliko nam je to god moguće da iskoristimo prilike za davanje neformalnog svedočanstva? Potrebno je da uvažimo da se tu ne radi samo o prigodnom (slučajnom, uzgrednom) svedočenju, pod čim se podrazumeva neplanirana ili ne toliko važna delatnost. Neformalno svedočenje ima veliki značaj, i ljubav prema bližnjima podstaknuće nas da stvaramo prilike za to. Kako je samo često ta vrsta davanja svedočanstva urodila plodom! Na primer, prilikom jednog kongresa Jehovinih svedoka u severnoj Italiji jedan brat je potražio radionicu u kojoj bi mogao da zameni auto reflektore. Dok je čekao, svedočio je nekima koji su se tamo našli i ostavio im pozivnicu za javno biblijsko predavanje koje se trebalo održati u nedelju. Godinu dana kasnije na međunarodnom kongresu u Rimu vrlo srdačno ga je pozdravio jedan njemu nepoznati brat. Ko je bio taj brat? Jedan od muškaraca kojima je pre godinu dana uručio pozivnicu u onoj radionici! Taj čovek je saslušao predavanje i dao svoju adresu s molbom za biblijski studij. Sada su on i njegova žena kršteni Jehovini svedoci. Eto, nema sumnje da neformalno svedočenje može da bude jako nagrađujuće.
Nastavi da odgovaraš na Božju ljubav
16. Koja pitanja sebi treba da postavimo?
16 Jehova je zaista na različite načine pokazao ljubav prema svojim delima stvaranja. Kao što smo videli, Pismo izveštava o izvrsnim primerima onih koji su nesebično odgovorili na ispoljavanje Božje ljubavi. Psalmista je odgovarajuće uzviknuo: „Neka hvale Gospoda za dobrotu njegovu za čudesa njegova radi sinova čovečjih“ (Psalam 107:8, 21, 31). Usuđujemo li se da prihvatimo Božju nezasluženu dobrotu i da promašimo njenu svrhu? Neka se to nikada ne dogodi! (2. Korinćanima 6:1). Zato bi svako od nas trebalo da se upita: „Da li zaista cenim već iskazanu mi Božju ljubav, zbog koje se već radujem i pouzdano nadam da ću je i u buduće dobiti? Dopuštam li da me motiviše da volim Jehovu svim srcem svojim, svom dušom svojom, svim umom svojim i svom snagom svojom? Da li se stvarno usmeravam prema Bogu? Volim li pravednost, a mrzim bezakonje? Pokazujem li bratsku ljubav? Koliko se trudim u službi propovedanja da sledim Isusove stope?“
17. Šta će biti posledica našeg nesebičnog odgovaranja na Jehovinu ljubav?
17 Da, na mnoge načine možemo pokazivati iskrenu zahvalnost za svu iskazanu nam Božju ljubav. Koristimo li svaku priliku da izrazimo to cenjenje, obradovaćemo srce našeg nebeskog Oca, pokazaćemo se kao blagoslov za druge, a tada ćemo i sami osećati radost, mir i zadovoljstvo. Zato, nastavimo nesebično da odgovaramo na Božju ljubav.
Kako bi odgovorio?
◻ Šta se traži da bi nesebično odgovorili na Božju ljubav?
◻ Šta nam može pomoći da se čuvamo od iskušenja?
◻ Koji su neki od načina za pokazivanje bratske ljubavi?
◻ Kako treba da postupamo prema bližnjima, motivisani dokazima Božje ljubavi?
[Slika na 99. strani]
Moramo se opirati grešnim sklonostima kako bismo izbegli uništenje
[Slika na 100. strani]
Starešine pokazuju bratsku ljubav prateći druge u službi za Kraljevstvo
[Slika na 101. strani]
Čarls Tejz Rasel, prvi predsednik Društva Kula stražara skrenuo je pažnju na mir, radost i blagoslov koje može pružiti samo Bog